Pečenje rakije je posao kojim se skoro svako gazdinstvo bavi, iz hobija, za sopstvene potrebe ili za potrebe tržišta. Međutim, za kvalitet rakije veoma važno je i kako se rakija skladišti i čuva. Danas postoji veliki broj sudova, koji se mogu koristiti za vrenje i čuvanje rakija od voća i grožđa.

Međutim, za većinu rakija, najbolji su drveni sudovi, i to hrastova burad.

Nova burad za čuvanje rakije takođe zahtevaju postupak pripreme pre upotrebe.

 

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar.

 

Rakije koje ćete sigurno poželeti da probate

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3177-rakije-koje-cete-sigurno-pozeleti-da-probate

 

 

 

 

Od novembra meseca, otvaranje košnica se ne praktikuje, mada ima slučajeva kada je to potrebno. Ovo je mesec kada dolaze hladniji dani, i pčelama je potrebno obezbediti mir i zaštitu. Veća aktivnost pčela u zimskim mesecima nije nepoželjna, ali nosi rizik za ona društva, koja nemaju lagerovane dovoljne količine hrane, s obzirom da povećana aktivnost znači i veći utrošak hrane. Preporuka je da se slabija društva spajaju, i zazimljuju po mogućstvu sa mladom maticom.

Starije matice su iscrpljene, i može se desiti da uginu u toku zime, što može dovesti do poremećaja zimskog klupka, i propadanja društva. Pčelinje društvo čija matica ugine preko zime, u rano proleće postaje trutovska zajednica, ukoliko se pravovremeno ne doda matica, ili spoji sa drugom zajednicom. Zato je najbolje pre zazimljavanja zameniti sve sumnjive i stare matice mladim maticama, ukoliko to nije napravljeno ranije. LR ili AŽ košnice treba da imaju najmanje 10 do 15 kg meda, s tim da se uzme u obzir jačina društva, kao i karakteristike zime u mestu gde pčelinjak zimuje. Svaki okvir treba da ima najmanje 1,5 do 2 kg meda.

Pčelama hladnoća smeta mnogo manje od potencijalne vlage, koja se može javiti u košnici, ako je previše izolujemo. Utopljavanje se uglavnom radi, radi zaštite legla, kojeg u ovom periodu nema mnogo. U novembru se, po potrebi, vrši ponovno tretiranje protiv varoe, sređuje se okolina pčelinjaka, pretapa se višak i stari vosak, prepakuje oprema i materijal za rad, i u slučaju snega, čiste se naslage na košnicama. Moraju se dobro proveriti ispravnost i zaštićenost košnica, i u slučaju pojave miševa, postaviti češnjeve na ulaze.

Oni pčelinjaci koji se nalaze na terenima sa izraženim naletima vetrova, moraju se dodatno obezbediti od prevrtanja košnica (pravljenjem stabilnijih postolja), i stavljanjem pritiskivača na krovove (cigla, blok, drvo).

 

Lažni med u EU

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3228-lazni-med-u-eu

Savet iskusnog pčelara: Uzimljavanje pčelinjih zajednica

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3165-savet-iskusnog-pcelara-uzimljavanje-pcelinjih-zajednica

 

 

Ministar je naveo da država čini sve da zaštiti domaćeg proizvođača i istakao da će u nailazećoj sezoni slava biti pojačane kontrole da bi na slavskim trpezama sve bilo zdravo i kvalitetno.

Šta nas novo očekuje kada je reč o sektoru koji vi vodite?

- Ono što je najvažnije jeste da će srpska poljoprivreda dogodine dobiti deset odsto više novca nego ove i da će on stići iz IPARD fonda. Prvi put ćemo povući 40 miliona evra evropskih para, koji će ići direktno u ruke poljoprivrednika, a ne u institucije.

Kako će ljudi moći da dođu do para?

- U decembru će biti prvi poziv za traktore i mehanizaciju, a u martu za izgradnju objekata za skladištenje prerađivačke industrije.

Bezbedna hrana na pijacama

- Uvodimo poseban pravilnik koji će važiti od sledeće godine i koji se odnosi na tradicionalne proizvođače i prerađivače mesa i mleka, da oni mogu svoju robu da iznose na lokalne pijace, a da zadovoljavaju bezbednosni aspket. Pomoći ćemo im i finansijski da mogu da nabavljaju opremu i da šire svoje prerađivačke kapacitete.

Na šta se ljudi najviše žele, koji su njihovi zahtevi?

- Ljudi se uglavnom žale na to da imaju manje prinose i da ne mogu da izvezu svoju robu zato što je ogroman uvoz. Uvek kažem da je poljoprivreda grana privrede, rizici uvek postoje i u svakoj drugoj delatnosti, pa tako i u poljoprivredi. Ne može država da bude garant svega u svakom trenutku. S druge strane, ako mi zabranimo da bilo ko uveze nešto u Srbiju, kako da očekujemo da bilo šta izvezemo.

Da li država može da zaštiti domaćeg proizvođača?

- Apsolutno, u pogledu kvaliteta. Na tome radimo, osnivamo laboratoriju za kontrolu kvaliteta mleka da sprečimo da uđe nešto što nije kvalitetno, laboratoriju za bezbednost hrane, koja će u martu sledeće godine početi sa radom. Na taj način želimo da zaštitimo srpske kupce, a na indirektan način i proizvođače.

Koliko je zdrava hrana koju jedemo?

- Imamo karantine za životinje i robu koja je poreklom od životinja, koju posebno tretiramo i posmatramo. Mi 30 dana posmatramo stoku u karantinu i ona ne može da uđe na tržište pre toga. To je potpuno liberalizovano u Evropi i nema tih karantina. Nama ti karantini pomažu da ukoliko postoje neke bolesti koje se mogu otkriti za tih trideset dana mi reagujemo i da takva stoka ne može da uđe u Srbiju.

U kojim su objektima građani sigurni da će kupiti nešto zdravo?

- Ako roba uđe na rafove, mi je odmah kontrolišemo. Bez obzira na to čiji su rafovi. Naravno da postoje oni koji uvek žele nešto da poture, ali pre ili kasnije, kao što je, na primer, bilo sa medom, mi ih pronađemo. Najrizičniji su proizvodi koji su životinjskog porekla, meso i mleko. Tu obraćamo posebnu pažnju.

Problem je prerada

Decenijama slušamo priče da Vojvodina može da hrani celu Evropu. Zašto onda danas ne može da hrani Srbiju, nego moramo da uvozimo?

- Nama je problem prerađivačka industrija. Nama je u tranziciji tu pukla stvar, mi to sada ponovo uspostavljamo. Suština je u toj dodatoj vrednosti kako bi se što više robe u primarnoj proizvodnji proizvelo i kako bi ona bila prerađena, a samim tim povećavate i cenu po kojoj seljaci i farmeri prodaju svoju robu.

Izvor: www.alo.rs

 

Nedimović najavljuje novi sistem protivgradne zaštite a i rešenja za mlade poljoprivrednike

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/agrarni-budzet/item/3216-nedimovic-najavljuje-novi-sistem-protivgradne-zastite-a-i-resenja-za-mlade-poljoprivrednike

 

Nova digitlana usluga za mala i srednja preduzeća, kao i za buduće preduzetnike, na kojoj se na jednom mestu nalazi sve o upravljanju projektima i platformu za početnike u poslovanju, na kojoj budući preduzetnici, kao i oni koji već imaju svoju firmu, mogu pronaći relevantne informacije, ključne za počinjanje i vođenje posla.  

Onlajn platforma o projektima obezbeđuje na jednom mestu informacije o upravljanju projektima, počev od idejnog rešenja, preko pronalaženja fondova i apliciranja, do vođenja projekta i podnošenja završnog izveštaja.

Ova usluga treba da pomogne kompanijama da unaprede sopstvene kapacitete i efikasnije koriste fondove EU i druge oblike razvojne pomoći, namenjene finansiranju i realizaciji projekata, usmerenih na jačanje konkurentnosti i izvoznog potencijala privrede Srbije. 

 

Od sorti grožđa sa visokim sadržajem ukupnih kiselina, kao što su muskat hamburg, julski muskat, neoplanta, godominka, muskat otonel, župljanka itd., spravlja se lozovača, prefinjenog muskatnog mirisa i finog ukusa. Za dobijanje prave lozovače koristi se celokupni neceđeni kljuk grožđa. Tehnologija proizvodnje obuhvata sledeće operacije:
- berbu,
- muljanje,
- vrenje kljuka,
- destilaciju prevrelog kljuka,
- redestilaciju sirove meke lozovače,
- sazrevanje (odležavanje) rakije u hrastovoj buradi ili staklenim sudovima.
Posle berbe grožđa, vrši se muljanje muljačem s valjcima. Prilikom muljanja bilo bi poželjno odstraniti peteljke, jer u protivnom lozovača dobija „zeljast priukus” (komovičasta lozovača). Sudove za vrenje treba napuniti kljukom maksimalno do 70 odsto zapremine. Dužina vrenja zavisi od sadržaja šećera u grožđu i od temperature vrionog medijuma.

KOMOVICA
Prilikom proizvodnje vina ostaje komina koja može sadržati izvesnu količinu neprevrelog šećera. Nakon nekoliko dana previranja u sudovima za vrenje, destilacijom prevrele komine grožđa dobijamo komovu rakiju. Slatku kominu treba drvenim maljevima ili gaženjem dobro sabiti u sudovima za vrenje, da bi se iz nje istisnuo vazduh. Potom sudove za vrenje treba poklopiti (poklopcima ili plastičnom folijom), preko čega se stavlja tanji sloj peska ili zemlje, da bi se komina zaštitila od prisustva vazduha i srpečio razvoj bakterija sirćetne kiseline i plesni pri vrenju. Da bi se dobio bolji ukus komovice, dobro je izmešati prevrele komine koje su dobijene pri spravljanju ružičastih, crvenih i belih vina. Posle dve nedelje prevrela komina se može destilisati.

 

Na koji način iskoristiti lošu rakiju - saveti

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3230-na-koji-nacin-iskoristiti-losu-rakiju-saveti

Pravilno merenje jačine rakije i njeno razblaživanje

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3219-pravilno-merenje-jacine-rakije-i-njeno-razblazivanje

 

Ukoliko Priština ne ukine odluku da se za brašno proizvođača iz centralne Srbije uvedu posebne dažbine u iznosu od 40 evra po toni, zbog navodnog plasmana srpske robe po damping cenama, može doći do velikog gubitka, saopšteno je iz Privredne komore Srbije.

Distributeri brašna mogli bi do kraja ove godine da imaju štetu od tri i po miliona evra.

"Ova mera je za PKS neselektivna, jer pogađa sve proizvođače brašna koji posluju po tržišnim cenama. Ako je uočen damping, onda antidamping mere trebaju da se odnose samo na one koji su isporučivali robu po nižim cenama", rekao je agenciji Beta predstavnik PKS Aleksandar Radovanović.

Cena brašna je 200 evra po toni, a mera Prištine podiže tu cenu na 240 evra, što brašno iz Srbije čini nekonkurentnim za tržište Kosmeta.

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je da je ministarstvo na čijem je čelu zatražilo od Prištine ukidanje takozvane uvozne dažbine za brašno, koje se iz uže Srbije transportuje na Kosovo i Metohiju.

Radovanović je rekao da je za prvih osam meseci ove godine iz centralne Srbije na Kosovo isporučeno 18.394 tone brašna u vrednosti od 3,5 miliona evra, po prosečnoj ceni od 195 evra po toni.

"U prošloj godini ukupno je isporučeno oko 40.000 tona brašna, što pokazuje da bi ukoliko se odluka Prištine ne ukine, šteta do kraja godine za proizvođače brašna mogla da bude 3,5 miliona evra", istakao je Radovanović.

Radovanović je istakao da je PKS u stalnom kontaktu sa Ministarstvom trgovine i proizvođačima brašna.

"Mi smo u stalnom kontaktu i sa kosovskom Privrednom komorom i pokušavamo da mere Prištine budu selektivne, da se ne kažnjavaju svi proizvođači, koji prodaju brašno po tržišnim cenama", rekao je Radovanović.

Dodao je da je kosovska komora obavestila PKS da je u toku istraga njihovih organa nadležnih za primenu CEFTA sporazuma.

"I sa naše strane se sprovodi istraga i u narednim danima videćemo šta dogodilo i ko je možda po nižoj ceni koja bi se mogla smatrati damping cenom tu robu isporučivao na KiM", rekao je Radovanović.

Safet Grdžaliju iz kosovske Privredne komore naveo je da treba da se obave analize i da se skupe podaci u Srbiji - da se uzmu tri, četiri fakture. "Na osnovu toga će se odlučiti da li je to to jer jednostavno nema tu nikakve druge pozadine, dodao je Krdžaliju.

Istakao je da je mera privremena i da nije političkog karaktera. "Kroz dijalog i komuniciranje to će se rešiti ubrzo", smatra Krdžaliju.

Kosovsko Ministarstvo trgovine i industrije uvelo je zaštitnu meru za tamošnje proizvođače brašna tako što je od 23. oktobra za brašno koje dolazi iz centralne Srbije uvedena tarifa od 0,04 centa.

Odluka je doneta posle žalbi kompanije "M end amp Silosi" i Udruženja malinara Kosova i pošto je konstatovano da brašno iz centralne Srbije dolazi na KiM po cenama koje su manje od tržišne vrednosti, odnosno ispod cene proizvodnje. Time se, po oceni kosovskog Ministarstva trgovine i industrije, dovodi u pitanje fukcionisanje mlinarske industrije na KiM.

Izvor: www.rts.rs

 

Na pomolu nove zaštitne mere za lokalne proizvođače

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3236-na-pomolu-nove-zastitne-mere-za-lokalne-proizvodace

 

Izrazito povoljni uslovi u jesenjem i zimskom periodu, omogućavaju masovno namnožavanje glodara. Pretežno se mogu sresti poljske voluharice i miševi, kao i hrčak na poljoprivrednim kulturama. Poljske voluharice su brojnije na neobrađenim površinama i lucerištima, a poljski miševi u voćnjacima i vinogradima.

U ovakvim uslovima, treba preduzeti zaštitu od glodara. To je neophodno uraditi suzbijanjem na svim površinama, gde je došlo do povećane brojnosti miševa, više od 3-5 po aru, odnosno dva hrčka po hektaru.

Više u Agrobiznis magazinu za mesec novembar.

 

Kako se boriti sa štetočinama u plastenicima 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/zastita-bilja/item/2847-kako-se-boriti-sa-stetocinama-u-plastenicima

 

 

 

 

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, u Srbiji je registrovano oko 1.200 hektara pod leskom, a godišnji prihod premašuje 5.000 tona.

Proizvodnja lešnika se iz Šumadije preselila u Vojvodinu, a najveće registrovane površine pod leskom su u Šidu, Kuli, Šapcu, Vršcu i Plandištu.
 
Mitar Rodić iz sela Kupinik, u plandištanskoj opštini, prve lešnike zasadio je pre 19 godin,a i bio je pionir u ovom poslu u ovom delu Banata. Počeo je sa 185 stabala. U međuvremenu je sam pripremao sadnice za proširenje lešnikara.
 
"Sada sam došao na osam hektara zasada. U narednih 15 do 20 dana posadiću novih 1.500 do 2.000 stabala, videćemo koliko uspem" , kaže Mitar i ističe da je u odnosu na drugu voćarsku proizvodnju, ova sigurnija, jer proizvod nije kvarljiv, dugo može da stoji, treba manje zaštite, a ulaganju u startu su kao i kod drugih zasada.
 
Vršački region je poznat po kasnim mrazevima što lešnik podnosi, pa je to bio motiv za ovu proizvodnju. A proizvodnja je dostigla desetak tona, što se može sledeće godine povećati za duplo. Prinosi su nešto manji zato što je Rodić pre nekoliko godina krenuo u organsku proizvodnju, gde je prinos manji za 50 i više odsto. Cena lešnika je dobra, oko pet evra kilogram očišćenih na veliko.
 
"Roba je deficitarna, na tržištu je nema dovoljno i od kada sam u ovome nikad nisam ušao u proleće sa lešnikom", dodaje Mitar.
 
On proizvodi i sadnice lešnika i sve radi uz pomoć struke jer mora da se ispoštuje čitav postupak. On godišnje proizvede 40.000 sadnica leske i one se prodaju u Bosni, Makedoniji, Rumuniji, u čitavoj Srbiji. Područje opština Vršac, Bela Crkva i Plandište po broju lešnikara je među prva tri u Srbiji. Iz ovog rasadnika 15.000 sadnica biće uskoro zasađeno upravo na ovom području.
 
Ono što nedostaje, kaže sagovornik je i veća podrška države, jer on sve mora sam da uloži, pa tek posle nekog vremena eventualno dobije deo uloženih sredstava. Kod organske proizvodnje je još neizvesnije jer smo mi jedina država, kako kaže, koja ima manje subvencije za organsku nego neorgansku proizvodnju.
 
Iako Srbija ima povoljne klimatske uslove za uzgoj leske, godišnje se potroši oko devet miliona dolara na uvoz lešnika, uglavnom iz Turske.
 
 

U Šumadiji niču novi zasadi leske

 

Koje sorte leske odabrati?

 
 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31