Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović otvorio je danas u mestu Batnjik u Raški prvu mrežnu branu u Srbiji za prikupljanje ambalažnog otpada iz rečnih tokova. Ministar Nedimović je tom prilikom rekao da će se na sličan način, ako se ovo pokaže kao dobar primer, rešiti problem i na ostalim manjim rekama u Srbiji. "Ovo je pilot projekat čiju je važnost država prepoznala i ukoliko se potvrde dobri rezultati, a verujemo da hoće, u planu je da podržimo otvaranje ovakvih brana i na drugim rekama širom Srbije”, rekao je Nedimović. Novootvorena mrežna brana služi za prikupljanje otpadne ambalaže iz rečnih tokova, čime se sprečava zagađenje reka. Brana po dizajnu i materijalima ne narušava rečni ekosistem, floru i faunu, a sastoji se iz elemenata izrađenih od visokokvalitetnog nerđajućeg čelika. Ambasador SAD Kajl Skot je istakao da je važno da se nastavi sa rešavanjem ovog problema. "Potrebno je promeniti kulturu, da ljudi više ne bacaju ambalažu u reke, da imaju kante za smeće, da opštine znaju da moraju redovno da kupe smeće, to je sve deo veće slike koja dolazi sa integracijama u EU", rekao je ambasador. Predsednik opštine Raška Ignjat Rakitić naveo je da je projekat važan za celu Srbiju, a da je reka Raška jedna od najzagađenijih u zemlji. "Naišli smo na razumevanje Ministarstva i kompanije Sekopak sa partnerima koji su donirali sredstva za ovu branu. Narednih nekoliko meseci 40 ljudi će čistiti njene obale, posle čega će se čista ulivati u Ibar“, rekao je Rakitić. Projekat je vredan 100.000 evra, a finansirao ga je Sekopak uz podršku partnera.

JKP „Gradske pijace“ u susret najvećem hrišćanskom prazniku, Uskrsu, tradicionalno organizuje deljenje ofarbanih jaja sugrađanima koji u četvrtak, 13. aprila u 10 časova posete pijacu „Zvezdara“, a u 11:30 časova, pijacu „Zemun“. Kako bi na vreme naši sugrađani pripremili poklone za svoje najmilije, Karavan zanatskih i prigodnih poklona koji se organizuje od 13. do15. aprila, na pijaci „Kalenić“ je pravo mesto za kupovinu ručno izrađenih korpica, torbica, i raznih drugih predmeta izrađenih u dekupaž tehnici, ručno rađen nakit, kozmetika, kao i ukusni slatki kolačići. U mlečnim halama beogradskih pijaca naši sugrađani mogu kupiti sveža konzumna kokošija jaja po ceni od 11 do 18 dinara po komadu. Vodeći računa o zdravlju građana koji redovno kupuju na beogradskim pijacama, JKP „Gradske pijace“, prethodne nedelje naručile su komercijalnu analizu zdravstvene ispravnosti jaja, mlečnih i suvomesnatih proizvoda i ribe, koje se prodaju na beogradskim pijacama. Uzorkovanje i analizu obavio je Naučni institut za veterinarstvo Srbije, uzimanjem nasumičnih uzoraka sa najvećih beogradskih pijaca, a rezultati kontrole očekuju se u toku nedelje.

Ispred Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u Beogradu, formirao se red poljoprivrednika koji žele da podnesu zahtev i dobiju obaveštenja o subvencijama države za kupovinu novih traktora, piše Tanjug, a prenosi današnja Politika. Prvog dana podnošenja zahteva za odobravanje podsticaja za nabavku novog traktora u 2017. godini, resorniministar Branislav Nedimović poručuje poljoprivrednicima da ne brinu, jer su za to obezbeđena dovoljna sredstva. „Što čekate braćo? Biće, nema potrebe da čekate tako… Ima dovoljno novca, ne brinite, ima još mesec dana, ozbiljno vam kažem”, rekao je ministar Nedimović. On je poljoprivrednicima rekao da ima još mesec dana za prijavu, te da je opredeljeno još 500 do 600 miliona dinara. Na navode poljoprivrednika da je malo novca za traktore, ministar kaže da ima dovoljno sredstava. „Ostavili smo mi dosta para, ostavili smo još 500 do 600 miliona dinara. Ima para, ne brinite ništa”, rekao je Nedimović. Ministarstvo je ranije raspisalo javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje podsticaja za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novog traktora u ovoj godini, a zahtev za odobravanje prava na podsticaje podnosi se od 10. aprila do 19.maja.

Izvor: naslovi.net

Marija Bošnjaković, rukovodilac Službe marketinga i odnosa sa javnošću, danas je na pijaci „Banjica“ uručila poklon ceger i korpu punu poljoprivrednih proizvoda, Tatjani Petronijević, koja je uslikala najlepšu fotografiju na navedenoj pijaci. „Pravo je zadovoljstvo videti mlade ljude, kojima pijace predstavljaju mesto snabdevanja svežim i zdravim namirnicama. Proleće označava vreme kada naši zakupci donose raznobojne namirnice i doprinose tome da pijace i tezge mnogo lepše izgledaju, stoga našim sugrađanima neće biti teško da učestvuju u narednom krugu foto-konkursa i naprave lepe fotografije“ – izjavila je tom prilikom, Marija Bošnjaković, rukovodilac Službe marketinga i odnosa sa javnošću. „Za konkurs sam saznala preko Facebook stranice Gradskih pijaca i odlučila da napravim fotografiju sa kćerkom koja ima 15 meseci i često dolazi na pijacu samnom“ – istakla je Tatjana Petronijević i dodala: „Veoma mi je važno da kao mama priuštim domaće proizvode svojoj kćerkici, ali i sinu, koji se još nalazi u stomaku. Mom suprugu i meni je bitno da se hranimo zdravo, te zato posećujemo pijacu Banjica“ Počeo je i šesti krug foto-konkursa. Na redu je pijaca „Skadarlija“, jedna od najstarijih i po mišljenju mnogih najlepša pijaca u Beogradu. Podelite sa nama do tri fotografije navedene pijace, najkasnije do 23.04.2017. godine i možete dobiti poklon ceger i korpu prepunu voća, povrća, mlečnih i suvomesnatih proizvoda.

Priznanje “Ljubičasta plaketa” PKS je svečano uručeno proizvođačima najboljih vina u sistemu geografskog porekla - predstavnicima devet vinarija za 20 vrsta vina. Ljubičasta oznaka garantuje vrhunski kvalitet i geografsko poreklo, a cilj dodele ovog priznanja jeste afirmacija najboljih domaćih proizvođača, promocija vrhunskih vina, kao i širenje vinske kulture i značaja konzumiranja domaćih vina sa geografskim poreklom, rekao je zamenik generalnog menadžera PKS Mihailo Vesović. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Velimir Stanojević kazao je da je resorno ministarstvo prepoznalo značaj i potencijale geografskog porekla u Srbiji i da je preduzelo važne strateške projekte među kojima je formiranje vinogradarsko vinarskog registra. "Naš cilj je da u narednom periodu Srbija bude vinogradarsko vinarska zemlja", kazao je on i dodao da je trenutno mali procenat vina sa ljubičastom markicom, od ukupno proizvedenih 2,6 miliona boca vina sa geografskim poreklom . Srbija uvozi oko 27 miliona litara vina, a izvozi oko 14,5 miliona litara vina, što pokazuje potencijal za unapređenje i razvoj sektora. Rukovodilac grupe za vinogradarstvo Ministarstva poljoprivrede Darko Jakšić kazao je da je resorno ministarstvo uskladilo sistem geografskog porekla vina sa zahtevima Evropske unije po pitanju kvaliteta i geografskog porekla i da je uspostavilo nove oznake, Prema njegovim rečima, u skladu sa tim, izrađena je nova rejonizacija vinogradarskih područja, formirana su reprezentativna udruženja proizvođača grožđa i vina na nivou vinogradarskih rejona, promenjeni su zahtevi vezani za deklarisanje vina i uvedene markice kvaliteta i porekla za vina sa geografskim poreklom. Proizvođači vina koji su ispunili uslove za obeležavanje vina ljubičastim markicama kvaliteta i kojima su uručena priznanja su: “Vinarija Jović” u Knjaževcu, “Mali podrum” u Krnjevu, “Vinarska kuća Spasić” Tržac, “Rubin” Kruševac, “Vinarija Milosavljević” u Bučju, “Fruškogorski vinogradi” u Banoštoru, “Doo Vinum” u Novom Sadu, “Vinarija Zvonko Bogdan” u Subotici i “Vinarija Aleksandrović” u Vinči.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.439 tona robe. Najviše se trgovalo: kupusom (404 t), jabukom (237 t), crnim lukom (196 t), krompirom (134 t), šargarepom (124 t), pomorandžom (48 t), spanaćem (39 t), rotkvicom (36 t), cveklom (32 t), zelenom salatom (23 t), blitvom (20 t), prazilukom (20 t). U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (335 t → 404 t), jabuke (225 t → 237 t), crnog luka (139 t → 196 t), krompira (96 t → 134 t), šargarepe (123 t → 124 t), spanaća (37 t → 39 t), rotkvice (20 t → 36 t), cvekle (27 t → 32 t) i praziluka (19 t → 20 t), dok je promet: pomorandže (52 t → 48 t) i blitve (22 t → 20 t) bio manji. Promet zelene salate je ostao isti kao i pretprošle nedelje (23 t). Cene (po kilogramu): krompir 20 - 30 din. kupus 20 - 25 din. crni luk 15 - 20 din. šargarepa 15 - 50 din. spanać 55 - 75 din. cvekla 20 - 30 din. rotkvica 60 - 80 din; prošle nedelje 80 - 120 din. blitva 50 - 70 din. zelena salata 150 - 250 din. praziluk 50 - 70 din. pečurke šampinjoni 70 - 80 din. (pakovanje) jabuka 15 - 50 din. pomorandža 35 - 60 din. banana 100 - 110 din. limun 60 - 120 din. Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Ožiljavanje vrhova izdanaka je jedan od najvažnijih i najčešće primenjivanih načina razmnožavanja kupine bez bodlji puzećeg porasta. Ono se može vršiti u rodnim zasadima ali i u posebno formiranim matičnjacima. Proizvodnja sadnica u rodnim zasadima ima niz nedostataka, a najvažniji su: teško očuvanje čistote sorte i slabija zdravstvena kontrola tako proizvedenog sadnog materijala, otežana primena agrotehničkih mera kao i otežana berba. Razmnožavanje kupine vrši se tako što se tokom avgusta ili početkom septembra izdanci i njihove prevremene (bočne) grančice povijaju i njihovi vrhovi vertikalno stavljaju u prethodno iskopane jame ili kanale dubine 10 do 15 cm, a zatim zagrnu sitnom i rastresitom zemljom. Zemljište se zatim blago nagazi i zalije sa 2 do 3 litra vode. Važno je pravilno odabrati vreme izvođenja ove mere. Povoljno vreme za ožiljavanje vrhova izdanaka kupine je kada oni ili bočne grane prestanu sa intenzivnim porastom, vrhovi počnu da dobijaju zmijolik izgled a lišće postaje sitnije. Zbog razlika u porastu pojedinih izdanaka, ovu meru treba sprovoditi u nekoliko navrata u intervalu od 7 do 10 dana. Rano povijanje ima za posledicu prorastanja ili izvlačenja izdanaka iz jamića (pa ponovno potapanje udvostručuje posao), dok prekasno zagrtanje vrhova izdanaka, zbog niže temperature zemljišta i kratkog vremena za ožiljavanje, daje slabo ožiljene izdanke, koji se ne mogu koristiti u jesen, već tek u naredno proleće. U nižim i toplijim područjima sa ovom merom može se početi početkom avgusta, a u višim početkom septembra. Kopanje jama i zagrtanje vrhova izdanaka najčešće se obavlja ručno, jer se tada dobija najveća količina dobro razvijenih sadnica. Dobro obučeni radnik može za jedan dan da iskopa 2.000 do 3.000 jamića i da zagrne isto toliko vrhova izdanaka. Vrhovi izdanaka kupine umesto potapanja mogu se stavljati u posebne kontejnere ili posude od presovanog stiropora. U posude se stavlja kompost i vrh izdanka, pa se sve to ukopava u zemlju i nagrne. Na taj način olakšava se vađenje, manipulacija sadnicama, transport i čuva nežni koren. Ovako proizvedena sadnica sadi se na stalno mesto zajedno sa biorazgradljivom posudom kroz čije zidove probija koren, a posuda se kasnije raspada. Kada se proizvodnja sadnica obavlja u rodnim zasadima, zdravstvenoj kontroli mora se posvetiti posebna pažnja, a iz zasada moraju se odstraniti svi žbunovi na kojima se primete bilo kakvi tragovi virusnih oboljenja. Povijanje i zatrpavanje vrhova izdanaka treba obaviti u uskim trakama što bliže matičnim žbunovima kako bi se što manje ometali radovi u zasadu – posebno berba, izbeglo gaženje i oštećenje zagrnutih izdanaka od strane berača i mehanizacije. Kod ranih sorti koje završe berbu pre kraja avgusta (Loch Ness) ovo potapanje vrhova izdanaka ima više opravdanja, jer ne ometa radove u kupinjaku. Proizvodnja sadnica kupine u rodnim zasadima može dostići od 40.000 do 50.000 komada po hektaru. Mnogo sigurnija, kvalitetnija i jedino ispravna je proizvodnja sadnica kupine u specijalizovanim matičnim zasadima, koji mogu biti jednogodišnji i višegodišnji. Oni potiču od garantovano zdravog i sortno čistog početnog materijala, a u toku proizvodnje obavezna je primena svih agroteničkih i pomotehničkim mera i potpuna zdravstvena kontrola kupine.

Takozvana ekstremna poljoprivreda, uzgoj nojeva i puževa, iako izgleda kao vrlo isplativa, teško pronalazi put do kupca. Neregulisano tržište, način uzgoja, dobijanje sertifikata spoticalo je i druge proizvođače. Na francuskim trepezama specijalitet sa juga Srbije. Nije roštilj, već puževi iz Leskovca. "Francuzi kažu da su naši puževi veoma dobri, zadovoljni su", kaže Bojan Stanisavljević, uzgajivač puževa. Osim Francuza, zadovoljni su, kažu, i Italijani, Mađari, Grci i Švajcarsci. Skoro sve što proizvedu izvoze - oko 200 tona prerađenog mesa puža godišnje. "Od 2012. radimo intenzivnu proizvodnju puževa, radimo preko cele godine, sada nešto renoviramo", kaže Stanisavljević i dodaje da pripremaju gotov prizvod kojeg će ponuditi u Srbiji "Već imamo restorane gde smo probali u Beogradu i Novom Sadu tamo uglavnom dolaze stranci", kaže Stanisavljević. A strancima sa severa Srbije stižu i nojevi. Već 25 godina uzgaja ih farma iz Subotice. Danas u Srbiji prodaju jedino jaja. Pred Uskrs, velika je potražnja. "Sada prodajemo za 2.500 dinara i nemamo dosta", kaže jedan proizvođač. Od kože noja, 90-ti su pravili i novčanike, tašne, obuću. "Mesne nareske, kulene, kobasice i pršutu radili smo lepo, počeli smo da izvozimo i za Mađarsku i imao sam ugovor za Nemačku. Zakon se kod nas posle okrenuo i nismo imali gde da završimo posle klanja nojeva zato što su tretirali noja kao divljač i onda smo tu pukli dosta lepim parama", kaže Peter Gulješ, vlasnik farme nojeva. Neregulisano tržište, način uzgoja, dobijanje sertifikata spoticalo je i druge proizvođače. "Sve je to na inicijativi za sada privrede što ne znači da neko ko se već bavi time treba da postoji u neuređenom sistemu, ali još uvek nije prepoznata ni proizvodnja ni potrošnja tih proizvoda, a naravno ni izvoz tih proizvoda u nekim relevantnim količinama kao veliki potencijal", kaže Nenad Budimirović iz Privredne komore Srbije. Potencijal ne vide ni agroekonomisti. "Nisam za takve ekstremne proizvodnje za koje mi nemamo velkih iskustava, bolje da negujemo i radimo pre svega ono što znamo, ono što je u domaćoj praksi. Ja pripadam onoj grupi stručnjaka koji zagovaraju očuvanje autohtonih vrsta stoke, biljaka koje su danas sve više tražene i cenjene u svetu", kaže Milan Prostran, agroekonomski analitičar. Kada se otklone svi rizici, šansu da uspeju u Srbiji, smatraju stručnjaci, domaći proizvođači imaju ako sarađuju sa stranim partnerima koji bi ponudili biznis plan, ali i uložili novac.

Izvor.rts.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30