Globalne cene hrane, koje prati Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO) pale su u martu zbog velikih raspoloživih zaliha i očekivanja obilne žetve.FAO-ov indeks cena hrane, koji obihvata korpu pet osnovnih prehrambenih proizvoda, iznosio je u martu u proseku 171 poen, što je za 2,8 odsto manje u odnosu na prethodni mesec, navodi se u izveštaju objavljenom na zvaničnoj internet stranici te svetske organizacije sa sedištem u Rimu. Na godišnjem nivou, cene su u posmatranom mesecu i dalje više za 13,4 posto od nivoa u prethodnoj godini, dodaje se u dokumentu. Cene žitarica su prošlog mesaca oslabile za 1,8 posto u poređenju sa februarom, pri čemu su najviše pojeftinili pšenica i kukuruz, koje su sada otprilike na nivou iz marta 2016. Biljna ulja su zabeležila pad cene za 6,2 posto na mesečnom nivou, u čemu su prednjačile cene palminog i sojinog ulja zbog boljih izgleda proizvodnje. Zbog neočekivano velike ponude oslabile su i cene uljane repice i suncokretovog ulja. Najveće pojeftinjenje zabeleženo je kod šećera, čije su se cene strmoglavile za 10,9 procenata, na najniži nivo od maja 2016, usled slabe uvozne tražnje i očekivanih robusnih isporuka iz Brazila na svetsko tržište, zahvaljujući dobrom rodu. Obilne zalihe mleka oborile su u martu cene mleka i mlečnih proizvoda za 2,3 posto u odnosu na prethodni mesec, mada su one i dalje znatno iznad lanjskog nivoa. Jedino su cene mesa zabeležile rast u martu od 0,7 posto na mesečnom nivou, podstaknute čvrstom uvoznom tražnjom iz Azije za govedinom i svinjetinom, navodi se u izveštaju. FAO je, posebnom izveštaju o ponudi i tražnj žitarica, procenio da će proizvodnja žirtarica širom sveta u 2017. godini iznositi 2.597 miliona tona, što je samo za devet milona tona manje od rekorda ostvarenog u 2016. Iz ove svetske organizacije napominju da će pojedine važne kulture tek biti zasejane, što znači da će pouzdanost njihove procene zavisiti od klimatskih prilika u narednim mesecima, kao i od odluke farmera o tome koja će im poljoprivredna kultura biti cenovno isplativija za gajenje. Blagi pad procene proizvodnje žitarica u odnosu na 2016. godinu duguje se očekivanom smanjenju proizvodnje pšenice za 2,7 odsto na 740 miliona tona u 2017, uglavnom zbog opredeljenja farmera u Australiji, Kanadi i SAD da smanje površine pod tom kulturom. Proizvodnja žitarica koje se koriste za ishranu i ljudi i stoke, kao što je kukuruz, prema prvim procenama porašće u 2017. do novog rekordnog nivoa od 1.353 miliona tona, u najvećoj meri zahvaljujući skoku proizvodnje u Brazilu i Argentini i oporavku proizvodnje u Južnoj Africi nakon prošlogodišnje suše. FAO očekuje da će svetska proizvodnja pirinča ove godine biti za 1,0 posto veća i da će isnositi 504 miliona tona, zahvaljujući većim zasejanim površinama u Indiji i Indoneziji, koje bi zajedno s većim prinosima u Brazilu i Kini trebalo više nego da nadoknade pad u drugim zemljama, uključujuci i u sušom pogođenoj Šri Lanki. Izvor: Blic

Pčelinjak traži zaklonjeno mesto, položajem prema suncu i dalje od svake buke. Pčelinjak treba da bude na mestu gde nema promaje, Dovoljno je ako kroz pčelinjak struji jedva osetljiva vazdušna struja, posebno ako je pčelinjak postavljen između kakvog useka, udoline, između velikih zgrada, visokih zidova itd..Ispred košnica bi trebalo bar jedno 8 do 10m da bude čistina. Najbitnije je da košnice budu postavljene vodoravno. Najčešće se koriste Langstrot-Rut, Dadan-Blat, Albert-Žnideršič i pološka sa 20 okvira dimenzije 40x30cm. Za koju će se vrstu košnica pčelar opredeliti zavisiće od mnogih okolnosti. Jedno što je u opredeljenju bitno, je da na pčelinjaku ne sme biti više različitih tipova košnica.

Stare autohtone sorte kruške mogu se videti na pobrđu u okolini Valjeva, Kikinde, Kopaonika, Goča, Homolja, u šumadijsko-levačkom kraju. Zaista bi bilo neophodno zbog budućih generacija spasiti od zaborava: Jagodarku, Žuticu, Ječmenku, Ovčarku, Takušu, Jeribasmu, Arapku, Turšijaru... Jagodarka (jagodnjača, majska kruška) Nekada se gajila na skoro svakom imanju. Danas se može naći samo po koje stablo u okolini Čačka, Požege, Užica i Valjeva. Sazreva krajem maja ili početkom juna, u vreme berbe jagoda, po čemu je i dobila ime.Stablo je bujno, s razgranatom piramidalnom krunom. Dobre je rodnosti i ima sitan, okruglast plod s karakterističnom dugom peteljkom. Pokožica je glatka, sjajna, zelenkastožuta, meso beličasto, meko, polusočno i slatko-nakiselo. Relativno brzo gnjili. Žutica se najčešće može videti u centralnim delovima naše zemlje. Razvija bujno stablo, a sazreva sredinom jula. Plodovi su pravilnog kruškastog oblika, slamastožuti, trpkog, slatkonakiselog ukusa. Ječmenka (ječmenac) se dosta gaji u okolini Beograda. Ima bujno stablo koje redovno i obilno rađa, a otporna je na bolesti, štetočine, sušu i mraz. Sazreva polovinom juna, u isto vreme kao ječam, pa joj otuda i ime. Plodovi su sitni, limunžuti, slatkonakiseli, prijatne arome. Lubeničarka Ima tamnocrveno meso koje podseća na lubenicu. Sazreva od polovine do kraja avgusta, a rađa dobro i redovno. Plod je srednje krupan, kruškastog oblika. Zelenkastožutu pokožicu prekriva rumenilo sa sunčane strane, a meso je svetlocrveno, sočno, slatkonakiselo, prijatne arome. Čim počne da prezreva, gnjili i gubi karakterističnu crvenu boju, ali je i tada prijatno za jelo. Ovčarka je nepoznatog porekla. Najčešće se može videti na padinama Goča. Sazreva početkom septembra i može dugo da se čuva. Plodovi su srednje krupni, kruškastog oblika s debelom zelenožutom pokožicom, crvenom sa sunčane strane. Karamanka Je veoma stara sorta. Do Drugog svetskog rata najviše je gajena u Srbiji, ali danas se viđa retko, uglavnom u starim, zapuštenim voćnjacima. Može doživeti i preko 200 godina. Sazreva u drugoj polovini avgusta, a u običnim skladištima čuva se dve-tri nedelje. Stablo je bujno, razgranato, dok su srednje krupni plodovi malo suženi prema dugoj, tankoj i blago povijenoj peteljci. Pokožica je glatka (masna), u punoj zrelosti slamastožuta, sa sunčane strane svetlocrvena. Sočno, slatkonakiselo meso je prijatne arome. Takuša (takiš) Ima bujno stablo, razgranatu okruglastu i rastresitu krunu. Rada obilno, a sazreva u drugoj polovini septembra. Okruglast ili okruglasto-pljosnat plod je svetlozelen i malo rumen sa osunčane strane. Meso je bledožuto, sočno, aromatično i osvežavajućeg ukusa, posebno kada ugnjili. Zreli plodovi se čuvaju do tri nedelje, a mogu da se koriste i za turšiju ("vodnjika"), rakiju, sušenje, pekmez. .. Jeribasma je poznata i pod nazivima "vodenac", "pljuskača", "vodenjak", "bljuzgača", što ukazuje na veliku sočnost. Ima bujno stablo. Dobro rađa, ponekad neredovno, a najbolje rezultate daje na ocednim zemljištima. Plod je srednje krupan do krupan, jajastozvonast s tankom i nežnom, žućkastozelenkastom pokožicom. Peteljka je duga i tanka, meso slatkonakiselo i veoma sočno, tako da za nju u narodu kažu da se "ne jede, nego pije". Bere se krajem septembra. Arapka Sazreva krajem oktobra ili, početkom novembra. Srednje bujno stablo rađa dobro, ali neredovno. Sklona je opadanju plodova pre berbe, pa je treba saditi na položajima zaklonjenim od vetra. Ima veoma krupan, zvonast plod, koji podseća na teg, zbog čega se često naziva i "kantarka". Pokožica je debela i gruba, prekrivena rđastom prevlakom, dok je meso belo i trpko, kada ugnjili sočno, slatko i blago aromatično. Turšijara (slanopađa) Sazreva krajem oktobra. Veoma je bujna i rađa redovno i obilno. Plod je sitan do srednje krupan, pravilnog kruškastog oblika, bogat taninima i pektinima. Međutim tu nije kraj, autohtone sorte krušaka, ali i drugog voća, ovde su prisutne vekovima. Bogato narodno predanje, pamti sorte koje nose narodna opšteprihvaćena imena, tako da pored gore navedenih imamo još i: Sijerak, Kaličanka, Medunak, Jarac, Buzdovanka, Kačmorka, Ovčaruša, Takuša, Bazva, Ajdučica, Brašnarka...etc Stare sorte šljiva Da pomenemo samo neke autohtone stare sorte šljive i njihove narodne nazive. Sinonim za Crvenu ranku je Darosavka, dobila je naziv po selu Darosave. Zatim se pominju i Šumadinka, Crvenjača, Ranošljiva, Šarošljiva, Metlaš, Dragačevka, Okruglica, Ranka, Šećerlija. Sinonim za Požegaču je Mađarka ili Madžarka kako je neki zovu, zatim pominju se i Bistrica, Bosanka, Čokešinka, Jesenka. Ranovača u valjevskom kraju poznatija kao Karićevka, Belošljiva, Salašarka..etc STARE SORTE VINOVE LOZE Prve sorte vinove loze čovek je izdvojio iz divljih populacija šumske loze (Vitis silvestris). Slobodnom oplodnjom i spontanim mutacijama od njih su nastale nove sorte. One su formirale autohtoni (domaći) sortiment svake zemlje. Negrulj (1956) je razvio teoriju o ekološko-geografskom poreklu sorti. On je zapazio da različite sorte koje su poreklom iz jedne geografske oblasti imaju niz sličnih morfoloških i bioloških karakteristika. Definisao je tri grupe sorti: 1. Occidentalis (Zapadnoevropska grupa); 2. Pontica (sorte basena Crnog mora) i 3) Orientalis (grupa istočnih sorti). Iz grupe sorti basena Crnog mora izdvojena je podgrupa Balcanica, koja obuhvata stari sortiment Srbije, Rumunije, Bugarske, Grčke i Albanije. Zajedničke osobine sorti ove podgrupe su: izražena maljavost listova, velika rodnost, srednji ili slabiji kvalitet grožđa i vina i osetljivost na mrazeve. U srednjem veku gajene su sorte loze: Prokupac (rskavac), Tamjanika, Lalica, Kečun, Gak, Pandurka, Smetuša, Hajmana, Volujsko oko, Šljiva grožđe, Crna ranka, Bela ranka, Peršun grožđe, Pljuca, Radovinka, Meljnik, Vrapčije grožđe... Sa dolaskom Turaka i Austrijanaca stižu i sorte Drenkovi, Afus-ali, Čauš, Ćilibarka, Razaklija... Posle Karađorđa i tokom Obrenovića gaje se Prokupac, Začinak, Bagrina, Kavčina, Crna okata, Tamjanika, Smederevka, Zelenika, Slamkamenka crvena (Plovdina), Slamkamenka bela (Mađarka), Ružica (Kevidinka), Skadarka... Sorte iz podgrupe Balcanica su dugo dominirale . Međutim, posle Drugog svetskog rata, prelaskom na savremeniji način vinogradarenja i introdukcijom zapadno evropskih sorti, mnoge autohtone sorte su potisnute i zaboravljene a neke i trajno izgubljene. Posle prevazilaženja filokserne krize, u periodu između dva Svetska rata, u Fruškogorskom vinogorju se šire direktno-rodni hibridi prve generacije, kao što su: Žakez (Francuz), Othelo, Delavare, Noa, Sasaroš i drugi. Zbog lošeg kvaliteta vina i narušavanja ugleda vinogradarstva, zakonom je zabranjeno njihovo dalje širenje, a postojeći čokoti su oporezovani. U ovom periodu sortiment se značajno menja. Umesto sorti za crna vina prednost dobijaju bele vinske sorte. Prema podacima Pokrajinskog zavoda za vinogradarstvo i voćarstvo iz Sremskih Karlovaca, u izveštaju za period 1938–1948. godine (Lazić 1982), sorta Slankamenka crvena je bila zastupljena sa 55% površina, Crvena dinka (ružica) sa 10%, Šasle (Plemenke) sa 10%, Mirkovača – 6%, Bela slankamenka – 5%, Talijanski rizling–4%. Gajene su u manjoj meri i druge sorte: Smederevka, Bela kadarka, Buvije, Portugizer, Prokupac, Frankovka, Volovsko oko, Crveni drenak, Muskat hamburg, Kraljica cinograda, Čabski biser i druge sorte. Danas se u sortimentu nalaze tri kategorije sorti: 1.Stare domaće i odomaćene vinske i stone sorte, 2) Introdukovane zapadno evropske vinske sorte i 3) Novostvorene domaće vinske i stone sorte. Posle drugog svetskog rata, menja se tehnologija gajenja vinove loze u našoj zemlji. Uvode se špalirski uzgoji sa srednje visokim i visokim stablom, koji ne odgovaraju biološkim osobinama autohtonih sorti. Sa promenom tehnologije gajenja dolazi i do promene sortimenta. Šezdesetih godina masovno se uvode zapadnoevropske sorte, koje su značajno otpornije na niske zimske temperature nego autohtone sorte. Vodeće mesto u sortimentu dobija Italijanski rizling, a za njim slede sorte: Traminac, Rajnski rizling, Beli i crni Burgundac,Sovinjon, Semijon, Šardone i druge.

Gajenje ratarskih useva u plodoredu je jedna od najznačajnijih agrotehničkih mera koje se treba pridržavati. Ono što je bitno kod ove agrotehničke mere je da nisu potrebna nikakva dodatna ulaganja da bi se ona sprovela a koristi od njene primene su višestruke. Monokultura predstavlja gajenje jedne iste biljne vrste duži niz godina na istoj parceli, čime se zemljište iscrpljuje, dolazi do nagomilavanja prouzrokivača bolesti, štetočina, korova kao i različitih štetnih materija koje ispuštaju gajenje biljke u zemljište. Različiti usevi različito reaguju na gajenje u monokulturi.Postoji izvesna grupa biljaka koja je tolerantna prema kratkotrajnoj monokulturi, u ovu grupu biljaka spadaju: pšenica, soja, grahorica, grašak,pasulj.Za razliku od njih, drugu grupu kultura treba isključivo gajiti u plodoredu i mogu se sejati na istoj površini tek posle tri ili četri godine, u ovu grupu spadaju: šećerna repa, krompir, duvan i suncokret.Kukuruz je usev koji se može gajiti u kratkotrajnoj monokulturi, bez posledica na smanjenje prinosa,ali dugotrajna monokultura nikako nije preporučljiva. Prednost gajenja useva u plodoredu u odnosu na gajenje u kraćoj ili dužoj monokulturi su višestruka. Pre svega u poboljšanju hemijskih, fizičkih i bioloških osobina zemljišta kao i boljoj zaštiti useva od bolesti, štetočina i korova.Pravilnom primenom plodoreda sprečava se oštećenje zemljišta od erozije a omogućuje se rentabilnije korišćenje poljoprivredne mehanizacije i pravilnije izvođenje pojedinih agrotehničkih mera. Ono što je najbitnije za poloprivredne proizvođače je značajna razlika u prinosu koja se može ostvariti kod biljaka koje se gaje u plodoredu i onih koje se gaje u monokulturi, tako da je recimo kod kukuruza koji se gaji u plodoredu moguće ostvarati veći pinos i do 10 %, a u pojedinim slučajevima i do 30 % u odnosu na usev gajen u višegodišnjoj monokulturi.

Ima li lepše kombinacije od mirisa benzina i mirisa cveća? Posetioci Međunarodnog salona automobila i Sajma motocikala, koji zatvaraju kapije 2. aprila, i Međunarodnog sajma hortikulture, koji ih odmah potom ponovo otvara već od 6. do 9. aprila - verovatno misle da nema. Pod sloganom "Bašta u srcu grada", ovo najcvetnije, najmirisnije i najšarenije sajamsko događanje koje se organizuju pod kupolama Beogradskog sajma, izuzetno je atraktivna manifestacija specifičnog privredno-edukativnog karaktera. Posvećena je zaljubljenicima u prirodu, zdrav život i lepu, urednu i ugodnu životnu sredinu. Sajam hortikulture je, zajedno sa svojim izložbama - Izložbom lekovitog bilja i preparata od meda "Darovi prirode" i Izložbom baštenskih i parkovskih mašina Motoplantexpo, odavno prepoznatljiv kao sajamski događaj koji nudi spoj korisnog, praktičnog i lepog. Pored uzgajivača cveća i cvetnog materijala, i ove godine će se na istom mestu okupiti preko 100 izlagača iz raznih oblasti hortikulture - voćarstva, vinogradarstva, pčelarstva, gajenja lekovitog bilja, proizvodnje sadnica i semenskog materijala, uzgoja i održavanja zelenih površina, pejzažne arhitekture, ali i više od 5000 očekivanih poslovnih i "običnih" posetilaca, kojima je životni moto "živeti lepo i zdravo". Sajam je oplemenjen izuzetno bogatim stručnim, edukativnim i zanimljivim pratećim programom, izložbama, predavanjima i prezentacijama iz raznih oblasti hortikulture, ali i takmičarskim i humanitarnim sadržajima. Značaja ove manifestacije podržavaju Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije i strukovna udruženja, naučne i obrazovne institucija iz zemlje i regiona. Sajamske hale 3 i 3A biće za posetioce Beogradskog sajma otvorene od 10 do 19 sati. Pojedinačne ulaznice koštaće 200 dinara, grupne 100, a sajamski parking 100 dinara na sat.

Uredbom Evropske komisije (EK), br. 607/2009 i Uredbom (EU), br. 1308/2013 u zemljama članicama Evropske unije je promenjen način deklarisanja i predstavljanja vina. Na osnovu Zakona o vinu („Sl. glasnik RS“, br. 41/09 i 93/12), Republika Srbija je Pravilnikom o načinu pakovanja, deklarisanja i obeležavanja mirnog vina, nekih specijalnih vina i drugih proizvoda u proizvodnji i prometu („Sl. glasnik RS“, br. 31/12 i 50/15) uskladila deklarisanje i predstavljanje vina, uključujući i označavanje i obeležavanje vina, sa zahtevima Evropske unije.

Način deklarisanja i predstavljanja vina i drugih vinskih proizvoda po osnovu nove gore pomenute EU i domaće zakonske regulative se u velikoj meri razlikuje od ranijeg načina deklarisanja, pa je u cilju pravilnog deklarisanja vina i pomoći proizvođačima i uvoznicima vina u tom procesu bilo neophodno uvesti mehanizam odobravanja deklaracija kroz dodelu kontrolnih brojeva domaćim i uvoznim vinima.

S obzirom da su nakon više od tri godine proizvođači i uvoznici stekli određena znanja vezana za deklarisanje vina i drugih vinskih proizvoda po osnovu nove EU i domaće zakonske regulative, kao i iskustva u njihovom deklarisanju i predstavljanju na način koji ne dovodi potrošače u zabludu, ne postoji više potreba za postojanjem ovakvog sistema provere deklaracija, odnosno dodele kontrolnih brojeva. Na osnovu navedenog, a u cilju smanjenja procedura prilikom puštanja vina u promet, Pravilnikom o izmenama pravilnika o načinu pakovanja, deklarisanja i obeležavanja mirnog vina, nekih specijalnih vina i drugih proizvoda u proizvodnji i prometu („Sl. glasnik RS“, br. 62/16) koji stupa na snagu 21.07.2016. godine, odobravanje deklaracija se više neće vršiti kroz proceduru dodele kontrolnih brojeva (http://www.mpzzs.gov.rs/download/Pravilnici/4827016.0142.5-1.pdf).

Deklarisanje i predstavljanje vina je u potpunosti na odgovornosti proizvođača i uvoznika, a isti su i dalje u obavezi da primenjuju odredbe gore navedenog zakona i pravilnika po pitanju deklarisanja i predstavljanja vina, odnosno vin. proizvoda, a pre svega da poštuju zabrane deklarisanja određenih podataka kako se potrošači ne bi dovodili u zabludu (zabrana neovlašćenog korišćenja oznaka geografskog porekla, zabrana deklarisanja geografskih odrednica na vinima bez geografskog porekla, zabrana deklarisanja izraza kojima se ističe kvalitet, izraza od istorijskog nacionalnog i lokalnog značaja kod vina koja nisu kvalitetna vina sa geografskim poreklom i drugo). Prilikom deklarisanja uvoznih vina na srpskom jeziku, uvoznici imaju obavezu da ne prevode oznake geografskog porekla i tradicionalne izraze (deklarišu se na jeziku zemlje gde je vino proizvedeno).

Kontrolu deklarisanja i predstavljanja vina vrše nadležne inspekcijske službe, a u cilju dobijanja informacija oko usklađenosti predloga deklaracija (etiketa) sa važećom zakonskom regulativom, proizvođači i uvoznici vina (pre svega oni koji prvi put vrše deklarisanje i predstavljanje vina) mogu poslati elektronske krajnje verzije predloga deklaracija (etiketa) na, za tu svrhu posebno otverenu e-mail adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. (u CC Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.) i informisati se preko WEB stranice Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine (http://www.mpzzs.gov.rs/),  baneri: Ministarstvo, Sektori, Sektor za poljoprivrednu politiku, Grupa za vinogradarstvo i vinarstvo, Deklarisanje vina. Takođe, stručnu pomoć proizvođačima / uvoznicima može biti pružena od strane zaposlenih Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u Grupi za vinogradarstvo i vinarstvo i u Odeljenju poljoprivrede inspekcije za vino, rakiju, alkoholna i bezalkoholna pića i u drugim nadležnim inspekcijskim službama, a planirano je osnivanje stručne Radne grupe za deklarisanje vina čiji bi članovi analizirali podatke i prikaze na deklaracijama i pakovanjima vina, kao i na reklamnim materijalima i davali sugestije, preporuke i savete proizvođačima i uvoznicima, a sve u cilju pravilnog deklarisanja i predstavljanja vina / vin. proizvoda.

Propisi kojima se uređuje deklarisanje, predstavljanje i oglašavanje

Propisi kojima se uređuje oblast deklarisanja i predstavljanja vina / vin. proizvoda se mogu preuzeti na sledećim WEB linkovima:

– Zakon o vinu:

http://www.mpzzs.gov.rs/download/Zakoni/vino1.pdf i http://www.mpzzs.gov.rs/download/Zakoni/Zakon%20o%20vinu.pdf; 

– Pravilnik o načinu pakovanja, deklarisanja i obeležavanja mirnog vina, nekih specijalnih vina i drugih proizvoda u proizvodnji i prometu:

http://www.mpzzs.gov.rs/download/Pravilnici/4827012.0065.11-1.pdf, 

http://www.mpzzs.gov.rs/download/Pravilnici/PRAVILNIK%20O%20NA%C4%8CINU%20DEKLARISANJA%20doc%2029.%20%D0%BC%D0%B0%D1%98%20%D0%B7%D0%B0%20%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5.pdf  i 

http://www.mpzzs.gov.rs/download/Pravilnici/4827016.0142.5-1.pdf 

Ostali propisi vezani za deklarisanje, predstavljanje i oglašavanje proizvoda (uključujući i vino i druge vin. proizvode) i drugi bitni propisi se mogu preuzeti na sledećim WEB linkovima:

– Zakon o bezbednosti hrane:

http://www.mpzzs.gov.rs/download/Pravilnici/4827012.0065.11-1.pdf, 

– Pravilnik o deklariranju označavanju i reklamiranju hrane:

http://www.kombeg.org.rs/Slike/UdrTrgovina/2014/april/PRAVILNIK.pdf 

– Zakon o zaštiti potrošača:

http://mtt.gov.rs/download/1(2)/ZZP.pdf; 

– Zakon o trgovini:

http://mtt.gov.rs/download/1(2)/zakon_o_trgovini.pdf, http://mtt.gov.rs/download/1(2)/Zakon%20o%20izmenama%20i%20dopunama%20Zakona%20o%20trgovini.pdf; 

– Zakon o oglašavanju:

http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_oglasavanju.html

Dostavljanje podataka putem elektronske pošte

Počevši od 21.07.2016. godine, u cilju informisanja Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, u roku od 10 dana od dana deklarisanja vina/vinskih proizvoda proizvođači / uvoznici šalju podatke o deklarisanim vinima / vinskim proizvodima na e-mail adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

U organizaciji Kancelarije za poljoprivredu opštine Gornji Milanovac,u Velikoj sali organa opštine održano je predavanje na temu upotrebe pesticida u voćarstvu i pčelarstvu, saopšteno je iz Kabineta predsednika opštine. Predavanje su održali profesori Agronomskog fakulteta Svetomir Stamenković i Drago M. Milošević. Okupljenim poljoprivrednim proizvođačima obratili su se i predsednik opštine Gornji Milanovac Dejan Kovačević i Milka Nedeljković iz Kancelarije za poljoprivredu. „Opština Gornji Milanovac poljoprivredu postavlja visoko na listi prioriteta. Poslove Opštinske uprave opštine Gornji Milanovac iz oblasti poljoprivrede od 21. septembra 2016. godine obavlja Kancelarija za poljoprivredu. Po prvi put se u opštini sistemski radi na osmišljavanju poljoprivredne politike. Kancelarija vam je na raspolaganju za svaku vrstu stručne pomoći i uvek ste dobrodošli. Odlukom o budžetu opštine Gornji Milanovac za 2017. godinu, na ime mera podrške ruralnom razvoju opredeljena su sredstva u ukupnom iznosu od 39.800.000,00 dinara od čega su sredstva u iznosu od 39.600.000,00 dinara namenjena za subvencije poljoprivrednim gazdinstvima, a preostala sredstva u iznosu od 200.000,00 dinara namenjena su za dotacije nevladinim organizacijama. Takođe, Odlukom o budžetu opštine Gornji Milanovac za 2017. godinu, na ime podrške za sprovođenje poljoprivredne politike u lokalnoj zajednici, opredeljena su sredstva u ukupnom iznosu od 5.900.000,00 dinara od čega su sredstva u iznosu od 1.800.000,00 dinara namenjena za naknade protivgradnim strelcima, 2.000.000,00 dinara za nabavku protivgradnih raketa, 100.000,00 dinara za organizovani odlazak na poljoprivredni sajam i 2.000.000,00 dinara za kalcifikaciju zemljišta. Kada napred navedenim sredstvima dodamo i sredstva u iznosu od 4.300.000,00 dinara koja su opredeljena za realizaciju Projekta upotrebe organskih đubriva u poljoprivredi, što je novina od ove godine, opština Gornji Milanovac će u ovoj godini direktno investirati u poljoprivrednu proizvodnju 50.000.000,00 dinara. Po izdvajanju u poljoprivredu smo među prvima u Srbiji, kada se pogleda ulaganje u odnosu na broj stanovnika. Kancelarija za poljoprivredu je stvorena sa željom da se čuje i vaše mišljenje ali i da dobijete svu stručnu pomoć koja vam je neophodna“, rekao je predsednik opštine. Milka Nedeljković iz Kancelarije za poljoprivredu je istakla da su Programom za 2017. godinu predviđene dve nove mere: regres za reproduktivni materijal (veštačko osemenjavanje) - odnosno povraćaj dela sredstava za prvo veštačko osemenjavanje krava i/ili junica i to 2.000,00 dinara po kravi ili junici i osiguranje useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja. Intenzitet pomoći po ovoj meri iznosiće 40% od vrednosti bez PDV-a, maksimalno 50.000,00 dinara. Kancelarija za poljoprivredu će i u narednom periodu nastaviti da organizuje obuke i predavanja poljoprivrednim proizvođačima u želji da im pomogne da unaprede proizvodnju. Izvor: Glas zapadne Srbije

Objekti za smeštaj stoke pre svega moraju da budu namenski građeni za vrste i kategorije životinja koje će da žive u njima pod stalnim stručnim nadzorom. Moraju zadovoljavati određene standarde o izboru materijala za izgradnju objekata, veličina prostora za svaku životinju, visine plafona, veličinu i broju prozora, ventilacione sistem, kanale za odvođenje osoke i izđubravanje. Štale moraju da se grade na oceditom terenu sa otvorima prema jugu, da imaju što više sunca i svetlosti uz adekvatne infrastrukturne i putne uslove, voda, struja i prilaz stočarskim objektima. Sve vrsta štala moraju da zadovolje kriterijum jasno propisan i definisan za vrstu životinja koje će živeti i dati svoj proizvodni maksimum. Sa stanovišta zaštite zdravlja životinja objekti moraju zadovoljiti sledeći standard: dovoljnu kvadraturu predviđenu za pojedine kategorije i grla pojedinačno, dovoljnu količinu svežeg vazduha i pravilnu izmenu vazduha u štali, suv ležaj, adekvatnu temperaturu i temperaturni režim u štalskim prostorijama, zaštitu od vetrova i od promaje. Porodilište mora da zadovolji sve zoohigijenske standarde. Štale za smeštaj mlečnih krava moraju da imaju dovoljno svetlosti, adekvatan procenat vlažnosti i konstantnu temperaturu na kojoj se životinje osećaju aklimatizovano. Sunčeva svetlost je vrlo važna, tako da se veličina prozora izračunava po kubnom prostoru i veličini objekta. Prozori se zimi mogu zatvoriti balama slame koja bi služila kao izolator, dok se u proleće sa prvim toplim danima sklanjaju. Ispred svake stale poželjno je da ima ispust da se životinje mogu i prošetati ispod nadstrešnice. Podovi u starim štalama su uglavnom izgrađeni od betona zbog održavanja. Dok danas u savremenom stočarstvu koriste se gumene podne obloge različitih oblika gde se amortizuje dodir i kontakt papaka životinja sa podlogom. Nikako ne sme da bude klizav. Mora da postoji centralni kanal za dovoz hrane i izđubravanje. Stalski pribor se redovno mehanički čisti, sanitarno sredi i dezinfikuje kao i sav ostali materijal koji se nalazi u štali. Pribor za mužu se pere i dezinfikuje posebno propisanim načinom. Izđubravanje je neophodno svakodnevno da se količina amonijaka ne popne iznad dozvoljenog limita. Timarenje svake životinje, pregled papaka i dlačnog pokrivača je obavezno kao i proba na mastitis i higijena mlečne žlezde. Ovi podaci se uredno unose i beleže u bazu podataka za svaku životinju pojedinačno koja ima svoj Matični list. U sistemu matičnog knjigovodstva svaka životinja je evidentirana i obeležena sa usnim markicama. Za čuvanje zdravlja životinja u štalama i stočarskim objektima potrebno je svakodnevno provoditi čišćenje, sanitarno pranje i dezinfekcione postupke. Za uništavanje parazita na pašnjacima i njihovih larvenih oblika koristimo: pregonsko napasanje, izmenu vrste životinja, drenažu na terena, oranje, drljanje. Bakar-sulfat ili fero-sulfat 500 kg/ha. Potrebno je redovno u toku letnjeg perioda provoditi i sistematsko uništavanje insekata insekticidima na bazi piretrina, DDT i malationa. Staje treba dva puta godišnje okrečiti. Za uništavanje larvi i muva važno je održavanje čistoće štale. Za uništavanje glodara postavljaju se otrovni mamci na njihov put kretanja uz obaveštavanje ljudstva.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30