Na kragujevačkom Šumadija sajmu danas je uručenjem nagrada zatvorena najveća jesenja smotra agrara – 16. Šumadijski sajam poljoprivrede.

Na oko 5000 kvadrata sajamskog prostora, tokom četiri dana sajma, predstavilo se više od 200 izlagača i proizvođača biljne i stočarske proizvodnje.

U protekla četiri dana, u okviru pratećeg programa, organizovane su brojne stočarske izložbe, stručne tribine i predavanja, ali i izuzetno bogat kulturno- umetnički program.

Među izlagačima su ove godine bili gosti iz Belorusije i Turske.

Organizatori ocenjuju da Šumadijsi sajam poljoprivrede nije samo najvažnija jesenja smotra agrara južno od Save i Dunava, već i najveća sajamska manifestacija Šumadija sajma.

Pored vodećih brendova u ovoj oblasti, na sajmu su se predstavile i manje kompanije koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i prodajom poljoprivredne i priključne mehanizacije.

Sajam poljoprivrede i ove godine tradicionalno je organizovao Šumadija sajam, pod pokroviteljstvom lokalne samouprave.

Izvor:http://rtk.co.rs/urucenjem-nagrada-zatvorena-najveca-jesenja-smotra-agrara/

SVILAJNAC, 8. septembra (Tanjug) - Tradicionalni 56. međunarodni Resavski poljoprivredni sajam junica i krava simentalske pasmine u Svilajncu neće biti održan 11. septembra "zbog visokog rizika za prenošenje afričke kuge svinja" i odlaže se na neodređeno vreme. Takvu odluku Skupština opštine Svilajnac, organizator sajma, donela je "na osnovu mišljenja Regionalnog centra za sperečavanje pojave, praćenja i kretanja i kontrole zarazne bolesti afrička kuga svinja za epiziootološko područje Veterinarskog instituta u Jagodini", rečeno je danas Tanjugu u opštini Svilajnac. Sajam se poslednjih godina održava na prostoru ekonomije Poljoprivredno veterinarske škole u Svilajncu, gde su u "neposrednoj blizini objekti u kojima se drže svinje". Ovaj sajam, pre dve godine nije održan zbog bolesti nodularni dermatitis (kvrgava koža) goveda u Srbiji. Resavski međunarodni sajam, ima veliki ugled i reputaciju među stočarima Resave i ovog dela Srbije, i na njemu bude izloženo najmanje 120 grla junica, prvotelki i krava simentalske pasmine, kaže za Tanjug pomoćnik predsednika opštine Svilajnac za poljoprivredu Goran Despotović. Selekciju za izložbu, koja je veoma stroga, vrše stručnjaci za stočarstvo i veterinarstvo opštine sa kolegaa fakulteta i instituta za ovu oblast. Organizator sajma, Skupština opštine, nagrađuje svako izloženo grlo, a šampionke sajma u sve tri kategorije dobijaju i posebne nagrade opštine koje iznose do 50.000 dinara. Na Resavskom sajmu, uz krave i junice, budu izložene i ovce, poljoprivredna mehanizacija, proizvodi od meda i pribor za pčelarstvo, stočna hrana, seme, sredstva za zaštitu bilja. . . Sajam u Svilajncu je uvršten 1998. godine u kalendar Evropskih i svetskih izložbi i sajmova simentalske rase goveda odlukom Evropskomg udruženja odgajivača goveda simentalske rase čije je sedište u gradu Colikofenu u Švajcarskoj. Prve krave simentalske rase u Resavu su dovedene 1885. godine, zapisali su hroničari, a danas populacija tih goveda je preko 5. 000 grla. Prosečna godišnja mlečnost je oko 7. 000 litara. Pre pet godina opština Svilajnac, koja ulaže značajna sredstva u stočarstvo i poljoprivredu, je iz Austrije uvezla 250 rasplodnih junica ove rase i raspodelila ih stočarima. Stočari Svilajnca, su nekoliko poslednjih godina, iz godine u godinu, i apsolutni pobednici i šampioni Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu.

U novembru ove godine premijerno će biti prikazan video o poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima i tradicionalnim rukotvorinama iz Srbije sa geografskom oznakom koji imaju poseban značaj za prepoznatljivost jedne zemlje i njenih gradova i regiona jer jačaju imidž teritorije i lokalni identitet stanovništva i izvor su
ekonomske snage sredina u kojima nastaju.
Video snimaju NALED i Etno mreža uz podršku švajcarske razvojne saradnje, a pored 57 proizvoda zaštićenih u Srbiji geografskog oznakom kao što su leskovački ajvar, futoški kupus, ariljska malina, sjenički sir, pirotski ćilim, bezdanski damast, u filmu će se naći i autentične rukotvorine poput staparskog ćilima, knjaževačkih dvopređnih čarapa, tekeriškog peškira, banatske šare i dr.
Prvi kadrovi snimljeni su na završenoj IV međunarodnoj tkačkoj koloniji koju je u Dojkincima organizovala Etno mreža, u partnerstvu sa Pirotom i Somborom,
NALED-om i lokalnom zanatskom zadrugom „Damsko srce“ i uz podršku ambasada Kanade i SAD. Kolonija je jedinstven format za očuvanje i promociju ćilimarstva i tehnike tkanja kao jednog od istaknutih tradicionalnih zanata, a istovremeno i magnet za strance i turiste da dođu na Staru planinu po autentične proizvode poput ćilima, kačkavalja i peglane kobasice, koji u Beogradu nemaju svoje prodajno mesto.
Rukotvorine čine sastavni deo kulturne i turističke ponude, donose prihod ženama u unutrašnjosti i pomažu njihovoj društveno-ekonomskoj afirmaciji.
- Kao pokrovitelj ovogodišnje kolonije u Dojkincima animirala sam kolege diplomate da podržimo delovanje Etno mreže kroz učešće u koloniji i kupovinu
ćilima i rukotvorina žena na selu – izjavila je ambasadorka Kanade Kati Čaba.
Ona je posetila koloniju s kolegama iz ambasada SAD, Australije, Indije, Belgije, Brazila, Švajcarske, Švedske, Bugarske, Norveške i EU i zajedno su dodelili
priznanja deci iz pirotskog kraja za najbolje likovne radove s motivima sa ćilima i upoznali znamenitosti i lepote Stare planine.

Izvor: Agrobiznis magazin

U Srbiji je ovoga proleća kukuruz zasejan na 970 hiljada hektara. Vremenske prilike odgovarale su njegovom razvoju, pa ratari očekuju daleko veći rod od prošlogodišnjeg. Međutim nisu zadovoljni trenutnom otkupnom cenom.

U čitavoj Srbiji površine pod kukuruzom su značajne, zauzimaju trećinu ukupnih površina. Poljoprivredni proizvođači a posebno imanja očekuju rod od osam tona, dok će taj prosek kod individualnih proizvođača biti manji što potvrđuje i Željko Kavlak iz Melenaca, koji je među prvim krenuo sa ovogodišnjom berbom.

- Tridesetak jutara sam posejao pod kukuruzom, rod je dobar, četiri tone po jutru u zrnu - kaže Kavlak.

Slično razmišljaju i ostali ratari. Darko Đurić navodi da je kukuruz posejao dvadeset hektara.

- Prinos je solidan, pet, šest tona po jutru - kaže Đurić i dodaje da je zadovoljan prinosom ali da ga brine cena.

- Još se ne zna, ali čujem da će biti 13-14 dinara što je jako malo - ističe Đurić i navodi da bi trebalo da bude 20 dinara po kilogramu.

U četiri šabačke opštine koje pokriva tamošnja poljoprivredna stručna služba ovoga proleća kukuruz je zasejan na površini od 65 hiljada hektara. Početkom naredne nedelje ovde će krenuti berba.

Darko Simić iz Poljoprivredne stručne službe iz Šapca ukazuje da je prinos na oglednim poljima očekivan, od sedam i po tona po hektaru.

- Prolazak kukuruza kroz feno-fazu bio gotovo idealan sve do nalivanja zrna. Mislim da će biti mnogo manji procenat od očekivanog, a to znači da će ta faza nalivanja zrna biti od 5-10% - navdi Simić.

I kao što je to slučaj sa pšenicom, većina proizvođača kukuruza u ovom trenutku nije zadovoljna otkupnom cenom. Poučeni iskustvom iz prethodnih godina cena tokom berbe najniža, većinu roda ostaviće u kotarkama čekajući bolju cenu, dok su jedino oni ratari koji nemaju novca za predstojeću jesenju setvu primorani da ga odmah prodaju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2622649/ratari-zadovoljni-rodom-ali-ne-i-otkupnom-cenom-kukuruza

Žene koje se bave poljoprivredom na području opštine Mionica, njih oko 20, mogu da računaju na stručnu, savetodavnu pomoć, kao i logističku podršku. Za njih će biti organizovane besplatne obuke za izradu projekata, biznis planova, strateško planiranje, te studijska putovanja.Predsednik Opštine Mionica Boban Janković, naime, potpisao je Memorandum o saradnji sa Ženskim udruženjem Kolubarskog okruga, koje će na području ove lokalne samouprave do avgusta naredne godine realizovati projekat "Ekonomsko osnaživanje žena u poljoprivredi", naročito pomaganje vlasnicama poljoprivrednih gazdinstava u mioničkoj opštini.

- Ovo je prava prilika da se poljoprivrednice osamostale na tržištu, sertifikuju svoju proizvodnju, brendiraju proizvode i bolje se marketinški profilišu - kaže predsednik Opštine Mionica Boban Janković.

- Samim tim, poboljšaće svoj položaj ne samo u porodici, već i u društvu, jer će postati ekonomski pokretači razvoja sela.

U Kolubarskom okrugu ovaj projekat će biti realizovan u Valjevu, Lajkovcu, Ljigu, Osečini i Ubu. Podržan je od Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji u okviru projekta "Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti", koji finansira Evropska unija.- Istraživanje je pokazalo da se 27 odsto stanovništva Kolubarskog okruga direktno ili posredno bavi poljoprivredom i na neki način od nje živi - kaže koordinatorka projekta Jelena Ružić. - Utvrđeno je da su od tog procenta čak 42 odsto žene. Zato je Kolubarski okrug i izabran za realizaciju ovog programa.

UPRAVO zato što su tokom istraživanja žene navele da su glavni problemi zastarela mehanizacija, neznanje u vezi s pisanjem projekata i biznis planova, kao i činjenica da one ne donose odluke šta će proizvoditi u okviru svojih domaćinstava, već to čine drugi članovi porodica, odlučili smo da počnemo realizaciju ovog projekta - kaže Jelena Ružić.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:816802-Mionica-Obuka-za-gazdarice

Američka kompanija "Džon Dir", najpoznatiji proizvođač traktora u svetu, stigla je u Sremsku Mitrovicu, gde će u drugoj polovini naredne godine sagraditi distributivno-prodajni centar i centar za edukaciju, potvrdio je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

 Američki traktori dolaze u našu zemlju posredstvom mađarske kompanije "Kite", koja je zvanični zastupnik "Džon Dir" traktora i kombajna za Mađarsku i Srbiju, piše Politika.Šandor Čanji, vlasnik ove mađarske kompanije iz oblasti agrobiznisa, suvlasnik je i OTP banke i Vojvođanske banke, navodi beogradski list.

"Vrednost investicije je između pet i šest miliona evra, a oni planiraju da u Srbiji sagrade šest ovakvih distributivnih centara, između ostalog u Bačkoj Topoli, Novom Sadu...", kaže Nedimović i dodaje da će se osim traktora proizvoditi i semenska roba, kao i da će sve biti uvezano s kreditnim linijama.

 Kako list piše, ova američka korporacija, koja se bavi pre svega proizvodnjom poljoprivredne, građevinske i šumarske mehanizacije, sa sedištem u Ilinoisu i godišnjim prihodom od preko 37 milijardi dolara, postala je nedavno vlasnik zemljišta u Sremskoj Mitrovici.

Na pitanje da li će američki traktori, koji inače važe za skupe, biti direktna konkurencija traktorima proizvedenim u Srbiji, Nedimović kaže da svaka roba ima svog kupca.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3317093/nedimovic-potvrdio-najpoznatiji-proizvodjac-traktora-u-svetu-stigao-u-srem-evo-sta-ce-tamo-sve-da-gradi

AGROPRESS je u saradnji sa Kompanijom „Dunav osiguranje“ a uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na Šumadijskom sajmu poljoprivrede u Kragujevcu organizovao radionici za proizvođače i preduzetnike Kongresnom centru Sajma. Pored značaja osiguranja i zaštiti proizvodnje bilo je reči i o ulozi lokalnih samouprava u razvoju poljoprivrede, ali i udurživanju poljoprivredne proizvodnje. Na radionici je govorio Miloš Milosavljević, direktor Glavne filijale „Dunav osiguranja“ u Kragujevcu, a iskustva u s aspekta učesnicima radionice podelili su  Jelena Obradović, zamenica predsednika opštine Knić, Miladin Milić, zamenik predsednika opštine Rača i Goran Đaković, predsednik Udruženja novinara koji prate poljoprivredu.  

-U Srbiji je registrovano više od 630.000 poljoprivrednih gazdinstava, a osigurava se oko 12% korišćene polјoprivredne površine. Razlozi nedovoljnog nivoa osiguranja poljoprivredne proizvodnje jesu nedovoljna informisanost, kao i nemogućnost poljoprivrednika da procene prednost osiguranja useva i plodova. To su bili neki od razloga zbog kojih je Kompanija  pre osam godina započela realizuaciju edukativnih radionica koje se tematski bave  osiguranjem polјoprivredne proizvodnje u Srbiji.

Rezultati projekta i ne bi bili  toliko vidljivi da i nadležno Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede strateškim potezima, koji se pre svega odnose na povećanje  subvencija, tj. učešće u premiji osiguranja, sa 40 na 70 odsto za registrovana poljoprivredna gazdinstva na području Šumadijskog okruga. Ova mera dala je značajan impuls našim naporima, pojasnio je na početku izlaganja Miloš Milosavljević, direktor Glavne filijale „Dunav osiguranja“ u Kragujevcu.

-Svi napori koje činimo da povećamo osigurane površine pod poljoprivrednim kulturama i stoke daju efekte. Kompanija „Dunav“ u 2018. godini u segmentu osiguranja useva  beleži  tržišno učešće od 37,54 odsto, dok jer učešće Kompanije na tržištu osiguranja životinja – 27,63 odsto. Ažurnost u rešavanju šteta je 96,67 odsto. Visina premije u prvih šest meseci ove godine dostigla iznos viši od 1,1 milijarde dinara, na nivou Kompanije, dok  Glavna filijala „Dunav osiguranja“ Kragujevac u prvih šest meseci ove godine beleži trend rasta premije osiguranja više od 60 odsto u odnosu na isti perod lane. Povećanje broja osiguranih površina i grla pruža mogućnost u budućem periodu i za smanjenje visine premije, zaključio je Miloš Milosavljević.

Zamenica predsednika opštine Knić Jelena Obradović rekla je da ta opština i Kompanija "Dunav" sarađuju na polju osiguranja zaposlenih, dece u školama, ali da je cilj da u narednom periodu poboljšaju program osiguranja u poljoprivredi.

- Knić je poljoprivredna opština. Većinsko stanovništvo bavi se poljoprivredom i bitno nam je da programe osiguranja poljoprivrednih proizvoda sprovedemo kod nas. U junu je 1.200 hektara plodne zemlje bilo pod vodom, ističe Obradović i pojašnjava da je četvrtina opštinskog budžeta namenjena upravo poljoprivredi i prevenciji od šteta. Ona je ovom prilikom istakla da je Knić iz svog budžeta za poljoprivredu izdvojio čak četvrtinu sredstava od ukupno raspoloživog novca što svrstava opštinu u rekordere po ovim izdvajanjima.

Zamenik predsednika opštine Rača Miladin Milić istakao je daje ta opština u prethodne dve godine prepoznala mogućnost opstanka mladih na selu kroz mere subvencionisanja poljoprivrede i ističe:

- Opština je uz pomoć nadležnog Ministarstva uložila 45 miliona dinara u razvoj pčelarstva i voćarstva, ali uz uslov poljoprivrednicima da zasadi voća budu adekvatno uređeni i osigurani u prve tri godine, kako bi podstakli ozbiljnu proizvodnju. Osiguranje je jedini način da zaštite poljoprivredne  proizvode i na tome ćemo raditi i u narednom periodu, rekao je Milić.

Osiguranici zahvaljujući svim ovim aktivnostima sve više prepoznaju značaj osiguranja. Tome, nažalost, značajno doprinose i klimatske promene, ali i štete koje su one donele poljoprivrednim proizvođačima.

Poljoprivrednik Aleksandar Glišić iz sela Šume kod Topole kaže da je ove godine prvi put osigurao svoje imanje kod Kompanije "Dunav" i da mu se to osiguranje isplatilo, s obzirom na to da je nedavno pretrpeo štetu.

-Kompanija je uradila procenu i blagovremeno isplatila štetu. Preporučio bih svima da koriste usluge „Dunav osiguranja“, jer je to veliko olakšanje kada se desi nesreća a pre svega tokom cele godine ne moram da mislim šta će biti sa rodom", rekao je Glišić.

Proces edukacije svakako nije brz ali je svaki novi regrutovani osiguranik uspeh.

 Mladi poljoprivrednik iz Knića Marko Brković slušao je predavanje o osiguranju i zainteresovala ga je ponuda Kompanije „Dunav“ o osiguranju životinja, jer se, kako kaže, njegova porodica bavi proizvodnjom jaja.

  • Osiguranje bi mnogo značilo mojoj porodici i osiguralo naš biznis", rekao je Brković 

 Autor: Tanjug, Goran Đaković

Foto: Aleksandar Mijatovic

Stečajni upravnik Fabrike hleba i mleka doo iz Vranja oglasio je prodaju nepokretne i pokretne imovine ovog preduzeća metodom javnog nadmetanja.

Imovina je podeljena u više delova, a najvredniju celinu čine industrijska pekara, mlekara, dva magacina, laboratorija sa garažom, magacin gotovih proizvoda, dve kotlarnice, portirnica i prodavnica. Pokretnu imovinu čine i četiri kioska i oprema i inventar prema specifikaciji iz prodajne dokumentacije. Početna cena ovog dela imovine iznosi 86 miliona dinara.

Po ceni od 34 miliona dinara prodaju se i građevinski objekti - benzinska pumpa i nadstrešnica zgrade benzinske stanice, kao i pokretna imovina koju čine oprema i inventar prema specifikaciji iz prodajne dokumentacije.

Pravo učešća na tenderu imaju sva pravna i fizička lica koja ispune tražene uslove. Javno nadmetanje biće održano 11. oktobra 2019. godine u 13 časova u Vladičinom Hanu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2622266/prodaje-se-imovina-fabrike-hleba-i-mleka-iz-vranja

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30