Priznanje “Ljubičasta plaketa” PKS je svečano uručeno proizvođačima najboljih vina u sistemu geografskog porekla - predstavnicima devet vinarija za 20 vrsta vina. Ljubičasta oznaka garantuje vrhunski kvalitet i geografsko poreklo, a cilj dodele ovog priznanja jeste afirmacija najboljih domaćih proizvođača, promocija vrhunskih vina, kao i širenje vinske kulture i značaja konzumiranja domaćih vina sa geografskim poreklom, rekao je zamenik generalnog menadžera PKS Mihailo Vesović. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Velimir Stanojević kazao je da je resorno ministarstvo prepoznalo značaj i potencijale geografskog porekla u Srbiji i da je preduzelo važne strateške projekte među kojima je formiranje vinogradarsko vinarskog registra. "Naš cilj je da u narednom periodu Srbija bude vinogradarsko vinarska zemlja", kazao je on i dodao da je trenutno mali procenat vina sa ljubičastom markicom, od ukupno proizvedenih 2,6 miliona boca vina sa geografskim poreklom . Srbija uvozi oko 27 miliona litara vina, a izvozi oko 14,5 miliona litara vina, što pokazuje potencijal za unapređenje i razvoj sektora. Rukovodilac grupe za vinogradarstvo Ministarstva poljoprivrede Darko Jakšić kazao je da je resorno ministarstvo uskladilo sistem geografskog porekla vina sa zahtevima Evropske unije po pitanju kvaliteta i geografskog porekla i da je uspostavilo nove oznake, Prema njegovim rečima, u skladu sa tim, izrađena je nova rejonizacija vinogradarskih područja, formirana su reprezentativna udruženja proizvođača grožđa i vina na nivou vinogradarskih rejona, promenjeni su zahtevi vezani za deklarisanje vina i uvedene markice kvaliteta i porekla za vina sa geografskim poreklom. Proizvođači vina koji su ispunili uslove za obeležavanje vina ljubičastim markicama kvaliteta i kojima su uručena priznanja su: “Vinarija Jović” u Knjaževcu, “Mali podrum” u Krnjevu, “Vinarska kuća Spasić” Tržac, “Rubin” Kruševac, “Vinarija Milosavljević” u Bučju, “Fruškogorski vinogradi” u Banoštoru, “Doo Vinum” u Novom Sadu, “Vinarija Zvonko Bogdan” u Subotici i “Vinarija Aleksandrović” u Vinči.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.439 tona robe. Najviše se trgovalo: kupusom (404 t), jabukom (237 t), crnim lukom (196 t), krompirom (134 t), šargarepom (124 t), pomorandžom (48 t), spanaćem (39 t), rotkvicom (36 t), cveklom (32 t), zelenom salatom (23 t), blitvom (20 t), prazilukom (20 t). U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (335 t → 404 t), jabuke (225 t → 237 t), crnog luka (139 t → 196 t), krompira (96 t → 134 t), šargarepe (123 t → 124 t), spanaća (37 t → 39 t), rotkvice (20 t → 36 t), cvekle (27 t → 32 t) i praziluka (19 t → 20 t), dok je promet: pomorandže (52 t → 48 t) i blitve (22 t → 20 t) bio manji. Promet zelene salate je ostao isti kao i pretprošle nedelje (23 t). Cene (po kilogramu): krompir 20 - 30 din. kupus 20 - 25 din. crni luk 15 - 20 din. šargarepa 15 - 50 din. spanać 55 - 75 din. cvekla 20 - 30 din. rotkvica 60 - 80 din; prošle nedelje 80 - 120 din. blitva 50 - 70 din. zelena salata 150 - 250 din. praziluk 50 - 70 din. pečurke šampinjoni 70 - 80 din. (pakovanje) jabuka 15 - 50 din. pomorandža 35 - 60 din. banana 100 - 110 din. limun 60 - 120 din. Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Ožiljavanje vrhova izdanaka je jedan od najvažnijih i najčešće primenjivanih načina razmnožavanja kupine bez bodlji puzećeg porasta. Ono se može vršiti u rodnim zasadima ali i u posebno formiranim matičnjacima. Proizvodnja sadnica u rodnim zasadima ima niz nedostataka, a najvažniji su: teško očuvanje čistote sorte i slabija zdravstvena kontrola tako proizvedenog sadnog materijala, otežana primena agrotehničkih mera kao i otežana berba. Razmnožavanje kupine vrši se tako što se tokom avgusta ili početkom septembra izdanci i njihove prevremene (bočne) grančice povijaju i njihovi vrhovi vertikalno stavljaju u prethodno iskopane jame ili kanale dubine 10 do 15 cm, a zatim zagrnu sitnom i rastresitom zemljom. Zemljište se zatim blago nagazi i zalije sa 2 do 3 litra vode. Važno je pravilno odabrati vreme izvođenja ove mere. Povoljno vreme za ožiljavanje vrhova izdanaka kupine je kada oni ili bočne grane prestanu sa intenzivnim porastom, vrhovi počnu da dobijaju zmijolik izgled a lišće postaje sitnije. Zbog razlika u porastu pojedinih izdanaka, ovu meru treba sprovoditi u nekoliko navrata u intervalu od 7 do 10 dana. Rano povijanje ima za posledicu prorastanja ili izvlačenja izdanaka iz jamića (pa ponovno potapanje udvostručuje posao), dok prekasno zagrtanje vrhova izdanaka, zbog niže temperature zemljišta i kratkog vremena za ožiljavanje, daje slabo ožiljene izdanke, koji se ne mogu koristiti u jesen, već tek u naredno proleće. U nižim i toplijim područjima sa ovom merom može se početi početkom avgusta, a u višim početkom septembra. Kopanje jama i zagrtanje vrhova izdanaka najčešće se obavlja ručno, jer se tada dobija najveća količina dobro razvijenih sadnica. Dobro obučeni radnik može za jedan dan da iskopa 2.000 do 3.000 jamića i da zagrne isto toliko vrhova izdanaka. Vrhovi izdanaka kupine umesto potapanja mogu se stavljati u posebne kontejnere ili posude od presovanog stiropora. U posude se stavlja kompost i vrh izdanka, pa se sve to ukopava u zemlju i nagrne. Na taj način olakšava se vađenje, manipulacija sadnicama, transport i čuva nežni koren. Ovako proizvedena sadnica sadi se na stalno mesto zajedno sa biorazgradljivom posudom kroz čije zidove probija koren, a posuda se kasnije raspada. Kada se proizvodnja sadnica obavlja u rodnim zasadima, zdravstvenoj kontroli mora se posvetiti posebna pažnja, a iz zasada moraju se odstraniti svi žbunovi na kojima se primete bilo kakvi tragovi virusnih oboljenja. Povijanje i zatrpavanje vrhova izdanaka treba obaviti u uskim trakama što bliže matičnim žbunovima kako bi se što manje ometali radovi u zasadu – posebno berba, izbeglo gaženje i oštećenje zagrnutih izdanaka od strane berača i mehanizacije. Kod ranih sorti koje završe berbu pre kraja avgusta (Loch Ness) ovo potapanje vrhova izdanaka ima više opravdanja, jer ne ometa radove u kupinjaku. Proizvodnja sadnica kupine u rodnim zasadima može dostići od 40.000 do 50.000 komada po hektaru. Mnogo sigurnija, kvalitetnija i jedino ispravna je proizvodnja sadnica kupine u specijalizovanim matičnim zasadima, koji mogu biti jednogodišnji i višegodišnji. Oni potiču od garantovano zdravog i sortno čistog početnog materijala, a u toku proizvodnje obavezna je primena svih agroteničkih i pomotehničkim mera i potpuna zdravstvena kontrola kupine.

Takozvana ekstremna poljoprivreda, uzgoj nojeva i puževa, iako izgleda kao vrlo isplativa, teško pronalazi put do kupca. Neregulisano tržište, način uzgoja, dobijanje sertifikata spoticalo je i druge proizvođače. Na francuskim trepezama specijalitet sa juga Srbije. Nije roštilj, već puževi iz Leskovca. "Francuzi kažu da su naši puževi veoma dobri, zadovoljni su", kaže Bojan Stanisavljević, uzgajivač puževa. Osim Francuza, zadovoljni su, kažu, i Italijani, Mađari, Grci i Švajcarsci. Skoro sve što proizvedu izvoze - oko 200 tona prerađenog mesa puža godišnje. "Od 2012. radimo intenzivnu proizvodnju puževa, radimo preko cele godine, sada nešto renoviramo", kaže Stanisavljević i dodaje da pripremaju gotov prizvod kojeg će ponuditi u Srbiji "Već imamo restorane gde smo probali u Beogradu i Novom Sadu tamo uglavnom dolaze stranci", kaže Stanisavljević. A strancima sa severa Srbije stižu i nojevi. Već 25 godina uzgaja ih farma iz Subotice. Danas u Srbiji prodaju jedino jaja. Pred Uskrs, velika je potražnja. "Sada prodajemo za 2.500 dinara i nemamo dosta", kaže jedan proizvođač. Od kože noja, 90-ti su pravili i novčanike, tašne, obuću. "Mesne nareske, kulene, kobasice i pršutu radili smo lepo, počeli smo da izvozimo i za Mađarsku i imao sam ugovor za Nemačku. Zakon se kod nas posle okrenuo i nismo imali gde da završimo posle klanja nojeva zato što su tretirali noja kao divljač i onda smo tu pukli dosta lepim parama", kaže Peter Gulješ, vlasnik farme nojeva. Neregulisano tržište, način uzgoja, dobijanje sertifikata spoticalo je i druge proizvođače. "Sve je to na inicijativi za sada privrede što ne znači da neko ko se već bavi time treba da postoji u neuređenom sistemu, ali još uvek nije prepoznata ni proizvodnja ni potrošnja tih proizvoda, a naravno ni izvoz tih proizvoda u nekim relevantnim količinama kao veliki potencijal", kaže Nenad Budimirović iz Privredne komore Srbije. Potencijal ne vide ni agroekonomisti. "Nisam za takve ekstremne proizvodnje za koje mi nemamo velkih iskustava, bolje da negujemo i radimo pre svega ono što znamo, ono što je u domaćoj praksi. Ja pripadam onoj grupi stručnjaka koji zagovaraju očuvanje autohtonih vrsta stoke, biljaka koje su danas sve više tražene i cenjene u svetu", kaže Milan Prostran, agroekonomski analitičar. Kada se otklone svi rizici, šansu da uspeju u Srbiji, smatraju stručnjaci, domaći proizvođači imaju ako sarađuju sa stranim partnerima koji bi ponudili biznis plan, ali i uložili novac.

Izvor.rts.rs

Sad već tradicionalno, i ove godine su, u organizaciji agencije Media Invent, a u saradnji sa Novosadskim i Beogradskim univerzitetom, Privrednom komorom Vojvodine i Srbije. U Novom Sadu dodeljene su nagrade "Kapetan Miša Anastasijević. „Ovo tradicionalno ocenjivanje i vrednovanje preduzetničkog stvaralaštva, organizuje se u okviru projekta "Put ka vrhu", koji je nastao pre 16 godina, sa osnovnom idejom afirmacije privrednog i društvenog stvaralaštva Srbije. Opštini Svrljig kao najboljoj lokalnoj samoupravi u Srbiji uručena je nagrada “Kapetan Miša Anastasijević“ .U ime opštine Svrljig nagradu je primio pomoćnik predsednice opštine Svrljig Miroslav Marković, a dodeli je prisustvovao i narodni poslanik Milija Miletić. Svrljig se nalazi 25 km od Niša. Ovaj deo Nišavskog okruga je poznat po vrednim domaćinima. Narodni poslanik Milija Miletić, uz podršku Vlade pokušava da nastoji da oživi,ovaj kraj. -Velika je čast i privilegija, ali ujedno i velika obaveza primiti jednu ovako prestiznu nagradu, nagradu „Kapetan Miša Anastasijević“. Sigurno je da nam ovo priznanje daje veliki podstrek i motivaciji da nastavimo sa našim marljivim radom, istakao je Miroslav Marković, pomoćnik predsednika opštine Svrljig. Velika je čast i privilegija, ali ujedno i velika obaveza primiti jednu ovako prestiznu nagradu, nagradu „Kapetan Miša Anastasijević“. Sigurno je da nam ovo priznanje daje veliki podstrek i motivaciji da nastavimo sa našim marljivim radom, poručio je Marković. Opština Svrljig predložena je od strane Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Republike Srbije, odnosno ministarke Ane Brnabić u kategoriji najbolja lokalna samouprava. Razlog što je opština Svrljig predložena je svakako domaćinsko poslovanje u 2016. godini, dobar odnos prema poslu i građanima i efikasan rad kada su u pitanju poslovi lokalne samouprave. Za najboljeg promoter Novog Sada, proglašen je Novosadski sajam. Novosadski sajam je vodeća sajamska kuća u Srbiji. Pored priređivanja sajmova i izložbi, bavi se i organizovanjem kongresa i stručnih skupova, marketinškim uslugama, skladištenjem robe i ugostiteljstvom-istako je Slobodan Cvetković, director Novosadskog Sajma.

Cena svežeg krastavca na kvantaškim pijacama na jugu Srbije, prošle nedelje bila je najniža u poslednjih deset godina. Nezadovoljni povrtari tvrde da cenu njihovom povrću , obara nelegalan uvoz iz Albanije. Porodica Stojković iz Navalina kod Leskovca u savremenim plastenicima na dva hektara ima zasađeno 40.000 strukova krastavca. Svakog dana tržištu isporuče dve i po tone tog prvoklasnog povrća ali ne pamte kada je cena na veliko početkom aprila bila sedamdeset do osamdeset dinara za kilogram. Na kvantaškim pijacama na jugu Srbije pored domaćeg prepuni kamioni uvoznog povrća. Povrtari tvrde da su na gubitku zbog niske cene ali su kupci i sezonski radnici zadovoljni. U nadležnim ministarstvima nismo dobili odgovor da li imaju saznanja o nelegalnom uvozu svežeg krastavca iz Albanije. U Ministarstvu trgovine saopšteno nam je da oni nisu nadležni i uputili nas na Ministarstvo poljoprivrede. Iz tog ministarstva nismo dobili odgovor.

Izvor: b92.net

Prilikom gajenja svake biljne kulture, pa tako i kod ječma, postoje fiziološki procesi koji utiču na rast, razvoj i količinu prinosa. Efekat stresa kod ječma najčešće se ispoljava kroz nedostatak količine svetlosti koju biljka prima i kroz fotosintetsku efikasnost konverzije sunčeve svetlosti. Navedeni uslovi utiču na formiranje biomase useva. Žetveni indeks ječma zavisi od količine raspoloživih asimilata za formiranje akceptora asimilata i njihovo nalivanje. Količina upijene energije najvećim delom utiče na formiranje nadzemne biomase i velikim delom je izložena uticajem stresa na biljku. Ona može biti smanjena usled manje fotosintetske površine ili manjeg trajanja zelene lisne površine. Veličina i dužina trajanja fotosintetske površine tokom ciklusa useva utiče na količinu ukupne svetlosti koja dospe na površinu useva. Površina lista zavisi od količine vode koju biljka uzima, propustljivosti ćelija lista, dostupnosti hranljivih materija i ćelijskog soka u ksilemu. Korišćenje energije zavisi od rasporeda useva na površini. Veće korišćenje prisutno je kod međurednog razmaka biljaka. Nasuprot tome, u sušnim predelima neophodno je nalivanje zrna.

Paradajz je jedna od najčešće korišćenih namirnica u kulinarstvu. Višegodišnja je biljka, ima slabu drvenastu stabljiku koja dostiže visinu do 3m. Cvet paradajza je žute boje, dok su plodovi u početku zeleni a sazrevanjem dobijaju crvenu boju. U toku proizvodnje sadnica u plasteniku potrebna su kvalitetna mineralna đubriva. Ako se plod plasira na udaljena tržišta neophodna je ranija berba kada se pojavi ružičasta boja na vrhu ploda. Dozrevanje ploda može se vršiti u plitkim gajbama. Gajenje paradajza u našim uslovima moguće je na više načina. Orezivanjem biljke paradajza povećava se krupnoća i kvalitet ploda. Rana proizvodnja paradajza karakteristična je po tome što se najčešće gaji na jednom ili dva stabla, dok ostalo zakidamo odnosno pinciramo. Pinciranje se obavlja oštrim nožem ili makazama kada je dužina stabla od 3 do 6cm. Najbolje je pinciranje izvršiti pola centimetra od pazuha lista kako bi se sprečilo prodiranje bolesti u stablo biljke. Gajenjem na dva stabla često se koriste sorte niskog rasta. U tom slučaju glavno stablo zakidamo iznad treće ili četvrte, a bočno iznad druge ili treće cvasti. Sva bočna stabla u pazuhu lista treba ukloniti kako bi se tim povećala ranostasnost i prinos, dok bi plodovi bili nešto sitniji. Paradajz se koristi širom sveta, plodovi su bogati vitaminima i mineralima. U ishrani se koristi kao svež plod ili kao prerađen u sok, začin ili preliv.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30