Proizvođači malina u Čileu ovih dana se suočavaju sa veoma nepovoljnim vremenskim uslovima, kaže dr Aleksandar Leposavić, srpski stručnjak za ovu voćnu vrstu.Do ovih saznanja naš stručnjak je došao u direktnoj komunikaciji sa predsednikom svetske organizacije proizvođača i prerađivača maline (IRO) Antonijom Domingezom iz Čilea Mariom Garsesom iz kompanije "Komfrut" koja je u toj državi između Anda i Pacifika bez premca po izvozu smrznutog voća.

"Visoke temperature praćene niskom vlažnošću vazduha ovog leta su uslovi sa kojima se Čileanci do sada nisu susretali i oni izazivaju naglo skraćenje perioda berbe i smanjuju prinos maline ali i drugog voća. To predstavlja poseban problem proizvođačima koji nemaju dovoljno vode za zalivanje", kazao je dr Leposavić za agenciju RINA.Berba prvog roda najzastupljenije sorte u ovoj zemlji, sorte heritidž, veoma kratko je trajala i ubrano je malo plodova. To je prouzrokovalo rast cena sirovine za 30 čileanskih pezosa po kilogramu (jedan pezos iznosi 0,14 dinara).

Berba druge po zastupljenosti, sorte miker je takođe kratko trajala, zbog čega je i cena u nabavci kilograma ove sorte kod proizvođača bila iznad 35 čileanskih pezosa.

Trenutno je u ovoj latinoameričkoj zemlji sezona cvetanja i u toku su pripreme za drugi rod sorte heritidž, ali ako ovakvi vremenski uslovi potraju, u Čileu će se i ove godine nastaviti tendencija pada proizvodnje uz istovremeni rast cena na tržištu.

Čile je, posle Srbije, poslednjih decenija najveći proizvođač i izvoznik malina u svetu.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=01&dd=14&nav_id=1641947

U mačvanskim selima u toku su razgovori sa meštanima o subvencijama za navodnjavanje ratarskih kultura, kao i za ostale mere podsticaja za agrar.Dosad su članovi Gradskog veća Svetozar Marković i Slaviša Kostadinović, zajedno sa načelnikom Odeljenja za poljoprivredu Predragom Srdanovićem, posetili Tabanović, a od srede do petka obići će Mačvanski Pričinović, Drenovac i Ševarice.

U pitanju je potpun novi koncept, gde bi se korišćenjem savremenih zalivnih sistema, pre svega „kap po kap“ duplirali prinosi ratarskih kultura, kao što su kukuruz i soja.

Iz gradskog budžeta duplirani su iznosi za podsticaji u agraru i iznose oko 160 miliona dinara.

Planirano je da poljoprivrednici u Mačvi i Pasavotamnavi dobiju po 200 evra za ovu namenu, a osnovna prednost što se u ovim krajevima nalaze plitke podzemne vode. Na ovaj način oko 20.000 hektara plodnih oranica mogle bi da donesu prinose po 13-14 tona kukuruza po hektaru kao i visoke prinose soje, čime bi ratarstvo postalo profitabilno.

Šabac je prethodno dao dobar primer subvencijom za dubinske bunare u Pocerini, koja je inače bezvodna, i gde je oko 600 domaćinstava podiglo oko hiljadu hektara zasada jagoda.

Ovde se voda crpi sa više od stotinu metara dubine, ali sa punom primenom agrotehničkih mera po hektaru se može zaraditi i do deset hiljada evra.

U primeni novih sistema za navodnjavanje važna je i edukacija i volja zemljoradnika. Primera radi, prilikom vraćanja zemljišta po restituciji u Mačvi hiljadu hektara sa sistemom za navodnjavanjem poljoprivrednog dobra „Ogled“ je upropašćeno, jer je sistem prodat u staro gvožđe.Sistem „kap po kap“ pokazao je izuzetne rezultate u Izraelu, a naravno i u Holandiji i Danskoj. Poslednjih godina letnje temperature su sve više, a padavine tokom leta ređe, što dovodi do smanjenih prinosa kukuruza i soje. Poljoprivreda je značajna privredna delatnost u šabačkom kraju, jer polovina stanovništva živi u selu i od sela, a ovaj kraj prednjači u proizvodnji mesa, mleka, voća i meda.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/kap-po-kap-za-duplirane-prinose/

Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donela je rešenje kojim se područje i delovi lovišta "Vidlič" na teritoriji opštine Dimitrovgrad i "Ponišavlje", na teritoriji Pirota, površine 260 ktg, a čija granica počinje na državnoj granici sa Republikom Bugarskom, proglašava zaraženim (inficiranim) područjem od zarazne bolesti afrička kuga svinja kod divljih svinja.

Takodje, područje i delovi lovišta „Vidlič" i lovište „Stara planina 2", koji se nalaze izvan područja koje je proglašeno zaraženim (inficiranim) područjem, a čije se severoistočne i istočne granice lovišta prostiru državnom granicom sa Republikom Bugarskom, kao i deo lovišta „Ponišavlje", proglašavaju se područjem visokog rizika (zaštićeno područje intenzivnog lova) od ove zarazne bolesti.

U Rešenju Uprave za veteriinu se takođe ističe da će se na zaraženom području, radi suzbijanja i iskorenjivanja afričke kuge svinja kod divljih svinja, spovoditi mere: Stavljanje svih lovišta pod službeni nadzor od strane nadležnog veterinarskog mnspektora; Popisivanje svih lovišta i gazdinstava sa brojnim stanjem divljih i domal-iih životinja i redovno ažuriranje podataka; Кontrola prometa mesa, proizvoda i sporednih proizvoda poreklom od divljih svinja koji mogu biti mogući izvor i kačin širenja ikfekcije; Privremena zabrana lova, osim sanitarnog odstrela i odstrela u dijagnostičke svrhe pod kantrolom i od strane lica iz stručne i lvsočuvarske službe uz nadzor veterinarskor i lovnog inspektora i vođenje propisane evidencije, u periodu od 30 dana, a u skladu sa važećim propisima iz oblasti lovstva. Nakon isteka 30 dana vršiće se pojačani odstrel divljih svinja u cilju trenutnog smanjenja brojnosti populacije, odnosno pojačani redukcioni odstrel itd.

Izvor:https://www.plusonline.rs/na-podru-ju-i-delovima-lovi-ta-vidli-i-poni-avlje-progla-ena-epidemija-afri-ke-kuge-svinja

Nema bolje rakije od srpske, a za to je dokaz i popularni brend "Yebiga" koji je oduševio Amerikance i popularnog Bilija Goulda, basistu grupe Fejt no mor.Tvorac ove jedinstvene ljute kapljice je dugogodišnji stručnjak Ivan Urošević.

"Ono po čemu je Srbija itekako poznata u svetu je svakako šljivovica, a rakija "Yebiga" našla je put preko Atlantika do američkog tržišta. Saradnja sa Bilijem počela je pre dve i po godine na festivalu rakije u Beogradu", kaže za Rinu Ivan.Najpoznatija srpska rakija nastaje u selu Brezna, na planini Goč. Tradicija se prenosi sa kolena na koleno i destilerija "Tok" postala je nadaleko poznata, a sve je počelo kad se Ivanov otac Veroljub kao inženjer tehnologije jakih alkoholnih pića vratio na dedovinu i posadio šljive.

"Tradiciju smo nastavili brat i ja. Proizvodimo isključivo rakiju od šljive i to isključivo od čačanske rodne i čačanske lepotice, obe sorte stvorene su u Institu za voćarstvo u Čačku, jer je dokazano da se od njih stvaraju visokokvalitetne rakije. Destilat stoji 18 meseci u hrastovoj buradi", rekao je Ivan Urošević koji je i predsednik Upravnog odbora saveza proizvođača rakija, kojeg je osnovala Vlada Republike Srbije.

Inače, ova destilerija je pobedila na takmičenju za najbolju šljivovicu u srpskim zemljama 2018. godine sa najvišom mogućom ocenom (19,71 bodova), takođe i 2015. je bila na vrhu po oceni degustatora.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=01&dd=13&nav_id=1641487

Grad Sombor subvencionisao je sa 1,6 miliona dinara nabavku linije za preradu pčelinjeg voska Udruženju pčelara Avram Maksimović koja je danas puštena u rad.

Kako se navodi na sajtu tog grada, mašina će služiti za izradu voštanih satnih osnova na kojima pčele izgrađuju saće.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović rekla je da je reč o subvenciji koja će podstaći razvoj pčelarstva:

- To je mera koju smo utvrdili prošle godine, a tada je i organizovan konkurs za dodelu ove subvencije. Konkurs je podrazumevao prijavu udruženja pčelara za nabavku ove opreme koja je za članove udruženja korisna u smislu da se obezbeđuje prerada voska za proizvodnju satnih osnova, koje su za njih od značaja za dalje obavljanje delatnosti.

Lliniju za izradu satnih osnova je isporučila i instalirala firma Pčelar doo Vršac.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2749325/pustena-u-rad-linija-za-preradu-pcelinjeg-voska-u-somboru

Na privremenim i povremenim poslovima, nezvanično, radi najmanje oko 100.000 građana Srbije.

Reč je o poslovima koji, po prirodi stvari, ne bi trebalo da traju duže od 120 dana u kalendarskoj godini. To su, na primer, poslovi u poljoprivredi, sezonski rad u ugostiteljstvu, privremeni dopunski poslovi, pomoć u slučaju manjka radnika...Među radnicima koji su na ovakav način angažovani ima i onih koji se učestalo pitaju mogu li takvi ugovori da prerastu u rad na neodređeno vreme u slučaju nepostojanja ugovora.

Pravni tim Saveza samostalnih sindikata Beograda objašnjava da privremeni i povremeni poslovi predstavljaju rad van radnog odnosa i za te poslove zaključuje se ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova u pisanom obliku i to sa nezaposlenim, zatim zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena ili sa korisnikom starosne penzije.

- Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, njime se zasniva radni odnos na određeno ili neodređeno vreme. Zakon je u tom slučaju predvideo da se, ako poslodavac ne zaključi ugovor o radu sa zaposlenim pre stupanja na rad, smatra da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad. Zato navedena fikcija, odnosno pretpostavka zasnovanog radnog odnosa na neodređeno vreme ne važi za privremene i povremene poslove - otkrivaju u Savezu samostalnih sindikata Beograda.Ovih dana bilo je i dosta onih koji su se pitali kakve su obaveze poslodavca kad je reč o prvoj pomoći budući da su nedavno bili svedoci neprijatne situacije kada se na poslu kolega povredio. Pravnici u ovom savezu ističu da je u tom slučaju poslodavac dužan da obezbedi pružanje prve pomoći, osposobi odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći i obezbedi sredstva i opremu za njeno pružanje.

Sve to uzimajući u obzir procenjene rizike, tehnološki proces, organizaciju, prirodu i obim procesa rada, broj zaposlenih koji učestvuju u procesu rada, broj radnih smena, broj lokacijski odvojenih jedinica, učestalost povreda na radu i udaljenost do najbliže medicinske pomoći.

- Pritom se od poslodavca očekuje i da pružanje prve pomoći organizuje tako da je ona dostupna svakom zaposlenom tokom radnog vremena, u svim smenama i na svim lokacijama. Za njeno pružanje moraju biti osposobljeni rukovodioci, kao i najmanje dva procenta ukupnog broja izvršilaca u jednoj radnoj smeni ili lokacijski odvojenoj jedinici - preciziraju u pravnom timu Saveza samostalnih sindikata Beograda.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/posao/100000-gradana-radi-sezonske-poslove-i-sve-ih-muci-isto-pitanje-mogu-li-oni-postati-rad-na-2020-01-13

Uvažen predlog Serbia Organike, upućen krajem prethodne godine Ministarstvu poljoprivrede. šumarstva i vodoprivrede i resornom ministru, a u vezi sa uvećanjem iznosa podsticaja za organsku biljnu proizvodnju u 2020. godini  i da će podsticaji  koji se odnose na direktna plaćanja po hektaru biti uvećani za 400% u odnosu na iznos osnovnih podsticaja za bijnu proizvodnju čiji je iznos 5.200 dinara po hektaru, pa će za organsku proizvodnju izneti 26.000 dinara po hektaru.

Оvо је određenо Uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2020. godini, koju je Vlada RS usvojila 9.01.2020. godini kojom se propisuje obim sredstava, vrste i maksimalni iznosi po vrsti podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u ovoj budžetskoj godini.

Ukupan izos finansijskih sredstava izdvojen za organsku proizvodnju u 2020. godini je povećan za više od 3 puta u odnosu na 2019. godinu i iznosi 350.000.000. dinara  od čega za:

organsku biljnu proizvodnju u iznosu od  150.000.000 dinara, koji su uvećani za 120% u odnosu na podsticaje za konvencionalnu biljnu proizvodnju

organsku stočarsku proizvodnju u iznosu od 200.000.000 dinara, koji su uvećani za 40% u odnosu na podsticaje za konvencionalnu stočarsku proizvodnju

Pravilnicima, koje će Ministarstvo poljoprivrede. šumarstva i vodoprivrede doneti u narednim mesecima će biti bliže propisani uslovi i rokovi za ostvarenje podsticaja u biljnoj, stočasrkoj i pčelarskoj proizvodnji.

Sredstva iz ove Uredbe raspoređuju se za sledeće programske aktivnosti/projekte:

1) direktna plaćanja;   2) mere ruralnog razvoja; 3) kreditnu podršku u poljoprivredi; 4) posebne podsticaje; 5) IPARD podsticaje.

Pčelarstvo je već duži niz godina u usponu, a na to ima uticaj niz faktora, pre svega priroda koja omogućava bavljenje ovim poslom, a sa druge strane država koja kroz subvencije daje podsticaje. Savez pčelarskih organizacija Srbije, je jedna od retkih organizacija koja svojim članovima i aktivnostima obezbeđuje napredak struke.
Ali da se vratimo na početak. Šta pčelar treba da ima kada započinje svoju karijeru. Pored alata, košnica i naravno pčelinjeg društva, obavezno sebi
priuštite jednu lepu svesku koja će vam poslužiti kao pčelarski dnevnik, odnosno podsetnik šta ste uradili, videli ili planirali da uradite. Možda će u početku biti lako, kada imate dve ili tri košnice, ali ako ste pravi pčelar, vrlo brzo če te imati barem dvadeset društava, a to već predstavlja ozbiljan izazov i za najinteligentnije. Zato smo ovoj priči i dali naslov „pametan piše a glup pamti“. Neki pčelari vole da sebi ostave poruke na košnicama, papirićima,
ali to je na duge staze pogrešno, jer poruke na košnicama blede i brišu se, papirići se gube, a sveska koju ćete koristiti na kraju će uvek biti lepa uspomena na dan kad ste postali pčelar.
Svaki pregled košnice treba da ima neki svoj razlog. Recimo, prvi se radi što ranije kada temperature budu oko 15 °C. Sa sobom poneti sve što je potrebno od
opreme i dimilicom najpre kroz donje leto ubaciti nekoliko mlazeva dima. Zatim, kada podignemo poklopnu dasku, takođe uduvati dim, pa početi pregled. Prvi
pregled treba da je letimičan i kratkotrajan, proveriti da li društvo ima maticu, koliko ima meda i opšte stanje. Društvo koje ima maticu, prema iskustvu pčelara, odmah zabruji po otvaranju poklopca i brzo se smiri dok ono koje nema maticu  bruji i dalje. Takođe, ako izvadite okvir iz ovakve košnice možete videti kako pčele podrhtavaju sa krilima. Ukoliko nedostaje hrane treba dodati rezervni okvir sa medom, a ako ga nemate uzmite iz neke druge košnice koja je jača i prihranite sa jednim litrom toplog sirupa. Kod malog pregleda proverite i da li ima plesnivog saća i odmah ga odstranite, očistite leto i u
dnevnik obavezno unesite zapažanja.
Nakon malog pregleda obično za sedam do deset dana radi se veliki pregled. Ovim pregledom ponavljamo sve iz malog pregleda ali detaljno proveravamo maticu koja ako je leglo dobro imamo pravilno raspoređene krugove. U slučaju da je nema ili loše zalaže jaja bez odlaganja treba pristupiti popravci ili likvidaciji. Obično se savetuje pripajanje društvima srednje jačine. Ukoliko se primeti da društvo ima dosta pčela, dobru maticu a malo meda,
treba ga prihraniti. Ukoliko nemamo med u saću do samog legla sa obe strane staviti okvir ispunjen gustim šećernim sirupom.
Kad spoljašnja temperatura poraste, pčele prihranjivati šećernim sirupom koji treba sipati u hranilicu. Ukoliko ipak bude hladnijih dana prihranjivanje nastaviti
šećernim pogačama.Kod ocenjivanja jačine društva treba imati u vidu i broj ulica saća koje pčele zaposedaju. Kod slabog društva one zauzimaju četiri do pet ulica, šest do sedam u srednje jakom društvu, a ako ih ima preko sedam tada kažemo da je društvo jako.
Kvalitet saća takođe ukazuje na kvalitet pčelinjeg gnezda. Saće treba da bude od radiličkih ćelija i da nije previše staro, da nije polomljeno, iskrivljeno i buđavo. Treba imati u vidu i činjenicu da se nekada dogodi da pčele same zamenjuju iscrpljene i stare matice, ali imajući u vidu
da te matice uglavnom stradaju jer je vreme loše i ima malo trutova, ovakvom društvu treba pomoći dodavanjem dva okvira legla sa pčelama i maticama. Matica treba da bude zatvorena u žičani kavez koji se prekriva novinskim papirom. Dok pčele budu progrizle papir i pustile maticu doći će i do prihvatanja matice. Ako je došlo do pojave ušećerenog meda u saću, takvo saće otklopiti i ostaviti u mlakoj vodi najmanje tri sata, izvaditi i dobro
ocediti i predveče staviti u košnice. Za dan ili dva pčele će preraditi i ponovo ćemo imati tečni med.
O zdravlju legla možemo steći utisak na osnovu boje legla. Ako je boja promenjena ili crvići ne zauzimaju pravilan položa, poklopčići su ugnuti, probušeni ili pegavi, budite sigurni da je leglo bolesno. Ako imate ovakvu situaciju hitno započnite lečenje ili likvidaciju društva. Pronalaženje matice je izuzetno važan
posao i ponekad iziskuje dosta vremena. Da bi se pronašla brzo, kroz donje leto ubacite nekoliko malzeva dima i ona će krenuti naviše. Dakle, odmah po nadimljavanju sa donje strane otvorite košnicu i izvadite krajnji okvir. Po vađenju okvira, razmaći okvire da bi se izbeglo gnječenje.
Prema iskustvu matica do podne obično bude u sredini legla a drugom delu dana na krajnjim okvirima ili okvirima sa medom. Važan deo posla velikog pregleda čini i čišćenje podnjača od mrtvih pčela. Ovaj posao je lak kod košnica koje imaju pokretnu podnjaču jednostavnom zamenom sa rezervnom i tako redom dok ne očistite sve. Ako su podnjače nepokretne koristimo rezervnu košnicu sa kakvim inače pčelarimo. Košnicu dobro opaliti
novinskim papirom a potom u nju prebaciti jedno društvo, zatim tu košnicu očistiti pa nju koristiti i tako redom dok ne očistimo sve košnice. Prilikom velikog pregleda sav vosak i propolis koji stoji tamo gde ne treba ukloniti a ostrugani vosak prvom prilikom pretopiti. Da bi izbegli situaciju da pčele po košnici izgrađuju saće ili lepe propolisom premažite takva mesta vazelinom ili rastopljenim parafinom.
Radi uvećanja prolećne nosivosti potrebno je pregraditi maticu pomoću pregradne daske sa leglom na pet do šest okvira. Sa početkom sezone odnosno paše, pčelama treba obezbediti vodu.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31