Često u manjim zasadima voćke ne formiraju očekivanu količinu plodova, pa se voćari pitaju gde su to pogrešili u primeni uzgojnih mera. Osim pogrešno odabranog zemljišta i takozvanih sorti oprašivača, najveći uzrok je neadekvatna podloga sa kalemljenom sortom.Veliki broj potencijalnih voćara pre podizanja zasada interesuje se prvenstveno za voćnu vrstu, zatim za naziv i kvalitet sorte, a najmanje za vrstu i kvalitet kalemljene podloge. Podloga je neka vrsta voćke proizvedena generativno (iz semena) ili vegetativnim načinom, na koju se kalemi plemenita sorta. Podloge dobijene generativnim načinom se nazivaju divljačice, a vegetativnim načinom mladice (klonovi). Kad je bujnost u pitanju, podloge se dele na slabo bujne, srednje bujne i bujne.Podloge voćaka utiču na rodnost, zatim na ranije plodonošenje i bolji kvalitet plodova. Zato pri kupovini sadnica i zasnivanju zasada s velikom pažnjom i znanjem treba birati podlogu na kojoj je željena sorta okalemljena.

"Podloga ima veliki značaj u prilagođavanju izabrane sorte voćaka ekološkim i zemljišnim uslovima. Za kalemljenje treba upotrebljavati podloge koje se lako razmnožavaju i imaju dobar korenov sistem, koje su kompatibilne sa odgovarajućim željenim sortama i koje su otporne na temperaturna kolebanja, bolesti i štetočine", objašnjava Goran Antić, iskusni voćar i rasadničar iz Ljubave kod Kruševca.Za špalirno gusto sađenje jabuka preporučuju se tri vegetativne podloge manje bujnosti (kržljave): M-9 i M-26, kao i srednje bujna M-106. Za prve dve je obavezan naslon, odnosno stubovi i žica, a podloga M-106 se dobro ukorenjava pa se ona može gajiti u nešto gušćem zasadu i bez naslona.

Najbolja podloga za špalirno gajenje krušaka je dunja. Međutim, pri kupovini sadnica krušaka treba obratiti pažnju na sorte koje su vegetativno nedovoljno podudarne sa dunjom kao podlogom.Neki rasadničari još uvek kaleme krušku direktno na dunju i takve sadnice su slabo bujne, slaborodne, neotporne na bolesti i štetočine i stabla im se posle par godina osuše. Zato se nepodudarne sorte krušaka sa dunjom moraju kalemiti preko sorte posrednika. Za posrednika se najčešće upotrebljaca stara sorta kaluđerka. Ona se direktno kalemi na dunju, pa preko nje se kaleme plemenite sorte kruškaka koje su nepodudarne sa dunjom."Kajsija se uglavnom kalemi na običnu šljivu džanariku. Međutim, zasad kajsije kalemljen na podlozi džanarike je slab, u slaboj životnoj kondiciji, pa stabla stradaju u najgore vreme od apopleksije, posle sedam, osam godina od sadnje kada voćke stupaju u pun rod. Zato voćarski stručnjaci preporučuju belošljivu za podlogu, sa kalemljenim mestom na visini od 80 do 100 centimetara.

Sve sorte bresaka i nektarina kod nas se uglabom kaleme na vinogradarsku breskvu.Većina sorti šljiva se kaleme na džanariku, ali u poslednje vreme se sve više prelazi na kalemljenje preko posrednika, a najčešći posrednici su požegača, stenlej i čačanska lepotica.

Trešnja se kalemi i na generativne i na vegetativne podloge. Od generativnih najčešće na divljoj trešnji (vrapčari) i magrivi. U poslednje vreme za voćare koji žele da zasnuje guste zasade ovog koštičavog voća, sve su privlačnije vegetativne podloge gizela 5 i 6.Orah se kalemi na sejancu običnog domaćeg oraha, a leska (lešnik) na sejancu mečije leske. Za badem se uglavnom upotrebljavaju generativne podloge gorkog i slatkog badema, a ređe vegetativne. Od vegetativnih podloga nešto malo se koristi hibrid između breskve i badema GF-677, uglavnom za sadnju u vlažna zemljišta u hladnijim područjima.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/koje-su-i-zbog-cega-idealne-podloge-za-kalemljenje-voca/60869/

Ceo rod maline je uništen usled obilnih padavina u dolinama pored Moravice na zapadu zemlje, kao i drugog voća, ali i krompira, kukuruza i ostalog povrća, kaže predsednik Asocijacije malinara Dobrivoje Radović i navodi da je stanje alarmantno, a da je voda odnela i puteve, objekte, štale i grla stoke.
On je Tanjugu rekao da su u celoj dolini od Požege do Ivanjice svi zasadi uništeni, da su putevi u prekidu, da su prekinuti dalekovodi i da su stubovi pali u Moravicu.
- Sve što je zasađeno u dolinama pored Moravice je odneto. Ceo rod maline u Arilju, Požegi, Guči, Lučanima, Кosjeriću, Bajinoj Bašti i drugim mestima je posle ovoliko vode završena priča - rekao je Radović.
Dodaje da i ono što je eventualno ostalo pitanje je do kada će trajati, jer je mnogo vode palo, a ako ogreje sunce, sve će biti sprženo.
On je obišao pojedina mesta dokle se moglo stići, s obzirom na to da je voda poplavila puteve i naveo da su pojedini ljudi iz Ivanjice otišli na posao u Požegu i Arilje, a da je sad pitanje kako će se vratiti.
- Voda nosi sve pred sobom, tu nema spasa. Stanje je alarmantno, nezapamćeno - rekao je Radović i dodao da stariji u tom kraju kažu da je danas gore nego u vreme poplave 1965. godine.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2922630/voda-odnela-sve-sto-je-zasadjeno-u-dolinama-pored-moravice-unisteni-malinjaci

U jučerašnjim poplavama u Arilju poplavljeno je oko 500 kuća i 650 hektara zemlje, a 84 osobe su evakuisane, rekao ja za Tanjug predsednik opštine Miloš Nedeljković.
"Bez pijaće vode su naselja Virovo, Gruda i deo Cerove, a sinoć je 2200 domaćinstava bilo bez struje, dok ih je danas ostalo 146. Očekujemo do kraja dana da se puste i voda i struja za sve", naveo je Nedeljković.
On je rekao da se nivo Moravice smanjio, ali da su dvorišta i kuće i dalje puni vode.
"Angažovali smo mnogo ljudi s pumpama da se voda izvlači, stigle su mašine za sušenje i prvo će se čistiti kuće, a potom vršiti dezinfekcija", kazao je Nedeljković.
Komisije za procenu štete će prvo procenjivati štetu na objektima, a potom i na poljopriverdnom zemljištu.
"Poplavljeno područje je oko 70 odsto pod malinom", naveo je Nedeljković.
Kako je kazao, Ariljci ne moraju da čekaju komisiju, već mogu sami čistiti, a dokaz za procenu štete će biti snimci i fotografije.
"Oni koji su pretrpeli štetu dobiće neku pomoć. Obratili smo se Kacelariji za javna ulaganja. Insitut za voćarstvo iz Čačka će poslati svoje ljude da nam pomognu", zaključio je Nedeljković.

 

Izvor: Tanjug

Živići jagode koji se stavljaju u promet mogu da se vade kao sadni materijal koji je još uvek u fazi rasta i razvoja, takozvane zelene sadnice, kao frigo sadnice, ili sadnice u raznim fazama formiranja cvetnih pupoljaka, tj. , različitim stepenima vernalizacije.
Zelene sadnice mogu da se vade direktno iz polja, ili se proizvode ukorenjavanjem stolona u polju, ili u zaštićenom prostoru. Ukorenjeni živići u kontejnerima u zaštićenom prostoru još su poznati pod nazivom kontejnerske sadnice ili “plug plants” (Anderson, 1982; Bish i sar., 1997; Hicklenton i Reekie, 2000). Rasadničari vrše izbor sadnog materijala koji će proizvoditi na osnovu potražnje na tržištu. Za potrebe južnog Ontarija uglavnom se koriste frigo sadnice. Zadnjih godina sve više se pojavljuje potražnja za kontejnerskim sadnicama za proizvodnju jagoda neutralnog dana u zaštićnom prostoru u severnim delovima centrlanog Ontarija. U južnom Ontariju ova proizvodnja skoro da i ne postoji zbog visokih letnjih temperature, velike vlažnosti vazduha, i nedostatka sortimenta jagode adaptiranih na ovako nepovoljne uslove proizvodnje.
U severnim proizvodnim regionima kontinenta, frigo sadni materiјal se obično vadi od prve do kraja treće nedelje novembra, kada su biljke završile fazu formiranja cvetnih pupoljaka i dovoljnu količinu ugljenih hidrata za uspešno skladištenje i zadovoljavajući rast i razvoj u toku proizvodne sezone. U toku vađenja sadnog materija poželjno je suvo i prohladno vreme sa temperaturama između 1°C i 7°C. Potrebno je naglasiti, da biljke moraju biti vlažne tokom vađenja i čišćenja kako bi se povećala uspešnost čuvanja sadnog materijala (Lieten i sar., 2005). Lieten (1997) navodi da za uspešno skladištenje, živići treba da akumuliraju minimum 480 sati sa temperaturama nižim od 6°C i da korenov sistem sadrži više od 100 g saharoze po gramu suve materije. Međutim, Hicklenton i Reekie (2000) su u svom radom ukazali na značaj vernalizacije i povećane koncentracije ugljenih hidrata u korenu i lišću, ali da prethodno navedene granice ne predstavljaju limitirajući faktor uspešnog čuvanja rasada na temperature -1.5°C do -2°C.
Biljke G3 generacije koje su prošle inspekciju Ministarstva poljoprivrede Kanade i odobrene za stavljanje u promet, vade se mehanizovano, kako bih se sačuvao
kompletan korenov sistem i ubrzao sam proces vađenja. Sortiranje i pakovanje sadnog materijala obavlja se ručno. Prema Programu proizvodnje sadnog materijala jagode u uslovima Ontarija živići koje se stavljaju u promet moraju da zadovolje sledeće kriterijume:
-Minimalan prečnik korenovog vrata živića je 8 mm,
-Živić treba da poseduje najmanje 10 korenčića koji su najmanje 7.5 cm dugi ili 5 dobro razvijenih i razgranatih korenčića,
-Živići koji ne zadovoljavaju ove kriterijume ne mogu se stavljati u promet i oglašavati kao materijal koji je proizveden pod nadzorom ovog programa

Živići se za duže čuvanje pripremaju tako da se sa njih ukloni celokupna lisna masa osim malih, zelenih i još nerazvijenih listića. Živići, kao frigo sadni materijal, se povezuju u snopiće po 25 komada, zatim se stavljaju u polietilenske, nezalepljene kese debljine 0,04 do 0,07 mm, maksimalno do 500 komada, koje se zatim pakuju u kartonske kutije. Upakovani sadni materijal može da se čuva u hladnjačama na temperaturi -1.5°C do -2°C oko 3-9 meseci (Anderson, 1982; Lieten i sar., 2005). Temperature između 0°C i 1°C su sasvim adekvatne za čuvanje živića od 4 do 6 nedelja (Lieten i sar., 2005). Temperature ispod -3°C mogu da oštete tkivo centralnog pupoljka bokora, da smanje bujnost bokora i redukuju prinose u proleće (Lieten i Goffings, 1997).
Čuvanje sadnog materijala u kontrolisanoj atmosferi u kojoj je sadržaj 2,5 do 10 % CO2 i 2.5 do 12% O2 može da redukuje trulenje rasada i poveća bujnost biljaka (cit. po Lieten i sar., 2005).

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Pravilnikom se bliže propisuju vrste podsticaja za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u sektoru proizvodnje vina, uslovi, način ostvarivanja prava na podsticaje, obrazac zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje kao i maksimalni iznosi podsticaja po korisniku i po vrsti pojedine mere.

Predmet podsticaja u skladu saovim pravilnikom jesu prihvatljive investicije i troškovi u sektoru proizvodnje vina koji se odnose na izgradnju objekata vinarije, opšti trošak i/ili kupovinu nove opreme, uređaja i mašina, u funkciji proizvodnje vina. Precizniji podaci o prihvatljivim investicijama mogu se naći u tabeli koja je sastavni deo ovog Pravilnika.

Troškovi koji se odnose na građenje i/ili dogradnju objekta vinarije smatraju se prihvatljivim do iznosa od 60.000 dinara po kvadratnom metru predmetnog objekta, a troškovi koji se odnose na rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju postojećeg objekta smatraju se prihvatljivim do iznosa od 35.000 dinara po kvadratnom metru predmetnog objekta.
Troškovi koji se odnose na izgradnju objekta vinarije prihvatljivi su do ukupno 1.000 m² bruto građevinske površine objekata, a troškovi izgradnje degustacione sale prihvatljivi su do 30% ukupne površine ovih objekata.

Pravo na podsticaje može se ostvariti za prihvatljive investicije i koji su u potpunosti realizovani u periodu od 1. septembra prethodne godine u odnosu na godinu u kojoj se podnosi zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje, kao i za one koji budu realizovani pod uslovima, na način i u roku određenim rešenjem kojim se korisniku podsticaja odobrava realizacija prihvatljivih investicija i troškova, a za opšte troškove pravo na podsticaje može se ostvariti ako su realizovani i u periodu od 1. januara 2018. godine, pa do isteka roka određenog rešenjem kojim se korisniku podsticaja odobrava realizacija prihvatljivih investicija i troškova.

Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu, i to: preduzetnik; privredno društvo; zemljoradnička zadruga koja ima najmanje pet članova zadruge koji su upisani u Registar kao nosioci ili članovi pet različitih komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u aktivnom statusu i zadužbina registrovana u skladu sa zakonom kojim se uređuju zadužbine i fondacije.

Uprava za agrarna plaćanja raspisuje javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje, koji se objavljuje na zvaničnoj internet stranici Uprave.
Javni poziv sadrži podatke o: licima koja ostvaruju pravo na podsticaje, uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje, obrascu zahteva, kao i o maksimalnim iznosima podsticaja po korisniku podsticaja i po pojedinoj vrsti podsticaja, u skladu sa ovim pravilnikom, visini ukupnih raspoloživih sredstava po javnom pozivu, rokovima za podnošenje zahteva i dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev, kao i druge podatke potrebne za sprovođenje javnog poziva.

Podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, odnosno posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Maksimalni iznosi podsticaja po pojedinoj vrsti podsticaja jesu:
1) za investicije u izgradnju objekata vinarije – 30.000.000 dinara;
2) za nabavku nove opreme, uređaja i mašina u funkciji proizvodnje vina – 10.000.000 dinara;
3) za opšte troškove – 1.000.000 dinara.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik podsticaja može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 41.000.000 dinara.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o podsticajima za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i proizvoda ribarstva za nabavku opreme u sektoru mleka, mesa, voća, povrća, vina, piva i jakih alkoholnih pića („Službeni glasnik RSˮ, br. 35/19 i 25/20) u delu koji se odnosi na podsticaje podrške programu za investicije u proizvodnju vina.

Izvor:http://uap.gov.rs/pravilnici/mere-ruralnog-razvoja/pravilnik-o-podsticajima-za-investicije-u-preradu-i-marketing-poljoprivrednih-i-prehrambenih-proizvoda-u-sektoru-proizvodnje-vina/

U ružičnjacima porodice Milana Topalovića, koja se gajenjem cveća bavi duže od pola veka, zbog dugotrajne kiše, manje je cveta nego obično, ali će, kažu, kvalitet ruža biti odličan. Biljke su bujne, sa puno izbojaka koji najavljuju dobro cvetanje i sadnice na jesen. Na svojim poljima Topalovići proizvedu 200.000 ruža godišnje. U vreme izolacije, prodaja, kažu, nije prestajala. Ljudi su se baš tada posvetili svojim dvorištima i baštama.

- Imali smo zastoj kada je uvedeno vanredno stanje, jedno sedam dana. Posle se tržište prilično stabilizovalo, radile su kurirske službe koje su dostavljale telefonske ili onlajn porudžbine - kaže Milan.

Polovina proizvodnje iz ružičnjaka Topalovića se izvozi, najviše u Rusiju, Gruziju i zemlje u regionu. Rezervacije sadnica za sledeću sezonu već su počele. Za dobar kvalitet i poziciju na tržištu, potrebni su, kažu, posvećenost i znanje, zbog čega prate svetske selekcionare i neguju saradnju sa kolegama na regionalnim projektima. Sve novo što se pojavi u oblasti ružarstva u Evropi, u Lipolist stiže za jednu sezonu. U rasadniku porodice Topalović, prvi put procvetala je
sorta Monika Beluči, za koju su kalem grane stigne direktno iz Francuske.

Gajenjem ruža i zelenila u selu stoletnih lipa bavi se dvadesetak domaćinstava, u sezoni u ružićnjacima Lipolista radi pola sela. Snežana Marinković ima 10.000 ruža i 10.000 podloga. Od ružarstva lepo živi, ali ima puno posla i mora stalno da nadgleda ružičnjake. U selu u kome ruža nije samo posao, najvažniji dogadaj u kalendaru je čuveni festival Ruže Lipolista, koji će biti održan sledećeg vikenda, po 26. put. Ovog jula program će biti izmenjen. Zbog zdravlja posetilaca,
izostaće koncerti, književne večeri i dečiji nastupi, ali će zato, tvrde organizatori, izložba cveća na otvorenom u Lipolistu biti posebna, kao i boje i mirisi latica cveta posle kiše.


Izvor:https://www.ekapija.com/news/2921431/iz-lipolista-ruze-stizu-i-do-gruzije-cvecari-uzgajaju-i-novu-sortu

Nedimovic sa poplavljenima u loynickom kraju Ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumartstva Branislav Nedimović obišao je zajedno sa gradonačelnikom Loznice Vidojem Petrovićem selo Bradić koje je najviše pogođeno poplavama u toj opštini. On je najavio da će za svd ljudi koji su doživeli štetu od poplava biti napravljen poseban program pomoći.  
U selu Bradić potopljen je veliki broj domaćinstava, ekonomskih dvorišta, a voda je prodrla i u kuće. Kako je objasnio gradonačelnik Loznice, reč je o gornjem toku reke Jadar koji se našao među prvima na talasu koji je dolazio iz Osečine. Petrović pojašnjava da je reka Jadar takva da sakuplja sve, ne samo Osečinu, već i reku Pecku, Likvornu, Korenitu, Žeraviju...
- Sve doživljava kulminiaciju ovde neposredno pred ušće u reku Drinu , kaže Petrović za Tanjug.
Gradonačelnik Loznice naglašava da se na sreću situacija smiruje. Dodao je da je zbog velike količine kiše koja je pala u prethodnom periodu i velike količine vode po kvadratnom metru, izlivanjem reke Jadra, kao i mnogih drugih manjih rečica, u Loznici poplavljeno 250 hektara obradivih površina, 200 domaćinstava sa ekonomskim dvorištima, pri čemu je i u oko 50 kuća prodrla voda. Na svu sreću nismo imali ljudskih žrtava, imamo jedan put koji je u prekidu zbog izlivanja Jadra, na putu ka selu Bradić, ogromna oštećenja na putnoj mreži, mnogi putevi su oštećeni, kao i desetak manjih mostova , kaže Petrović i dodaje da su sada njihovi timovi na terenu i zajedno sa Srbija vode, vodoprivrednim preduzećima i MUP-om, te da rade sanaciju u meri u kojoj to situacija dopušta.
Na terenu je, kako je naveo, sedam timova i osam mašina.

Izvor: Tanjug

Naša zemlja, očekivanja su, imaće ove sezone oko 6% manje voća nego lane zbog vremenskih neprilika tokom proleća, ali ćemo ga imati svakako i za domaće potrebe i za izvoz.

Zbog neodgovarajuće klime kod nas, ali i u Evropi, voće će biti skupo, ne samo na pijacama i u marketima već i u veleprodaji. Republički zavod za stastistiku nedavno je objavio da je cena voća, gledajući lanjski april i ovaj, u 2020. godini porasla 48,4%.

Stručnjak za voćarstvo iz Novog Sada prof. dr Zoran Keserović kaže da se očekuje rod od 1,2-1,3 milion tona i da će od izvoza naša zemlja zaraditi između 120 i 130 mil USD.

- Voće će biti skupo, zbog toga što će ga svuda biti manje, ali i zato što su se potrošači, zbog pandemije covid-19, okrenuli zdravijoj ishrani, pa ga, uz povrće, češće kupuju i ne pitaju za cenu - kaže Keserović.

Dodaje i da su zasadi trešanja iz godine u godine su brojniji:

- Ukoliko nastavimo da podižemo trešnjake ovim tempom, za sedam do devet godina postoji realna mogućnost da po proizvodnji budemo na trećem ili četvrtom mestu u Ervopi.

Navodi i da su voćari ove sezone postigli dobru cenu u veleprodaji - oko 2,5 EUR kilogram.

I zasadi višanja se uvećavaju, a Keserović kaže da naša zemlja godišnje dobije oko 65.000 tona i da će kilogram na veliko biti blizu 0,5 EUR.

Samo u prva tri meseca ove godine prodali smo u izvoz 57.000 tona jabuka po 0,7 evrocenti, a te količine su sada, izvesno je, i veće. Jabuke tek treba da sazru, ali sada odlično izgledaju, jer voćari primenjuju savremenu agrotehniku i imaju moderno podignute plataže. Godišnje naša zemlja ima oko 450.000 tona jabuka pa te količine Keserović i sada očekuje, upravo iz razloga što veliki proizvođači slušaju savete stručnjaka.

Za razliku od jabuka, čiji rod se tek iščekuje, kajsije upravo stižu, ali Keserović kaže da su početkom marta izmrzle, i to čak 85% stabala, te da ćemo imati svega 25.000 do 30.000 tona, a možda ni toliko. Zbog toga što ih neće biti u veleprodaji, on se nada da će se kilogram na veliko prodavati između 1,5 EUR i 2 EUR.
Jagode su polako na izmaku, ali se to po ceni ne bi moglo reći jer se kilogram i dalje prodaje po 250 dinara pa i više. Naša zemlja godišnje proizvede oko 35.000 tona jagoda i od te količine oko 3.000 tona završi kod inokupaca.

Proizvođač iz Rumenke, nadomak Novog Sada, Milan Marinković kaže da su ove sezone jagode dobro rodile i da su proizvođači zadovoljni cenom.

- Kilogram jagoda na veliko za inotržište koštao je od 1,7 EUR do 1,8 EUR, što je najbolja cena u proteklih pet godina, oko 30% viša - rekao je Marinković, dodajući da se rusko tržište smanjuje, a da se otvaraju veće mogućnosti za plasman u Nemačkoj, Litvaniji i Slovačkoj.

Marinković je naveo da su, u nameri da lakše dođu do kupaca, prilagodili pakovanje, pa sada jagode nude u plastičnoj ambalaži od pola kilograma, što znatno bolje prolazi kod potrošača, ali i u marketima, koji traže baš tako upakovano voće.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2920016/ove-sezone-manje-voca-ali-dovoljno-i-za-domace-potrebe-i-za

Berba malina uskoro kreće, a pojedini otkupljivači su ponudili akontne (prve) cene od 200 dinara za kilogram, rekao je predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović za Betu, a prenosi Ekapija.

Mestimična berba tog voća počela pre desetak dana, ali da se beru samo pre vremena sazreli plodovi zbog sušenja i šoka biljaka, izazvanog naizmeničnom smenom obilnih padavina i visokih temperatura. Kako je rekao Radović, proizvođači tog voća teško se bore da u malinjacima unište travu i korovske biljke koje bujaju zbog velike vlage, 'pa ako se sedam dana ne uđe u voćnjak - ne mora uopšte da se ulazi'."Očekujemo da svi otkupljivači zbog smanjene ponude maline i u svetu, posebno u Čileu koji je veliki proizvođač tog voća i ispražnjenih zaliha u Srbiji malina ne bude jeftinija od 220 dinara po kilogramu", kazao je Radović za ovu agenciju.Berba ovog voća krenula je u kraljevačkim selima. Malinari očekuju i solidnu zaradu, iako su posedi pored Ibra uglavnom manji od deset ari. Zadovoljni su i akontnom cenom od 185 do 200 dinara za kilogram prve klase sorte vilamet, koju su hladnjačari ponudili, prenosi RTS.

Iako su kiše svakodnevne, zbog zemlje pored Ibra koja pogoduje malinama nema truleži u zasadima.Kako smo ranije pisali, po oglasima i na društvenim mrežama već se traže radnici za branje malina, a na jednom od njih je navedeno da je dnevnica 3000 dinara uz obezbeđen prevoz. Međutim, odziv je slab.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/malina-cena-200-dinara-kisa-odlaze-berbu-ali-i-nedostatak-beraca/60875/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31