Iako čine 43 odsto radne snage u poljoprivredi, žene na selu često nemaju ni dana radnog staža, iako rade duže od propisanog punog radnog vremena. Samo 15 odsto poseduje zemlju, a obrađuju je ravnomerno sa muškarcima, i učestvuju u poljoprivrednoj proizvodnji. 

15. oktobra je obeležen Međunarodni dan žena na selu, a u nastavku možete pogledati naše vredne domaćice i njihove priče. 

 

Etno kuća „Erić“, smeštena u malom, ali naveliko poznatom mestu u srcu Šumadije, u Mrčajevcima. Za osam godine rada, postali su prepoznatljivi kako ambijentom, tako i ukusom domaće srpske kuhinje. Ideja je nastala kao rezultat očuvanja tradicije i tradicionalnih srpskih jela. “Mi smo uspeli da spojimo tradiciju i nostalgiju za starim, minulim vremenima sa potrebama modernog doba”, navodi nam Marija Tomašević, suvlasnica Etno kuće “Erić”, koja nas je sa velikim gostoprimstvom dočekala. U etno kući "Erić" se uživa uz pesmu i rakiju iz čokanja, uz žubor fontane i kamin (ognjište), u kojem pucketaju drva i kuva se hrana. Sam ambijent jedinstven je po autentičnosti, toploti drveta i mnoštvu detalja, što ih čini izuzetnim, a tradicionalno prepoznatljivim. Sve miriše na dom, toplo je i ušuškano, ne veliko, a udobno i otvoreno za svako društvo.

              

              Marija Tomašević

 

Vesna Bogosavljević iz Mrčajevaca, ostala je bez radnog mesta u banci. Kada su joj ponudili da radi u drugoj, ona je to odbila, i vratila se u svoje rodno mesto, gde sada pravi sirovinu za papriku u pavlaci. Prošle godine, proizvela je 220 tona somborke paprike. Prošlogodišnji rod je omogućio da se napuni 2.500 buradi, dok su ove godine očekivanja još veća. Teži se postizanju količine od 300 tona paprike za godinu dana. Paprika somborka je sorta blago ljuta, plod je težine od 60 do 90 gr. Ova sorta paprike je odlična za punjenje sa pavlakom, a koristi se i za turšiju. Somborka spada u bele sorte, postepeno zri i polako prelazi u crvenu boju. Odlična je za plasteničku proizvodnju, kao i za uzgajanje na otvorenom prostoru.

                                  

                                   Vesna Bogosavljević

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/2843-vise-od-300-000-ljudi-na-nasim-stranicama-procitalo-videlo-je-vesninu-zivotnu-pricu

 

Na Festivali zimnice u Koceljevi, na jednom od mnogobrojnih štandova, našla se i “Careva kuhinja”, zimnica vredne domaćice Biljane Ilić iz Svileuve. Kako je za naš časopis istakla Biljana, najviše se prodaje ajvar, koji se mogao kupiti po ceni od 500 dinara za jednu teglu. “Gledajući cenu sirovine, ajvar nije skup, ali su meni potrebna tri dana da ga napravim. Prvog pečem papriku, drugog je čistim i ostavljam da se preko noći ocedi, a tek trećeg na red dolazi prženje, pakovanje u tegle i pasterizovanje. U jednom takvom ciklusu mogu da proizvedem 20 tegli, a onda sve iznova”, dodaje Biljana.

                              

                              Biljana Ilić

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/seoski-turizam-i-ruralni-razvoj/item/3108-da-li-ste-probali-kisele-lubenice

 

Gazdinstvo Dimitrijević, iz sela Popučke kod Valjeva, bavi se proizvodnjom zimnice. Vredna domaćica Nataša, u svojoj ponudi imaju ljutenicu, peglanu papriku i papriku sa renom. Glavni proizvod porodice Dimitrijević je ajvar od pečene čiste paprike. Na gazdinstvu Dimitrijević, radi njih sedmoro, a pored svega, zanimljivo je i to, da su deca uključena u porodični biznis, pored svih obaveza u školi. Kako nam je istakla naša sagovornica, papriku gaje iz semena, sade u njivi kroz koju protiče reka Toplica, čime su rešili i navodnjavanje. U planu im je da pored slanog programa, prošire proizvodnju i na slatki program. 

                                        

                                        Najmlađi članovi porodice Dimitrijević

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/seoski-turizam-i-ruralni-razvoj/item/3067-septembarski-ukusi-danas-i-sutra-u-aviv-parku

Na samo deset kilometara nadomak Valjeva nalazi se selo Brankovina. U Srbiji poznato mesto po narodnom stvaralaštvu, i po jednoj od najpoznatijih pesnikinja Desanki Maksimović. Pored znamenitosti, Brankovina je poznata po vrednim i velikim poljoprivrednim proizvođačima. Jedan od takvih primera je domaćinstvo Maksimović iz Brankovine, naša sagovornica Biljana Maksimović, koja nas je ugostila na svom imanju, koje se prostire na 7 ha, i ovom prilikom je istakla: „Domaćinstvo Maksimović se pored ratarskih i povrtarskih kultura koje uzgajamo na imanju, bavi i proizvodnjom visokokvalitetnih italijanskih sorti jagoda i proizvodnjom živića od frigo sadnica. Na oko 20 ari, pored standardnog uzgoja na otvorenom polju, jagodu uzgajamo i u plastenicima po svetskim standardima malč (mulch) folije, sistema navodnjavanja „kap po kap“, đubrenja i prihrana vodotopivim đubrivima. 

                             

                             Biljana Maksimović 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/1665-kod-maksimovica-sve-dobro-rada

 

Na ovogodišnjem festivalu sira u Beogradu, koji se održao za vikend u Domu omladine, nagrada za najbolju inovaciju pripala je Ljiljani Janjić za lisnati sir, za srpsku Mocarelu sa smokvom i suvom šljivom.

                     

                           Ljiljana Janjić

U poslednje vreme, proizvodnja cveća u plastencima je sve više zastupljena. Veliki broj domaćinstava počeo je sa ozbiljnom proizvodnjom cveća i sadnog materijala u plastenicima. Aleksandra i Igor Tomić, u selu Bešenovo kod Sremske Mitrovice, u plasteniku uzgajaju cveće. U njihovoj proizvodnji, najviše su zastupljeni lizijantusi, a na manjoj površini ruže. Kako nam je istakao Igor, lizijantus je dugotrajan cvet koji podseća na ruže. Ima duge stabljike, dobro zatvorene pupoljke i cvetove različitih boja.

U plasteniku porodice Tomić, pretežno su zastupljeni lizijantusi u beloj i ljubičastoj boji. Kako nam navodi Aleksandra, najpopularnija je tamno ljubičasta boja, koja se lepo uklapa u aranžmane sa ostalim cvećem. Lizijantus je sve popularniji cvet, što pokazuju i nove vrste koje se plasiraju na tržište.  Sa njima se postupa kao i sa ostalim rezanim cvećem. Potrebno je redovno zalivanje, održavanje cveća i skraćivanje stabljike prilikom rezidbe.

               

                    Aleksandra i Igor Tomić

Na Festivalu zimnice u Koceljevi, upoznali smo vrednu domaćicu Branku Nedeljković. U njenom šporetu vatra pucketa već nekoliko meseci, i za Agrobiznis magazin, ovom prilikom kaže: "Ispečeno je preko hiljadu kilograma paprika, od toga sam napravila ajvar, pinđur, džemove, slatka, voćne sirupe i sve to po bakinim starim receptima". U porodičnom poslu, pomažu joj suprug i sin Marko, koji nam je naveo, da je ovogodišnji asortiman bogat slanim programom, gde se posebno izdvaja pečena paprika sa belim lukom i đumbirom, kao i paprika sa renom. Porodica Nedeljković, na svom poljoprivrednom gazdinstvu, proizvodi sveže voće i povrće, koje prerađuje i pakuje u teglice, koje su sa posebnim ukusom dekorisane i izložene na štandu.

                       

                       Branka Nedeljković 

Jak prolećni mraz, a zatim dugotrajne letnje suše, pa i čest led, umanjili su rod oraha 35-40 odsto.

Zbog toga će ove godine domaćice ređe praviti kolače, ili će se okrenuti voćnim poslasticama.

Smanjen rod oraha neminovno je doveo do povećanja cene očišćenih oraha na srpskim pijacama, pa se tako ovih dana za kilogram traži 1.200 dinara. Za taj novac može se kupiti gotovo 2,5 kilograma svinjskog buta, ili nešto manje od dva kilograma junećeg. Na novosadskim pijacama cena kilograma oraha kreće se između 1.100 i 1.200 dinara, dok se na beogradskim ustalila na 1.100 dinara, što je gotovo 400-500 dinara više nego lane. 

Valja podsetiti na to da su lane orasi izuzetno dobro rodili, što je uticalo na to da im cena bude znatno niža nego ove godine. Iako su lešnici prethodnih godina uvek bili skuplji, i smatrali se luksuznijom robom od oraha, njihova cena ovih dana ostala je na nivou prošlogodišnje, pa se tako i u Novom Sadu i Beogradu mogu kupiti za 1.000 dinara kilogram. Ni cena badema nije promenjena u odnosu na prošlu godinu, i za kilogram se traži između 1.000 i 1.100 dinara. 

Inače, Srbija ima oko 1,9 milion stabala oraha, na površini od oko 4.800 hektara, a prosečan godišnji rod, po podacima Privredne komore Srbije, kreće se od 14.000 do 23.000 tona. 

Stručnjaci smatraju da to nije ni polovina potreba u našoj zemlji, pa se oni često i uvoze. U PKS-u objašnjavaju da naši poljoprivrednici nisu previše zainteresovani za proizvodnju oraha, pošto ta kultura zahteva veću investiciju i duži period eksploatacije do najvišeg roda, a i zavisi od vremenskih prilika. U isto vreme, u Srbiji je poslednjih godina izraženo interesovanje za gajenje lešnika, a jedan od razloga je i to što je on interesantan konditorskoj industriji i što pojedine velike svetske kompanije već organizuju otkup, pa čak i proizvodnju lešnika u našoj zemlji. 

Takođe, uvoz lešnika u Srbiju je veći od uvoza oraha, a postiže i višu cenu na tržištu, pa je otud interesantniji i proizvođačima. 

Stručnjaci tvrde da je pitanje isplativosti u proizvodnji oraha i lešnika direktno vezano za potrebe konditorske i pekarske industrije jer su to najveći kupci. Sigurno je da srpski orah i lešnik mogu biti konkurentni, a da je tako, potvrđuje i podatak da se poslednjih godina povećava broj hektara novih zasada širom Srbije. Tim pre što se procenjuje da evropskom tržištu trenutno nedostaje čak 100.000 tona lešnika i oraha. Među najvećim svetskim uvoznicima lešnika su Nemačka, Italija, Francuska, Švajcarska, dok je najveći proizvođač Turska, koja drži više od 70 odsto udela na svetskom tržištu, a drugoplasirana je Italija s deset odsto svetske proizvodnje. 

Svetska proizvodnja oraha poslednjih godina je gotovo udvostručena i u stalnom je porastu. Procenjuje se da iznosi oko 700.000 tona, a najveći proizvođači su SAD i Kina, zatim Iran, Ukrajina, Čile i Turska, dok su najveći uvoznici SAD, Nemačka, Japan i Koreja.

Cena meda u odnosu na prošlu godinu malo je viša. Za kilogram meda, u zavisnosti od toga koji je u pitanju, treba izdvojiti od 700 do 900 dinara, mada ima i pijaca na kojima se traži 1.000. Takve cene takođe su posledica vremenskih uslova koji su pratili cvetanje biljaka tokom cele godine. U isto vreme, kvalitet meda je ostao na zavidnom nivou. Hladna zima i kišni maj uticali su na cvetanje bagrema pa je ove godine kod pčelara manje čistog bagremovog meda te je on zato skuplji.

Izvor: www.b92.net

 

Broj gladnih u svetu ponovo raste 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3169-broj-gladnih-u-svetu-ponovo-raste

 

 

 

RAKIJA OD JAGODA
* 1 kg jagoda, ½ kg šećera
* 1 l vode, 1 l šljivovice

Jagode oprati, očistiti, naliti hladnom vodom i staviti da se kuvaju. Kuvati 8-10 minuta, pa ih ispasirati. Dobijenoj tečnosti dodati šećer, vratiti na šporet i uz mešanje kuvati dok se sav šećer ne otopi. Pomeriti sa šporeta, dodati šljivovicu, promešati, skinuti penu i sipati u sterilisane flaše. Flaše dobro zatvoriti i ostaviti na tamnom mestu (podrum) 3-4 nedelje.

RAKIJA OD RUZMARINA
* 80 g ruzmarina
* 20 g tamjana
* 100 g šećera
* 1 l rakije
Šećer rastopiti u rakiji, te rakijom preliti listove ruzmaina i tamjana. Nakon što odstoji dva meseca na sunčanom mestu, rakiju procediti i ostaviti da odstoji još dva meseca pre upotrebe.

RAKIJA OD BANANA
* 5 banana
* litar komovice
Banane lepo oljuštite i poređate u teglu zapremine 3 litra (ne morate ih seckati), prelijte 1 litar komovice (poželjno je da bude domaća, kako biste znali šta ćete piti). Šećer dodati po želji. Povežite teglu belim papirom i poklopite porcelanskom tacnom. Ostavite da stoji 21 dan, nakon toga procedite, i pretočite u flašu.

RAKIJA OD KAMILICE
* 100 g cvetova kamilice
* 1 limun
* 1 dl destilovane vode
* 9 dl rakije
Cvetove kamilice i koricu limuna preliti destilovanom vodom i rakijom, ostaviti 5-6 nedelja na sunčanom mestu. Rakiju procediti, ostaviti još dva meseca pre upotrebe.

 

SAVETI: Kako otkloniti mane koje degradiraju rakiju?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3171-saveti-kako-otkloniti-mane-koje-degradiraju-rakiju

 

Pod sloganom „Čista desetka“ održan je 10. jubilarni „Beogradski Noćni Market“ na pijaci „Kalenić“ uz rekordan broj posetilaca i rođendansku tortu.
Ovaj jedinstveni muzičko-gastronomski festival, prepoznatljiv po raznovrsnoj ponudi šampiona pijaca, dizajnera, ugostitelja, umetnika, odličnoj muzici i atmosferi, ugostio je te večeri preko 30 000 ljudi svih generacija.
Svi posetioci koji su bili deo ove fantastične manifestacije, imali su prilike da uživaju u muzici poznatog benda „ZaBeat“ i di – džejeva. Na 10. jubilarnom Beogradskom noćnom marketu, predstavilo se preko 150 kreativnih i preduzimljivih izlagača sa ukusnom i svežom hranom, osvežavajućim pićima, kao i originalnim proizvodima.
JKP „Gradske pijace“ i „Redesign“ doo, novi susret i druženje zakazuju tradicionalno u decembru mesecu na pijaci „Skadarlija“, kada će biti održan Novogodišnji noćni market.

 

Premijeri zemalja Višegradske grupe upozorili su 13. oktobra u Bratislavi, na samitu o dvostrukim aršinima za namirnice i robu na zapadnim i istočnim, postkomunističkim tržištima u Evropi, da je u igri poverenje u EU i njene institucije, zato što u njoj ne sme da postoji prostor za evropske potrošače višeg i nižeg reda. Nove analize u Češkoj pokazale su da pica sa sirom u Nemačkoj sadrži sir, dok sira u pici sa sirom za Čehe nema a da je u Nemačkoj sok od narandži zaista od narandži dok Česi kao sok od narandži piju jeftiniji sok od jabuka.

"Da počnem tvrdnjom da u EU jednakih nema prostora za potrošače nižeg reda. Nije to samo moje mišljenje. Čulo se i u govoru šefa Evropske komisije Žan-Kloda Junkera o stanju Unije. Radi se o problemu cele Evrope. Tema samita su proizvodi jednakog kvaliteta za sve građane. Tvrdnje proizvođača da mi imamo drugačiji kvalitet vode ili drugačiji ukus su neprihvatljive i neosnovane", kazao je otvarajući samit slovački premijer Robert Fico.

Fico je podsetio je da se taj problem proizvoda istog imena u istom pakovanju ali goreg kvaliteta i to ne samo kada su u pitanju namirnice, već i druga roba, kozmetika, čak i automobili vuče još od dvedesetih godina.

"Sve više je zemalja koje traže zajednički evropski pristup. Da nadnacionalne kompanije poštuju standarde i da ne isporučuju na njihova tržišta proizvode goreg kvaliteta. Raduje nas da neke kompanije reaguju i ujednačile su kvalitet. Ne raduju nas novi rezultati poređenja proizvoda u Slovačkoj i Austriji. Jednostavno nije moguće da ta ista šunka osam kilometara od Slovačke ima 10% više mesa dok u Slovačkoj ima tri puta više soli", kazao je Fico.

Mađarski premijer Viktor Orban podsetio je na istorijsku nepravdu da su Mađarska i druge zemlje Višegradske četvorke, poznate kao proizvođači kvalitetne hrane, u pristupnom procesu u EU morale da otvore svoja tržišta i da uđu u globalnu borbu za tržišta sa nadnacionalnim kompanijama. "Morali smo da se takmičimo sa velikim globalnim kompanijama i mnogo naših tradicionalnih proizvođača propalo je a preuzele su ih nadnacionalne kompanije. Iako umemo da proizvodimo dobre namirnice, sada imamo lošije i to je istorijska nepravda", kazao je Orban.

Mađarski premijer naglasio je da iza takvog pristupa da se na istočnoevropska tržišta izvoze proizvodi lošijeg kvaliteta nego za Zapad za Mađare, Čehe, Slovake i Poljake krije pretnja da to znači i generalno goru budućnost "Mi smo ljudi podozrivi. Uvek kad su neki sitni signali imamo osećaj da je iza toga nešto veće. Da dupli aršin u robi znači EU u više brzina, znači kvalitet života u više brzina. Razlike u hrani ukazuju i na razlike u životnom standardu", kazao je Orban.

Mađarski premijer upozorio je da je takav, kako je kazao, gramzivi način varanja i laganja ljudi u malim zemljama neprihvatljiv, posebno što to rade nadnacionalne kompanije koje spadaju među neka od najbogatijih preduzeća u svetu. Ubrzavanje približavanja životnog standarda "novih Evropljana" sa Zapadom kao jednu od efikasnih mera da nestanu sami dvostruki aršini sa zapadnih i istočnih tržišta uz izmene konkretnih propisa zatražio je češki premijer Bohuslav Sobotka.

"Problem lošije hrane ima širi kontekst. Razlog je nedovršena i suviše spora konvergencija zemalja EU. Nas cilj je da se ekonomski i socijalni uslovi života građana EU približe toliko da ta praksa nestane. Ne mogu same države članice da obezbede konvergenciju. Očekujem da će Evropska komisija predložiti rešenja da se ubrza ekonomsko i socijalno priblizavanje standarda u članicama EU", kazao je Sobotka. Češki premijer zatražio je od EK hitnu reviziju evropske smernice o nepoštenoj trgovinskoj praksi i varanju potrošača, jer sadašnja ne omogućava dovoljno efikasne sankcije za preduzeća koja tako varaju potrošače. Premijeri Višegradske četvorke očekuju da evropska komesarka pravde i za zaštitu potrošača, Čehinja Vjera Jourova, na skupu predstavi nove zajedničke, evropske mere da se ujednači kvalitet namirnica i proizvoda na celoj teritoriji EU.

"Očekujem da će evrokomesarka Jourova koja ima razumevanja za ovaj problem saopštiti da postoje nova tumačenja postojećih propisa koja će omogućiti da oštrije intervenišemo protiv preduzeća koja se tako ponašaju. Kao drugo, očekujem da će biti dogovorena zajednička metodologija za poređenje proizvoda", kazao je uoči samita slovački premijer.

Testove i poređenje istih proizvoda za zapadna i istočna tržišta prva je počela Češka, usledili su testovi slovačke prehrambene i veterinarske inspekcije, a zatim i drugih zemalja nove Evrope. Pre svega premijeri Slovačke i Češke, uz podršku premijera Mađarske i poljske premijerke Beate Šidlo uspeli su da nateraju ovog leta Evropsku komisiju da problem prizna. EU je još pre samita u Bratislavi obećala da će izdvojiti dva miliona evra za dalje testove.

Najnoviji češki test, dva dana pred samit, pokazao je da ista pica sa sirom u Nemačkoj sadrži sir, dok sira u pici sa sirom za Čehe nema, da je u Nemačkoj sok od narandži zaista od narandži dok Česi kao sok od narandži piju jeftiniji sok od jabuka, kečap za Čehe istog imena, pakovanja i proizvođača ima za 40% manje paradajza nego za Nemce.

U tom najnovijem testu češkog ministarstva poljoprivrede upoređivan je 21 proizvod za tržišta Nemačke, Austrije, Češke, Slovačke i Mađarske i pokazalo se da je sedam proizvoda bilo istog kvaliteta, dok su kod 11 primećene velike razlike.

Izvor: Daša Pavlović, dopisnica agencije Beta

http://www.euractiv.rs 

Evropska komisija je 12. oktobra objavila smernice koje treba da pomognu članicama da zaštite poljoprivredno zemljište od pretnji poput prekomernih spekulacija sa cenama ili vlasničke koncentracije. Članice EU imaju pravo da ograniče prodaju poljoprivrednog zemljišta kako bi očuvale zajednice poljoprivrednika i podsticale održivu poljoprivredu. Međutim, sve mora da bude u skladu sa propisima EU, posebno onim koji se odnose na slobodno kretanje kapitala. Komisija je, kako je podsetila, 2015. pokrenula procedure protiv članica koje su diskriminisale investitore iz drugih zemalja EU i uvodile neproporcionalna ograničenja za prekogranične investicije.

U novom dokumentu Komisija je članicama dala smernice šta mogu da urade da regulišu prodaju poljoprivrednog zemljišta na osnovu sudske prakse Suda pravde EU. Komisija je razjasnila da su članice kompetentne da odluče o merama kontrole prodaje poljoprivrednog zemljišta.

Kao što je pojasnio Sud pravde EU, neka ograničenja mogu da budu prihvatljiva pod određenim uslovima, npr. prethodna dozvola nacionalnih vlasti za akviziciju zemlje, ograničenje površine koja se kupuje, državna intervencija u oblasti cene.

Među prihvatljivim je i pravo na "prvenstvo u kupovini" koje omogućava određenim kategorijama kupaca da kupe poljoprivredno zemljište pre nego što se proda drugom. To pravo mogli bi da imaju kupci iz redova farmera koji rentiraju zemlju koju obrađuju, susedi, suvlasnici i država.

Međutim, zakoni EU ne dozvoljavaju diskriminatorne restrikcije poput zahtevanja prijave boravka kao preduslova za preuzimanje zemlje. Protiv zakona su i neproprcionalna ograničenja na prekogranična ulaganja. Takvim će se smatrati obaveza da kupac sam obrađuje zemlju, zabrana kupovine kompanijama ili traženje kvalifikacije za poljoprivredu kao preduslov.

Komisija je smernicama odgovorila na poziv Evropskog parlamenta iz marta. Parlament je tražio od EK da donese jasan i sveobuhvatan set kriterijuma za regulisanje tržišta zemljišta kako bi se obezbedili jednaki uslove za sve u skladu sa pravilima EU. Poljoprivredno zemljište je oskudno i predstavlja posebnu imovinu koja zahteva isto tako posebnu zaštitu. Stoga neke članice EU zavode ograničenja na kupovinu.

Istovremeno su strane investicije značajan izvor kapitala, tehnologije i znanja i mogu da unaprede produktivnost u poljoprivredi i pristup finansiranju lokalnom biznisu, obrazložila je EK i istakla da su propisi EU o slobodnom kretanju kapitala ključni za prekogranična ulaganja. U maju 2016. Evropska komisija je tražila od Bugarske, Mađarske, Letonije, Litvanije i Slovačke da se usklade sa propisima EU o prodaji poljoprivredne zemlje. Naime, neke odredbe zakona tih članica koje su ograničavale pojedincima i kompanijama iz EU kupovinu zemlje bile su diskriminatorne ili preterano restriktivne.

Ti zakoni usvojeni su nakon što je isteklo prelazno odstupanje od slobodne kupovine oranica koje su neke zemlje dobile kada su ulazile u EU.

Evropski parlament uradio je detaljno istraživanje izazova s kojima se članice EU suočavaju na njhovim tržištima poljoprivrednog zemljišta. Bojazni se posebno odnose na povećanu koncentraciju zemljišta ili preveliko spekulisanje cenama zemlje.

Izvor: EURACTIV.rs

Na skupu je bilo više od 130 predstavnika relevantnih organizacija koji su  podelili mišljenja oko politika poljoprivrede i ruralnog razvoja na zapadnom Balkanu i dali preporuke za poboljšanje postojeće situacije

Forum poljoprivredne politike (FPP) 2017 je organizovalo Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja Crne Gore i Stalna Radna Grupa za regionalni ruralni razvoj u jugoistočnoj Evropi (SWG) u Podgorici od 11. do 12 oktobra. Forum je okupio više od 130 predstavnika javnog, civilnog i privatnog sektora iz regiona i  inostranstva. Adresirana je potreba za prilagođavanje politika koje se tiču razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja  u jugoistočnoj Evropi u skladu sa zahtevima EU i zahtevima koji su vezani za poboljšanje konkurentnosti ruralne ekonomije, uzimajući u obzir strukturu poljoprivrednih gazdinstava na zapadnom Balkanu. APF 2017 je naglasio da postoje trgovinske barijere  u prometu poljoprivrednih proizvoda i pitanja koja su vezana za  upravljanje prirodnim resursima u regionu. Diskutovano je o IPARD-u kao instrumentu održivog ruralnog razvoja u regionu, sa posebnim fokusom na važnost LEADER pristupa.

Neke od poruka proistekle iz Foruma su vezane za unapređenje konkurentnosti ruralne ekonomije i problem postojanja ograničenja za razvoj malih farmi i ruralnih biznisa. Otvaranje radnih mesta i mogućnosti za investiranje u ruralnim oblastima, kao i pravilno iskorišćavanje i upravljanje prirodnim resursima utiču na smanjenje ruralnih iseljavanja. Zapadni Balkan treba da konsoliduje aktivnosti za uspostavljanje regionalne ekonomske oblasti u skladu sa EU acquis za eliminisanje barijera pristupa tržištu, smanjenje troškova izvoza i privlačenje više investicija. Donosioci odluka bi trebalo da daju veći značaj IPARD merama koje podržavaju saradnju malih farmera i ruralnih biznisa. Vladine institucije na svim nivoima treba da nastave rad na strateškim i programskim dokumentima i regionalnom okviru za upoznavanje sa LEADER pristupom. Jačanje kapaciteta relevantnih institucija, podizanje svesti o LEADER pristupu i uspostavljanje lokalnih akcionih grupa su glavne aktivnosti u procesu.


 

Troškovi ishrane životinja i obezbeđivanja prasadi (sopstvene proizvodnje ili kupovine sa strane), čine najmanje 80 % svih troškova u proizvodnji svinjskog mesa. Od cene ishrane u najvećoj meri zavisi ekonomičnost držanja svinja. Ovi troškovi zavise od više faktora. Pre svega kako se obezbeđuju hraniva i, naročito, kako se ona iskorišćavaju. U najpovoljnijim slučajevima, na ishranu životinja ide oko trećine ukupnih troškova, ali nekada i više od 50 odsto!

U savremenom svinjarstvu, veoma važan zahtev u ishrani je najveći stepen higijene: hrana mora da bude apsolutno čista i zdrava. O tome se mora voditi računa već od žetve (ubiranja), zatim tokom lagerovanja i konzervisanja, sve do pripreme i podele hrane

Svinje troše mnogo hrane. Kod nekih kategorija, hrana se daje po volji, dok se kod nekih mora ograničavati i racionalno davati. Cilj je da se svakom grlu daje tačno onoliko hrane koliko mu u tom trenutku treba. Kod krmača se ta strogo kontrolisana pojedinačna ishrana u velikoj meri već postiže, jer su kod njih razlike u dnevnim potrebama za hranom najveće: od samo 1 kg dnevno do 8 kg/dan  (npr. kada doje 12 prasadi).

Prasad još u toku dojenja dobijaju odgovarajuću hranu. U odgoju, na primer, počev od četvrte nedelje života, prasad brzo poveća masu (težinu) čak za četiri puta: od oko 7 kg na oko 28 kg. U tom periodu, prase dnevno dobija u težini od 250 g (u početku) do 500 g (na kraju odgoja). Prasad troši bar 15%  ukupne količine hrane na farmi zatvorenog tipa.

Najveće količine hrane, ipak, troše svinje u tovu. U slučaju najboljeg iskorišćavanja hrane i rezultata prirasta, tovljenici dnevno pojedu oko 1,5 do 2,8 kg. Na zatvorenim farmama oni koriste bar 2/3 ukupne hrane koja se potroši na farmi.

Uspeh u ishrani svinja u najvećoj meri zavisi od tehnologije, odnosno tehničkih rešenja za ishranu. Svinje su, po pravilu, najraspoloženije za ishranu dva puta dnevno: obično od 6 do 9 i od 15 do 18 časova. Kada je toplo, to vreme se pomera: ujutro na ranije, a po podne na kasnije (tada čak i noću više jedu).

Na količinu hrane, koju svinje uzimaju, utiče više faktora:

- konzistencija hrane na prvom mestu (suvo – tečno),

- starost svinja,

- veličina grupe,

- temperatura okoline itd.

U proseku, svinje na ishranu troše vrlo malo vremena. Najmanje kada dobijaju tečnu hranu. Tada samo 10-15 minuta dnevno. Ali, za uzimanje suve hrane, pre svega brašnaste, troše čak tri puta više.

Uz suvu hranu svinje troše i više vode, čak i za 25 % više nego kada jedu vlažnu ili tečnu hranu.

Sa bržim uzimanjem hrane, svinjama ostaje više „slobodnog“ vremena i tada im treba pružiti što više „zanimacija“ (da čupkaju slamu, ili nešto za igru – kraći balvani). U svakom slučaju treba nastojati da što manje grizu repove!

Veoma je važno da se hrane na miru, bez međusobnog uznemiravanja. Kod tzv. obročne ishrane treba obezbediti odnos 1:1, tj. da svaka svinja ima svoje mesto za ishranu. Ako je „ishrana po volji“, onda ovaj odnos može biti i 1 : 4.

 

Ima li stočarstvo perspektivu?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/item/3044-ima-li-stocarstvo-perspektivu

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31