Peti susret kozara Srbije održan je u Kumanama u subotu, 9. novembra u organizaciji PG "Dobra farma" Dobričevo, Rajka Varadinca iz Kumana i Zorana Gagića iz Novog Miloševa, a uz podršku opštine Novi Bečej.

Tom prilikom održana je i Osnivačka skupština Udruženja kozara Srbije na kojoj je usvojen Statut i izabrani organi i rukovodstvo novoformiranog Nacionalnog udruženja i usvojen program rada. Pristupnicu je potpisalo 127 kozara, koji očekuju da će na ovaj način biti rešeni gorući problemi u ovoj oblasti, pre svega - nesiguran plasman i niska cena mleka.

Očekuju i da će novoformirano udruženje znatno više raditi na promociji kozarstva u Srbiji i promociji gotovih proizvoda, da će raditi na edukaciji i da će standardno, pružati svojim članovima sve benefite udruživanja oko organizacione i tehničke pomoći u svakodnevnom radu.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede - Uprave za agrarna plaćanja, ovčarstvo i kozarstvo su dve grane stočarske proizvodnje koje beleže tendenziju porasta broja grla - u 2019. godini 78.222 poljoprivredna gazdinstva prijavila su 1.634.583 grla ovaca i koza, prenosi portal Top Srbija.

U strukturi ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava koja imaju ovce i koze, najzastupljenija su gazdinstva sa do 10 ovaca i koza (48%), za kojima slede gazdinstva sa 10-50 ovaca i koza (45,5%), dok je tržišno orijentisanih gazdinstava sa više od 50 ovaca i koza najmanje (svega 6,5%).

Međutim, u sktrukturi ukupnog broja ovaca i koza najmanje je učešće gazdinstava sa do 10 grla (13,7%) a najveće gazdinstava sa 10-50 grla (48%), ali je učešće gazdinstava sa više od 50 grla veoma respektabilno jer 6,5% gazdinstava poseduje preko 38% ukupnog broja ovaca i koza. Drugi problem je veoma mala zastupljenost umatičenih grla ovaca i koza - svega 12,5% - za koja je država isplatila 7.000 dinara po grlu odnosno ukupno 1,4 milijarde dinara.

Kada bi uzgajivači koza i ovaca u trogodišnjem periodu umatičili većinu grla mogli bi od države dobiti ukupno oko 10 milijardi dinara - što bi bila izuzetno značajna budžetska podrška razvoju ovčarstva i kozarstva u Srbiji.

Iznoseći ove podatke, Miladin Ševarlić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu u penziji, rekao je da su naše farme, ma koliko velike, realno male i za naše, domaće tržište, a kamoli za zahtevno inostrano. Zato smatra da se do povećanja profitabilnosti može doći samo udruživanjem, jer snagom udruživanja se mogu ostvariti brojni benefiti i uticati na donošenje zakonskih i drugih regulativa važnih za uanpređenje proizvodnje u ovoj oblasti stočarstva.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2690006/osnivanjem-udruzenja-kozara-srbije-najavljeni-bolji-dani-za-kozarstvo-domace-trziste-zeljno

Mleko će se od naredne godine plaćati u odnosu na kvalitet, a laboratorijske analize više neće raditi same mlekare, već Nacionalna referentna laboratorija. Na osnovu kvaliteta mleka, proizvođačima će država isplaćivati i premije. I dok su proizvođači mleka zadovoljni ovom najavom države, i dalje smatraju da je otkupna cena isuviše niska da bi mogli da održe proizvodnju.

- Odluka je dobra, jer bez toga nema napretka - smatra Sanja Bugarski, predsednik Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine.

- To je trebalo da se uradi još odavno, da se odvoji kvalitet od nekvaliteta. Da oni koji godinama rade sve kako treba budu adekvatno nagrađeni i plaćeni. To se najviše odnosi na standarde koje nam nameću Srbija, EU, Rusija, ali i druga tržišta gde izvozimo. Uz to, bilo bi dobro da država izađe sa minimalnom proizvođačkom cenom mleka, ispod koje ne može da se ide. Niko nikog ne može da natera da plati nešto, ali možete da ga uslovite minimalnom cenom. Samo tako mogu da se zaštite mali proizvođači, koji su i najugroženiji.Kada je reč o kvalitetu mleka, kako nam je ispričala Sanja Bugarski, ne mora da znači da oni najmanji proizvođači imaju najlošiji kvalitet i da ne vode računa o muži i ishrani. Ranije je bilo dosta problema sa otkupom, kod malih proizvođača mleka, jer su sami nosili mleko posle muže. A, čim mleko dođe u kontakt sa okruženjem, ono je već ugroženo. Sada imamo oko 65 odsto proizvođača koji imaju dobre i sigurne sisteme za mužu.

- Više nema bojazni da u mleku mogu da se pronađu antibitioci i hormoni, jer ono više ne može da uđe u mlekaru - ističe Bugarski.

- To se odmah detektuje, postoje rigorozne kontrole i sa tim nema nikakvih problema. Ipak, kada je reč o somatskim ćelijama i bakterijama, to je već diskutabilno. Nas mlekare sada kinje jer one rade analize i odlučuju kakvo nam je mleko, a mi im više ništa ne verujemo. Smatramo da je mleko mnogo bolje nego što ga one procene. Tek kad analizu kvaliteta bude počela da radi Nacionalna laboratorija, to će imati nekog smisla.

Prema rečima Sanje Bugarski, u klasi mleka koje ide za EU, postoje posebne linije u mlekarama i ono se sigurno ne meša ni sa jednim drugim. A, šta se radi sa mlekom koje ne završi na evropskim rafovima i da li se ono svo meša, naša sagovornica nije znala da nam kaže.

- Ne znam kako se radi u malim mlekarama i sa onim mlekom koje se donosi u kanticama, ali je dovoljno da njih pet radi kako treba, a jedan donese nešto što ne valja, pa da oni sve to pomešaju - govori Sanja Bugarski. - Međutim, da bi mlekare pravile jogurt, čak i neke vrste sireva, znam da mleko mora da bude kvalitetno.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:829840-Na-osnovu-kvaliteta-mleka-drzave-daje-premije-Proizvodjaci-zadovoljni-ali-jedna-stvar-ih-brine

Konačno je Srbija dobila pravi med, nudi ga firma HONEY MED iz Vučaka kod Smedereva! I to ne samo što je pravi, on je, o zamislite „čuda“ i PRIRODAN, kako suprotno zakonu piše na kutiji! I takođe ne samo što je pravi, on je, zamislite i to „čudo“, 1000% MED, opet suprotno zakonu! Ovu bruku je SPOS odmah po saznanju prijavio veterinarskoj inspekciji, očekujemo brzu reakciju inspektora.

Podsećamo, MED MOŽE BITI SAMO MED. Ne postoji prirodan med, jer je svaki prirodan, veštački med ne postoji, sem u žargonu. Takođe je zakonom zabranjeno stavljati na etiketi da je neki med 100% med, ili 1000% med. Takođe, treba reći da 1000% u stvarnom svetu ne postoji, sem u žargonu, nešto može biti samo 100%, ali je za med zabranjeno stavljati da je 100% med, jer je med po svojoj prirodi već sam po sebi i prirodan i 100% a zabranjeno je stavljati odrednice koje to potenciraju, jer su to opšte poznate činjenice.

Pozivamo još jednom sve potrošače pčelinjih proizvoda, kao i sve pčelare, da čim primete ovakve „bisere“ ili postave opravdanu sumnju da neki med na tržištu nije ispravan, to odmah prijave veterinarskoj inspekciji, a ako se plaše iz ne znamo kog razloga, neka prijave SPOS-u, a SPOS će obavestiti inspekciju ne spominjući njihovo ime.

Izvor:http://spos.info/1000-med-svetsko-cudo-u-srbiji/

Domaćinstvo Jovanović iz sela Zagorica, nedaleko od Topole, od davnina se bavi pečenjem rakije, ali one tradicionalne šljivovice. Međutim, ove godine na tom imanju je potekla prva malinovača i kupinovača.

- Pored naše obavezne i daleko prepoznatljive, šljivovice pekao sam rakiju od svih vrsta voća koje uspeva kod nas. Čak i od nekoliko vrsta južnog voća, sve to iz radoznalosti, da vidimo kakva je. Ove godine sam po prvi put pekao rakiju od kupine i maline. Vrlo je jednostavan proces, ali mislim da nema nekog smisla raditi na veće količine. Aroma i kvalitet dobijene rakije nije po mom ukusu, očekivao sam mnogo više. Oni koji su imali prilike da probaju ovu rakiju se ne slažu sa mnom, kažu da je dobra - rekao je za TopPres Dragan Jovanović.

Domaćin otkriva kako teče proces pripreme ove rakije:

- U posudu stavim 70 kilograma kupine koja tu prevri (fermentira), potom dodam 10 kilograma šećera rastopljenog u 30 litara vruće vode i onda sve to dobro izmiksujem uz pomoć hiltija i merača za glet masu. Fermentacija kreće neposredno posle mešanja. Posle tri nedelje kljuk ide u kazan i pristupa se pečenju (destiliranju). Jedan kazan ovako pripremljenog kljuka dao je 18 litara rakije jačine 20 gradi. Isti je postupak i prilikom pripreme kljuka od maline, mušmule, dudinje, jagode, banane.

Jovanović kaže da tradicionalnu šljivovicu ipak ne mogu da zamene neke nove vrste rakija, te da su one namenjene manjim količinama.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2688653/rakije-od-maline-i-kupine-iz-topole-ima-li-sljivovica-konkurenciju

Srbija bi u roku od nekoliko dana mogla da uspostavi 24-časovno radno vreme fitosanitarne i veterinarske inspekcije na graničnom prelazu Preševo, izjavio je Tanjugu ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, povodom dogovora u Ohridu o "malom Šengenu" koji se odnosi na inspekcije na granici.Najveći protok robe se očekuje na graničnom prelazu Preševo i, uz manje tehničko osavremenjavanje, Srbija će u kratkom roku biti spremna da na ovom prelazu uvede novi vid kontrole, rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

- To konkretno znači da naši granični prelazi, i sa jedne i sa druge strane, 24 sata dnevno imaju fitosanitarnu i veterinarsku kontrolu koje uključuju kontrolu biljaka, mesa i mesnih prerađevina, mleka i svega ostalog.

Još jedna važna stvar u celoj priči je da priznamo rezultate istraživanja laboratorija iz svake zemlje, da ne bi moralo da se ponovo uzima uzorak čim se pređe granica.

Kada se sve to usaglasi, mi ćemo imati jedan potpuno normalan tok koji se neće puno razlikovati od kretanja robe po Evropskoj uniji - kazao je ministar.

Tehnički detalji će biti usaglašeni na narednim sastancima Vučića, Rame i Zaeva, i u narednih mesec dana bi trebalo da budu poznati i rokovi za realizaciju, dodaje ministar.

Izvor:https://www.okradio.rs/vesti/lokalne/koje-novine-uvodi-mali-sengen-na-prelazu-presevo-video_76340.html

Prema najnovijim istraživanjima u Srbiji svaki drugi korisnik mobilnog telefona imao je polomljen ekran ili veće fizičko oštećenje telefona, dok je svakom petom vlasniku mobilni ukraden.
Popravka kod neovlašćenog servisera obično je jeftinija nego u ovlašćenom servisu, ali se time gubi garancija proizvođača. Ovaj i drugi brojni razlozi dovoljan su argument da svoj mobilni telefon osigurate polisom „Dunav osiguranja“.
Kompanija „Dunav“ svim vlasnicima novih mobilnih telefona kupljenih u mts poslovnicama omogućava osiguranje mobilnih telefona, novom polisom, jedinstvenom na srpskom tržištu.
Šta pokriva polisa osiguranja?
- mehanička oštećenja, uništenje uređaja i štete koje nisu pokrivene garancijom, uključujući i lom ekrana,

- nestanak ili gubitak telefona usled provalne krađe i razbojništva,

- oštećenja usled direktnog dejstva tečnosti ili isparenja izazvanih vodom i drugim tečnostima i

- troškove neovlašćenog korišćenja uređaja u slučaju provalne krađe i razbojništva.
Polisom osiguranja dobijate popravku telefona u ovlašćenom servisu u slučaju fizičkog oštećenja, ili novi uređaj u slučaju provalne krađe i razbojništva.
Kako i gde možete da osigurate svoj pametni telefon?
Kada izaberete telefon u mts poslovnici i odlučite se za postpejd tarifu, kod prodavca telefona možete ugovoriti i zaštitu za svoj novi uređaj – polisu osiguranja koja će ga štititi tokom perioda otplate (24 meseca).
Procedura je jednostavna, a visina premije osiguranja zavisi od cene kupljenog mobilnog telefona. Za telefon čija je vrednost do 19.360 dinara, mesečna premija iznosi 199,50 dinara, a za uređaj čija je cena do 38.720 dinara – visina premije je 378 dinara. Ovom polisom moguće je osigurati i telefone čija je cena viša od navedenih primera.
Kako i gde prijaviti štetu?
Šteta se prijavljuje u roku od tri dana:
- u mts poslovnici,
- na broj telefona Kol centra osiguravača 0800 130 147 – poziv je besplatan, ili
- na i-mejl adresi Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Za više informacija obratite se prodavcima na prodajnim mestima mts ili se informišite na sajtu mts (www.mts.rs) odnosno Kompanije „Dunav osiguranje“ (www.dunav.com).

 

Izvor: Agrobiznis magazin

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je poljoprivrednim zadrugama ugovore o dodeli bespovratnih sredstava za kupovinu opreme i sistema za unapređenje poljoprivredne proizvodnje i opreme za prerađivačke kapacitete.

Kako je saopšteno iz Pokrajinske Vlade, Reč je o 14 ugovora vrednih 150 miliona dinara, a realizaciju ovog konkursa sprovela je Razvojna agencija Vojvodine sa 50 miliona dinara.

- Ovo je nova podsticajna mera Razvojne agencije Vojvodine, koja će omogućiti nabavku najsavremenije opreme poljoprivrednim zadrugama i koju ćemo nastaviti da realizujemo i u narednim godinama. Od formiranja 2016. godine do danas, Agencija je opravdala svoju ulogu podsticajima za novo zapošljavanje i za nabavku mašina i opreme, pre svega u malim i srednjim kompanijama, ali je poboljšala i poslovni ambijent i omogućila zapošljavanje, posebno u manjim sredinama, vodeći se načelima transparentnosti i jasnih kriterijuma prilikom dodele sredstava - izjavio je predsednik Mirović.

Kako je dodao, Razvojna agencija Vojvodine imala je važnu ulogu u promociji potencijala AP Vojvodine u zemlji i inostranstvu, i neki od investitora u narednim mesecima doći će u AP Vojvodinu zahvaljujući njenom angažmanu.

- Cilj nam je da zajedno sa Pokrajinskim sekretarijatom za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu pružimo podršku domaćoj privredi, preduzetnicima i domaćim zadrugama - kazao je direktor Razvojne agencije Vojvodine Nikola Žeželj.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2688188/zadrugama-u-vojvodini-150-miliona-dinara-za-unapredjenje-poljoprivredne-proizvodnje

Predlogom budžeta za 2020. godinu, srpskom agraru namenjene su približno 52 milijarde dinara. Obavezan iznos za subvencije neće biti manji od 35,6 milijardi dinara, što je 900 miliona dinara više nego ove godine. Ministar poljoprivede Branislav Nedimović je rekao za RTS da se iz subvencija ne isključuje niko ko je već imao to pravo, a da se uvode posebne mere podrške za mlade poljoprivrednike, vinare, za organsku proizvodnju...Branislav Nedimović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da se, ako sve bude usvojeno, očekuju se dva do tri puta veće subvencije za organske proizvođače i za vinare.Ministar je istakao značaj stočarstva i naveo da je u Srbiji veoma malo genetskog potencijala i da je potebno više teladi. Zbog toga se, na inicijativu banatskih stočara, uvodi povećan iznos subvencija za krave za proizvodnju teladi sa 25.000 na 40.000 dinara, a priprema se i subvencionisani kredit za njih.

Nedimović je rekao da je odziv mladih veoma dobar i dodaje da je sada izmenjen pravilnik i da mogu da konkurišu svi koji su članovi gazdinstava.

Dodao je i da se priprema zakon o regulisanju cena na tržištu poljoprivrednih proizvoda za koji očekuje da bude usvojen sledeće godine. Kako je istakao, važno je da se zna ko može da okupljuje poljoprivredne proizvode.

Takođe, Nedimović je rekao da se očekuje sistem očekivanih cena za 20 najtraženijih poljoprivrednih proizvoda, što smatra ozbiljnim napretkom. Kaže da će se već u januaru izaći sa očekivanim cenama.

Rekao je i da očekuje dobre vesti kada je reč o "Budimci" i da se sutra završava prijava potencijalnih kupaca.

"Bio bih najzadovoljniji kada bi to bio ozbiljan investitor koji bi okupio voćare iz tog kraja", naveo je Nedimović i dodao da, prema njegovim saznanjima, zasad ima tri zainteresovana investitora.

Govoreći o najavljenom nacionalnom investicionom planu, kaže da je poljoprivreda inkorporirana u njega i da će sve biti uloženo u investicije koje bi trebalo da povećaju konkurentnost domaćih poljoprivrednika.

Ističe da je, od 2016. do 2020. godine za 45 odsto povećan budžet za poljoprivedu, za subvencije.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3733629/kakve-subvencije-ocekuju-poljoprivrednike-sledece-godine.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30