Gligorijević na našem tržištu posluje od 2001. godine. Trideset godina predanog rada I iskustva u pčelarenju, doprinelo je razvoju raznovrsnog asortimana pčelarske opreme u našem proizvodnom programu. Sa željom da unapredimo najplemenitiju poljoprivrednu granu u našoj zemlji -pčelarenje I da olakšamo rad naših saradnika I kolega pčelara, cilj nam je I da Srbija ostane prepoznatljiva po kvalitetu u ovoj oblasti. U duhu napred navedenog, od sredine ove godine, u mogućnosti smo da našim pčelarima ponudimo jedan potpuno nov, praktičan, pouzdan, nadasve kvalitetan I efikasan proizvod . U pitanju je antivarozna plastična podnjača sa sakupljačem polena. Plastična podnjača se proizvodi u našoj radionici. Sam proces izrade alata, koji je takođe sproveden u našoj radionici, isključivo pomoću kapaciteta raspoloživih u Tehnoplast Gligorijević, trajao je preko 6 meseci. Podnjača je izrađena od kvalitetnih plastičnih masa sa dodacima UV stabilizatora, koji povećavaju trajnost I otpornost na atmosferske uticaje, kao što su Sunce, mraz I vlaga. Za izradu su odabrane plastične mase koje su čvrste I dovoljno elastčne da budu otporne na udare, kao spojleri kod automobila. Procenjeni rok trajanja podnjače, bez promena je minimum 10 godina. Opterećenje podnjače, mereno u našoj radionici je 200 kg, pri čemu ona nije pretrpela nikakve promene. Praktične prednosti ove podnjače za potrebe pčelarenja ogledaju se u činjenici da je antivarozna, odnosno ima rešetku kroz koju propada varoa, nakon čega ne može da se vrati na pčelu. Takođe, u sklopu podnjače je I sakupljač polena, koji se sastoji od rešetke za sakupljanje polena, levaka za prolaz trutova I donje fioke. Pored toga što donja fioka služi za sakupljanje polena, namenjena je regulisanju mikro-klime u košnici, jer omogućava ventilaciju I otimalna je prilikom seljenja pčela. Sastavni deo podnjače je regulator leta, koji se postavlja na ulaz u podnjaču, prilikom skidanja rešetke za sakupljanje polena, radi smanjenja otvora, kao I leto koje ima mogućnost sklapanja I rasklapanja I koristi se za zatvaranje leta prilikom seljenja. Podnjača je prilagođena našem podnjeblju I metodologiji pčelarenja na ovim prostorima. Iz svega napred navedenog, evidentno je da smo prilikom konstrukcije podnjače, uvažavajući savete najiskusnijih pčelara u Srbiji, mislili na sve potrebe jednog društva, koje podnjača treba da zadovolji. Opremanjem košnice novom plastičnom podnjačom, rešava se problem koji su pčelari imali, a koji se odnosi na stalno farbanje podnjača, kratak rok trajanja, raskivanje koje dovodi do izlaska I gubitka pčela prilikom selidbe. Takođe se izbegava korozija na metalnim mrežama, koja se dašava upotrebom drugih tipova antivaroznih podnjača. Tokom probnog perioda, podnjača je pokazala odlične rezultate u sakupljanju polena, ne zamarajući pčelu, kakav je slučaj prilikom primene sakupljača polena, koji se dodaju na prednjem delu podnjače I koji zbunjuju pčelu. Imajući u vidu sve navedene prednosti, mišljenja smo da ovaj novitet u pčelarenju na našem podneblju, zaslužuje najviše mesto u inovacijama, jer je vezan direktno za eksploataciju u pčelarstvu. Tehničke specifikacije Naziv proizvoda: Plastična antivarozna podnjača sa sakupljačem polena  Delovi podnjače: - Telo podnjače sa prorezima za propadnje varoe I polena - Rešetka za skidanje polena - Rasklopiva poletaljka - Dva levka za trutove - Fioka za sakupljanje polena I regulaciju mkro klime u košnici - Korektor leta  Dimenzije podnjače: - Dužina: 505/510mm - Širina: 412/420mm - Visina: 75mm  Rok trajanja bez promena: minimum 10 godina (otporna na atmosferske uticaje)  Opterećenje: 200kg  Materijal: PS I PP ojačani UV stabilizatorima

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije Branislav Nedimović rekao je da će laboratorija za kontrolu mleka početi da radi od marta-aprila iduće godine i od tada će se mleko plaćati po kvalitetu. On je istakao da će država i naredne godine pomagati sektor mlekarstva i da će oni koji imaju najkvalitetnije mleko i ambiciju da razvijaju taj sektor imati prioroitet. "Naredne godine će za nabavku opreme i finansijsku podršku poljoprivrednim proizvođačima biti izdvojeno 1,15 milijardi dinara što je duplo više nego ove godine", rekao je Nedimović na konferenciji za štampu o investicijama kompanije Imlek. Generalni direktor Imleka Ilija Šetka istakao je da je ta kompanija od 30 miliona evra investicija 24 uložila u Srbiji, a šest u regionu. "Investirali smo u podršku farmerima, inovacije i unapređenje proizvodnje i razvijanje novih proizvoda. Proširili smo kapacitete, povećali efikasnost i nabavili najsavremeniju opremu za kontrolu kvaliteta sirovog mleka i gotovih proizvoda", rekao je Šetka. On je dodao da je Imlek, zahvaljujući uvođenju prelevmana (carinske zaštite), očuvao proizvodnju i farmerima isplaćivao prosečnu cenu mleka od 30 centi po litru kada je ona na evropskom tržištu u proseku bila oko 20 centi. "Otkupili smo 30.000 tona mleka u trenutku kada nam nije trebalo i preradili ga u mleko u prahu da bi pomogli farmerima da očuvaju proizvodnju. Na ime pozajmica farmerima smo dali tri miliona evra", rekao je Šetka. Izvor: Beta

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović izjavio je da će Republika Srbija u 2016. godini po osnovu davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta inkasirati 27 miliona evra više nego prošle godine. Prema njegovim rečima, ta zarada je ostvarena zbog toga što je u legalne tokove "uvedeno" oko 120.000 hektara poljoprivrednog zemljišta koje je u vlasništvu države.Nedimović je prisustvovao promociji Geografskog informacionog sistema u okviru projekta "Unapređenje upravljanja zemljištem na lokalnom nivou u Republici Srbiji", održanoj u zgradi Skupštine opštine Sremska Mitrovica. Geografski informacioni sistem ima za cilj da pojednostavi davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu države i da omogući bolje planiranje i kontrolu korišćenja tog zemljišta. Nedimović je tom prilikom rekao da je zemljište najveći resurs države Srbije i da je namera da se se kroz nove informacione tehnologije upravlja poljoprivrednim zemljištem, a sa ciljem smanjenja eventualnih zloupotreba u procesu davanja tog zemljišta u zakup. "Ideja je da se tim elektronskim sistemom u budućnosti mogućnost ljudske greške svede na minimum, odnosno potpuno onemogući", rekao je Nedimović, dodajući da će sam postupak biti transparentniji, a samim tim i manje podložan greškama. Istakao je da je do sada najviše problema bilo u procesu definisanja šta je to poljoprivredno zemljište, jer kako je istakao, u katastrima ima mnogo grešaka i netačnih podataka zbog kanala i drugog. "Pretpostavlja se da u Srbiji ima između 580.000 i 600.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu države. U 2016. godini došli smo do 460.000 hektara koje je dato u zakup, a te površine će u budućnosti bti sve veće", naglasio je Nedimović. Gradonačelnik Sremske Mitrovice Vladimir Senader rekao je da pomenuti elektronski sistem omogućava lakši postupak davanja državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup. "U Sremskoj Mitrovici gotovo kompletno poljoprivredno zemljište daje se u zakup stočarima, jer je naš kraj poznat po stočarstvu", rekao je Senader. Projekat "Unapređenje upravljanja zemljištem na lokalnom nivou u Republici Srbiji" realizuje Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ. Projekat traje tri godine i ima budžet od tri miliona evra koji obezbeđuje Ministarstvo za privrednu saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke. Korišćenjem Geografskog informacionog sistema, kako je rečeno tokom predstavljanja, Uprava za poljoprivredno zemljište i sve jedinice lokalne samouprave biće u mogućnosti da efikasnije i jednostavnije obavljaju poslove planiranja korišćenja državnog poljoprivrednog zemljišta. Promociji Geografskog informacionog sistema prisustvovali su gradonačelnici, predsednici i predstavnici opština i svih jedinica lokalne samouprave u Vojvodini.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo mr Vuk Radojević je uručio ugovore korisnicima koji su ostvarili pravo na novac na osnovu konkursa za investicije u pčelarstvu. Ukupno deset miliona dinara dobiće 76 korisnika: 6,5 miliona dinara biće usmereno za nabavku pčelarske opreme, a 3,5 miliona utrošiće se za nabavku novih pčelinjih društava. – Nova pokrajinska vlada je zprepoznala potrebu za dalji razvoj pčelarstva, i to smo vrlo jasno pokazali kroz rebalans buyeta za 2016. godinu – rekao je sekretar Radojević. – Tim rebalansom je obezbeđeno novih deset miliona za razvoj pčelarstva na teritoriji Vojvodine, i to, u poređenju s prvom polovinom godine, kada je svega pet miliona bilo namenjeno tim potrebama, pokazuje jasnu nameru da pčelarima pružimo podršku. Napomenuvši da je naš med prepoznat na međunarodnom tržištu i da je primetna tendencija rasta izvoza meda iz Srbije i Vojvodine, sekretar Radojević je istakao da su pčelarske organizacije dobar primer organizovanja, i naveo Savez pčelarskih organizacija Srbije kao pravi primer organizovanja proizvođača koji vrlo jasno zastupa interese svoje proizvodne grane. Najavljeno je i da će već 10. decembra u Novom Sadu biti organizovana međunarodna konferencija posvećena razvoju i potencijalima pčelarstva. E. Dn.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.227 tona robe. Najviše se trgovalo: kupusom (278 t), jabukom (185 t), šargarepom (172 t), grožđem (104 t), crnim lukom (62 t), mandarinom (57 t), paradajzom (41 t), paprikom (40 t), krompirom (38 t), bananom (28 t), pomorandžom (23 t), bundevom (21 t) i prazilukom (21 t). U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: šargarepe (125 t → 172 t), crnog luka (36 t → 62 t), mandarine (54 t → 57 t), pomorandže (8 t → 23 t) i praziluka (20 t → 21 t), dok je promet: kupusa (366 t → 278 t), jabuke (195 t → 185 t), grožđa (121 t → 104 t), paradajza (83 t → 41 t), paprike (60 t → 40 t), krompira (88 t → 38 t), banane (29 t → 28 t) i bundeve (23 t → 21 t) bio manji. U prethodnoj nedelji zabeležen je tri puta veći promet pomorandži i dva puta veći promet crnog luka, dok je promet paradajza i krompira duplo manji u odnosu na prethodni period. Cene (po kilogramu): krompir 20 - 35 din. kupus 20 - 25 din. crni luk 17 - 25 din. šargarepa 20 - 40 din. paradajz 30 - 80 din. paprika 50 - 150 din. praziluk 40 - 50 din. bundeva 25 - 30 din. pečurke šampinjoni 70 - 80 din. (pakovanje) grožđe 40 - 80 din. jabuka 20 - 65 din. pomorandža 80 - 180 din. mandarina 70 - 100 din. banana 100 - 130 din. limun 50 - 150 din.

Srbija Fruitnet Media International sa zadovoljstvom najavljuje pokretanje događaja Fruitnet Forum South-East Europe, prvog u novoj seriji događaja za diskusiju i uspostavljanje poslovnih kontakata osmišljenih tako da promovišu interesovanje, investicije i inovacije u novim i rastućim oblastima poslovanja u polju svežih proizvoda. Fruitnet Forum South-East Europe koji se odrzava u Beogradu, 29–30. novembra 2016. fokusiraće se na očigledan jak potencijal za razvoj i rast industrije svežeg voća i povrća u regionu. On će sadržati prezentacije ključnih igrača sa direktnom vezom sa sektorom hortikulture jugoistočne Evrope, kao i stručno komentarisanje i analizu od strane mešavine regionalnih i međunarodnih igrača, uključujući prodavce na malo, uvoznike, izvoznike, proizvođače i pružaoce usluga. U ovom delu Evrope interesovanje za hortikulturu – kao i poljoprivredu uopšte – navodno dramatično raste, sa investitorima koji u poslednje vreme pokazuju veće interesovanje za potencijal regiona kao dobavljača svežih proizvoda u vreme sumnje u isplativost ostalih tradicionalnih industrija. Kao rezultat značajnih prirodnih resursa – ne samo klime za koju mnogi smatraju da je dobro prilagođena za proizvodnju nekoliko različitih vrsta voća i povrća – jugoistočna Evropa sada se predstavlja sa ogromnim mogućnostima za dodavanje vrednosti u postojećim kategorijama kao što su jabuke i kruške, ali i kao prilika da region postane novi i alternativni izvor proizvoda velike vrednosti kao što je špargla, bobičasto i koštuničavo voće. Ali sa tim mogućnostima dolaze i izazovi. Dobavljači u regionu moraju da se pobrinu da imaju odgovarajuće vrste proizvoda, u dobrom stanju, u pravo vreme. Potencijal za proizvodnju i izvoz je ogroman, ali koje tržište bi trebalo da ciljaju i koji je najbolji način da se osigura da snabdevanje bude usklađeno sa potražnjom? Cilj događaja Forum South-East Europe jest otkrivanje mesta potražnje, bilo u samom regionu ili izvan njega, i kako se najbolje pobrinuti za zadovoljavanje te potražnje. Zašto učestvovati? Fruitnet Forum South-East Europe nudi postojećim igračima i potencijalnim investitorima u poslovanju u polju svežeg voća i povrća u regionu priliku: • da saznaju više o mogućnosti tržišta za proizvode uzgojene u regionu; • da razumeju kako se mogu dobiti sredstva za nove projekte; • da čuju nešto od onih koji već ulažu u projekte za snabdevanje međunarodnih tržišta; • da saznaju šta tržište zahteva u oblastima kao što su brendiranje, marketing i reklamiranje; • da otkriju praktične načine za poboljšanje kvaliteta proizvoda kroz bolju organizaciju, dobre poljoprivredne prakse, sertifikaciju i ulaganje u novu tehnologiju; • da izbegnu nevolju poznavanjem potencijalnih izazova na putu. Rastuće prilike Interesovanje za jugoistočnu Evropu, kao i ulaganje u nju, svakako je na istorijskom maksimumu, uglavnom kao rezultat raznih EU programa koji zajedno ulivaju stotine miliona evra u projekte u regionu. To uključuje Transnacionalni program reke Dunav Evropske unije, Balkansko-mediteranski program i Jadransko-jonski program, od kojih sve podržava Evropski fond za regionalni razvoj i IPA II – instrument EU od 11,7 milijardi evra za pretpristupnu pomoć. Uz Sloveniju, Rumuniju, Bugarsku i Hrvatsku, koje su već članice EU, izgleda verovatno da će preostali zvanični kandidati iz regiona – Srbija, Crna Gora, Albanija i Makedonija – i potencijalni kandidati Bosna i Kosovo napraviti sličan korak, iako to nikako nije zagarantovano. Kao rezultat toga, investitori imaju priliku da stvore snabdevanje u regionu koji bi uskoro mogao da postane ogromno tržište bez tarifa. Istovremeno, rast bi mogao dobro doći na tržištima na istoku. Srbija, na primer, trenutno pregovara u vezi sa trgovinskim sporazumom sa Evroazijskom ekonomskom unijom. Jugoistočna Evrope takođe ima strukturalne prednosti kao potencijalni izvor svežeg voća i povrća, a ne samo geografski strateški položaj između Evrope i Azije. Beograd se i sam nalazi na raskršću panevropskih koridora VII i X, gde drugi povezuje Evropu sa Turskom, i Bliskim istokom u nastavku. Za proizvođače u regionu tu je i prilika da se brzo ubace u trku i iskoriste brojne decenije učenja u drugim zemljama, na primer u oblastima kao što su dobre poljoprivredne prakse, sertifikacija i korišćenje moderne tehnologije i tehnika. Gledajući okolo i ispred Konferencija sama će se usredsrediti na sledeće teme: Priprema scene: trenutni pejzaž i perspektiva za 2020. Kako kompanije, investitori i preduzetnici u jugoistočnoj Evropi nastoje da iskoriste rastuću potražnju za svežim proizvodima na brojnim međunarodnim tržištima, kakav potencijal kreiranja održivih i profitabilnih poslovnih poduhvata u sektoru svežeg voća i povrća postoji u regionu? Kako bi se takvi poduhvati organizovali i finansirali? Koje tačno prilike bi trebalo da ciljaju? I koji su glavni izazovi za one koji ulažu u region u narednih nekoliko godina? Potencijal u porastu: novi izvori svežih proizvoda u jugoistočnoj Evropi Posle otvaranja nastavićemo da bismo bliže razmotrili oblasti koje naročito obećavaju, a koje se odnose na poslovanje u polju svežih proizvoda u jugoistočnoj Evropi. Koji proizvodi će izgleda biti glavni u regionu tokom narednih pet godina? Koje zemlje, regioni i kompanije će dobavljati te proizvode? I koji izazovi i prepreke stoje između njih i budućeg komercijalnog uspeha? Nove mogućnosti: procena perspektivnih tržišta kod kuće i u inostranstvu Pošto izveštaji navode da je interesovanje za poslovanje u oblasti svežeg voća i povrća u jugoistočnoj Evropi u značajnom porastu, koliki je potencijal da dobavljači svežih proizvoda postignu komercijalni uspeh na međunarodnom tržištu? I kakve su im šanse da u samoj jugoistočnoj Evropi osiguraju novo poslovanje? Upravljanje produktivnošću: praktične metode za osiguravanje rasta Kako proizvođači voća i povrća u jugoistočnoj Evropi mogu da povećaju prodaju, prošire tržište i ostvare veću dobit? Tokom poslednje sesije razmotrićemo različite načine na koje dobavljači u regionu mogu: da naprave ciljane investicije u tehnologiju radi poboljšanja kvaliteta; da uvedu nove standarde sertifikacije da bi se osiguralo snabdevanje; da preduzmu aktivne korake da bi poboljšali efikasnost proizvodnje; i, da saznaju za načine na koje obrazovni i institucionalni okviri mogu da obezbede bolje komercijalne izglede u budućnosti. Registracija Fruitnet Forum South-East Europe je globalna platforma koja spaja širok spektar lokalnih i međunarodnih ključnih igrača iz industrije svežih proizvoda. Prvi dan će početi sa konferencijskim prezentacijama i grupnim diskusijama, dok je drugi dan rezervisan za organizovane posete različitim mestima od interesa kao što su veleprodaje, lokalni supermarketi i/ili proizvodne lokacije. Možete da se registrujete na internetu na sajtu www.fruitnetlive.com/forumsee

Na 10. Forumu organske hrane upoznali smo Mirka Vlčeka iz Pivnica, sela u opštini Bačka Palanka , u kojem živi nešto manje od 4.000 stanovnika. Mirko je diplomirani inženjer, i retko ko se bavi oragnskom proizvodnjom da nije čuo za njega. ;etvrta godina kako se bavi organskom proiyvodnji. Tokom studija njih četvorica su odlučili čime će se baviti. Slodobno mogu reći, dečko sa puno znanja, energije, entuzijazma, a naravno i volje. Kada se odlučivao čime će se baviti, prevagnulo je to da radi na sopstvenom imanju, jer kako kaže kod drugog po njemu je mnogo teže raditi. - Kako nam kaže Mirko počeci nisu nimalo bili laki. Četri drugara su se sastala i posle dužeg razmišljanja došli su na ideju da se pave organskom proizvodnjom. Otišli su kod prof.dr Branke Lazić, doajen organske proizvodnje, koja je dala veliki doprinos promovisanju i razvoju organske poljoprivrede u Srbiji. Dala im je literaturu i tako je počelo, verovali su u nju, i njenu pomoć. Rekla im je da to motaju da prouče, da bi mogli da se bave poljoprivredom. Prvu godinu istraživali, da li da rade, voće, povrće, žitarice. Odlučili su se za organsku. Celu zimu su proučavali, I na proleće su otišli kod profesorke sa idejom. Prva godina je bila jako teška, isprobali su dosta, ali što bi rekao Mirko, krenulo je po zlu, I loša je bila godina. Nosili su na pijacu autopusom u torbama, da bi uštedeli ili su stopom. Od zelene mreže su dobili tezgu, bar su znali gde idu. Ništa po njemu nisu izgubili, kasnije u drugoj godini kupili su auto, I sada je mnogo lakše. Krenuo je sa baštom od 33 ara, sada ima 14 ha. Dobili su podsticaje i tako su počeli plasteničku proizvodnju, I sada imaju četiri plastenika. Danas je ona proširena na pet hektara. U početku nije bilo lako kako nam ističe Mirko, eksperimentisao je, isprobavao šta će raditi i kako. Na gazdinstvu se gaje mrkva, šargarepa, paštrnak, krompir, crni i beli luk, cvekla, rotkvice, crna rotkva, spanać, blitva, deset različitih sorti pasulja, bundeve, kukuruz kokičar, kukurz šećerac, paradajz, paprika, krastavci. Mirko primećuje da se tražnja za organskim proizvodima konstantno povećava. On ipak, ne želi da povećava proizvodnju bezgranično, već da dostigne određeni nivo i da se na tom nivou zadrži. Mirko nije pobornik korišćenja zaštitnih sredstava pa čak ni onih organskog porekla. Mirko gaji i koze, patke i kokoške. Ove godine su isprobali, batat, speltu, fizalis, naut, sočivo, I zadovoljni su kako kaže Mirko, ima smisla raditi. Sarađuju I sa drugim proizvođačima, kao na primer sa pčelarima. Na fejsbuk stranici “Organski proizvodi iz Pivnica” redovno se ažuriraju podaci o ponudi organske hrane, ne samo sa ovog, već i drugih gazdinstava iz Pivnica, kako bi asortiman bio bogatiji. Kupci naručuju, proizvođači im robu dostavljaju, a taj se krug svakim danom širi. Više od 60odsto proizvoda se proda preko interneta. Naše udruženje je organizovalo prvu organsku pijacu. Posle se tržište širilo, baš kao i proizvodnja. Većina potrošača zna da je to hrana proizvedena bez hemijskih sredstava. Trenutno njih trojica su se udružili. Nismo u klasičnom ortakluku, ističe Mirko, ali nađemo se jedan drugom. Recimo, kada treba isporučiti veću količinu robe udružimo se da bismo to realizovali. Od prošle zime razvijam prodaju putem interneta i veoma sam zadovoljan – kaže Mirko i objašnjava kako to funkcioniše. Zainteresovani kupci ostave svoju adresu, a on im pošalje ponudu i cenovnik. Kupci naruče to mejlom i čekaju isporuku. Najviše potrošača je iz okoline Novog Sada. Način prodaje se širi, pa će uskoro organski beli luk iz Pivnica kupci moći da nađu na rafovima lanca "Univerexport".Njih osmorica trenutno su najmlađi proizvođači organske hrane u Srbiji. Potošači se uvek prvo iznenade kada ih vide, a potom iznenađenje prelazi u divljenje. Ipak, oduševljenje ovim mladim ljudima, koji osim kvalitenih organskih proivoda plasiraju potrošačima i priču o smislu organskog načina proizvodnje, je najčešća reakcija svih koji se zaustave pred njihvoim štandom.

Iduće nedelje u Vladi Srbije trebalo bi da se nađe predlog budžeta za narednu godinu. Još je neizvesno koliko će novca biti opredeljeno za poljoprivredu. Ono što se za sada zna, a što je i najavio resorni ministar jeste da će biti dve mlijarde dinara više za nabavku opreme i mehanizacije. Bolna tačka su direktna davanja, koja su ove godine za ratare tri puta manja u odnosu na prošlu godinu. Proizvođači očekuju više novca u agrarnoj kasi. ... I u Republici Srpskoj i u Hrvatskoj za razliku od Srbije postoji kontinuitet i predvidivost u davanju državnih podsticaja koji su opet značajno veći nego za naše paore. Ono što posebno ističu mladi poljoprivrednici u Hrvatskoj je i aktivna politika usmerena da mladi dođu do zemljišnog poseda i da ostanu na selu. Poljoprivrednici kažu da su nešto i znali o tome koliko zemlje u regionu kroz državne mere podstiču i štite soprtvenu proizvodnju i proizvođača , pa stoga za kretatore agrarne politike imauju konkretne predloge i kako jednostavno kopirati rešenja koja u komšiliku daju rezultate. Ono što posebno impresionira je činjenica da Repiublika Srpska dobre proizvođače pšenice kao strateške sirovine subvencinora sa čak 250 evra po hektrau. Kada bi kod nas bilo tako onda sigurno ne bi imali pad od čak 50 procenata u zasejanim površina ove jeseni – što iznosi svega 300.000 hektra. Kako ističu naši gosti u emisiji Brazde, sa prinosima većim od osam tona domaći proizvođač ne može da ostvari profit po hektaru koliko kolege u okruženja dobijaju iz dražvne kase. Izvor: RTV

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31