Obeležene četiri decenije rada Visoke poljoprivredno-prehrambene škole strukovnih studija u Prokuplju. Trenutno nastavu za 800 studenata izvodi 39 profesora, među kojima je čak 27 doktora nauka. Svečanom akademijom i podelom diploma , kojoj su prisustvovali profesori i studenti Visoke poljoprivredno-prehrambene škole strukovnih studija, predsednik opštine Aleksandar Simonović sa saradnicima, te stručnjaci iz mnogih naučno-obrazovnih ustanova iz Srbije i vlasnici privatnih firmi - obeležene su četiri decenije jedine prokupačke visokoškolske ustanove. - O našem doprinosu razvoju poljoprivrede najbolje svedoči podatak da smo od osnivanja iškolovali oko 3.000 inženjera koji znanjem i svakodnevnim radom unapređuju ovu oblast u Toplici i na jugu Srbije - istakao je direktor VPPŠ dr Dejan Davidović, napominjući da trenutno sa oko 800 studenata radi 39 profesora, među kojima je 27 doktora nauka. Čestitajući jubilej, predsednik opštine u Prokuplju Aleksandar Simonović podsetio je na podatak da se čak 70 odsto ovdašnjeg stanovništva bavi poljoprivredom, te procenio da saradnju treba podići na još viši nivo - kroz zajedničko učešće u domaćim i međunarodnim projektima. Najavljeno je i da će lokalna samouprava u narednom periodu raditi na izradi Strategije ruralnog razvoja i razvoja poljoprivrede na teritoriji prokupačke opštine za narednih deset godina.

Izvor : Večernje Novosti

Poljoprivrednicima u Pančevu predstavljene su mere resornog sekretarijata, i mogućnosti koje su im na raspolaganju, putem bespovratnih sredstava putem konkursa Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i kreditnih mogućnosti Fonda za razvoj poljoprivrede Vojvodine. ... Direktna podsticajna sredstva za poljoprivredu u Vojvodini veća su za 70 odsto nego prošle godine. Trenutno je aktuelno desetak konkursa Pokrajinskog sekretarijata sa merama podrške namenjenih razvoju poljoprivrede i sela a bespovratna sredstva po pojedinim merama su i do 70 odsto. "Interesantan je program što se tiče agrara, vidim da su pojedinci zainteresovani za stočarstvo, ali ima tu i nekih uopštenih kredita koji mogu biti interesantni i za nas pčelare", kaže Vojkan Milutinović, pčelar Pančevo. "Što se tiče plasteničke proizvodnje to je aktuelno, jako su male i povoljne kamate", kaže Vladimir Vulović, poljoprivrednik, Banatski Brestovac. "Izašli su sa dobrim stvarima, kamata od 1,5 posto za nabavku mehanizacije je izuzetno povoljna i prihvatljiva za nas poljoprivrednike, ali što se tiče mehanizacije sredstva su već potrošena", kaže Zoran Sefkerinac, poljoprivrednik, Banatsko Novo Selo. Mere su uglavnom opredeljene za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju ali s obzirom da za nabavku mehanizacije vlada veliko interesovanje najavljena su dodatna sredstva. "Trebalo bi napomenuti da smo se opredelili da pomognemo poljoprivrednicima u obnovi mehanizacije i krenuli smo ove godine sa tom merom. Već sada na osnovu interesovanja mogu reći da ćemo kroz rebalans budžeta obezbediti dodatna sredstva u ovoj budžetskoj godini. Ono što treba vrlo jasno napomenuti je da je to vrlo zahtevan proces i da ono što je neophodno poljoprivrednicima je da znaju da postoji kontinuitet u merama agrarne politike", kaže Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. "Direktna reč i ovaj način prezentacije mnogo znači jer se na taj način mogu prepoznati i identifikovati najbolje mere koje mogu poljoprivrednicima zaista da služe i koriste", kaže Saša Pavlov, gradonačelnik Pančeva. Krediti će se odobravati sve do utroška sredstava planiranih konkursom. Izvor:RTV

Nov program subvencionisanja mladih poljoprivrednika, koji je najavio ministar Branislav Nedimović, stupio je na snagu, 27. marta, objavljivanjem u Službenom glasniku. Po ovom dokumentu na podsticaje mogu da računaju punoletni mladi poljoprivrednici - nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstva i mladi preduzetnici koji na dan podnošenja prijave na konkurs imaju navršenih 18, a najviše 40 godina. Oni koji ispune uslove, od države će dobiti do 1.200.000 dinara. Kako se navodi, podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu od vrednosti realizovane investicije u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, odnosno posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine davaće novac za podršku investicijama za razvoj i unapređenje primarne biljne proizvodnje i pripreme poljoprivrednih proizvoda za tržište na poljoprivrednim gazdinstvima mladih poljoprivrednika. Takođe, za podršku investicijama za razvoj i unapređenje primarne stočarske proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima, kao i za podršku investicijama za razvoj i unapređenje prerade mleka, povrća i voća na poljoprivrednim gazdinstvima mladih poljoprivrednika. Prednost prilikom rangiranja podnetih prijava će imati investicije koje se odnose na pripremu za prodaju ili preradu primarnih poljoprivrednih proizvoda u svrhu ostvarivanja dodatne vrednosti poljoprivrednih proizvoda, posebno ako dolaze iz nerazvijenih područja sa otežanim uslovima za bavljenje poljoprivredom. Takođe, u povlašćenom položaju su mlade poljoprivrednice, kao i oni koji imaju odgovarajuće obrazovanje iz oblasti poljoprivrede, ili čija preduzeća posluju sa pozitivnim bilansom. Najpre zainteresovani treba da se jave na konkurs, koji raspisuje Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine – Uprava za agrarna plaćanja za svaku kalendarsku godinu. Podnosi se samo jednu prijavu za korišćenje podsticaja u kalendarskoj godini, za jednu ili više investicija. Uz Zahtev za odobravanje prava na podsticaje podnosilac zahteva, pored ostalog dostavlja predračun za nabavku investicija ne stariji od 30 dana i izjavu dobavljača da može isporučiti predmet investicije u roku od šest meseci od dana izdavanja predračuna. Uprava za agrarna plaćanja potom će razmatriti prijave na konkurs i utvrditi ispunjenost uslova za dodelu podsticaja kao i rang listu podnosilaca prijava na konkurs.

Ministarstvo poljoprivrede Srbije podsticaće organsku proizvodnju koja sada zauzima svega 0,44% ukupnih obradivih površina, odnosno 15.800 hektara, a od koje se na izvozu zaradi oko 20 miliona evra, rekao je resorni ministar Branislav Nedimović. Srbija organsku hranu najviše izvozi u Nemačku, ali i na tržišta SAD, Japana i skandinavskih zemalja. Nedimović je novinarima u Privrednoj komori Srbije rekao da je cilj da se Srbija u proizvodnji organske hrane takmiči sa Slovenijom i Austrijom. "Austrija od izvoza organske hrane godišnje zaradi milijadu evra i Srbija želi da se ugleda na takve zemlje jer nema problema u plasmanu robe, tržište postoji", rekao je Nedimović. Proizvodnja organske hrane u Srbiji ima trend rasta i treba je podsticati i to u najtežem periodu kada se sa konvencionalne prelazi na organsku proizvodnju, a to je period od oko tri godine. "Subvencije za organsku proizvodnju su 70% veće od subvencija za intenzivnu proizvodnju i one će se prilagođavati zahtevima proizvođača. U ovom tenutku se skoro celokupna proizvodnja voća izvozi, a povrće se prodaje samo u Srbiji, pa tu proizvodnju treba podstaći da bi se obezbedile količine i za izvoz", rekao je Nedimović. Dodao je da je veoma važna obuka potencijalnih proizvođača i promocija organske hrane kako bi potrošači bili upoznati s prednostima tih proizvoda. Srbija najveći deo organske hrane proda na nemačkom tržištu, a izvozi i u SAD, Japan i skandinavske zemlje. On je rekao da će uskoro biti završen Akcioni plan za razvoj organske proizvodnje koji se pravi od 2009. godine, od kada se promenilo sedam ministara poljoprivrede. Uskoro bi, kako je naveo, trebalo i da se formira Savet za bezbednost hrane koji će, uz konsultacije sa stručnjacima, doneti stav o tome kakve su posledice proizvodnje i upotrebe genetski modifikovane soje, kako bi se odlučilo da li će biti dozvoljena ta proizvodnja i u Srbiji, što je uslov za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Rukovodilac Centra za organsku proizvodnju u Privrednoj komori Srbije Veljko Jovanović rekao je da je PKS prošle godine formirala centar koji će pomoći u edukaciji i koordinirati aktivnosti da bi se napravili inkubatori u lokalnim zajednicama koji bi koristili neobrađenu državnu zemlju. "Razgovaraćemo i sa bankarima kako bi se napravio adekvatan finansijski proizvod za finansiranje organske proizvodnje", rekao je Jovanović. Generalni sekretar udruženja Serbia organika Ivana Simić istakla je da u Srbiji za sada ima 2.200 sertifikovanih proizvođača organske hrane i da se ona uzgaja na parcelama u proseku od dva hektara, ali da ima i proizvođača koji je proizvode na 100 hektara. "Srbija izvozi organske maline, kupine, jabuke i voćne kaše. Ti proizvodi su u svetu skuplji za 20 do 30%, a u Srbiji tri-četiri puta više od hrane koja je proizvedena na konvencionalni način", rekla je Simić. Izvor: Beta

Šuga predstavlja parazitnu bolest koja se obično javlja kod ovaca i izuzetno se brzo prenosi sa bolestnih na zdrava grla. Ovaj parazit se brzo razmnožava, tako za period od 5 – 7 dana razvije sitne larve, a posle 14 dana one postaju sposobne za dalje razmnožavanje. Štete, koje ova bolest u ovčarstvu može prouzrokavati su ogromne. Pored gubljenja na telesnoj masi, životinje gube znatne količine vune, ako se ne interveniše brzo i efikasno. Osnovno je preduzeti preventivne mere zaštite i sprečiti unošenje uzročnika u zdravo stado. To se može postići kontrolom životinja koje se uvode u stado, kao i nepuštanjem ovaca u druge prostorije, gde su registrovani slučajevi pojave šugavosti, pre nego prođe bar 6 – 8 nedelja, za koje vreme paraziti mogu uginuti. Najbolje je u stadima, gde je došlo do pojave šuge, odmah pristupiti lečenju insekticidima i to čitavog stada, bez obzira što nije čitavo obolelo. Najbolje je izvršiti kupanje celog stada. Sredstva koja daju najbolje rezultate u lečenju ove bolesti nazivaju se insekticidi i zasnovana su na bazi hlora,kao što su: Vetalin, gamcid i druga sredstva koja daju odlične rezultate u lečenju šugavosti, pa ih preporučujemo našim uzgajivačima ovaca. Kupanjem ovaca u rastvoru insekticida vrši se istovremeno i uspešna borba protiv drugih spoljnih parazita, a pre svega krpelja, koji su prenosioci oboljenja opasnih po život ovaca.

U vezi sa skandalom s prodajom pokvarenog mesa brazilske vlasti saopštile su da je obustavljena proizvodnja u još jednom proizvodnom pogonu u toj zemlji, javlja Anadolija. Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je od 21 proizvodnog pogona koji je pod istragom zatvoren još jedan. Nakon velikog skandala s prodajom pokvarenog mesa u toj je zemlji dosad obustavljena prerada mesa u četiri proizvodna pogona. Ministarstvo poljoprivrede u petak je izdalo naredbu da s tržišta budu povučeni svi proizvodi tri zatvorena proizvodna pogona. Mito sanitarnim inspektorima Nakon ovog skandala, koji je privukao veliku pažnju u svetu, ali i na Balkanu, mnoge zemlje uvele su ograničenja na uvoz mesa iz Brazila. Evropska unija i još neke zemlje privremeno su obustavile uvoz mesa iz Brazila. Brazilska policija ranije je saopštila da su proizvođači mesa godinama podmićivali sanitarne inspektore kako bi odobrili prodaju pokvarenog mesa. Dosad je privedeno najmanje 30 ljudi u vezi sa skandalom. Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da su zatvoreni pogoni za preradu piletine multinacionalne kompanije BRF i dva pogona brazilske kompanije Peccin. Mesna industrija BRF odbacuje tvrdnje da su u proizvode od piletine dodavali karton. Izvoz u milijardama dolara Osim BRF-a, u čijem su vlasništvu poznati brendovi Sadia i Perdigao, pod istragom je još i JBS, najveći prodavač mesa u svetu i vlasnik brendova Big Frango, Seara Alimentos i Swift. Glavna tržišta za brazilsku mesnu industriju jesu Saudijska Arabija, Kina, Singapur, Japan, Rusija, Holandija i Italija. Brazil je prošle godine izvezao piletine u vrijednosti 5,9 milijardi dolara te govedine u vrednosti 4,3 milijarde dolara.

Izvor:Aljazeera Balkans

Novi Sad ostaje bez protivgradne zaštite, jer strelci koji ispaljuju rakete nisu dobili novac od grada. Kako piše "Blic", prošle godine u Novom Sadu nije radila polovina protivgradnih stanica. Od ove godine, kako je odlučeno na sastanku strelaca, neće raditi nijedna. Strelci navode da Grad Novi Sad nije uplaćivao honorare poslednjih pet godina. "Dobijali smo mesečno po 4.000 dinara, što su nam Ministarstvo finansija i Ministarstvo poljoprivrede isplaćivali, ali to nije dovoljno za osnovne troškove koje imamo. Strelci su na terenu kada je najveće nevreme. Do stanice odlaze o svom trošku, koristeći svoja vozila, jer stanice nisu blizu kuća. Pritom u drugim gradovima strelci redovno dobijaju po 12.000 dinara mesečno, a za nas nema ni dinara", poručuje strelac radarskog centra u Ledincima, Kuzman Alimpijević. Ove godine će deset protivgradnih stanica ostati bez strelaca: Rumenka, Irmovo kod Kisača, Futog, Kovilj, Šangaj, Ledinci, Bukovac, Stepanovićevo, Čenej i Budisava.

Izvor: 021

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije Branislav Nedimović rekao je da je počela isplata subvencija poljoprivrednicima za setvu.On je dodao i da se ove sedmice sprema nova tranša od po 2.000 dinara po hektaru. On je novinarma u Privrednoj komori Srbije rekao da se subvencije ove godine dele pred početak setve, a ne kao ranije nekoliko meseci posle setve. "Istina je da finansijska podrška nije velika i da se daje za površine do 20 hektara", rekao je Nedimović. Dodao je da nema veće štete na pšenici od niskih zimskih temperatura, osim u severnoj Bačkoj i Banatu, gde nije bilo snega i zaštitnog pokrivača. "Najveće površine pod pšenicom su južnije u Vojvodini i centralnoj Srbiji, gde je sneg zaštitio pšenicu od oštećenja", rekao je Nedimović.

Izvor: B92

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30