Područje opštine Grocka, oduvek je bilo idealno stanište pčela. Zatalasani, severni ogranak Šumadije, koji izlazi na Dunav, obilovao je listopadnim šumama i plodnim obradivim zemljištem i pašnjacima na jugu, kao i obiljem vode,porečnim biljnim vrstama na severu. Obilje polena i nektara su obezbedjivale, s jedne strane, hidragenične vrste dunavskog priobalja, kao i šume leske, kestena, gloga, drena i lipe. Unazad dvestotinak godina, primat nad ostalim šumskim vrstama, zauzeo je bagrem, kao dominantna vrsta šumskog rastinja. Bagremov med je danas glavni i najzastupljeniji izvor nektara na području Grocke. Postoje osnovane naučne pretpostavke, da je u Vinči, pre oko sedam hiljada godina, med korišćen u ishrani i kao zasladjivač ječma u tehnologiji pripremanja piva. Istrazivanja na lokalitetu Belo Brdo u Vinči , dovela su do ovakvih zakljucaka. Urbanizacija područja Grocke, ubrzano se odvija u dvadesetom veku, a ovo područje postaje najreprezentativniji voćarski kraj Srbije. Plantažno gajenje jabuke, breskve, kruške i kajsije je obezbeđivalo dodatni izbor hrane za pčelinje zajednice, a istovremeno potrebu držanja i gajenja pčela,na nivou plantažnih potreba, radi oprašivanja voća i povećavanja roda.Značajni su i zasadi višnje i trešnje, a rasprostranjene su i šljive. Ritopek, ne bez razloga, često nazivaju, svetskom prestonicom trešnje. Prvo građansko udruženje pčelara, osnovano je 30.08.1986. godine, od strane, tada već istaknutih, dugogodišnjih pčelara sa dugom porodičnom tradicijom. Od tada, pa do danas, Udruženje posluje pod imenom “Pčela-Grocka” i ponosni smo nastavljači kontinuiteta ovog udruženja. Značajan pomak u razvoju pčelarstva na području Grocke, dešava se unazad nekoliko godina, pojavom sve većeg broja mladih i obrazovanih pčelara, koji svoju perspektivu vide u profesionalnom i nadasve ozbiljnom bavljenju pčelarstvom, uz primenu humanih, ekoloških i naučnih znanja iz ove oblasti, a najznacajniji pomak u razvoju je napravljem u poslednjih godinu dana promenom dotadasnjeg rukovodstva i dolaskom na celo rukovodstva mladih, obrazovanih i ambicioznih ljudi. Organizacija rukovođenja Udruženja je na zavidnom nivou i uglavnom nju čine najambiciozniji i najsposobniji a ujedno i najaktivniji clanovi. Udruzenje trenutno broji oko 50- ak članova i oko 2000 pčelinjih zajednica,starosna struktura je šarena i u poslednje vreme javlja se sve više interesovanja od strane mladih ljudi za bavljenje ovom vrstom stočarstva kako iz ljubavi prema prirodi tako i iz ekonomskih razloga Međudobna poseta pčelinjacima itekako je kvalitetno poboljšala saradnju između članova i probudila svest o savremenom i kvalitetnijem načinju pčelarenja što do sada nije bila praksa. Cena članarine je 1200 dinara što je prosek visine članarine pčelarskih Udruženja u našoj zemlji i od tog novca se uglavnom podmiruju troskovi predavanja i ostalih izdataka neophodnih za normalan rad Udruženja jer drugih prihoda nema. Udruđenje se stara, da se znanja stalno i kontinuirano unapređuju, angažovanjem najeminentnijih predavača i instruktora. Veoma je značajno angažovanje na nabavci kvalitetnih pčelinjih društava, prateće pčelarske opreme i sredstava.Udruženje održava kvalitetnu komunikaciju sa organima lokalne samouprave Gradske opštine Grocka i član je Saveza Udruženja pčelara Republike Srbije – SPOS. Ali će nam njihova pomoć u svakom smislu biti sve više potrebna kako bi mogli i da pratimo nove tendencije, više se usavršavamo i edukujemo kako bi umapredili pčelarstvo na našoj Opštini. Zainteresovanos za učlanjenje raste sve više u poslednje vreme a to pokazuje troduplo veći broj članova ove godine u odnosu na prošlu Sastanci Udruženja, održavaju se u prostorijama Mesne zajednice Boleč i to jednom do dva puta mesečno, a po potrebi i želji članova. Udruženje je uvek otvoreno za pristup novih članova i u tom smislu su dobrodošli ne samo pčelari nego i ljubitelji pčela i prirode.

Zaštita voćaka fungicidima na bazi BAKRA na kraju vegetacije je preporučljiva a možda i OBAVEZNA mera za koštičave voćne vrste ( šljivu, breskvu, kajsiju, trešnju, višnju ). PLAVO jesenje prskanje koštičavog voća ( ZAŠTO ? ) Ovim prskanjem treba zaštiti stablo i njegove grane i grančice od brojnih patogena koji prezimljavaju na kori, u pukotinama kore,rak-ranama, mumificiranim plodovima i sl. Svako prodiranje bilo kog od ovih patogena u drvo voćke neminovno dovodi do slabljenja njene snage, manjeg roda u narednoj vegetaciji i do skraćivanja dužine života voćke i dužine eksploatacije zasada. Osnovna namena ovog prskanja je: Opšta dezinfekcija stabla od patogena koji se nalaze na njemu i sprečavanje infekcije preko ranica od otpalog lišća, pukotina od mraza i ostalih oštećenja nastalih na neki drugi način; Sprečavanje posebne grupe infekcija, koje se bez ovog prskanja ne mogu držati pod kontrolom, a koje mogu nastati od momenta opadanja prvog lista i tokom čitavog perioda mirovanja voćaka. To su infekcije koje izazivaju sledeći patogeni: Pseudomonas syringae pv. syringae, Pseudomonas mors – prunorum (prouzrokovači rak-rana i izumiranja grana koštičavog voća) najveća brojnost ovih bakterija je tokom jeseni i pred kretanje vegetacije; u jesen, infekcija se ostavruje preko ranica od otpalog lišća i dr. Moguća je i na temperaturama ispod 0°C. Kada uđe u voćku, bakterija naseljava elemente drveta i kore - tim brže i jače što su uslovi nepovoljniji za voćku. Ove infekcije su osnovni uzrok šteta, koje se mogu manifestovati naredne ili kroz 2 - 3 godine, kao izumiranje drveta i kore.Kada se štete pojave, nema više efikasnog suzbijanja. ovi patogeni ostvaruju infekcije i u toku leta,ali, tada nastaju daleko manje štete Stigmina carpophilla (ranije: Clasterosporium carpophillum) (prouzrokovač šupljikavosti lišća koštičavog voća i krastavosti plodova kajsije i breskve) - Ovaj patogen napada i mladare, čim opadne lišće, a infekcija je moguća već na temperaturama od 2°C do 4°C. Infekcija mladara je izuzetno opasna, jer mladar naredne godine i dalje raste, ali se na napadnutom delu stvaraju rak - ranice iz kojih se izlučuje smola:kada se te ranice (pege) prošire, dolazi do prstenovanja mladara i njegovog sušenja iznad tog dela, Grupa bioloških činilaca parazitne prirode koji prouzrokuju prevremeno - iznenadno sušenje (apopleksiju ) kajsije: - odnosi se na već navedenu bakteriju Pseudomonas syringae pv. syringae i gljivicu Cytospora spp - koje, pojedinačno ili zajedno, predstavljaju značajne faktore apopleksije kajsije. Sigurnija i lakša zaštita breskve od kovrdžavosti lista breskve (prouzrokovač Taphrina deformans) Prskanje bakarnim preparatima u vreme početka opadanja lišća namenjeno je suzbijanju drugih uzročnika bolesti breskve (Stigmina, Cytospora, Fusicoccum). Istovremeno se smanjuje i infekcioni potencijal gljivice Taphrina deformans, tako što bakarni joni unište najveći deo spora patogena koje se nalaze na površini i u otvorenim ranicama na grančicama, granama i stablu. Tako se smanjuje potencijal ovog patogena, pa za redovne mere suzbijanja ostaju spore koje prezime u pupoljcima i spore koje ne unište bakarni joni iz jesenjeg i ranoprolećnog plavog prskanja. Smanjenje infekcionog potencijala mnogih drugih značajnih bolesti, kao što su monilioze koštičavog voća i dr. Vreme za plavo prskanje Mišljenje u praksi postoji da treba čekati da opadne 70% lišća. To pravilo treba korigovati ako u jesen počne opadanje lišća, pa nastavi relativno toplo (iznad 0°C) i vlažno vreme. U tom slučaju plavo prskanje treba obaviti kada počne opadanje lišća,odnosno nikako ne čekati da otpadne 70% lišća. Jer, čim otpadne 5% ili 10% lišća, već ima dovoljno ranica da se preko njih ostvari infekcija dovoljno jaka da prouzrokuje štete na voćkama. Ukoliko se oduži period vlažnog vremena i temperature iznad 0°C, prskanje ponoviti kada opadne veći deo lišća. Ovo naročito važi za zasade u kojima je prisutna smolotočina i drugi simptomi propadanja tkiva i sl. U ovom periodu prskanje treba ponoviti i u slučaju većih padavina (preko 25 mm kiše) i ako temperature omogućavaju infekciju. Vreme i broj prskanja, ali i koncentarciju - dozu primene preparata, određuje postavljeni zadatak: KVALITETNO POKRITI BAKARNIM PREPARATIMA SVE DELOVE VOĆKE U TOKU ČITAVOG PERIODA KADA JE MOGUĆA INFEKCIJA odnosno, kada su ispunjeni sledeći uslovi: - prisutan infekcioni potencijali gljivica i bakterija, - otvorene ranice od opadanja lišća i na druge načine nastale ranice, - vremenski uslovi (temperature i vlaženje) omogućavaju infekciju. Izbor preparata: Mogu se koristiti svi bakarni preparati na bazi sledećih aktivnih materija: bordovska čorba, bakaroksihlorid, bakarhidroksid, bakar oksid, bakar sulfat, bakar hidroksid + kalcijum hlorid. Prednost dajemo preparatima na bazi bakaroksihlorida i bakarhidroksida. U Srbiji ima preporuka da se koriste količine uvećane za 30%. Važne napomene Voćke treba kvalitetno oprskati - okupati ih, da tečnost može da dospe u svaku ranicu i da sklizne do korenovog vrata voćke. Da bi se to postiglo, obično se preporučuje utrošak od 400 lit. tečnosti po metru visine stabla, odnosno 1.200 lit/ha za stabla visine 3 metra. Ako se ne može obezbediti kvalitetno prskanje, zbog vremenskih uslova (vetar) ili starog atomizera (dizne), preporučujemo dva prohoda sa polovinom doze preparata (i vode), pri čemu se drugi prohod izvodi iz suprotnog smera u odnosu na prvi, čim se osuši deposit prvog prohoda. Zaključak Zaštita koštičavih voćaka u periodu od početka opadanja lišća do precvetavanja (opadanja cvetnih latica) jeste uslov i osnova uspešne zaštite od glavnih bolesti koštičavog voća. U tome, plavo prskanje (bakarnim preparatima) u periodu od početka opadanja lišća do kretanja vegetacije u proleće, predstavlja polaznu i osnovnu meru u zaštiti stabla (grana i grančica) kao osnove prinosa i obezbeđenja dugovečnosti voćnjaka. U godinama kada su optimalni uslovi za navedene infekcije, jesenje plavo prskanje koštičavog voća treba obaviti kada počne opadanje lišća. Ukoliko se oduži period opadanja lišća, a vreme je vlažno i temperature su iznad 0°C, prskanje ponoviti kada opadne veći deo lišća. Ovo naročito važi za zasade u kojima je prisutna smolotočina i drugi simptomi propadanja tkiva i sl. , prskanje treba ponoviti i u slučaju većih padavina (preko 25 mm kiše) i temperatura koje omogućavaju infekciju Propust učinjen izostavljanjem ili nekvalitetnim izvođenjem jesenjeg plavog prskanja koštičavog voćaNE MOŽE SE KORIGOVATI U PROLEĆE JESENJE PLAVO PRSKANJE je korisno i potrebno i u zasadima JABUČASIH VOĆAKA, naročito kada su prisutne sledeće bolesti: - rak kore jabuke i kruške, prouzrokovač Nectria galigena, - rak-rane i bakteriozno izumiranje voćaka (jabuke i kruške), prouzrokovač Pseudomonas syringae pv. syringae, - bakterijska plamenjača jabuke i kruške, prouzrokovač Erwinia amylovora. Za ovo prskanje se koriste bakarni preparati, iz kojih oslobođeni bakarni joni imaju baktericidno i fungicidno delovanje. 

Piljo Dakić

Američki gigant "Monsanto" samo nedelju dana pošto je objavljeno da ga preuzima "Bajer" saopštio je da je kupio licencu za korišćenje nove tehnologije za preuređenje naslednih informacija biljaka u poljoprivredi. Izvršni direktora "Bajera" već nedelju dana, takođe, uverava javnost da ova kompanija neće koristiti spajanje s "Monsantom" da bi nasilno uvela GMO u Evropu. U razgovoru za "Politiku" genetičar Miodrag Dimitrijević, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da je u ovoj fazi zaista teško davati prognoze šta će se tačno dešavati, ali da je njihovo spajanje već dovelo do stvaranja jedne jake korporacijske osovine, kao i da će se njeno delovanje u proizvodnji i na tržištu hrane osetiti već u bliskoj budućnosti. "Zanimljivo je to što je "Monsanto", samo nedelju dana pošto je objavljeno da ga preuzima "Bajer", objavio da je kupio licencu za korišćenje nove tehnologije u poljoprivredi koja potpuno menja način stvaranja genetičkih modifikacija organizma, pa i poljoprivrednih kultura. Reč je o novom patentu (CRISPR/cas9) čiji su autori dve naučnice sa univerziteta u Kaliforniji u Berkliju. Ovo rešenje smatra se do sada najmoćnijim i najviše obećavajućim metodom genetske manipulacije, koje već sada izgleda veoma moćno, a svakako će i da se usavršava", objašnjava Dimitrijević. On za ovaj list objašnjava da je posle ovakve vesti, postalo jasno šta sve možemo da očekujemo. "Ovaj novi postupak menjanja naslednog materijala nudi daleko veću preciznost izmena (i više od 90 odsto, zavisno od organizma), bolju kontrolu ukupnog procesa, jeftiniji postupak i izmene na takv način da će pojam GMO najverovatnije da zahteva redefiniciju. Uprošćeno, promene naslednog materijala mogu da budu mnogo finije, što se tiče količine naslednog materijala, nego sada. A revolucionarno je da promene naslednog materijala mogu da se rade na više mesta simultano u čitavom genomu (ukupan nasledni materijal u ćeliji). Metod je primenjiv na svim organizmima, uključujući i ljude", ističe Dimitrijević. Kaže da ovi najnoviji rezultati na polju genske manipulacije obećavaju da će GMO, kakav danas poznajemo, relativno brzo da nestane i da postane istorija pionirske faze transgene tehnologije. "Zakon koji je na snazi nema nejasnoća, zabranjena je setva i promet GMO u Srbiji. Već u najskorije vreme, promenom tehnologije i primenom novih metoda, može da se desi da definicija GMO bude prilično izmenjena, pa time i mnogi zakoni širom sveta koji definišu odnos prema GMO", zaključuje Dimitrijević. Autor: Politika

Ulaganje u osiguranje nije trošak već investicija, rečeno je na edukativnoj radionici „Žene u agrobiznisu“ u Tršiću, koju su održale Kompanija „Dunav osiguranje“ i udruženje novinara za poljoprivredu Agropress. – Imajući u vidu sve nepogode koje su zadesile Srbiju zadnjih nekoliko godina, u kojima su dominirale poplave, klizišta i gradonosne nepogode, trudili smo se da edukujemo poljoprivrednike i da im objasnimo da je osiguranje postalo deo svake, pa i poljoprivredne proizvodnje, te da osiguravajuća zaštita predstavlja investiciju, a ne trošak – rekao je direktor Glavne filijale „Dunav osiguranja“ u Šapcu Predrag Stanišić. Stanišić je podsetio da nadležno ministarstvo odobrava i subvencije za registrovana poljoprivredna gazdinstva, kojima se vraća 40 odsto ukupnog iznosa premije osiguranja, kao i na slične subvencije lokalnih samouprava, gde je kao primer naveo Loznicu. Kada se u kalkulaciju visine premije uključe i subvencije, to praktično znači da se osiguranicima na ovom području vraća 80 odsto osiguranja. Na primer, ukoliko visina premije iznosi 12.000 dinara, osiguranik dobija povraćaj u visini od 9.600 dinara. To praktično znači da je visina premije koju plaća osiguranik samo 2.400 dinara. U drugom primeru, ukoliko je visina premije 3.000 dinara, osiguraniku se vraća 2.400 dinara, a to znači da nosilac gazdinstva snosi trošak za osiguranje od svega 600 dinara. Stanišić je na edukativnoj radionici u Tršiću predstavio uslove koje Kompanija „Dunav osiguranje“ nudi, precizirajući da osiguravajuća premija za žitarice s prosečnim prinosom iznosi oko 3.000 dinara po hektaru, odnosno oko 12.000 dinara za malinu na zemljištu površine deset ari. Milenko Filipović, koji se bavi proizvodnjom malina i kupina, ima pozitivno iskustvo s „Dunav osiguranjem“. – Zadnje četiri godine redovno osiguravam kupinu i malinu kod „Dunav osiguranja“ i izuzetno sam zadovoljan saradnjom jer je krajnje korektna i fer. Za to vreme, dva puta sam imao štetu i u roku od tri-četiri dana oni su izvršili procenu i isplatili odštetu. Zadovoljan sam i siguran da će se ta saradnja nastaviti i narednih godina – rekao je Filipović TANJUG-u. Neophodno je, kaže on, da poljoprivrednici shvate značaj osiguranja jer sve uloženo može nestati za deset-petnaest minuta usled nepogode. – Predlažem svima da se osiguraju – istakao je on. Domaćin edukativne radionice bila je Srboljubka Stanojević, koja se bavi organskom proizvodnjom. Kaže da se proizvodnja isplati, ali da je neophodno da se proizvodnja i osigura, te da edukativne radionice poput ove koju je organizovala Kompanija „Dunav“ doprinose tom saznanju. – Svaka proizvodnja može biti isplativa i profitabilna, ali je proizvodnja na otvorenom izložena i dodatnim rizicima: vremenskim prilikama i neprilikama. Klima se menja i mislim da bi svaki proizvođač trebalo da osigura svoja ulaganja i proizvodnju, a to se posebno odnosi na poljoprivrednu proizvodnju – rekla je Stanojevićeva i dodala da iskustvo koje nosi iz Rusije i Portugalije pokušava da prenese meštanima ovog kraja i da edukativne radionice ovog tipa tome znatno doprinose. Kompanija „Dunav osiguranje“, u želji da bude partner poljoprivrednicima, realizovala je osmu interaktivnu radionicu u Tršiću kod Loznice, kojoj je prisustvovalo mnoštvo nosilaca gazdinstava i proizvođača organske hrane koji su bili zainteresovani za uslove i mogućnost osiguranja. Rečeno je da su profesionalno i na vreme procenjena šteta, kao i blagovremena naknada štete, najbolje preporuke za tu kompanije što se tiče osiguranja poljoprivrede i imovine, ali i u drugim vrstama osiguranja.

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović,  izjavio je  u Crnoj Travi, da će država u narednom periodu odvojiti više sredstava za poljoprivredu u edimovićnerazvijenim područjima, a da će se insistirati na prerađivačkom sektoru. Ministar Nedimović je obišao mlekaru i farmu „Šurik invest“ u Travnom Preslatu, kod Crne Trave, navodeći da je to tipičan primer saradnje privatnog investitora, lokalne samouprave i države. „Imamo tri subjekta koji su udružili svoja sredstva i aktivnosti. Lokalna samouprava je dovela deo infrastrukture, privatni investitor je imao ideju, sredstva i znanja da pokrene čitav ovaj proces od početka do kraja“, izjavio je ministar Nedimović i dodao da država insistira na prerađivačkom sektoru i daje sredstva za nabavku opreme, između ostalog i za farmu u Travnom Preslatu. Ministar je naveo da će država ubuduće još više sredstava odvajati za područja koja spadaju u četvrtu grupu po razvijenosti, te da će se raditi na tome da se iskoristi ceo kapacitet poljoprivrednog zemljišta koji nije dovoljno iskorišćen. „To može dovesti do otvaranja novih farmi, razvoja stočarstva, ali i razvoja prerađivačkog sektora“, izjavio je ministar Nedimović. On je ukazao da proizvodnja mleka u tom kraju zadovoljava potrebe na srpskom tržištu, ali da će sledeće godine napraviti iskorak u saradnji sa Rusijom. „Država je prepoznala ovo, dajemo sredstva i po litri proizvedenog mleka, dajemo po grlu, dajemo sredstva po osnovu biljne proizvodnje. Ove godine, ovaj investitor je uložio oko 200.000 evra za opremu koja mu pomaže u preradi mleka, a mi ćemo mu pomoći sa 50 odsto sredstava“, rekao je ministar Nedimović. „Ova mlekara, treba da bude primer kako na ovim i sličnim područjima treba da se ponašaju i investitor i država“, zaključio je ministar Nedimović.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd trgovalo se sa ukupno 2.019 tona robe. Najviše se trgovalo: kupusom (620 t), šargarepom (194 t), jabukom (186 t), grožđem (184 t), paprikom (172 t), paradajzom (155 t), krompirom (89 t), crnim lukom (78 t), karfiolom (48 t), tikvicom (45 t), plavim patlidžanom (39 t), krastavcem (29 t) i bundevom (22 t). U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (584 t → 620 t), šargarepe (175 t → 194 t), jabuke (185 t → 186 t), crnog luka (68 t → 78 t) i bundeve (20 t → 22 t), dok je promet: grožđa (218 t → 184 t), paprike (210 t → 175 t), paradajza (263 t → 155 t), krompira (91 t → 89 t), karfiola (60 t → 48 t), tikvice (61 t → 45 t), plavog patlidžana (58 t → 39 t) i krastavca (60 t → 29 t) i bio manji. Cene (po kilogramu): • krompir 25 - 30 din; prošle nedelje 30 - 40 din. • kupus 20 - 25 din. • crni luk 17 - 25 din; prošle nedelje 25 - 35 din. • šargarepa 20 - 40 din. • paradajz 20 - 80 din. • paprika 30 - 110 din. • krastavac 30 - 70 din. • tikvica 25 - 45 din. • plavi patlidžan 30 - 45 din. • karfiol 40 - 60 din. • bundeva 25 - 30 din. • pečurke šampinjoni 70 - 80 din. (pakovanje) • grožđe 40 - 75 din. • jabuka 25 - 60 din. • banana 100 - 130 din. • limun 50 - 150 din; prošle nedelje 90 - 100 din. Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Do 2011. godine, valjevac Aleksandar Prodanović radio je u jednoj farmaceutskoj kompaniji ,kada ostaje bez posla. Tada je odlučio da se okuša u poljoprivredi jer mu je, kaže, i deda gajio i prodavao povrće. Prvi je i zasada jedini uzgajivač divlje ruže ili šipurka u valjevskom i kolubarskom kraju. "Kada sam podigao plantažu šipurka mnogi su me pitali, zašto si zasadio šipurak na njivi kada ga ima na svakom koraku? To je korov! Ja sam im rekao da to nikako ne može biti korov, jer i kamilice i nane ima svugde, pa one nisu korov. Tako i drugih biljaka ima u prirodi pa nisu korov, već su lekovite biljke. Iz tog razloga ja sam se opredelio da sadim šipurak", priča Aleksandar o razlozima zbog kojih je rešio da podigne plantažu šipurka. Zemlje u svom vlasništvu nema, a u zakup uzima sedam hektara. Na parceli u Mrčiću na četiri hektara su kukuruz i šipurak, u Prijezdiću je 1.200 stabala lešnika, dok je hektar šljive u Gornjoj Bukovici gde planira i sadnju oraha. Ove godine zasadio je i 3.600 struka paprike. Na parceli površine dva hektara u novembru 2012. godine zasadio je 3.000 sadnica divlje ruže. U pitanju su dve sorte, polimerijana i laksa, koje se razlikuju u vremenu zrenja. Aleksandar objašnjava da ovde nije reč o hibridnoj već o divljoj vrsti šipurka, koji se isključivo gaji zbog ploda i kao podloga za kalemljenje ruža. Uz to kako kaže ovaj način gajenja omogućava lakše branje, a sorte koje uzgaja su selekcionisane od vrsta koje rastu u prirodi. Reč je o sortama koje imaju najmanje bodlji, daju najviše ploda u kojem ima najviše mezokarpa, što znači da imaju najmanje semenki što je najznačajnije za samu preradu. "Šipurak je zahvalan za gajenje, otporan na bolesti, ne zahteva navodnjavanje, sadnice brzo napreduju, orezuje se kao i sve druge biljke. U drugoj godini od sadnje daje prvi rod. Koliko uložite u zasad toliko će Vam on i vratiti. 2014. godine nabrano je tek desetak kilograma, prošle godine bilo je oko 400 kilograma šipurka a ove jeseni kada se zavši i berba druge sorte (polimerijane) koja je u toku nadam se da će biti oko 1500 kilograma. Iduće godine očekujem pun rod i ja ću biti zadovoljan ako po jednom žbunu bude četiri kilograma šipurka", kaže Aleksandar Prodanović. Za podizanje ovakovog jednog zasada, sa kupovinom sadnica i pripremom zemljišta, Prodanović kaže da je potrebno između 2.500 i 3.000 evra po hektaru. Pre četiri godine jednu sadnicu šipurka plaćao je oko 50 dinara. Ove godine i vremenski uslovi su pogodovali ovoj biljci pa je i kvalitet ploda, koji će otići u preradu, zadovoljavajući. "Ulaganja u bilo koji vid poljoprivredne proizvodnje su velika, ali ako sve uradite na vreme i kvaltetno to će se isplatiti. Potražnja za plodom šipurka je velika, a cena nije zanemarljiva. Trenutno kilogram svežeg ploda šipurka je 70 dinara, što je u odnosu na šljivu koja je otkupljivana za 15 dinara daleko bolje i isplativije. Inače ove godine deo roda će biti prerađen u džem i voćnu kašu dok će jedan deo biti osušen za čaj. Idemo ka tome da sve što proizvedemo na gazdinstvu preradimo jer se tako ostvaruje veća dobit. Ove godine plan je da se proizvede 1.500 tegli džema od šipurka, isto toliko i od šljiva, kao i 1.500 tegli ajvara. Problema sa plasmanom nema, pošto je registrovano poljoprivredno gazdinstvo, sve proizvode prodajemo na sajmovima i drugim manifestacijama", priča Prodanović. Prodanović kaže da postoji ideja da proizvođači u Srbiji koji plantažno gaje šipurak (Gornji Milanovac, Kruševac, Salaš Noćajski , Sremska Mitrovica, Novi Sad, Valjevo) "formiraju Udruženje i izgrade objekat za preradu šipurka na jednom mestu kako bi na taj način bili konkurentniji na tržištu". Osim ploda, za pripremu čaja beru se i latice u vreme cvetanja ove biljke. Čaj od latica je delotvoran za krvarenja iz želuca, creva, pluća, ali se koristi i kao lek protiv hemoroida, proliva i grčeva u želucu. Čaj protiv suvog kašlja Čaj protiv suvog kašlja priprema se tako što se supena kašika dobro usitnjenog osušenog ploda šipurka prelije sa dva decilitra ključale vode, poklopi i ostavi da odstoji 15 minuta. Čaj se zatim procedi, zasladi kašičicom bagremovog meda i pije pre jela tri puta na dan. Ukoliko je prisutan i nazeb, čaj treba češće piti. Jedino je važno da se svaki put priprema svež čaj.

 

 

Ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću je rokovnik pun zakazanih sastanaka sa stranim ambasadorima u našoj zemlji, da bi otvorio nova tržišta za plasman srpskih poljoprivrednih proizvodaMINISTAR poljoprivrede Branislav Nedimović poslednjih dana "utrčao" je u sektor svog kolege iz Nemanjine, šefa diplomatije Ivice Dačića. Nedimoviću je rokovnik pun zakazanih sastanaka sa stranim ambasadorima u našoj zemlji, da bi otvorio nova tržišta za plasman srpskih poljoprivrednih proizvoda, posebno žitarica.Nedavno je Nedimović ugostio i ambasadora Kine, a razgovarali su o mogućem izvozu srpskog meda i naših vina u ovu zemlju. Nedimović zna da na komentare kako je zaređao da se sreće sa ambasadorima, odgovora da oni ne sastanče, već ugovaraju poslove. Saradnici mu u šali kažu da ostavi bar jednu flašu vina, da nazdrave ako mu plan uspe.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30