Kukuruz je u Srbiji od početka ove godine skuplji 12 odsto nego na kraju 2020. godine i kilogram košta od 19,5 dinara do 22 dinara.Poskupeo je jer su finansijski fondovi počeli da ulažu novac kupujući na svetskim berzama poljoprivredne proizvode, pre svega taj proizvod, rekao je danas predstavnik Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica "Žita Srbije" Vukosav Saković.

On je za Betu rekao da su investicioni fondovi počeli da ulažu u poljoprivredne proizvode zbog recesije izazvane zdravstvenom krizom."Zbog krize u privredi, kao posledice pandemije virusa korona, smanjene su mogućnosti za ulaganja, pa su se finansijski fondovi okrenuli poljoprivrednim proizvodima", rekao je Saković.

Dodao je da se svaka promena cene na svetskom tržištu reflektuje i na domaće cene.

Na Produktnoj berzi u Novom Sadu prošle nedelje su zaključeni ugovori o kupoprodaji kukuruza po ceni od 19,50 do 21,80 dinara po kilogramu bez poreza na dodatu vrednost (PDV), a najviša dostignuta cena tog proizvoda, dovezena kupcu, iznosila je 22,20 dinara po kilogramu.

Saković je rekao da finansijski fondovi sada poseduju rekordne količine poljoprivrednih proizvoda i da velike količine kukuruza kupuje Kina.

Tražnja kukuruza je, prema njegovim rečima, povećana uprkos prognozama da proizvodnja kukuruza u narednoj godini neće biti smanjena.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2021&mm=01&dd=19&nav_id=1797651

Vinogradarski i Vinarski registar

Zakonom o vinu („Službeni glasnik RS“, br. 41/09 i 93/12) propisana je obaveza vođenja Vinogradarskog registra i Vinarskog registra i postoji definisana osnova izvora podataka neophodnih za adekvatno sagledavanja sektora. U skladu sa Zakonom o vinu, svaki proizvođač grožđa (fizičko lice, preduzetnik, pravno lice) koji u svom vlasništvu, zakupu ili koperaciji ima najmanje 0,1 ha vinograda ili manje od 0,1 ha vinograda ukoliko grožđe stavlja u promet, ima obavezu upisa u Vinogradarski registar, a svaki proizvođač vina (pravno lice, preduzetnik) ima obavezu upisa u Vinarski registar.
Vođenje Vinogradarskog registra i Vinarskog registra sa ažurnim podacima je od izuzetnog značaja i sa aspekta ispunjenja obaveza proisteklih iz usklađivanja sa propisima Evropske unije, imajući u vidu da je vođenje ovih registara obavezno u EU i da se finansiranje vinogradarsko - vinskog sektora u EU vrši finansijskim sredstvima čiji iznos zavisi od površina pod vinogradima upisanih u Vinogradarski registar.
Vođenje Vinogradarskog i Vinarskog registra je značajno kako bi se na adekvatan način mogle planirati mere podrške daljem razvoju sektora vinogradarstva i vinarstva, kao i raspolagati podacima o postojećoj proizvodnji grožđa i vina.
Uzimajući u obzir sve napred izneto, podsticajne mere u Srbiji koje su namenjene investicijama u vinogradarskom i vinarskom sektoru uslovljene su upisom u Vinogradarski registar i Vinarski registar, pa je upis svakog gazdinstva u ove registre značajan i iz aspekta njihove mogućnosti korišćenja finansijskih sredstava koje država izdvaja za ove namene.
Upis proizvođača grožđa u Vinogradarski registar i proizvođača vina u Vinarski registar se odvija konstatno i nije vremenski ograničen.
Proizvođači grožđa informacije vezane za upis u Vinogradarski registar mogu naći na sajtu MPŠV-a, http://www.minpolj.gov.rs/vinogradarski-registar/http://www.minpolj.gov.rs/vinogradarski-registar/
Proizvođači vina informacije vezane za upis u Vinarski registar mogu naći na sajtu MPŠV-a,http://www.minpolj.gov.rs/vinarski-registar/

Izvor: Agrobiznis magazin

Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) u 2016. godini oko 37 posto zemljine kopnene mase upotrebljeno je za poljoprivredu. Širenje urbanih sredina, upozoravaju naučnici, dovelo je do smanjenja plodne zemlju na planeti čak za trećinu u  poslednjih 40 godina. Kada se tome dodaju klimatske promene koje neminovno utiču na proizvodnju, kao i prekomerna upotreba pesticida poslednjih decenija dolazimo do poražavajućih činjenica – obradivih površinina biće sve manje, a potreba za hranom sve veća.

U potrazi za novim načinima proizvodnje hrane sve više zemalja se okreće alternativnim rešenjima. Jedan od, kako se već pokazalo vrlo perspektivnih modela, je vertikalni uzgoj voća i povrća. Iako je Amerika bila prva zemlja koja je krenula sa ovakvim oblikom proizvodnje, najviše ovakvih, kako ih zovu, fabrika hrane čak 200 ima u Japanu, dok Kinezi imaju oko 80. Nedavno im se priključila i Danska koja je u okolini Kopenhagena otvorila najveću evropsku baštu za vertikalni uzgoj povrća.

Kako je počelo?

Sve je počelo 1999. kada je profesor ekologije i javnog zdravlja na Kolumbija univerzitetu Dikson Despomier dizajnirao prvu baštu za vertikalni uzgoj hrane. Ovaj pionirski poduhvat dočekan je sa dosta opreza, ali se u naredne dve decenije pokazao kao vrlo uspešan i održiv. Farme sa povrćem i manjim, mahom jagodičastim voćem poput jagoda, koje se gaje na ovaj način počele su da niču širom sveta.

Danas u svetu postoji približno oko 74 hektara operativnog vertikalnog poljoprivrednog zemljišta. Ovakav vid proizvodnje često uključuje kontrolisane uslove za rast i razvoj biljaka, kao i tehnike uzgoja bez zemlje kao što su hidroponika, akvaponika i aeroponika. Ovakve bašte mogu se smestiti u zgradama, brodskim kontejnerima, tunelima, fabričkim halama i napuštenim rudarskim oknima. Na ovakav način povrće se uzgaja u strogo kontrolisanim uslovima, sunčevu svetlost zamenjuju LED lampe, a prinos je i do deset puta veći nego na otvorenom. Kako ističu stručnjaci glavna prednost tehnologije vertikalne poljoprivrede je uvećani prinos sa manjom jedinicom površine zemlje. Osim toga, povećana je mogućnost gajenja raznolikih biljnih vrsta koje ne dele isto parče zemlje. Kako su ove fabrike hrane smeštene u zatvorenom, nema bojazni da će doći do ugrožavanja prinosa zbog vremenskih neprilika.

 Kako to rade Danci?

Danci su preuredili staru halu površine 7.000 kvadrata gde će na 14 etaža koje se pružaju od poda do plafona uzgajati salatu, začinsko bilje i kelj. Ova farma je nastala kao plod saradnje Nordic Harvesta i tajvanske grupe YesHealth, a plan je da imaju 15 berbi godišnje i da samo u ovoj hali proizvedu 1.000 tona povrća za godinu dana.

- Nudimo održivi način proizvodnje hrane tokom cele godine, lokalno, bez narušavanja prirode - rekao je osnivač Nordic Harvesta, Anders Riman.

Uzgoj je u potpunosti zasnovan na principu hidroponije, veštačke metode gajenja biljaka kod koje se koristi pesak umesto zemlje, u kombinaciji sa vodom kojoj se dodaju odgovarajući hranljivi sastojci, dok svetlost obezbeđuju posebne LED lampe. Ceo proces ne zahteva upotrebu pesticida, dok električnu energija za celu farmu obezbeđuju savremeni vetrogeneratori.

- U našem slučaju koristimo 100 posto energiju iz vetrenjača, nema dodatnog zagađenja vazduha i što je naš doprinos očuvanju životne sredine – naglasio je Riman.

Za setvu povrća, nadgledanje i kontrolu useva zaduženi su automatizovani roboti. Ovakav sistem zauzima manje prostora u odnosu na tradicionalni uzgoj na otvorenom ili čak u plastenicima i staklenicima. Kako povrće raste u kontrolisanim uslovima i mogućnost izbijanja biljnih bolesti svedena je na minimum. Danci su pedantno izračunali da bi 20 vertikalnih farmi veličine fudbalskog terena mogle da proizvedu dovoljno hrane za celu zemlju.

Ovakav način proizvodnje hrane nije naišao na podršku danskih farmera koji smatraju da je ovim dovedena u pitanje njihova sposobnost da nahrane zemlju.  Farmeri su posebno ukazali na veliku potrošnju električne energije potrebne za takav uzgoj.

Međutim, Riman naglašava da ovakav način uzgoja hrane ima samo prednosti. Povrće se gaji u blizini potrošača što znači da neće izgubiti ništa od svoje svežine što je ranije bilo neminovno zbog transporta proizvoda od farme do potrošača. Kada je u pitanju upotreba energije, on ističe, da se za proizvodnju koristi isključivo zelena energija, a povrće proizvodi bez upotrebe pesticida što je dodatni plus kada je u pitanju zdravlje kupaca.

Dansko-tajvanska kompanija koja stoji iza najveće vertikalne farme za uzgoj povrća u Evropi već je najavila da će 2021. otvoriti još ovakvih bašta u Evropi, ali i u Singapuru, na Filipinima, u Dubai, Saudijskoj Arabiji i Južnoj Africi.

Izvor: Agrobiznis magazin 

SRBIJA očekuje da najkasnije do kraja godine, a možda i ranije, dobije dozvolu za izvoz jaja i živinskog mesa u Evropsku uniju.
U pripremi je dokumentacija za odobravanje Nacionalnog plana kontrole koka nosilja na salmonelu, za koju su nam bili potrebni podaci o tačnom broju jata i rezultatima ispitivanja na ovu bakteriju. Tek kada Brisel bude aminovao naš monitoring na salmonelu, put našim proizvodima ka evropskim zemljama biće otvoren.

Prema rečima Emine Milakare, v. d. direktora Uprave za veterinu, država je trenutno angažovana na pripremi dokumentacije za stavljanje na listu zemalja za izvoz živinskog mesa u EU. Očekuje se da će Evropska komisija uskoro dostaviti upitnik. To podrazumeva da sumiramo sve što smo dosad uradili, a kada Uprava za veterinu završi administrativne postupke, sledi slanje dokumentacije.

- Sve što treba uradili smo - ispričala je za "Novosti" Milakara. - Pravilnici su usaglašeni sa Evropskom komisijom, ukinuto je lečenje salmonele, jer je i to bila prepreka za izvoz, evidentirana su sva jata... Napravljena je i aplikacija u koju se unose podaci, sprovodi se vakcinacija protiv salmonele, iako nije obavezna, a deo se refundira iz budžeta.Kada je reč o monitoringu na salmonelu, kako objašnjava Milakara, mi treba da im kažemo koja je naša trenutna prevalenca i za koliko ćemo to da smanjimo u narednih godinu dana. Potom im šaljemo rezultate. Neke zemlje, čak u prvom momentu taj procenat obolevanja podignu, kako bi ga lakše i brže "smanjile".

- Očekujem da ćemo mnogo pre kraja godine da dobijemo dozvolu za izvoz živinskog mesa i jaja na tržište EU - ističe Milakara. - Interesovanje za živinsko meso je trenutno veće nego za jaja, ali to je zato što je Evropa zahvaćena avijarnom influencom, za razliku od nas. Od 2018. godine napravljena je elektronska baza podataka kao posebna aplikacija kroz koju se radi evidencija svakog jata živine.

Krajem prošle godine, Privredna komora Srbije objavila je da je do 2023. godine produžen rok za zamenu kaveza, za koke nosilje proizvođača konzumnih jaja. Da bi se sve živinarske farme u našoj zemlji prilagodile novim uslovima, potrebno je između 50 i 60 miliona evra ulaganja. Živinari kažu da im je to ogromna stavka, naročito jer su mnogi od njih na ivici opstanka. Jedan od razloga je i niska otkupna cena jaja. Da bi kavezi bili sređeni po EU standardima, potrebno je uložiti oko 10 evra po koki nosilji.U Srbiji ima oko 900 registrovanih živinarskih farmi za proizvodnju jaja. I tu ima oko četiri miliona koka. Polovina koki nosilja je u vlasništvu nekih 15 komapnija. Najveći uvoznici jaja iz Srbije su Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina.

 SKUPA STOČNA HRANA

DOBRA cena žitarica na tržištu prošle godine, soje, suncokreta i kukuruza, dovela je i do skoka vrednosti stočne hrane. To samo poskupljuje proizvodnju, dok je otkupna cena jaja i dalje vrlo niska, smatraju živinari. Da bi mogli da ulože u svoje farme, uzgajivači koka nosilja smatraju da bi jaje trebalo da bude bar 1,5 dinara skuplje u otkupu nego sad.

itarica na tržištu prošle godine, soje, suncokreta i kukuruza, dovela je i do skoka vrednosti stočne hrane. To samo poskupljuje proizvodnju, dok je otkupna cena jaja i dalje vrlo niska, smatraju živinari. Da bi mogli da ulože u svoje farme, uzgajivači koka nosilja smatraju da bi jaje trebalo da bude bar 1,5 dinara skuplje u otkupu nego sad.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/955698/jaja-srbije-policama-najkasnije-kraja-godine-stize-dozvola-izvoz-zivinskog-mesa-zemlje-evropske-unije

Poljoprivredna stručna služba Šabac i Savez živinara Srbije, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, pokrenuli su projekat očuvanja autohtonih rasa koka. Jedna od njih je banatski gološijan, koja ne zahteva posebne uslove za gajenje, a ukoliko je umatiči, proizvođač ima pravo i na državne podsticaje namenjene očuvanju genetičkih resursa.Nije svako golovrato pile banatski gološijan, kaže odgajivač Zoran Demić iz Kikinde, koji ima matično jato. To je krupna, izrazito mesnata domaća živina, otporna na bolesti, visoke i niske temperature. Koka može da snese i 160 jaja godišnje. Nastala je ukrštanjem erdeljskog gološijana i domaće živine.Erdeljski gološijan je jedno, koji se razlikuje od banatskog samo po pufnici, koju erdeljski nema, a banatski ima. Danas, na primer, u Francuskoj imate velike farme fri renč, koje gaje banatskog gološijana kao francuskog gološijana, za meso“, objašnjava Demić, odgajivač banatskog gološijana.

Da bi promovisao banatskog gološijana, Demić je osnovao i farmu u selu Braljine u opštini Ražanj.

Ova rasa je nastala u okolini Kikinde ili u Mokrinu, gde se i danas na neiskorišćenim prostorima na kraju sela gaji živina, što posebno prija banatskom gološijanu.

„Pojavile su se i te komercijalne varijante da su bili zainteresovani čak i restorani da kupuju tu domaću živinu, a i jaja koja su otprilike dva puta skuplja od onih standardnih“, priča Goran Dumitrov iz Mokrina.

Uz banatskog gološijana, Savez živinara Srbije i Poljoprivredna stručna služba Šabac pokrenuli su akciju očuvanja i somborske kaporke i sandžačkog pevača.

„Mi smo kroz projekat zamislili da u Republici Srbiji podelimo 33.000 pilića starosti od sedam do 14 dana, koji će obavezno biti vakcinisani, na nekih 250 do 300 poljoprivrednih proizvođača“, precizirao je Zoran Beljić iz šabačke Poljoprivredne stručne službe.

Prijave mogu podneti registrovana poljoprivredna gazdinstva, koja će najmanje dve godine razvijati ovu rasu i, ukoliko žele, nakon toga mogu da ih umatiče.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/2953/priroda/4225382/autohtone-sorte-ocuvanje-banatski-golosijan-.html

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović sastao se danas sa ambasadorom Izraela u Republici Srbiji Jahelom Vilanom sa kojim je razgovarao o daljem unapređenju saradnje u oblasti poljoprivrede, pre svega u oblasti veterine.

Jedna od tema bila je i usaglašavanje međunarodnih veterinarskih sertifikata u cilju pospešivanja i olakšavanja trgovine između dve zemlje.

Imajući u vidu da Ministarstvo poljoprivrede ulaže velike napore i u navodnjavanje poljoprivrednih površina, na sastanku je razgovarano o saradnji sa Izraelom i u toj oblasti, posebno na temu opreme za navodnjavanje, s obzirom da su izraelske kompanije vodeće u toj oblasti.

U periodu januar-novembar 2020. godine u Izrael je izvezeno poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od blizu 20,1 miliona evra, dok je uvoz bio na nivou od oko 840 hiljada evra. Ukupna razmena za jedanaest meseci 2020. godine na nivou je od blizu 21 milion evra, uz ostvaren suficit u razmeni na strani Republike Srbije od 19,2 miliona evra.
Za jedanaest meseci 2020. godine najviše su se izvozili sledeći proizvodi: cigarete; hrana za pse i mačke; jagnjad; voda, sa dodatkom šećera; brašno i griz od soje; smrznute maline; ostalo voće kuvano ili ne bez šećera; koncentrati belančevina bez mlečnih masnoća; smrznute borovnice; Smrznute jagode; neteljene junice mase do 300 kilograma; kuvano tropsko voće; smrznute kupine; smrznute višnje; čokolada itd.
U istom periodu najviše su se uvozili: avokado; soko od pomorandže, smrznuti; preparati bezalkoholni za proizvodnju pića; guava, mango i mangusta; seme povrća; razni prehrambeni proizvodi; slatki krompir; proizvodi (ekstrudirani, ekspandirani), začinjeni, slani; urme sveže ili suve itd.

U 2019. godini je na strani Srbije takođe ostvaren pozitivan spoljnotrgovinski bilans u vrednosti od 12,7 miliona evra.

Kako je objavila USA TODAY Nestle Prepared Foods povlači oko 762.615 kilograma feferoni pice Hot Pockets, objavila je kasno u petak američka služba za sigurnost hrane i inspekcije Ministarstva poljoprivrede (USDA). Povlači se  preko 76 tona feferoni pice Hot Pockets zbog moguće kontaminacije delovima stakla.

Smrznuti punjeni sendviči, koji su isporučeni u prodavnice širom zemlje i proizvedeni u novembru, opozivaju se jer su „mogli biti kontaminirani stranim materijalima, posebno komadima stakla i tvrde plastike“, navodi se u saopštenju.

Obaveštenje o opozivu USDA je najavu klasifikovao kao opoziv „klase I“, koji definiše kao „situaciju opasnu po zdravlje gde postoji razumna verovatnoća da će upotreba proizvoda prouzrokovati ozbiljne, štetne zdravstvene posledice ili smrt“.

Prema obaveštenju USDA  „problem je otkriven kada je firma primila četiri žalbe potrošača na strane materijale u proizvodu“ a kako navode američki mediji postoji jedan izveštaj o lakšoj oralnoj povredi povezanoj sa potrošnjom ovog proizvoda.

Povlačenje se odnosi na pakovanja od 54 unci Nestle Hot Pockets: vrhunski feferoni napravljeni od puter svinjskog, pilećeg i goveđeg pica belog luka.

Proizvodi imaju sledeće podatke „Rok upotrebe do februara 2022. godine“ i jednu od sledećih oznaka partija 0318544624, 0319544614, 0320544614 i 0321544614. Kutije takođe imaju matični broj "EST. 7721A" unutar USDA oznake inspekcije. „Potrošači koji su kupili ovaj proizvod mole se da ga ne konzumiraju", saopštava USDA. „Ovaj proizvod treba baciti ili vratiti na mesto kupovine." Za pitanja u vezi sa opozivom, potrošači mogu kontaktirati i kompaniju Nestle.

 

Glavni preduslov za uspešnu proizvodnju na jednoj farmi je svakako dobar zdravstveni status svake jedinke, kao i genetički materijal. Nema govora o bilo kakvoj proizvodnji bez zdravih životinja i zdravog zapata. Drugi važan faktor je ishrana stoke, naročito u zimskom periodu. Dobrom ishranom vršimo prevenciju i održavamo jedinke permanentno u dobroj kondiciji. Na ovu temu odgovore nam je dala, dipl.inž. stočarstva, LJiljana Nerandžić, savetodavac PSSS
Kraljevo.
Ako govorimo o mlečnim grlima, najbolja proizvodnja mleka u zimskom periodu ishrane postiže se kada se zadovolje potrebe u kabastoj hrani sa 50% silaže i sena, a ostatak kroz koncentrovanu hranu. Ovo podrazumeva da je hrana kvalitetna po hranljivoj vrednosti i ukusu. U nedostatku možemo dodati rezance.
,, Silaža je najvažnije hranivo koje se koristi za ishranu muznih grla u zimskom periodu. Na vreme ubrana, u periodu prelaska iz mlečne u voštanu zrelost i dobro spremljena silaža od cele biljke kukuruza, sa visokim udelom zrna (35-40% ) sadrži 30-35% suve materije. Ovakva silaža je bogata hranljivim materijama i energijom. To je tipično ugljeno hidratno hranivo, ali siromašno proteinima. Nedostatak izvesnih hranljivih materija dopunjuje se korišćenjem koncentrovanih hraniva i kvalitetnog sena. Veoma je bitno da su hraniva kvalitetna, a to znači da su dobro konzervisana bez plesni i buđi. Da se na primer kukuruz ubira za silažu u vreme prelaska iz mlečne u voštanu fazu zrenja, da je seno dobro osušeno, jer gubici kod neadekvatno sušenja mogu biti i 40%, zatim pravovremena kosidba livadskog sena podrazumeva košenje livadskih trava u početku cvetanja.Jedna preporuka za povećanje raznovrsnosti i kvalitet obroka je korišćenje i suvih rezanaca šećerne repe. Ovo hranivo je ugljenohidratno, siromašno proteinima (8%) sa sadržajem sirove celuloze od 18% i sa
zadovoljavajućim procentom kalijuma i kalcijuma, ali niskim sadržajem fosfora. Obroke treba dobro izbalansirati, vodeći pri tom računa da krave dobiju sve što im je potrebno za dobru kondiciju i dobar kvalitet i kvantitet mleka.
Lucerkino seno u našim uslovima služi kao dopuna kabastoj hrani. Pored ova dva kabasta hraniva obavezno se upotrebljava kompletna krmna smeša sa
određenim % proteina. Ipak, u zimskom periodu ishrane krava osnovno kabasto hranivo je silaža od kompletne kukuruzne biljke. NJu treba obezbediti
na vreme i u pravom trenutku, ističe Nerandžić.

,,U zimskom periodu ishrane krava osnovno kabasto hranivo je silaža od kompletne kukuruzne biljke. Lucerkino seno u našim usovima služi kao dopuna kabastoj hrani. NJegova količina u velikoj meri zavisi od vremenskih prilika koje mogu biti presudne za spremanje većih količina sena. Ima godina kada nepovoljne vremenske prilike umnogome komplikuju proizvodnju kvalitetne silaže. Sušni period u raznim fazama razvoja kukuruza utiče da bude malo klipa u
odnosu na ukupnu masu biljke. Zatim, stočari su često prinuđeni da ne poštuju stadijum voštanog zrenja zrna kukuruza, što je optimum prilikom
siliranja Struka i nauka insistiraju da se prilikom siliranja kompletne kukuruzne biljke, siliranje obavlja u stadijumu voštanog zrenja. Ako je proces
siliranja tekao normalno pH silaže iznosi 3,7-4,2. Odnos ispoljenih kiselina ukazuje na njen kvalitet.
Mlečna kiselina je bez mirisa. Oštar miris ukazuje na prisustvo veće količine sirćetne seline. Neugodan miris na kiselo otkriva višak buterne kiseline. Dobra silaža sadrži oko 2 % mlečne kiseline, 0,3-0,5 % sirćetne kiseline tragove buterne. U kojoj meri proizvođač mleka može obezbediti kvalitetnu i dobro
izbalansiranu hranu u odnosu na optimalne potrebe krave, zavisiće i uspeh proizvodnje. Neadekvatnom hranom, pogotovu visokomlečnih grla mogu se napraviti takve greške, da se dobije manja proizvodnja po grlu nego kod ekstenzivnih rasa, a uz to vidno se narušava i zdravstveno stanje.
Dobrom ishranom vršimo prevenciju i održavamo jedinke permanentno u dobroj kondiciji. Glavni preduslov za uspešnu proivodnju je dobar zdravstveni status farme i dobro zdravstveno stanje svake jedinke. Nema govora o bilo kakvoj proizvodnji bez zdravih životinja i zdravog zapata. U službi ove priče treba napomenuti i grešku koju naši farmeri uglavnom čine pri ishrani krava u zasušenju, gde treba obroke svesti na najmanju moguću meru, što je pak u praksi retkost.

,,U ovoj fazi krave se pripremaju za telenje i narednu laktaciju. Periodom pred telenje se smatra 21 dan pred očekivani partus. U toku ove faze, potrebe krava
u hranljivim materijama rastu zbog intenzivnijeg rasta ploda, obnavljanja vimena i sinteze kolostruma. Iako konzumacija opada kako se telenje približava, potrebe u nutrijentima rastu i neophodno je da se u obroku nalaze kvalitetna hraniva, naročito  u energiji i proteinima. Naravno, potrebno je obezbediti i dovoljno mineralnih materija, vitamina, soli itd. Nivo koncentrata se takođe povećava (3-4 kg) budući da se očekuje da će krava nakon telenja konzumirati
značajne količine koncentrata koje kod visokoproizvodnih često premašuju i 10 kg dnevno. U suštini, krava mora spremno dočekati telenje kako ne bi
došlo do metaboličkih oboljenja koja se najčešće javljaju kao posledica neadekvatne ishrane. Preobilni obroci u kasnoj fazi graviditeta i tokom perioda zasušenja, u velikoj meri povećavaju rizik od pojave “sindroma debelih krava” kakve proizvođači pogrešno žele.Kod pregojenih krava povećana je mogućnost pojave teških telenja, retencije placente, infekcije materice i cističnih jajnika. Nagla mobilizacija telesnih rezervi masti dovodi do povećane akumulacije masti u
jetri. U ovom periodu, u obroke se mogu uključiti kabasta hraniva koja nisu naročito bogata u energiji (travno seno, slama) kao i smanjenje koncentrovanog
dela obroka na minimum.“ - pojašnjava naša sagovornica.
Higijena štale predstavlja polaznu osnovu za uspešan uzgoj stoke, odnosno osiguranje zdravog i produktivnog stada. Svrha čišćenja i dezinfekcije je uništavanje mikroorganizama u štali da bi se sprečile pojave bolesti i infekcije od kojih životinje oboljevaju, ali mogu i uginuti. Prost primer je višak amonijaka koji je posebno prisutan u zimskim uslovima. Poznato je da ovaj element koji smeta i našim nozdrvama svojim ne tako prijatnim mirisom razdire kopitare
i napada muskulaturu nogu. Nehigijena može izazavati niz problema kaže sagovornica.

,,Neadekvatna higijena na farmama direktno utiče na zdravlje i produktivne sposobnosti životinja. Gomilanje prostirke i neredovna zamena stvara idealne uslove za razvoj bakterija i širenje zaraze među životinjama. Izlučevine životinja su takođe idealna sredina za patogene, pa ove objekte treba održavati čistim i
urednim svakog dana. S druge strane, kontaminacija mleka, mesa i drugih proizvoda znatno je veća u takvim uslovima. Bolesti, pa i uginuća su verovatnija u prostorijama u kojima se ne održava redovna higijena. Ukoliko je bolest već prisutna i postoje uginule životinje, neophodno je odmah izmestiti životinje, ukloniti tela i izvršiti temeljno čišćenje i dezinfekciju objekata. Preventivnu dezinfekciju treba obavljati jednom, a najbolje dva puta godišnje. Proleće
i jesen su najbolji period za dezinfekciju, a obavezna je i ukoliko prelazite sa čuvanja jedne životinjske vrste na drugu“, ističe na kraju naša sagovornica.

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31