Povodom predstavljanja novog na tržištu "Moja Kravica Junior mleka", jedinstvenog zahvaljujući Optivita kompleksu, koji blagotvorno utiče na pravilan rast i razvoj dece, Imlek je organizovao konferenciju za medije na kojoj se veliki broj predstavnika medija upoznao sa novim proizvodom. 

"Junior mleko" obogaćeno je Optivita kompleksom - kompleksom vitamina B grupe i vitaminima A, D3 i E, koji se najbolje apsorbuju u organizmu ukoliko se konzumiraju sa mlekom. Ovo mleko posebno je kreirano za decu, i namenjeno je njihovom pravilnom rastu i razvoju.

Zahvaljujući svojim sastojcima, Optivita kompleks pospešuje rast zuba i jača kosti, osnažuje imuni sistem, potpomaže razvoj i funkcionisanje nervnog sistema i povoljno utiče na vid i zdravlje kose i kože. "Junior mleko" namenjeno je prvenstveno mališanima, ali i svima onima koji žele da ojačaju svoj imuni sistem i pruže mu vitamine i ostale sastojke koji doprinose normalnom funkcionisanju organizma.

„U samo jednoj šolji mleka nalazi se 30 odsto dnevnih potreba za kalcijumom, koji je esencijalan za formiranje kostiju kod dece i tinejdžera. "Junior mleko" obogaćeno je Optivita kompleksom vitamina, koji u kombinaciji sa kalcijumom iz mleka, dostižu pun efekat po organizam i obezbeđuju pravilan razvoj dece. Mleko je obavezno u ishrani dece kako bi osnažili organizam i snabdeli ga neophodnim sastojcima“, istakla je Dr Mirjana Mićović, pedijatar.

„Zahvaljujući temeljnim istrživanjima koja redovno sprovodimo, prateći svetske trendove i osluškujući potrošače, odlučili smo se da roditeljima ponudimo posebno mleko obogaćeno sastojcima, koji obezbeđuju pravilan rast i razvoj dece. Ponosni smo na ovaj proizvod i verujemo da će postati omiljen, kako kod dece, tako i kod svih onih koji žele da ojačaju imuni sistem i povedu računa o zdravoj ishrani“, izjavio je Slobodan Srećković, regionalni direktor marketinga "Imleka".

Izvor: www.novosti.rs

 

Kakva je situacija na tržištu mleka?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/item/3143-kakva-je-situacija-na-trzistu-mleka

 

Ambasada Indije u Republici Srbiji povodom Diwali festivala, danas organizuje mini sajam, u saradnji sa AVIV PARKOM na Zvezdari ul. Živka Davidovića 86, a uz podršku Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS.

U 12 časova NJ. E. Narinder Čauhan, Ambasadorka Indije u Srbiji, posetiće učesnike i obratiti se u holu TC AVIV (ulaz kod hipermarketa).

Radno vreme sajma je od 10 do 20h, ulaz je besplatan, a posetioci će moći da degustiraju specijalitete Indije.

Divali je petodnevni festival svetlosti, koji tradicionalno slave hindusi, Siki i Jains, i jedan je od najznačajnijih festivala u indijskoj kulturi. Reč Divali znači “red upaljenih lampi” i označava festival svetla, jer se tada kuće i radnje ukrašavaju šarenim svetlima. Ovaj čin pokazuje pobedu svetlosti nad tamom i dobra nad zlom.

Dođite da se družimo!

Adenijum je biljka koje se razlikuje od ostalog cveća. U pustinji raste bez ikakve nege, dok u kućnim uslovima traži ljubav vlasnika. Traži dosta svetla i vazduha. Sporo raste, po izgledu dosta podseća na lijander.

Najpopularnije vrste su obesum, arabikum i sokotranum. Mala biljka adenijum, najlepša je u kombinaciji sa kaktusima, zasađena u dubljoj saksiji. Velike biljke, preporučeno je saditi u plitkoj većoj saksiji.

 

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec oktobar. 

 

Najlepše vrste jesenjeg drveća

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/hortikultura/item/3157-najlepse-vrste-jesenjeg-drveca

 

Trend rasta količine otpada koja se spaljuje potkopava napore Evrope usmerene na recikliranje, jer otpad odlazi u spalionice, umesto da se ponovo koristi ili reciklira. To je suprotno i evropskoj direktivi o minimiziranju otpada. Prema planovima EU za obnovljivu energiju za period posle 2020, spaljivanje otpada moći će da se subvencioniše. U međuvremenu tržište buja i kontinentom kruže kontejneri sa otpadom a članice, često zaobilazeći propise, nastoje da izvuku što više subvencija.

Evropska komisija je 2015. pokrenula inicijativu za cirkularnu ekonomiju, sa ciljem da se otpad svede na najmanju moguću meru, i što je moguće više produži vrednost proizvoda i resursa.

Napravljena je "hijerarhija" po kojoj se otpad smanjuje, ponovo koristi i recklira, a spaljivanje se smatra poslednjim izborom. Drugim rečima, ništa što može da se reciklira ili kompostira, ne ide na spaljivanje.

To je u skladu i sa ciljevima EU u procesu reciklaže dogovorenim 2008. - recikliranje 50 % komunalnog otpada do 2020.

Međutim, otpad može i da se spaljuje kako bi se proizvela toplotna ili električna energija, što je proces poznat kao otpad za energiju (WtE). Pošto se otpad smatra obnovljivim izvorom, Komisija je biomasu kao "napredno biogorivo" uključila u energetske planove u obnovljivom sektoru za period posle 2020, čime je postala prihvatljiva za subvencije članicama EU.

 

Nestašica

Time su ohrabrene investicije u postrojenja za spaljivanje. Prema izveštaju Evropske agencije za prirodnu sredinu (EEA) za 2017, neke članice EU, uključujući Dansku, Estoniju i Švedsku, raspolažu prevelikim kapacitetima za spaljivanje, odnosno nedostaje im otpad.

U idealnim uslovima gde se 65 % otpada reciklira, Francuska, Nemačka, Austrija i zemlje Beneluksa proizvode manje otpada nego što im je potrebno.

Preveliki kapaciteti spalionica limitiraju reciklažu i jedno istraživanje pokazuje da je Britanija 2011. mogla da reciklira i 77 % svog otpada da nije išao na spaljivanje.

Izgradnja novih kapaciteta dovela je do paradoksalne situacije - ako bi se svi koristili, 2030. bi reciklaža bila ograničena na 63 % jer jednostavno ne bi bilo dovoljno otpada. Takav scenario spaljivanja onoga što bi moglo da se reciklira i ponovo koristi predviđa se u Francuskoj, Nemačkoj i Poljskoj.

Briselski portal Euraktiv piše da to nije samo hipotetički scenario. Naime, podaci Eurostata pokazuju da se u nekim zemljama već pravi kompromis između reciklaže i spaljivanja otpada. Komisija je ranije pozvala članice da postepeno izbace subvencije za WtE kako bi izbegle mogućnost da ne ispune ciljeve za recikliranje.

Uprkos padu WtE u EU, za 3,2 % u 2015. u odnosu na 2014, u brojnim istočnim članicama, uključujući Sloveniju, Bugarsku, Litvaniju, Poljsku, Estoniju i Slovačku, ali i u Britaniji, Austriji i Švedskoj, stopa spaljivanja raste.

Kako se navodi, još više zabrinjava to što je u nekim slučajevima trend recikliranja preokrenut, kao u Bugarskoj (pad za 15,4 % u 2015. u odnosu na 2014.) i Estoniji (6,4 %) ili stagnira, kao u Švedskoj ili Britaniji. Sve četiri zemlje istovremeno su povećale stopu spaljivanja otpada.

 

Tržište

A gde ima tražnje, ima i ponude. Otpad je postao roba - uvoz otpada je upetostručen od uvođenja subvencija za otpad za energiju 2009.

To tržište ruši vlastiti "princip blizine" Evropske unije - član 16 Direktive o upravljanju otpadom po kojem otpad treba da se odlaže najbliže moguće mestu na kojem se proizvodi.

Najveći uvoznici otpada za gorivo i proizvodnju energije su Velika Britanija, Nemačka, Švedska, Belgija, Danska i Austrija, zemlje koje su dostigle ili gotovo dostigle maksimum kapaciteta za spaljivanje i moraju da uvoze otpad da bi kapaciteti funkcionisali.

S obzirom da je otpad roba kojom se trguje, ne postoje barijere za tu trgovinu. Tržište određuje cene i otpad ide ka zemljama sa relativno velikim kapacitetima gde se u pogonima koji se suvencionišu spaljuje.

 

Prevare

Prema direktivi EU o obnovljivoj energiji, samo određeni deo otpada smatra se prihvatljivim za subvencije za obovljivu energiju a to je biomasa. To je kuhinjski i baštenski otpad koji završava u mešanom otpadu jer trenutno ne postoji obavezujuće pravilo EU o prikupljanju organskog otpada, iako neke članice sprovode svoje inicijative na tom planu.

Na članicama je da odluče koji deo njihovog mešanog otpada je od biomase i jedinstveno pravilo ne postoji. Većina zemalja odlučila je da je to 50 % (Francuska, Italija, Britanija). Druge, poput Litvanije, ne objavljuju takav podatak i smatraju ga "tajnim".

Nevladina organizacija Evropska mreža za kompostiranje smatra da je taj udeo bliži 40%, iako to zavisi od sezonskih i geografskih faktora.

Bez obzira na to, prema procenama NVO Nula otpada Evropa, brojne spalionice širom Evrope dobijaju subvencije za otpad koji spaljuju a ne samo za obnovljive komponente - plastiku, papir i karton koji mogu da se recikliraju i koji imaju veći negativni efekat na prirodnu sredinu i zdravlje.

Bugarska nije precizirala koji procenat spaljenog otpada se računa ka organski, pa time prihvatljiv za subvencije, ali svejedno potražuje oko 0,20 evra po kilovat satu proizvedenom spaljivanjem mešanog otpada.

Spalionica u Sofiji dobila je 43 miliona evra iz fondova EU. Smanjivanjem investicionih troškova zahvaljujući grantovima EU i subvencionišući spaljivanje mešanog otpada, cena splaljivanja niža je nego cena reciklaže.

Bugarska međutim nije jedina. Spalionica u Bilbau odgovorna je za prevaru sa subvencijama, kaže profesor sa Baskijskog univerziteta Gorka Bueno Mendieta.

"Iako je manje od 20 % proizvedene struje iz obnovljivih izvora, svaki megavat iz te spalionice nagrađen je 'fid-in' tarifom kao da sva struja dolazi iz otpada", obrazložio je on i dodao da je "takav slučaj poznat u EU i osuđen".

 

Izvor: EURACTIV.com

 

Energija budućnosti 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekologija-i-zastita-zivotne-sredine/obnovljivi-izvori-energije-oie/item/3007-energija-buducnosti

 

Kompanija „Dunav osiguranje“ od početka godine, na nivou zemlje, po požarnim polisama rešila je ukupno 2.214 osiguranih slučajeva, od čega je 237 bilo slučajeva požara, izjavio je danas direktor Sektora za preventivni inženjering, pregled i kontrolu rizika u toj kompaniji Srpko Adamović.

Po osnovu štetnih događaja po požarnim polisama, „Dunav“ je isplatio oko 337 miliona dinara, naglasio je on novinarima u „Sava centru“, gde je danas počeo dvodnevni Međunarodni skup Društva inženjera i tehničara za upravljanje rizicima na kome, pored ostalih, učestvuje oko 15 predstavnika najveće nacionalne osiguravajuće kuće.

Adamović je rekao da je njihovo učešće na skupu dobra prilika za sticanje znanja i svetske prakse u oblasti protivpožarne zaštite.

„Ovakvi skupovi su prilika da se informišemo o iskustvima iz Evrope i sveta, ali i da podignemo lestvicu znanja. To doprinosi i kvalitetnijem obavljanju poslova zaposlenih u našoj kompaniji, ali i konkurentnosti „Dunava“ u poređenju sa osalim osiguravajućim kućama na našem tržištu“, istakao je on.

               

               Učesnici DITURA - zaštita od požara potreba, a ne obaveza

Kada je reč o upravljanju rizicima, „Dunav osiguranje“ je u toj oblasti iznad privatnih osiguravajućih kuća zato što Kompanija veliki značaj pridaje upravo edukaciji, mnogo ulaže u sticanje znanja, čime se stiče konkurentnost, podvukao je Adamović.

Predsednik Društva inženjera i tehničara za upravljanje rizicima Srbije (DITUR) Milovan Vidaković, rekao je da je Međunarodni skup Društva inženjera i tehničara za upravljanje rizicima važan skup, na kome učestvuje veliki broj domaćih i inostranih predavača.

Kako je ocenio, skup će biti dobra prilika za razmenu znanja i iskustava.

„Danas imamo priliku da nam dolaze gosti iz celog sveta, koji će ovde držati predavanja. Mi u stvari pokušavamo da prenesemo svoja znanja koja se odnose na zaštitu i preventivu od požara, na vatrogasnu taktiku i na osiguranje, pošto je osiguranje direktno u vezi sa požarnim rizicima“, rekao je Vidaković.

Navodeći da se DITUR nalazi u sastavu Konfederacije asocijacija zaštite od požara Evrope i sveta (CFPA), on je rekao da su predstavnici DITUR-a držali predavanja u mnogim zemljama poput Nemačke, Švajcarske, Francuske... 

Govoreći o učešću „Dunav osiguranja“ na skupu, on je istakao da ta kompanija ima odlično tehničko upravljanje rizicima i da pažnju polaže direktno na korisnike.

Među učenicima skupa je i direktor CFPA Europe Tomy Ajveson, koji je rekao da će održati predavanje upravo o toj evropskoj organizaciji koja, kako je naveo, okuplja pet asocijacija širom Evrope, a unutar koje je 19 zemalja.

                

                Tomy Ajveson, direktor CFPA Europe

„Glavna stvar na kojoj mi radimo jeste harmonizacija – iste treninge možete da nađete u Španiji kao i Švedskoj, ali i u Nemačkoj. Takođe, radimo i na uputstvima o tome kako biti siguran u vreme požara, pokušavamo da smanjimo broj požara i dajemo primere najboljih rešenja kada je reč o sigurnosti od požara“, istakao je on.

           

 

Ponuda hrane na tržištu Srbije prilagođena je kupovnoj moći stanovništva. Hrana je bezbedna za upotrebu, a potrošači sve više insistiraju na njenim zdravstvenim aspektima. Srbiji nedostaje referentna laboratorija koja bi nadzirala rad ostalih laboratorija za kontrolu kvaliteta hrane, rečeno je na skupu povodom Svetskog dana zdrave hrane u Privrednoj komori Srbije.

O zdravoj ishrani najviše vode računa tinejdžeri i žene, posebno posle porođaja, one između 20. i 40. godine, i muškarci posle 40. kada počnu da se susreću sa hroničnim bolestima.

Vršilac dužnosti direktora Direkcije za Nacionalne referentne laboratorije Slavoljub Stanojević kaže da takva hrana nosi sa sobom i jednu negativnu stranu, a to je cena.

"Ona je skuplja, što ne znači da će ljudi koji konzumiraju zdravu hranu biti bezbedniji nego ostalo stanovništvo koje koristi konvencionalnu hranu, naravno, ako je ona kupljena u registrovanim i odobrenim prodavnicama hrane", kaže Stanojević.

Kvalitet hrane zavisi od cene.

"Ukoliko tržište traži jeftinije, proizvod će sigurno biti nešto nižeg kvaliteta nego što bi neko možda želeo, ali će u svakom slučaju biti u granicama dozvoljenog u smislu bezbednosti", kaže Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije.

"Kada je u pitanju ponuda zdravije hrane, odnosno onoga što se može smatrati zdravim izborom, tu zaista imamo zadovoljavajući izbor, ali i kvalitet hrane prema cenovnoj moći naših potrošača", ističe Milica Stevanović iz Saveta stranih investitora.  

Potrošačima u Srbiji možda manjka novca, ali ne i znanja o tome šta je dobro i zdravo.

"Naše istraživanje pokazalo je da 40 odsto ispitanika želi da se hrani zdravije. Svaki četvrti od 10 koji uđe u našu radnju čita deklaracije koje pišu na proizvodima. Ono što smo primetili jeste da je u poslednjih godinu dana došlo do promene trenda i da ljudi žele da se hrane zdravije", kaže Mirjana Jovašević iz kompanije "Delez Srbija".

Ali zdrava hrana ne donosi zdravlje sama po sebi. Najvažnije je kako se uzima.

"Potrebno je da to bude neka raznovrsna ishrana, da bude pravilno izbalansirana, shodno svojim potrebama. Mi nemamo svi iste potrebe, vi, ja i ostali. Isto tako da se obroci ne preskaču", kaže Dragana Šiljegović Filipović, nutricionista.

Izbor hrane u odnosu na kupovnu moć sličan je u Srbiji i zemljama okruženja.

Izvor: www.rts.rs

 

Srpski ministar ne zna šta jede, a u Hrvatskoj zvaničnici uveravaju građane da budu spokojini

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3185-srpski-ministar-ne-zna-sta-jede-a-u-hrvatskoj-zvanicnici-uveravaju-gradane-da-budu-spokojini

 

Poljoprivredni radovi bili bi sasvim nezamislivi bez upotrebe moderne poljoprivredne mehanizacije, što je zapravo zbirni naziv za različite mašine. Svi znamo kako je poljoprivreda izgledala nekada, a u budućnosti se očekuje da primat preuzmu autonomni uređaji, što bi značilo da bi se koristile zemljoradne mašine koje bi bile sposobne da rade same, bez vozača.

Danas postoje različiti uređaji koji vozačima ovih mašina olakšavaju rad, a to su recimo laserom vođeni kombajni ili traktori koji su vođeni uz pomoć GPS-a(Global Positioning System-a)kao i drugi primeri.

Poljoprivredne mašine možemo da podelimo na nekoliko grupa i to su:

  • Pogonske mašine
  • Priključne mašine
  • Kombinovane mašine
  • Specijalne poljoprivredne mašine.

Hajde da se sada malo pozabavimo svakom od ovih grupa. Naime, u pogonsko-vučne mašine spada traktor, a možda niste znali da mu naziv potiče od latinske reči „trahere“ što znači - vući. Traktore delimo na jednoosovinske i dvoosovinske točkaše (drugačije se nazivaju guseničarima). Oni poseduju četvorotaktni ili dvotaktni benzinski i dizel motor, koji ima od jednog do četiri cilindara.

Kada je reč o priključnim mašinama, najpoznatiji su plugovi, tanjirače, drljače... Kod oranja zemljišta koristimo plugove, a razlikujemo plitko i duboko oranje. Plugovi mogu biti višebrazdni i jednobrazdni.

                    

                         tanjirača

http://traktorskegume.rs/portfolio/traktorske-tanjirace/

Tanjirača će nam poslužiti kada želimo da usitnimo zemljište – ona će zemlju izmrviti, izdrobiti, pomešati... Ovo je poljoprivredna mašina koja svoju primenu nalazi kod zaoravanja, pripreme za jesenju setvu, sitnjenje stabljika suncokreta i kukuruzovine, kao i međurednu obradu u voćnjacima i vinogradima...

Ukoliko nam je potrebno da površinski obradimo zemljište, odnosno da isto pripremimo za setvu, tada ćemo koristiti drljaču.

Kombajni su kombinovane mašine i mogu da budu namenjene za kukuruz ili pšenicu, a spomenućemoi i specijalne poljoprivredne mašine koje su,  kao što im ime kaže, namenjene posebnim poslovima. Takvih poslova ima dosta, pa shodno tome i mašina i to mogu biti: berač jabuka, krunjač za kukuruz, prskalica za voće, elevator (transporter)...

Pošto smo naveli traktore, kao osnovne poljoprivredne mašine, nužno je pomenuti i freze. Rotaciona bočna freza koristi se za dopunsku obradu zemljišta, i ove mašine su masivne i snažne konstrukcije, tako da je moguće koristiti ih na svim tipovima zemlje, i u najtežim radnim uslovima.

                               

                                        rotaciona freza

http://traktorskegume.rs/traktorska-rotaciona-freza-poljoprivredne-masine/

 Od ostalih poljoprivrednih mašina, navedimo i rasipače, utovarivače đubriva, setvospremače, omotače bala, sakupljače sena, prskalice atomizere...

 

                         

                                        setvospremač

http://traktorskegume.rs/portfolio/setvospremac-satex/

Značaj mašina u modernoj poljoprivredi se ogleda u tome da celokupno čovečanstvo, u broju u kojem postoji danas, ne bi bilo moguće ishranjivati bez upotrebe savremenih mašina. Mašine se izrađuju upravo prema zahtevima poljoprivrednika i same proizvodnje, uz pomoć najsavremenijih tehnologija i vrhunskih stručnjaka.

Moderne mašine se dodatno opremaju, kako bi imale dug vek trajanja i bile zaštićene od korozije, na primer. To se postiže, između ostalog, plastificiranjem, što znači da se posipa prah boja. Zahvaljujući svemu tome, mašina dugi niz godina koristi poljoprivrednicima.

Usavršavanje poljoprivrednih mašina je neprekidan proces, u kome se konstantno dobijaju novi proizvodi i razne inovacije, a sve uz primenu nasavremenijih tehnologija. Razvoj poljoprivrede se odvija veoma brzim korakom, koji za glavni i osnovni cilj ima postizanje najodgovarajuće mehanizacije uz pomoć koje će se dostići najviši rezultati u modernoj poljoprivrednoj proizvodnji.

 

Pripremila: Suzana Todorović

 

Saveti za pravilno izđubravanje čvrstog stajnjaka

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/poljoprivredna-mehanizacija/item/3089-saveti-za-pravilno-izdubravanje-cvrstog-stajnjaka

 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas potpisivanju kreditne linije za izgradnju vetroparka u Čibuku, površine 37 kvadratnih kilometara.

Vetropark snage 158 MW (megavata), koji će se sastojati od 57 turbina i proizvoditi do 457 GWh (gigavat-časova) električne energije godišnje, čiji završetak se planira do kraja 2018. godine, biće najveći komercijalni projekat u oblasti energije vetra u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana.

Na ovaj način 113.000 domaćinstava će dobiti električnu energiju iz obnovljivih izvora, čime će emisija ugljen dioksida biti smanjena za više od 370 hiljada tona godišnje. Vetropark Čibuk 1 doprineće otvaranju 400 radnih mesta tokom izgradnje, kao i izgradnji 50 km novih puteva.

 

               

 

Kreditna linija potpisana je između kompanije Vetroelektrane Balkana D.O.O Beograd, Međunarodne finansijske korporacije (IFC) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

VIDEO MATERIJAL POTPISIVANjA I IZJAVU MINISTRA ALEKSANDRA ANTIĆA MOŽETE PREUZETI SA FTP SERVERA MINISTARSTVA ODBRANE.

 

Nove smernice EU za prodaju poljoprivrednog zemljišta

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3174-nove-smernice-eu-za-prodaju-poljoprivrednog-zemljista

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31