Održiva i savremena poljoprivreda mora da odgovori na mnoge globalne i lokalne izazove, a na Bayerovim njivama budućnosti (ForwardFarms) demonstriraju se i testiraju održiva rešenja neophodna da bi se to postiglo.

Bayer je u saradnji sa Poljoprivrednom stručnom školom Holabrun iz Donje Austrije nedavno formirao prvu njivu budućnosti u toj državi. Ovaj projekat je 14. ove vrste u svetu, ali ipak nešto drugačiji.

Ova saradnja u prvi plan ističe ciljeve kao što su podizanje svesti, pružanje informacija i predstavljanje ovog koncepta u praksi, piše Poljosfera.

- U Holabrunu možemo da testiramo praktičnu vrednost modernih rešenja. Sa odgovornim ljudima škole povezuje nas sličan, a neretko i isti pogled na mnoge teme - naglašava Karl Nojbauer, direktor divizije Crop Science u Austriji.

Osim u Austriji, ForwardFarm-e osnovane su u Francuskoj, Belgiji, Italiji, Holandiji, Nemačkoj, Španiji, SAD, Argentini, Čileu i Brazilu.

ForwardFarming je globalna platforma znanja pomoću koje se ispituju i demonstriraju mogućnosti sprovođenja koncepta održive poljoprivrede u praksi.

U Holabrunu nije u prvom planu samo isplativost, već i efikasnost savremenih rešenja. Cilj je da se u praksi proveri usklađenost inovacija i održive poljoprivrede sa ekološkom i društvenom odgovornošću. Jedan od primera jeste Phytobac, koji je razvio Bayer.

Ovaj biološki sistem namenjen je zaštiti voda. Njegovom primenom sprečava se da zagađivači koji se mogu osloboditi tokom punjenja i pranja uređaja za zaštitu bilja dospeju u postrojenja za prečišćavanje i okolne vode.

Prema podacima UN, potrebno je udvostručiti proizvodnju hrane između 2009. i 2050. da bismo prehranili rastuću svetsku populaciju.

- Ključno je pitanje koliko moderna mora biti poljoprivreda kako bismo izašli na kraj sa zahtevnim izazovima koji su pred nama - kaže Karl Nojbauer.

Peter R. Miler, generalni direktor divizije Crop Science u Nemačkoj i rukovodilac klastera Crop Science Nemačka - Austrija, konkretizuje:

- Održivost podrazumeva zaštitu zemljišta, biološku raznolikost, nisku potrošnju vode i pitanje okvira u kojima je moguće proizvesti kvalitetnu hranu na ograničenoj površini. Inovativna poljoprivreda uključuje visokokvalitetno seme, zaštitu zemljišta, integralnu zaštitu bilja, digitalna rešenja i savremene strategije đubrenja. Na kraju, cilj ovih mera je uspostavljanje poljoprivredne proizvodnje koja štedi resurse, npr. kroz smanjenu potrošnju vode, preciznu zaštitu bilja i očuvanje biodiverziteta.

Uz nove tehnologije, smanjenu količinu sredstava za zaštitu bilja i njihovu preciznu primenu, Bayer namerava da smanji uticaj na životnu sredinu za 30% do 2030. godine. Na veb stranici posvećenoj transparentnosti (https://cropscience-transparency.bayer.com), svi zainteresovani mogu da pronađu rezultate brojnih studija o proizvodima kompanije Bayer, koje su tokom procesa registracija proizvoda podnete regulatornim telima, kao i sveobuhvatne informacije o poljoprivredi i zaštiti bilja.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2622264/bayerove-njive-buducnosti-testiraju-odrziva-resenja-u-poljoprivredi

Ukupni promet na Produktnoj berzi za ovu nedelju je iznosio 50 tona robe, čija je finansijska vrednost iznosila 1,6 miliona dinara, navodi se u izveštaju berze.U izveštaju se dodaje da je količinski promet bio manji za više od 98 procenata, a finansijski 97 odsto u odnosu na prethodnu nedelju.

Kako se navodi, neuobičajeno slab promet je obeležio proteklu sedmicu."Žetva suncokreta i soje koja se obavlja gotovo istovremeno na terenu zadaje probleme proizvođačima sa manjkom skladišnog prostora", saopšteno je iz Produktne berze, a dodaje da su slab izvoz i slaba tražnja mlinara rezultirali slabom potražnjom za pšenicom.

"Na međunarodnim tržištima takođe je slaba tražnja za ovom žitaricom, jer kupci ne žure koristeći trend snižavanja cena koji i dalje traje", navodi se u saopštenju.

Kukuruz je ove nedelje nuđen po cenama od 14,5 do 14,7 dinara po kilogramu a tražnja je bila po ceni od 14 dinara pa berzanskih ugovora nije bilo.

"Cenovni raspon, očekivanje žetve, očekivani rekordni prinosi na domaćem tržištu, a i u Ukrajini, ukazuju na negativne trendove cene žutog zrna", saopštila je Produktna berza.

Soja se zadržala na prošlonedeljnom cenovnom nivou kako starog roda 2018. tako i novog roda 2019. godine, a suncokret je trgovan po jedinstvenoj ceni od 30,80 din/kg bez PDV-a.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=09&dd=06&nav_id=1587504

Nakon što su rezultati analiza referentne laboratorije iz Madrida potvrdili da se u Srbiji pojavila afrička kuga svinja, Ministarstvo poljoprivrede donelo je rešenje o proglašenju zaraženog područja oko Mladenovca, a nadležne službe preduzele su sve preventivne mere. Na sreću, širenja zaraze za sada nema, ali uz pojačane mere opreze i preventive kako ne bi došlo do širenja tog virusa.
Sve neophodne preventivne mere na snazi su i na severu Banata, posebno imajući u vidu blizinu granice sa Rumunijom i Mađarskom i veći rizik širenja tog virusa. U to se prilikom nedavne posete Kikindi uverio i ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović.

"Mi se borimo već dve i po godine sa afričkom kugom svinja koja je u našem okruženju, nama okruženje gori. Rumunija, Bugarska, ne znate gde je situacija gora. Preventivne mere i slušanje nauke, to je jedini lek da se od ove pošasti spasimo", kaže Nedimović. Iako je zbog niskih otkupnih cena uzgajivača svinja u Kikindi i okolini sve manje, malobrojna domaćinstva odlučuju se za tov do 20-tak komada. Da razloga za poseban oprez ima, potvrdio nam je Milan Matović, uzgajivač svinja iz Kikinde.

"Ima razloga za brigu. Nivo bezbednosti smo podigli na najviši nivo, nema tolerancije. Postoje dezo-barijere na ulazima u objekte, kada ulazimo u objekte obavezno se presvlačimo, ne puštamo druge da ulaze u objekte", objašnjava Matović.

Formiranje Regionalnog centra za praćenje afrička kuga svinja, kao i obaveze jedinica lokalnih samouprava u preduzimanju svih preventivnih mera u cilju sprečavanja širenja ove opasne bolesti bile su teme razgovora na sednici Saveta Severnobanatskog Upravnog okruga. Na području srednjeg i severnog Banata nema prijavljenih slučajeva čak ni sumnje na afričku kugu svinja.

"Sve maksimalne mere su na snazi. S obzirom da su karakteristike bolesti, klinički simptomi prilično nespecifični, koristim i ovu priliku za apel svim držaocima svinja da u slučaju da se svinje razbole, obavezno o tome obaveste veterinarsku službu", naglašava Đorđe Janku iz Veterinarskog specijalističkog instituta Zrenjanin.

Kako se i očekivalo, privremene mera zabrane uvoza svinjskog mesa iz Srbije već su relaksirane, a resorno Ministarstvo radi na uvođenju principa regionalizacije.

Pravovremene informacije, jasna uputstva za uzgajivače svinja, lovce, kao i obaveštenja na graničnim prelazima upućeni su na sve adrese. Nadležni još jednom apeluju da se svaki slučaj ili sumnja na pojavu virusa afričke kuge svinja prijavi veterinaru ili veterinarskom inspektoru.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/ostrije-mere-opreza-za-sprecavanje-sirenja-africke-kuge-svinja_1046137.html

Sajam poljoprivrede u Kragujevcu, najvećaje i najznačajnija smotra agrara južno od Save i Dunava. Sve ono najlepše, čime Srbija ovih dana obilato rađa, ovde predstavlja oko dve stotine izlagača iz zemlje i gosti iz Turske i Belorusije, pa Sajam ima međunarodni karakter.Najvažniji poslovi u poljoprivredi su završeni, pšenica požnjevena, ubrano voće i povrće, tako da je ovo prilika i da proizvođači predahnu, da sumiraju postignute rezultate, ali i da saznaju šta je to novo u agrarnoj politici.Mirisno grožđe, jabuke i šljive iz Topolskog kraja, med sa Rudničkih planina, ovce i konji sa šumadijskih pašnjaka - na već tradicionalnom okupljanju nauke i prakse u Kragujevcu. Dobar recept za opstanak na tržištu - udruživanje i zajednički nastup na štandu "Zlatne ruke Šumadije".

"Da li je u pitanju prerada voća i povrća, da li su ručni radovi, da li su stari zanati... apsolutno sve što se proizvodi na selu", ističe dr Zorica Jestrović, direktorka Centra za ruralni razvoj.

Violeta Lazarević kaže da je došla da pogleda narodnu nošnju i poljoprivredne mašine.

"Neki poljoprivedni proizvod da može da se proda, pa da računaš na to da se razdužiš", kaže Borivoje Brković iz Vrnjačke Banje. "Al’ nema sile da može da se na poljoprivredi zaradi, da može da kupi mašinu. To je vrlo teško."

Da bi se to promenilo, iz državne kase za subvencije i podsticaje u poljoprivredi, izdvojeno je 37 milijardi dinara. I grad Kragujevac, povećao je agrarni budžet sa prošlogodišnjih 12 na 20 miliona dinara.

Subvencionišu se mnogobrojni programi, koji daju rezultate. Šumadija i Pomoravlje u oblasti agrara, zabeležili su spoljniotrgovinski suficit veći od 20 miliona evra.

"Priključna mehanizacija na 50 posto sufinansiranja, kupovina nove priključne opreme, tu su voćarska proizvodnja, voćarski zasad , osigaranje za koje takodje vraćamo doprinose do 50 posto sufinansiranja i vraćamo sufinansiranje kamata za kratkoročne i dugoročne kredite", rekao je Nikola Paunović, iz Odeljenja za poljoprivredu Kragujevca.

"Beležimo takođe i povećanje izvoza u određenim segmentima kao što su mlečni proizvodi, kao što su mesne prerađevine za preko 50 procenata u odnosu na prethodni period i kada govorimo o izvozu vina", ističe Predrag Lučić, direktor RPK Kragujevac.

Rešenjem ministarstva poljoprivrede, rakija "šumadijska šljivovica", dobila je oznaku geografsog porekla, što je preduslov za povećanje proizvodnje, izvoza i brendiranja Šumadije.

Oko 20 odsto stanovnika Srbije živi od poljoprivrede, najviše u Šumadiji i zapadnoj Srbiji. Značajan deo bruto društvenog proizvoda upravo potiče iz agrara. Za pojedine opštine, kao što su recimo, Topola ili Rekovac, od izvoza voća, ostvari se 80 do 85 odsto ukupnih prihoda.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3652026/najlepse-iz-srbije-na-kragujevackom-sajmu.html

Sećam se, da sam kao i sva deca, mrzela da jedem grašak i boraniju, koliko god je moja majka pokušavala da me ubedi da je zdravo. Posebno sam mrzela boraniju koja mi se uvek činila bezukusnom. Međutim, mnogo godina kasnije ukus mi se promenio, posebno kada sam naučila koliko su ove namirnice zdrave.
Grašak i boranija spadaju u porodicu mahunarki, i osim kao hrana, koriste se i kao lek za lečenje mnogih bolesti. Mladi, zeleni grašak najbogatiji je korisnim sastojcima, a najviše ga na pijacama ima tokom leta. Može da se skuva uz meso kao glavni obrok, ili kao prilog, koristi se i za pripremu pirea i kaše, jer se
tada lakše vari.
Grašak je bogat izvor ugljenih hidrata, fruktoze, bakra, belančevina, vlakana, biljnih masti, a od minerala obiluje gvožđem, manganom, cinkom, magnezijumom, folnom kiselinom. Kada su u pitanju vitamini ova biljka ima najviše A, B1, B2, B3, B6, PP, K, H (biotin) C, E koji ostaje postojan i tokom kuvanja. Zahvaljujući čvorićima u korenu se nalaze bakterije azotofiksatori koje vežu azot iz vazduha i pretvaraju ga u vredne aminokiseline i proteine. Preporučuje se za ishranu dece i trudnica, kao i bolesnicima posle dugog uzimanja antibiotika kako bi poboljšali metabolizam i oporavili
organizam. Konzumiranje graška preporučuje se i ljudima koji pate od anemije, anksioznosti, bolesti srca i krvnih sudova, kod bronhitisa, glavobolje.
Kažu neki da pomaže i kod impotencije, neplodnosti, pada imuniteta, nesanice, problema s kostima, metabolizmom i nervima.
Vršeći ispitivanje graška naučnici sa jednog kanadskog Univerziteta došli su do zapanjujućih rezultata. Naime, belančevine iz graška pomažu u borbi protiv hronične bubrežne insuficijencije koja može da dovede do otkazivanja bubrega. Stručnjaci su utvrdili ove belančevine sprečavaju oštećenje bubrega i održavaju normalne vrednosti krvnog pritiska. Grašak se jedino ne preporučuje osobama koje su alergične na ovu namirnicu, pa bi trebalo u potpunosti da je izbace iz ishrane.
Boranija vodi poreklo iz Meksika, a zahvaljujući biološkim i lekovitim svojstvima našla je zavidno mesto na trpezi. Postoje brojne vrste boranije, a kod nas se najviše uzgajaju šumadinka, zlatna olovka, kineska i italijanska boranija. U zavisnosti od boje može biti zelena, bledo - žuta, žuta ili šarena, a po obliku valjkasta, polupljosnata i srpasta. Na pijačnim tezgama može se naći od proleća do jeseni, dok se smrznuta, sušena i konzervirana u supermarketima kupuje tokom cele godine. Slično kao i grašak na žilama obrazuje mnoštvo kvržica s bakterijama koje vezuju slobodni azot iz vazduha.
Boranija je niskokalorična, a bogata vlaknima pa se preporučuje kod dijeta. Obiluje mineralima kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma i gvožđa. Sadrži provitamin A, vitamine C, E i B grupe, kao i bakar, belančevine, biljne masti, omega 3 masne kiseline biljnog porekla, folnu kiselinu koja je neophodna za pravilan razvoj fetusa, pa se preporuče u ishrani trudnica. Sadrži i značajne količine silicijuma, koji je veoma važan za zdravlje kostiju i vezivnih tkiva u ljudskom organizmu. Boraniju ne treba jesti u svežem stanju, jer tada ima štetne sastojke, već je potrebno pre konzumiranja da se obari u vodi ili na
pari. Najčešće se priprema kao kompletan obrok uz meso, ali i kao dodatak raznim salatama.
Kada su u pitanju lekovita svojstva boranije, zbog obilja vlakana reguliše varenje i rada creva, pozitivno utiče na zdravlje kostiju, jača imunitet, poboljšava vid, redukuje reabsorciju holesterola kroz žučnu kesu. U tom slučaju za postizanje najboljeg efekta potrebno je boraniju skuvati na pari. Istraživanja su pokazala da svakodnevno konzumiranje boranije može da pomogne u snižavanju holesterola za 20 odsto. Zbog bogatstva kalijuma pomaže u održavanju normalnog krvnog pritiska i štiti srce. Pojedina naučna istraživanja su pokazala da boranija, bez obzira na vrstu, oblik ili boju, ima veoma nizak glikemijski indeks,
pa se preporučuje dijabetičarima. Osim toga, boranija sadrži specifičnu neesencijalnu aminokiselinu, arginin, koji deluje slično insulinu i pomaže snižavanju nivoa
šećera u krvi, odnosno, doprinosi njegovoj regulaciji.

Izvor: Agrobiznis magazin

Ekološka organizacija Ekonaut pokreće pilot projekat "Zelena mreža održivih rasadnika Srbije", sa ciljem da doprinese poboljšanju tehnologije proizvodnje, zaštite, transporta, potrošnje i tretiranja organskog otpada: ukrasnih, autohtonih, jestivih i medonosnih biljaka u Srbiji.

Projekat je pokrenut uz partnerstvo sa Udruženjem za biljnu proizvodnju i preradu biljnih proizvoda Privredne komore Srbije.

Iz Ekonauta navode da su kroz dugogodišnji rad sa profesionalcima u oblasti pejzažne hortikulture prepoznali potrebu i značajan prostor za unapređenje i osavremenjavanje mnogih karika u lancu proizvodnje, usluga i potrošnje sadnog materijala u Srbiji.

- Shvatanje dobiti iz primene cirkularnog i ekološki odgovornog poslovanja podrazumeva edukaciju svih učesnika u ovom procesu, od proizvođača do potrošača. Uz sve klimatski i geografski povoljne faktore u Srbiji, sa jedne strane, i rastuću potražnju sadnog materijala raznovrsnih katergorija sa druge, ne proizvodi se dovoljno sadnog materijala ujednačenog kvaliteta, proizvedenog po hortikulturnim standardima koje preporučuje EU. Proizvođači nisu upoznati sa principima cirkularne ekonomije i mogućnostima koje proizvodni lanac čine ekološki i ekonomski održivim – istovremeno štedeći resurse i smanjujući svoje troškove. Na domaćem tržištu vidljivost rasadnika i proizvođača sadnog materijala je mala, a profesionalni izvođači i projektanti zelenih površina nemaju pouzdan uvid u ponudu i stanje proizvoda na tržištu. I jedni i drugi ulažu značajne resurse i dragoceno vreme da bi došli do kupaca - navodi se na sajtu Ekonauta.

Upravo zato, projekat prati kampanja koja se oslanja na razvoj veb portala u saradnji sa partnerom iz oblasti informacionih tehnologija, kompanijom Presta doo. Ovaj portal na adresi greennet.rs je osmišljen da olakša prodaju i promociju sadnog materijala koji proizvodi udruženje Ekonaut, ali i drugi domaći proizvođači. Ovaj sofverski alat kreiran prema potrebama domaćih korisnika pruža online usluge sa ciljem bolje vidljivosti i preglednosti proizvoda sadnog materijala.

U isto vreme, preko portala "Zelena mreža" korisnici se mogu informisati o standardima u proizvodnji sadnog materijala i saznati kakva su kretanja i poslovni trendovi na svetskom tržištu u ovoj industriji. U okviru saradnje, korisnicima se pružaju različite usluge na terenu i van okvira veb portala – od podrške povećanju poslovnih kapaciteta, pružanja stručnih i martketinških konsultacija u oblasti standardizacije sadnog materijala, trendova u industriji, do unapređenja poslovnih komunikacija i finalnog plasmana proizvoda.

Projekat se kroz praksu i teoriju bavi održivom, cirkularnom i ekološki odgovornom upotrebom resursa u rasadnicima, poput: regulisanja osiromašenja zemljišta i gubitaka vode u proizvodnji, upotrebe i prerade ‘otpadaka’ u tehnologiji rasadničke proizvodnje, skladištenja i vraćanja u proizvodni proces.

Deo organskog otpada od proizvodnje može se koristiti za kompost i preobražaj u humusnu zemlju, a deo se može koristiti za malčiranje tj. zastiranje.

Ovaj postupak ciljano smanjuje potrebu za zalivanjem, kao i razvoj neželjenih i korovskih vrsta za čije se suzbijanje najčeće koriste totalni i drugi herbicidi sa izuzetno nepovoljnim uticajem na životnu sredinu, a najčešće su zabranjeni u EU.

Na ovaj način zemljištu se vraćaju iscrpljeni nutrijenti, smanjuje se upotreba veštačkog ili dodatnog đubriva kao i spaljivanje ogranskog otpada, smanjuje se upotreba hemijskih sredstava, štedi se voda, smanjuje se potreba za mašinskim radom koji najčešće produkuje gasove staklene bašte. Posebnu pažnju projekat posvećuje primeni standarda u proizvodnji sadnica, uz saradnju i podršku stručnjaka Udruženja za pejzažnu hortikulturu Srbije i Šumarskog fakulteta u Beogradu, koji su preveli EU standarde za sadni materijal na srpski jezik.

Pilot projekat "Zelena mreža održivih rasadnika Srbije" finansiran je kroz redovan godišnji program Ministarstva za zaštitu životne sredine Srbije namenjem nevladinim organizacijama.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2620565/ekoloska-organizacija-ekonaut-pokrece-pilot-projekat-zelena-mreza-odrzivih-rasadnika-srbije

U opštini Žagubica u toku je važan projekat koji treba da unapredi proizvodnju "Homoljskog meda", prvog brendiranog meda sa geografskim poreklom u Srbiji.

Ovaj projekat je podržala Vlada Republike Srbije u saradnji sa Ministarstvom za regionalni razvoj sa 15 miliona dinara, dok je iz budžeta opštine Žagubica izdvojeno oko 606.000 dinara.

Projekat "Uvećanje kapaciteta proizvodnje, prerade i plasmana homoljskog meda" sprovodi Pčelarska zadruga Homoljemed koja je dobila 1.000 košnica sa rojevima, ali i pčelarsku opremu za preradu meda.

Direktor pčelarske zadruge Živorad Tomić naglašava da su Ministarstvo i lokalna samouprava prepoznali potencijale ove zadruge, i ponavlja da je Žagubički med prvi brendirani med u Srbiji sa zaštitom imena geografskog porekla.

Košnice su smeštene na tri lokacije i date su na korišćenje tridesetorici kooperanata koji su sklopili ugovor sa Zadrugom o zajedničkoj proizvodnji, rekao je Tomić.

On je izrazio nadu da će sledeća godina biti bolja po pčelare što se tiče "paše" i da se iz tog razloga sada vrše pripreme da pčele što bolje prođu zimksi period.

Inače, pčelarska hrana se proizvodi u proizvodnom pogonu pčelarskog centra u Žagubici.

Menadžer centra Zoran Kerić, kaže da u tom pogonu postoje savremene linije za proizvodnju pogača za prehranu pčela, kao i pogon za pakovanje meda, koji je na raspolaganju svim proizvošačima, kao i da se proizvodnja odvija po HASAP standardu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2620843/unapredjenje-proizvodnje-homoljskog-meda-prvog-brendiranog-meda-sa-geografskim-poreklom-u-srbiji

U Srbiji je registrovano više od 630.000 poljoprivrednih gazdinstava, a osigurava se oko 12 odsto korišćene poljoprivredne površine, rečeno je danas na radionici kompanije "Dunav osiguranje" o značaju osiguranja poljoprivredne proizvodnje.Radionica je održana na Sajmu poljoprivrede u Kragujevcu, gde je kompanija predstavila i svoje usluge osiguranja.

Direktor Glavne filijale "Dunav osiguranja" u Kragujevcu Miloš Milosavljević na radionici je kazao da su razlozi nedovoljnog nivoa osiguranja poljoprivredne proizvodnje mala informisanost, nemogućnost poljoprivrednika da procene prednost osiguranja useva i plodova, kao i cena.

"Zbog toga je Dunav u saradnji sa Udruženjem novinara "Agropres" pre osam godina krenula u realizaciju edukativnih radionica o značaju osiguranja poljoprivredne proizvodnje u Srbiji", rekao je Milosavljević.

Ističe i da značaj tog projekta ne bi bio vidljiv bez subvencija Ministarstva poljoprivrede, odnosno učešćima u premiji osiguranja od 40 odsto za registrovana domaćinstva i 70 odsto za registrovana gazdinstva na području Šumadijskog okruga.

"Svi napori koje činimo da povećamo osigurane površine pod poljoprivrednim kulturama i stokom daju efekte. Kompanija "Dunav" u 2018. godini u segmentu osiguranja useva beleži tržišno učešće od 37 odsto, dok je učešće na tržištu osiguranja životinja 27 odsto", rekao je Milosavljević.

Dodao je da je visina premije na nivou kompanije u prvih šest meseci ove godine dostigla iznos viši od 1,1 milijarde dinara.

"Samo Glavna filijala "Dunava" u Kragujevcu u ovoj godini beleži trend rasta premije osiguranja više od 60 odsto u poređenju sa 2018. godinom", istakao je Milosavljević.

Zamenica predsednika opštine Knić Jelena Obradović kaže da ta opština i kompanija "Dunav" sarađuju na polju osiguranja zaposlenih, dece u školama, ali da je cilj da u narednom periodu poboljšaju program osiguranja u poljoprivredi.

Navodi da je Knić poljoprivredna opština gde se većinsko stanovništvo bavi poljoprivredom, ali i opština koja je na meti elementarnih nepogoda, navodeći da je u junu 1.200 hektara plodne zemlje bilo pod vodom.

"Bitno nam je da programe osiguranja poljoprivrednih proizvoda sprovedemo kod nas", rekla je Obradović i dodala da i opština ulaže u prevenciju šteta, kao i da je četvrtina opštinskog budžeta namenjena poljoprivredi.

Zamenik predsednika opštine Rača Miladin Milić kaže da je ta opština u prethodne dve godine prepoznala mogućnost opstanka mladih na selu kroz mere subvencionisanja poljoprivrede.

Ističe da je opština uz pomoć nadleznog Ministarstva uložila 45 miliona dinara u razvoj pčelarstva i voćarstva, ali uz uslov poljoprivrednicima da zasadi voća budu adekvatno uređeni i osigurani u prve tri godine, kako bi podstakli ozbiljnu proizvodnju.

"Osiguranje je jedini način da zaštite svoje proizvode i na tome ćemo raditi i u narednom periodu" rekao je Milić.

Poljoprivrednik Aleksandar Glišić iz sela Šume kod Topole kaže da je ove godine prvi put osigurao svoje imanje kod kompanije "Dunav" i da mu se to osiguranje isplatilo, s obzirom da je nedavno pretrpeo štetu.

"Kompanija je uradila dobru procenu i blagovremeno isplatila štetu. Preporučio bih svima da koriste usluge osiguranja, jer je to veliko olakšanje kada se desi nesreća", rekao je Glišić.

Mladi poljoprivrednik iz Knića Marko Brković slušao je predavanje o osiguranju i zainteresovala ga je ponuda kompanije o osiguranju životinja, jer se, kako kaže, njegova porodica bavi proizvodnjom jaja.

"To osiguranje bi mnogo značilo mojoj porodici i osiguralo naš biznis", rekao je Brković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/osigurano-samo-12-odsto-povrsina-u-poloprivredi-05-09-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30