U Kragujevcu je otvoren 16. Šumadisjki sajam poljoprivrede. Na najvećoj jesenjoj smotri agrara u Srbiji, predstaviće se preko 200 izlagača biljne i stočarske proizvodnje, a najveći deo izložbenog prostora ispunila je mehanizacija, oprema i alati za poljoprivredu i stočna grla. Uz bogat prateći program koji čine stručna predavanja i tribine o aktuelnim temama iz oblasti poljoprivrede, tokom četvorodnevnog sajma biće održane i tradicionalne stočarske izložbe i izložbe pernatih i sitnih životinja. Među izlagačima su i predstavnici Belorusije i Turske, tako da sajam ima i međunarodni karakter, rekao je pored ostalog direktor Šumadija sajma Zoran Nedeljković i dodao da o kvalitetu i značaju najvećeg sajma poljoprivrede južno od Save i Dunava, svedoči i sve veći broj izlagača, koji se svake godine rado vraćaju u Kragujevac zbog dobrih poslovnih rezulata.

Šumadijski sajam poljoprivrede kao najznačajniji poslovni događaj tokom kalendarske godine prilika je da se sagledaju ostvareni rezultati. Privreda Šumadije i Pomoravlja, istakao je Predrag Lučić direktor Regionalne privredne komore, u prvih sedam meseci ostvarila je značajan spoljno trgovinski suficit u iznosu od preko 209 miliona evra, od čega suficit od izvoza agrarnih proizvoda iznosi 20,2 miliona. Ostvareno je značajano povećanje izvoza mlečnih proizvoda i vina, čak šest puta više nego prošle godine, što je rezultat čitavog niza podsticajnih mera Vlade, ali i Privredne komore Srbije. Pored toga, rakija iz Šumadije rešenjem Ministarstva poljoprivrede dobila je geografsku oznaku „Šumadijska šljivovica“ što je još jedan preduslov, kazao je Lučić, za povećanje proizvodnje, izvoza i brendiranja Šumadije.

„Šumadijska šljivovica“ samo je jedan od preko 50 geografski zaštićenih proizvoda, ali u toj oblasti ima još dosta potencijala, rekao je otvarajući sajam Velimir Stanojević državni sekretar u resornom ministarstvu. Agrarni budžet je sve veći, a od prošle godine prisutna su i sredstva iz fondova EU. Imamo veliku šansu da jednu od najperspektivnijih grana privrede – poljoprivredu, iskoristimo na što bolji način, a posebno želimo da radimo na razvoju organske poljoprivredne proizvodnje i autentičnih poljoprivrednih proizvoda.

Osim podrške u organizaciji sajma, grad Kragujevac preduzima brojne mere kojima će ljudima na selu olakšati uslove za život, proizvodnju i plasman proizvoda. U nekoliko prethodnih meseci uloženo je 250 miliona dinara za asfaltiranje preko 20 kilometara putnih pravaca na seoskom području. Taj posao, istakao je predsednik Skupštine grada Miroslav Petrašinović, nastavićemo i u narednoj godini, kao i posao obnove domova kulture, među kojima je od 2015. godine sanirano 40. Za rekonstrukciju pijace Bubanj izdvojili smo tri miliona dinara, a sledi i rekonstrukcija centralne gradske odnosno Zelene pijace.

Pored toga, preko Odeljenja za poljoprivredu grad Kragujevac realizuje razne podsticajne mere u oblasti poljoprivrede, voćarstva i stočarstva. U toku je javni poziv za uzgoj priplodnih junica i ovaca, a tokom godine, podsetio je Petrašinović, imali smo i niz podsticajnih mera u povrtarstvu i voćarstvu kao što su subvencionisane cene za kupovinu sadnica. U skladu sa strategijom Vlade Srbije, kroz podsticajne mere obezbedili smo i po pet košnica za sve koji žele da se bave pčelarstvom, jer se u Rači gradi veliki otkupni centar za distribuciju meda, što će biti od velikog značaja za plasman iz Šumadije.

Izvor:http://ritamgrada.rs/kragujevac/vesti/poceo-xvi-sumadijski-sajam-poljoprivrede/

Zova bi mogla postati jedna od omiljenih voćaka naših seljaka, jer rađa više od grožđa, ima sličnu cenu, a posao i ulaganja su mnogostruko manja.

Zova traži suvu i peskovitu zemlju, pa je sever Vojvodine trenutno centar njenog uzgoja u našoj zemlji. Na ovom području desetak voćara uspešno uzgaja zovu, najčešće sortu koja dolazi sa zapada Evrope, pod nazivom hazberg. Zova rađa od 10 do 12 tona po hektaru, trenutno je otkupna cena 45 dinara, može se prodati i za više, ali proizvođači računaju ukupno oko 600.000 dinara po hektaru od prodaje. Jene Šerfeze, uzgajivač zove iz Horgoša, kaže da se prinos po hektaru može i udvostručiti, ako proizvođač savlada sve veštine i priroda podari dobre uslove.- Otkup je 15 odsto povoljniji nego prošle godine, ali nekad smo prodavali kilogram i za 65 dinara. Na istoj parceli možete dobiti najmanje istu količinu kao grožđe, sasvim moguće i mnogo više, čak duplo, a ulaganja su vam mnogo manja. Nema hemijske zaštite, gotovo da je organska proizvodnja, lako se umnožava, a nema ni puno posla oko nje. Na kraju, mnogo se lakše i bere od grožđa - Kaže Šerfeze, koji ima oko tri i po jutra pod zovom.Orezivanje počinje u novembru, posle se samo održava međuredni prostor, što zovu čini jednom od najrentabilnijih kultura bobičastih plodova. Na našem tržištu potražnja za zovom je veća nego što trenutno možemo da proizvedemo. Otkupljivači su često zainteresovani i za cvet zove, ali voćari čekaju kraj avgusta i berbu plodova jer je prinos od njihove prodaje i šest puta veći.- Zova se koristi u farmaceutske svrhe, u prehrambenoj industriji, poznato je da ima 75 načina primene i u odnosu na druge vrste odmah je iza aloje vere. Imao sam nekoliko ponuda iz Švajcarske da ovde prerađujem zovu i izvozim im te proizvode koji su tamo jako popularni, pogotovo u lečenju. Ali ja ću sada 70 godina, to treba neko mlađi da radi. Od kada je na Zapadu zabranjena upotreba sintetičkih boja u prehrambenoj industriji, zova je dobila dodatno na značaju jer služi i za farbanje - nastavlja Šerfeze.Ovo je jedna od biljnih vrsta čiji svaki deo ima hranljivu ili farmaceutsku vrednost kaže prof. dr Vladislav Ognjanov, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, ali i uzgajivač zove. Od cveta se prave sokovi, a sirup zove je po njegovom svedočenju najskuplji koji možete naći na rafovima trgovina u Austriji. Inače u toj zemlji proizvodnja zove je veoma razvijena, godišnje u samo Nemačku izvezu 1.000 tona ove voćke.- Od plodova mogu da se proizvode džemovi koji su sve popularniji. Kod nas se u Bačkim vinogradima pravi taj specijalitet. Porto vina ne mogu bez zove, a proizvode se i rakija ili čaj. Ulaganja su mala, a kada bi domaćinstva uspela da razviju i prerađivačku proizvodnju, sa hektarom ili dva, četvoročlana porodica mogla bi normalno da živi - kaže Ognjanov.

Veliki potencijal nalazi se i u sortama koje niču na našem podneblju. Kako dodaje, popularni hazberg donesi oko 100 grama po grozdu, dok naša ljubostinja i do 450 grama.Cvetovi zove, koji se najviše i koriste, sadrže eterično ulje koje ima oko 40 materija, a bogato je glikozidima, taninima, flavonoidima, karotenima, rutinom i vitaminima. Bobice zove sadrže alkaloide, karotene, tanine, organske kiseline i vitamine A, B i C. Pretpostavlja se da su flavonoidi koje sadrži zova odgovorni za većinu njenih lekovitih svojstava. Flavonoidi su moćni antioksidansi koji štite naše ćelije od oštećenja. Sličnog sastava su i listovi. Svi delovi su bogati gvožđem, natrijumom i kalijumom.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/biljka-buducnosti-za-vocare-od-hektara-zove-zarada-5000-evra/qbh846z

 

 

Najveće vinsko takmičenje u Kini, CWSA (China Wine & Spirits Awards), na kome je učestvovalo 55 zemalja sveta, objavilo je ovogodišnje rezultate.

Vinarija Erdevik osvojila je dve zlatne i jednu srebrnu medalju za crvena vina. Zlata su pripala etiketama Grand Trianon 2016 i Trianon 2016, a srebro vinu Grand Trianon 2015.

Najveći uspeh postigla je vodeća crnogorska vinarija Plantaže. Velika zlatna medalja za vino Crnogorska Malvazija 2017 posebno je priznanje, prvenstveno što se nalazi u belom segmentu, što je dokaz da i bela crnogorska vina imaju dobru reputaciju na najvećem svetskom tržištu.

Zlato su osvojile i etikete: Crnogorski Vranac 2015, Epoha 2013, Premijer 2013, Vranac Barrique 2013 i Vranac Reserve 2013, čime je ovo vino potvrdilo istovetan uspeh na Decanteru ove godine, dok je srebro pripalo vinu Vranac Pro Corde 2013, a bronza etiketi Vladika 2013.

Vinarija Stobi iz Severne Makedonije poslala je vina iz linije Private reserve kao glave adute i to se pokazalo kao dobar korak. Tako se vino Aminta 2015 okitilo velikim zlatom, Veritas 2015 se pozlatio, a bronzana odličja pripala su mladim etiketama Rkaciteli 2018 i Žilavka 2018.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2619000/odlicno-izdanje-vinarija-sa-balkana-na-najvecem-vinskom-takmicenju-u-kini

U prvoj polovini ove godine trgovanje poljoprivrednim zemljištem činilo je 20 odsto ukupnog trgovanja nepokretnostima. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u tom periodu nove vlasnike je u Srbiji dobilo oko 47.000 nekretnina.

Novčana vrednost tržišta poljoprivrednog zemljišta bila je oko 87,6 miliona evra, dok je u istom periodu lane iznosila 72 miliona evra.Najviše cene poljoprivredno zemljište dostiže u Bačkoj. Maksimalne cene zabeležene su u Sirigu i na Čeneju. U Sirigu je za hektar i 12 ari njive plaćeno 42.500 evra, a na Čeneju 35.187 evra za hektar i 35 ari.

Prema podacima RZS, prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Zapadnobačkoj oblasti u prvom polugodištu bila je 8.350 evra za hektar. To je prosek izvučen između minimalne i maksimalne cene za njive u toj oblasti Vojvodine.

U Severnobačkoj oblasti prosečna cena njiva bila je 9.700 evra.Najviša cena poljoprivrednog zemljišta u tom periodu bila je u Južnobačkoj oblasti i iznosila je 9.950 evra za hektar. U Severnobanatskoj oblasti prosečna cena bila je 7.350 evra za hektar, a u Srednjobanatskoj 6.850 evra.

Koliko su cene zemljišta u Vojvodini bile visoke u datom periodu najbolje ilustruju podaci RZS da se za hektar njiva u Šumadiji i zapadnoj Srbiji u proseku plaćalo 3.100 evra, u južnoj i istočnoj Srbiji 2.600, a u regionu Beograda 3.850 evra.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/njiva-vredna-42500-evra-evo-gde-su-najskuplje-oranice-u-srbiji/72hpp0t

Devet srpskih proizvođača visokokvalitetne hrane predstavilo se na jednom od najznačajnijih sajmova u svetu - Speciality Fine & Food Fair u Londonu, od 1. do 3. septembra. Domaće kompanije su po prvi put organizovano izlagale na ovom sajmu hrane u Velikoj Britaniji, pod zajedničkim brendom Serbia Does Speciality Food, a uz podršku USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu, Britansko-srpske privredne komore, Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Asocijacije za promociju srpske hrane.

- Velika Britanija je treće po veličini tržište prvoklasnih prehrambenih proizvoda u Evropskoj uniji, i peto po veličini u svetu, tako da je veoma važno što su srpska preduzeća uzela učešća na ovom sajmu hrane. Srpski visokokvalitetni proizvodi su sve poznatiji u svetu po svom kvalitetu i sve popularniji na izvoznim tržištima koja posebno cene prirodne i autentične ukuse - rekla je Jadranka Dervišević Kitarić, izvršna direktorka Britansko-srpske privredne komore.

- Imali smo priliku da se iz prve ruke upoznamo s najboljim praksama i predstavimo naše proizvode u sklopu srpskog paviljona. Još je značajnije što smo uspostavili kontakte sa nekim od najvećih maloprodajnih lanaca što će, nadamo se, dovesti do plasmana naših proizvoda u Velikoj Britaniji - izjavila je Sandra Avramovski, osnivač i generalni direktor preduzeća Cold Pressok.

- Međunarodni sajmovi su i dalje od velikog značaja za promociju i plasman srpskih visokokvalitetnih prehrambenih proizvoda. Upravo zato smo u toku protekle dve i po godine ulagali napore da stvorimo sve neophodne preduslove za dugoročan rast domaćih proizvođača visokokvalitetne hrane, uz povećanje njihovog kapaciteta za izvoz - rekao je Aleksandar Pavlović, direktor USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu.

Kompanije koje su izlagale na sajmu su Flora - Ivanjica, Happy Honey - Beograd, Stanišić Bio - Novi Sad, Food Concept - Svilajnac, Cold Pressok - Beograd, Natura Gusto - Paraćin, Bee&Well - Beograd, House of Food - Beograd i JS&O - Novo Miloševo.

Mnoge od ovih kompanijaće biti među 100 izlagača, proizvođača visokokvalitetne hrane iz Srbije i regiona, na predstojećem sajmu hrane Belgrade Food Show, koji se po drugi put održava od 10. do 11. oktobra 2019. godine u Belexpocentru.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2619872/srpski-proizvodjaci-visokokvalitetne-hrane-predstavili-se-na-prestiznom-sajmu-u-lonodonu

Požeška „Budimka“ još će čekati na novog vlasnika jer ponovljeno javno nadmetanje, koje je bilo zakazano za 10. septembar, neće ni biti održano.

Kao i slučaju prve neuspele prodaje, koja je trebalo da se održi 11. juna, niko od potencijalnih kupaca do juče, kada je bio poslednji dan za to, nije se prijavio i uplatio garantni depozit. Kompanije koje su se raspitivale za ovo preduzeće, a govorilo se da su 24 takve iz Evrope, Azije i Srbije, na drugi pokušaj prodaje nije privukla ni cena 30 odsto niža nego u prvom kruguProdaja preduzeća i ovoga puta bila je oglašena u dva dela, s tim što je počenta cena fabričkog kompleksa sa pratećim parcelama u Požegi bila 372.309.856 dinara, a farma za tov junadi u Zdravčićima 29.242.113 dinara. Ni snižena cena, ni proizvodni potencijali i brend „Budimke“, kao i činjenica da je preduzeće u kome je proizvodnja ugašena pre četiri godine posle bankrotstva oslobođeno svih dugova, nije privukla kompanije koje se su se „dugo vremena unazad ozbiljno figurirale kao budući vlasnici“.Agencija za licenciranje stečajnih upravnika saopštila je da će o narednim koracima – načinima i rokovima prodaje biti odlučeno u narednom periodu u dugovoru sa Odborom poverilaca i razlučnim poveriocima. Ukoliko neko od zainteresovanih kupaca bude ponudio kupovinu metodom neposredne pogodbe, kažu u Agenciji, postoji mogućnost da „Budimka“ bude prodata na taj način.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/propao-i-drugi-pokusaj-prodaje-budimke-drzava-racuna-na-neposrednu-pogodbu-s-kupcem/4w7wbmz

Jedno od najlepših mesta koje okružuju Grocku, Brestovik, nalazi se jugoistočno od ove varoši, u neposrednoj blizini Dunava. Da je u Brestoviku bilo života još vrlo rano, svedoči kasnorimska grobnica, koja se i danas tu nalazi i čuva, i za koju postoji pretpostavka da je bila, (bar neko vreme), grobnica Svetih Ermila i Stratonika, prvih beogradskih svetitelja. U prilog tezi da je Brestovik vrlo rano naseljen, stoji i činjenica da su se ispod „Rujišta“ ikopavale cigle, veliko kamenje i rimski novac.
Današnje naselje osnovano je za vreme vladavine Knjaza Miloša. Iz pisma, koje su Marko Živanović, Rade Jerković, Jovan Jovićić, Obrad Mitrović, Velja Gajić
i Blagoje Horvat poslali Knjazu Milošu 1836. godine, da se zaključiti da je selo osnovano 1827. godine. Oni su pisali Knezu da je „nastala deveta godina kako se s dozvoljenjem Vaše Knjaževačke Svetlosti u Mezgraju Aliju, zvanom Brestovnik, naselismo, do današnjeg dana ne poštedismo veliki trud položiti, dodatu zemlju istrebiti i obrabotavati za uživlenije naše.“
Posetili smo porodicu Milana Banzića, rodom sa Kosova, koji već 22 godine živi u Brestoviku. Sestra mu je živela tu, tako je i došao, upoznao suprugu Draganu, i tu i ostao. Dragana je imala 3 ha zemlje a on je u zakup uzeo još 5 ha.

,,Većina stručnjaka tvrdi da se primenom pravilne agrotehnike mogu se povećati prinosi, plodnost zemljišta i ono što je najvažnije za buduće genercije - očuvati zdrava i nezagađena sredina. Bilo da ste ratar, voćar ili se sporedno bavite poljoprivrednom, morate na odgovarajući način da obrađujete svoju zemlju, ističe Milan.
Posto je Brestovik voćarski kraj, Milan gaji breskve, jabuke, kajsije, šljive, grožđe. Vinograd je na 2 ha i gaji sortu kardinal.

,,Veoma je prinosna sorta, prinos grožđa varira od 20.000-25.000 kg/ha. Prema plamenjači je veoma osetljiva, prema pepelnici srednje, a prema sivoj plesni srednje, priča nam Milan i dodaje: Ako u fazi sazrevanja grožđa nastupi kišni period dolazi do pucanja pokožice što se smatra najvećom manom ove sorte.“
Grožđe sazreva veoma rano. Šira sadrži 14-18 % šećera i 4-5 g/l ukupnih kiselina. Grožđe je veoma ukusno za potrošnju u svežem stanju, odlično podnosi transport. Na 2 ha, gaji breske, jabuke takođe na 2ha sa 11 sorti, mucu, ajdared, delago, gala, greni smit….
Milan nam ističe da nije lako baviti se poljoprivredom. Ima traktor star 42 godina, pre dve godine je konkurisao za sredstva, ali nije dobio jer su naveli razlog da nema boravište u Srbiji. Para kako ističe nema da kupi nov, videće šta će dalje.
Nije do sada tražio pomoć od države, nije dobijao subvencije, jer nije ni konkurisao, osim za traktor. U poslu mu pomaže tašta, supruga i sin, a kada je potrebno unajme i radnike koje plaćaju, 2. 500 dinara dnevno. Proizvode plasiraju u Udovici, a i imaju tezgu u Beogradu. Milanu nije lako, uzeo je i zemlju
pod zakup, ali ne zna da li će uspeti. Po njegovim rečima, teško je jer je otkup jabuka 5 dinara, tako je bilo i prošle godine.
Ovaj kraj najviše muče vremenske neprilike, pre svega grad, koji je pravio i totalne štete. Kupljeno je više protivgradnih raketa, a prognoza se pomno prati. Još jedan ključni problem je nepostojanje sistema za navodnjavanje, koji umanjuje proizvodnju. Dodaje da je projekat urađen, ali da se ništa ne menja već godinama. Veruje da bi proizvodnju pomoću sistema za navodnjavanje povećao za 50 %. Supruga Drgana, je kaže pesimista, sadili su voće za rusko
tržište, a sada se ta breskva prodaje po 18 dinara. Po njenim rečima puno se radi, a malo se zarađuje. Po nenim rečima niske Milan Banzić su otkupne cene a velika ulaganja.

Izvor: Agrobiznis magazin 

BEZ obnove sela, Srbija nema budućnost - neprekidno ponavljaju nadležni u državi, ali i stručnjaci, a jedan od načina da se ožive neka, gotovo nestala mesta, jeste kroz zadruge.Akcija države za povratak zadrugarstva do sada je dala solidne rezultate jer je oformljeno 560 zadruga, a bespovratnim sredstvima države pomognute su 94 zadruge, i to u ukupnom iznosu od blizu milijardu dinara. Ove godine je u budžetu, za iste namene, odvojeno 667 miliona dinara, koji će po konkursu koji se upravo završava, dobiti još najmanje 40 zadruga.

Situacija, međutim, nije ista u celoj Srbiji, pa tako u Jadru i Podrinju nije formirana nijedna zemljoradnička zadruga. U Malom Zvorniku, kako kaže predsednik opštine Zoran Jevtić, bilo je reči da se oživi stara zadruga, međutim, sve je na tome i ostalo.

- Osnovana je jedna zadruga u Azbukovici i to za gajenje ovaca rase romanovski - kazao je Miroslav Nenadović, načelnik Opštinske uprave u Ljuboviji. - Oni koji su dobili novac za te namene, zatražili su aneks ugovora, kako bi dobili još vremena i posao priveli kraju. Dobavljači ovaca nisu do sada uspeli da im isporuče ono što je traženo.Na Pešteru još nema zemljoradničkih zadruga koje bi, u saradnji sa državom, pospešile razvoj stočarstva u ovom kraju. Ima interesovanja, naročito mladih ljudi.

- Nedavno smo sa najboljim stočarima iz Đerekara, Tutina i okolnih sela osnovali zadrugu "Peštersko stado" - kaže Fehim Kurtović, predsednik zadruge. - Cilj nam je da se ukrupnimo i bolje povežemo.

U pirotskom kraju do sada su osnovane dve zadruge uz pomoć Vlade Srbije. Reč je o zadrugama "Stara pojata" iz dimitrovgradskog sela Željuša, koja je dobila oko 5,7 miliona dinara, i "Darovi Lučnice" iz sela Gorčince. Bave se proizvodnjom organske hrane i preradom povrća, paprike za ajvar.

Jedina stočarska zadruga u Pomoravskom okrugu, "Ovčari 035", dobila je preko projekta države 7,4 miliona dinara, za nabavku 250 ovaca rase virtemberg. Predviđeno je da svaki osnivač godišnje zadruzi vraća po sedam grla. Potpisan je i ugovor o poslovnom sporazumu sa izvoznikom i dobavljačem jagnjadi za Libiju, koji godišnje izveze 24.000 jagnjadi.U kraljevačkom kraju, s druge strane, vlada nešto manje interesovanje za ovaj način udruživanja, nego što je to slučaj sa drugim regionima. Ovde sada ima samo 18 registrovanih zadruga.

Na jugu zemlje, dve zadruge su dobile podsticajna sredstva, ali problema još uvek ima. Prema rečima Ljiljane Trajković iz zadruge "Poljanica trend", među proizvođačima još vlada nepoverenje u ovakav vid udruživanja. Tu je i čekanje na šalterima, ali i nepostojanje infrastrukture i sadržaja koji bi povezali mlade u ruralnim područjima. Zadruga "Grin milk" kod Vladičinog Hana, dobijena sredstva iskoristila je za opremu, ali i dalje ima problem sa otkupom mleka.U ARILjU je 2018. godine osnovana prva složena voćarska zadruga "Agrar eko-voće", uz podršku Ministarstva, vrednu 12,5 miliona dinara. Novac je utrošen na sadnice malina i poljoprivrednu mehanizaciju. Ova zadruga okuplja više od 150 proizvođača, a tu su i poljoprivrednici iz Vranjske Banje, Petrovca na Mlavi, Kragujevca i Velike Plane.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:815664-Zadruge-bi-mogle-da-sacuvaju-selo

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30