Loše vremenske prilike ovog proleća nikako nisu išle na ruku povrtarima. Međutim, mnogo više od vremena naštetile su im niske otkupne cene.

Naime, cene domaćih proizvoda drastično su oborene zbog višestruko jeftinijih proizvoda iz uvoza, a potražnja voća i povrća iz Srbije sve je manja. Spas posrnule poljoprivrede stručnjaci vide u udruživanju po reformisanom zadružnom principu, u čemu bi, kažu, morala da posreduje država.

Koja je razlika između srpskog i makedonskog paradajza? Zvuči kao vic, iako srpskim povrtarima svakako nije do šale. Jer razlika je u ceni.

Tako se makedonski ili albanski paradajz prodaje po ceni od 90 dinara, dok cena domaćeg ide i do 160. Nešto je manja razlika između španske i domaće paprike, 100 prema 120 dinara, a drastična je kad je reč o uvoznom belom luku, koji stiže čak iz daleke Kine po ceni od 360 dinara, naspram 550 koliko košta onaj proizveden u Srbiji.

Kada je kupovna moć niska, cena diktira potražnju - kaže ekonomski zakon. Poljoprivrednici kažu da su im zato tezge krcate, a kantari najčešće prazni. Baš kao i džepovi.

"Mi koji proizvodimo nešto ili ovi što više proizvode od mene ovde ljudi nemaju neki ekonomski interes kad dođu na pijacu ovde, nema ovde neke velike dobiti zarade, ovo je preživljavanje čisto", kaže Zoran, povrtar iz Obrenovca.

Preživljavaju, kažu i drugi, iako su, tvrde njihovi plodovi i bolji i lepši od stranih.

"Jel vidite vi boju koju ovo mora da ima. To je domaće".

A domaće se bere svaki dan, dok konkurencija danima putuje do srpskih tezgi.

"To su hladnjače, znači treba to odlediti i osposobiti. Znači treba da mu daju veštačko disanje, što kažu, vodom da tuširaju. To je ritual. A ovo se seče svako jutro pre sunca u tri", navodi povrtar Miroslav Dragićević.

Do toga da uvozno jedemo, a domaće bacamo, došlo je zbog malih subvencija poljoprivredi i bescarisnkog uvoza, kaže agroekonomski analitičar Milan Prostran.

"Morali smo biti svesni u vremenu kada smo zaključivali sporazume o slobodnoj trgovini sa zemljama u okruženju u okviru CEFTE, kada smo zaključili sporazum sa Turskom, sa još nekim zemljama u okruženju i naravno kada smo zaključili sporazum sa EU 2008. godine da će nam bescarinski uvoz pre svega stvoriti ozbiljnu konkurenciju domaćim proizvođačima", navodi Prostran.

Jedini načiin da se oživi posrnula poljoprivreda je ukrupnjavanje male proizvodnje, uz zdušnu podršku države. Tako kažu u nacionalnoj asocijaciji voćara i povrtara.

"Mi sad ponovo pričamo da treba da revitalizujemo zadruge, koje su propale neizostavno i sad pričamo da u svakom selu treba da bude zadruga. Ne može da opstane u svakom selu zadruga i ne može da bude kao što su nekad bile da rade i voće i povrće i sir i kajmak i šta ja znam. Nego moraju biti kooperative, usko specijalizovane, gde će im biti tesne i regije pa i cela Srbija. Kao što su holandske operative. A nikako da u svakom selu pravimo zadruge, da pravimo biznis na ekonomskom groblju, tamo može biti parastos, a ne biznis", smatra predsednik Upravnog odbora Nacionalne asocijacije voćara i povrtara "Plodovi Srbije" Ratko Vukićević.

A bez reforme, uveren je Vukićević, parastos će se uskoro držati i većini domaće proizvodnje u poljoprivredi.

Izvor: www.naslovi.net

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević, uručio je u petak (2. juna 2017. godine) novih 100 ugovora poljoprivrednicima iz Vojvodine koji su dobili bespovratna sredstva za sufinansiranje nabavke opreme za navodnjavanje i izgradnju eksploatacionih bunara. Ukupna vrednost današnjih investicija u sisteme za navodnjavanje je 65,5 miliona dinara, od čega je iz pokrajinskog budzeta obezbeđeno 39,4 miliona dinara, prenosi sajt Pokrajinske vlade.

Radojević je kazao da će se realizacijom tih investicija na teritoriji Vojvodine navodnjavati novih 557 hektara, i to većim delom - 532 hektara - vodom iz bunara, a 25 hektara vodom iz kanala.

- Ova podsticajna mera naišla je na posebno interesovanje poljoprivrednika mlađih od 40 godina, zatim žena nosioca poljoprivrednih gazdinstava, te onih koji se bave poljoprivredom u otežanim uslovima rada. Svi oni su od ove godine prepoznati u koncipiranju mera Sekretarijata za poljoprivredu - kazao je Radojević, dodajući da su po tom osnovu sredstva dobila 63 poljoprivrednika.

Kako je Radojević još napomenuo, zaključno sa ovim potpisivanjem ugovora, dodeljeno je ukupno 307 ugovora za nabavku sistema za navodnjavanje. Ukupna vrednost investicija je 251 milion dinara, od čega je Pokrajina obezbedila sredstva u visini od 146 miliona dinara. To je omogućilo da od početka 2017. godine pod sistemima za navodnjavanje bude novih 1.676 hektara.

- Uveren sam da ćemo ovim tempom nastaviti, jer ćemo nakon rebalansa pokrajinskog budžeta raspisati novi konkurs za nabavku sistema za navodnjavanje - kazao je Radojević.

Mlekara Šabac počeće izgradnju fabrike u Rusiji, a postrojenje će biti gotovo za šest do osam meseci, najavio je danas predsednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež na panelu “Srbija-Rusija: Mogućnosti ekonomske saradnje”, koji je održan prvog dana Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu (SPIEF). “Mlekara Šabac koja 75 odsto belog sira izvozi na rusko tržište, završila je pregovore za izgradnju fabrike u Rusiji. Postrojenje će kada bude završeno, moći da proizvodi 450 tona mleka dnevno, što je kapacitet u rangu sa najvećim balkanskim mlekarama. To su sjajne vesti i smer u kome želimo da idemo”, istakao je Čadež, na panelu koji su organizovali PKS i agencija Tanjug, kao deo zvaničnog programa peterburškog Foruma. Predsednik PKS ukazao je da sve više srpskih kompanija izvozi u Rusiju, a širi se i lista proizvoda koji nalaze kupce na ruskom tržištu. Prošle godine u Rusiju je izvozilo 815 naših firmi, a izvezli smo 1341 različit proizvod. Raste i vrednost izvoza u Rusiju, tako je na primer, izvoz lekova skočio za 60 odsto, a automobilskih guma za 30 procenata, istakao je Čadež. Kako je objasnio, oživeli su mehanizmi saradnje i ekonomska dinamika između sektora, a Forum u Sankt Peterburgu odlična je prilika da se čuju saveti od ruskih saradnika koji mogu pomoći poboljšanju ekonomske razmene Srbije i Rusije. „Veliki problem nam je organizovaniji pristup u nekim sektorima, sama logistika i nastup na ruskom tržištu, značila bi nam pomoć u tim oblastima kao i u tome na koje regione se treba fokusirati“, rekao je Čadež. „Treba da razradimo i dalje mogućnosti za transport u Rusiju preko Dunava i želim da se na takve, konkretne, stvari fokusiramo ovih dana“, zaključio je Čadež u Sankt Peterburgu. Ivica Dačić, vršilac dužnosti premijera Srbije i šef diplomatije, koji predvodi delegaciju na Forumu u Sankt Peterburgu, najavio je nastavak aktivnosti na daljoj liberalizaciji trgovine sa Rusijom. „Nastavićemo da radimo u dogovoru sa Rusijom na otpočinjanju pregovora i sa Evroazijskom ekonomskom unijom da se slobodna trgovina odnosi na ceo savez”, naglasio je Dačić. Dmitrij Rogozin, potpredsednik Vlade Rusije istakao je da je važno da se bliske duhovne veze između Srbije i Rusije transformišu u ekonomski pragmatizam. “Srbija ima potencijal u vezi sa poslovanjem u EU, ima veliku dijasporu. Ima svoje kompetencije u oblasti izgradnje, poljoprivrede i ima strateški položaj na Balkanu koji omogućava da se realizuju veliki energetski i drugi projekti. Ona ima potencijal da zainteresuje susedne zemlje, ali i zemlje južne Evrope”, rekao je potpredsednik Vlade Rusije. Kopredsedavajući Poslovnog saveta Srbija-Rusija Branislav Grujić istakao je da je Srbija interesantna za investiranje i pozvao ruske biznismene da iskoriste mogućnosti koje nudi naša zemlja. Cilj je, kako je dodao, da se podstakne dolazak privatnog kapitala. Srbija je danas zemlja u koju može da se investira, stvara profit, a profit je u biznisu mera uspeha, naglasio je Grujić. Privredna komora Srbija i Razvojna agencija Srbije organizovale su učešće domaćih kompanija na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu. U okviru Foruma otvoren je Nacionalni paviljon Srbije na kome se predstavljaju domaće kompanije. Paviljon zauzima 250 kvadrata centralnog sajamskog prostora, odmah pored centralnog štanda uprave grada domaćina, a privredu Srbije predstavljaju Srbijagas, PSP Farman, Er Srbija, Aerodrom Nikola Tesla, Telekom Srbije, Energoprojekt, Hipol Odžaci. Glavna tema ovogodišnjeg SPIEF-a je „Postizanje nove ravnoteže na globalnoj sceni“, a ovogodišnje zemlje partneri i gosti su Srbija i Indija kojima se posvećuje posebna pažnja. Forum je jedna je od najprestižnijih poslovnih manifestacija u Rusiji, koja će ove godine okupiti oko 50.000 učesnika, zvaničnika, biznismena i eksperata iz celog sveta. Izvor: Tanjug

Projekat Centra za organsku proizvodnju u Selenči jedan od 24 koji je podržala Evropska unija u okviru prekograničnog programa 

Bačka i Osječko-baranjska županija zajedno će u naredne dve godine razvijati organsku proizvodnju, a centar novih znanja i inovacija u ovoj vrsti poljoprivrede biće istraživačko-razvojni centar u Selenči. Reč je o projektu „Organik bridž“ (Organic bridge), koji su pripremili i implementiraće, s hrvatske strane Grad Valpovo i organizacija “Tera tehnoplis” iz Osijeka, a sa srpske strane Centar za organsku proizvodnju Selenča (COPS) i “Teras” iz Subotice.

Njihov projekat jedan je od 24 koja je pre nekoliko dana odobrila Evropska unije u okviru prekograničnog programa Hrvatska-Srbija.

-U okviru programa „Intereg IPA prekogranične saradnje“ (Interreg IPA Cross-border Cooperation Programme Croatia-Serbia 2014-2020) od 127 pristiglih projekata za finansiranje su odobrena 24. Projekat Centra za organsku proizvodnju Selenča odobren je u sklopu mere koja se odnosi na povećanje konkurentnosti i razvoj poslovnog okruženja u programskom području – kaže projektna menadžerka COPS-a Biljana Viduka.

Ona dodaje da je saradnja partnera sa obe strane granice rezultirala projektom čiji je cilj da doprinese unapređenju konkurentnosti Osječko–baranjske županije i Severnobačkog i južnobačkog okruga kroz razvoj novih i unapređenje postojećih proizvoda, usluga i brendova u organskoj proizvodnji.

Projekat traje 24 meseca i realizovaće se kroz niz aktivnosti s obe strane granice. Centar za organsku proizvodnju Selenča će preneti svoja iskustva i znanja partnerima iz Hrvatske kroz podršku u osnivanju sličnog centra u Valpovu, istraživanja, obuke i kreiranje brendova.

-Kroz projekat u Selenči će biti oformljen istraživačko- razvojni centar kao nastavak dosadašnjih rezultata. Time će se zaokružiti kompleks koji će imati platformu za edukaciju učenika, studenata i istraživača, a podrazumeva i saradnju proizvođača i istraživača, učenje i unapređenje organske proizvodnje za postojeće i potencijalne proizvođače i potrošače organskih proizvoda – kaže Biljana Viduka.

Pomenimo, Centar za organsku proizvodnju u Selenči osnovao je Centar za učenje, kao i Farm inkubator organske proizvodnje, jedini takav u Evropi, u kojem budući proizvođači stiču praktična i teorijska  znanja o ovom vidu poljoprivrede. Za takve edukacije zainteresovane su zemlje u regionu koje su, poput Hrvatske, već osnivale organizacije za organsku proizvodnju po modelu COPS-a, a u Selenči su ovih dana boravili i proiozvođači iz Ukrajine i Slovačke kako bi videli i preuzeli uspešan “recept” za rast organske poljoprivrede.

Projekt koji je odobrila Evropska unija počinje s realizacijom 15. juna 2017. godine. O svim aktivnostima tokom naredne dve godine zainteresovani se mogu informisati putem sajta www.organiccentar.rs.

S. G. 

Izvor: Аgrosmart

Danas i sutra, 02. i 03. juna 2017.godine u Roda Megamarketu na Novom Beogradu u ulici Đorđa Stanojevića 35, održava se Sajam hrane i pića VIKEND DOBROG UKUSA u organizaciji Agrobiznis magazina, a pod pokroviteljstvom Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS.

Pored ostalih, proizvode je izložila i Milka Miljuš, za čijim proizvodima je vladalo veliko interesovanje. Kako nam je istakla Milka, svoje lekovito bilje ubira na Avalskim livadama i šumama. Svi njeni proizvodi se prave od domaćeg i divljeh voća bez konzervansa, veštačkih boja, aditiva i ostalih dodataka. U svoje proizvose ulaže puno truda i ljubavi, kako bi potrošačima kako sama kaže, priuštila zdravo zadovoljstvo, a tako joj se i gazdinstvo zove.

Veliku pažnju privukli su i proizvodi poljoprivrednog gazdinstva Ristić iz Pančeva, koje je potrošačima u RODI predstavilo proizvode od crne ribizle. Kako nam je istakao Milenko Ristić, ribizlu je posadio na 3 hektar. On ostvaruje prinok oko 4,5t ribizle na jednom hektaru. Finalni proizvodi su slatko od crne ribizle, likeri, pekmez i džem.

Na sajmu su svoje proizvode izložili i pčelari Srđan i Đorđe, koji u svom asortimanu imaju medni program. Proizvodi su upakovani u specijalnu ambalažu koja se razlikuje od drugih proizvođača. Srđan i Đorđe imaju u svom pčelinjaku oko sto košnica, i kako nam ističu, zadovoljni su proizvodnjom jer su je započeli samo sa dve košnice koje su dobili na poklon od svoje bake. Dobitnici su zlatne medalje Novosadskog sajma za kvalitet meda 2015, 2016 i 2017. Posebnu pažnju na njihovom štandu privukao je med u ambalaži sa dozerima.

Cilj ove manifestacije je da okupi domaće proizvođače na modernom prostoru gde će imati prilike da velikom broju ljudi prikažu svoje proizvode. Ova manifestacija privlači veliku pažnju posetilaca jer su teme sajma hrana i piće. Svima nam je poznato koliko se poslednjih meseci govori o kvalitetu hrane, pa će VIKEND DOBROG UKUSA biti idealna prilika da se potrošači upoznaju sa domaćim specijalitetima. Radno vreme sajma je od 8 do 22 časa a ulaz besplatan.

Na ovoj manifestaciji možete degustirati i kupiti različite vrste proizvoda organskog porekla, kao što su: med, rakija, vina iz Negotinske krajine, sireve vrhunskog kvaliteta, a tu su i proizvodi od aronije, orahovača, medovača, razne vrste likera... Karving majstor Dejan Ilić iz Požarevca posetiocima sajma pokazaće veštinu rezbarenja raznog voća i povrća. Sutra u 11 časova nastupiće etno grupa "Jutro" iz Beograda koja će svojim nastupom upriličiti ovaj događaj. Očekujemo vas!

 

SANKT PETERBURG: Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je danas da postoji veliki prostor za dalje unapređenje razmene s Rusijom poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda uprkos činjenici da da je ona od 2005. povećana 12 puta.

Nedimović je na okruglom stolu u organizaciji Tanjuga i PKS "Rusija-Srbija: Perspektive ekonomskog razvoja", kazao da je takav rast omogućen sporazumom o slobodnoj trogini Srbije sa Rusijom.

"Činjenica je da su jabuke dominantna izvozna roba od svih poljoprivrednih proizvoda, a 85 odsto proizvodnje jabuka iz Srbije ide u Rusiju", objasnio je Nedimović.

Naveo je da je u prvih pet meseci ove godine 103.000 tona jabuka izvezeno u Rusiju, što je rast u odnosu na prethodnu godinu.

Postoje, dodao je, i druge kulture koje izvozimo u Rusiju i koje možemo da izvozimo, istakavši da Sporazum o slobodnoj trgovini daje sasvim ozbiljne rezultate.

S tim u vezi pomenuo je semensku proizvodnju i rekao da vidimo dobru priliku da napravimo sa Rusijom zajedničku državnu kompaniju.

Kazao je i da će se u tom pravcu razgovarati u radnim grupama koje će Minsiatrstvo sastaviti sa drugim resornim ministarstvima kako bismo mogli da otvaramo centre za doradu.

Kako je naveo, troškovi izgradnje jednog takvog centra za doradu su oko 26 miliona evra, a potrebno je oko 40 centara, za šta, napomenuo je, u Srbiji ima dovoljno znanja, a i u građevinskoj operativi ima kapaciteta da se tako nešto realizuje.

Pomenuo je i zahtev asocijacije proizvođača poljoprivredne mehanizacije o otvaranju pogona za remont i delove, te poručio da je Srbija otvorena da osnuje takvu kompaniju.

Dodao je da ima mnogo prostora i u trgovini žitaricama, te primetio da postoje jeftini vodni putevi koje treba koristiti, a da Srbija ima luke u kojima mogu da se izgrade skladišni kapaciteti i da se preko njih izvozi na treća tržišta.

Nedimović je pomenuo i dobar sporazum koji Srbija ima u oblasti poljoprivrede sa Kinom, te napomenuo da u zemlje Evropske unije Srbija može da izvozi proizvode koji se proizvode u našoj zemlji.

Izvor: www.naslovi.net

JKP „ Gradske pijace“ u okviru redovnog održavanja, nastavljaju sa poboljšanjem higijensko - sanitarnih uslova, te su juče završile sa dezinfekcijom i pranjem tezgi i platoa na svim pijacama koje posluju u sistemu preduzeća.


Prilikom uklanjanja nečistoća sa pijačne opreme i platoa, korišćeni su preparati koji poseduju sertifikat HACCP – a, a u pitanju su biorazgradive materije koje imaju širok spektar dejstava na gljivice, viruse i razne oblike bakterija.


U cilju ostvarivanja što boljih uslova prodaje i kupovine na beogradskim pijacama, kao i u svrhu očuvanja zdrastvene bezbednosti i kvaliteta namirnica, „Gradske pijace“ nastaviće sa redovnim održavanjem i u narednom periodu.

Akvilegija japanska (Aquilegia japonica) ili kod nas kandilica pripada familiji Ranunculaceae, sadrži oko 70 vrsta i spada u višegodišnje biljke. Ime joj vodi poreklo od latinske reči (aquila) odnosno orao, jer joj je oblik latica takav da se kaže da liči na orlove kandže. Vodi poreklo iz Japana, međutim i na našim prostorima je jako popularna. Kod nas se pored kandilice naziva još i pakujac.

 

Najavljuje vrele dane

U seoskim vrtovima se gaji od srednjeg veka kao ukrasna baštenska biljka, jer su cvetovi veoma dekorativni u velikim bokorima. Može da se gaji u saksijama i žardinjerama na terasama i balkonima. Akvilegija je nežna biljka, dostiže visinu od 15 do 20 cm, bokorastog tipa. Cvetovi su joj sitni, sakupljeni u cvasti - metlice. Mogu biti žuti, beli, ljubičasti ili crveni, a ponekad čak i dvobojni. Vrhovi ovog cveta su u obliku zvona, povijenih čašičnih listića. Njihova osnova i latice su plave boje. Listovi su joj plavo zeleni, okrugli, sastavljeni iz dva ili tri dela. Cveta u maju i junu i najavljuje vrele dane. Kada prođe vreme cvetanja, akvilegija nestaje, ali za sobom ostavlja dosta semena. Akvilegija je cvet, koji ne miriše, ali veoma lepo izgleda i dekorativna je. Uslovi gajenja Da bismo uspešno gajili Akvilegiju japansku moramo je gajiti na neutralnom ili kiselom zemljištu, koje je dobro propustljivo, peskovito i humusno. Nije zahtevna biljka, dovoljno je redovno je zalivati i jedino o čemu bi trebalo da se vodi računa je da se rasad ne sadi preblizu, jer se brzo bokori. Jako dobro se razmnožava semenom, koje se seje u proleće ili jesen.

 

U odbrani od korova

Ovaj cvet najbolje uspeva u hladnijoj klimi, mada može lepo da raste i na suncu, pa se koristi i za kamene bašte kao ukras, a isto tako i kao rub lejama. Takođe se koristi i kao rezani cvet, zato što buket može da ostane lep i svež do nedelju dana. Kako se sama razmnožava, odlično može da posluži i za suzbijanje korova.
Najbrojnije su ljubičaste vrste ovog cveta, mada se mogu naći i u raznim drugim bojama poput crvene, plave, žute. Akvilegija japanska je veoma otporna biljka, kako na bolesti, tako i na štetočine. Kada se jednom poseje ona će godinama cvetati.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31