U Srbiji je počela žetva pšenice, a prvi rezultati ohrabruju, jer podaci sa terena pokazuju da su dobri i prinosi i kvalitet zrna, kažu u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad i navode da se procenjuje da će ovogodišnja proizvodnja biti veća od 2,5 miliona tona.

Republički zavod za statistiku je objavio da se na osnovu stanja useva sa kraja maja očekuje proizvodnja pšenice od 2,66 miliona tona, što je za 5,3 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini, a u Institutu napominju da bi bilo vrlo dobro da u naredne dve nedelje, do kraja žetve, ne bude padavina, s obzirom da svaka kiša utiče na smanjenje kvaliteta žita.

Po zvaničnim podacima, pod pšenicom je 580.000 hektara, a rukovodilac Odeljenja za strna žita u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Radivoje Jevtić kaže za Tanjug da će se tek po završetku žetve znati tačna površina koja je požnjevena.

„Iz Srema i Mačve dobijamo podatke da su i dobri prinosi i dobar kvalitet. Najbolji proizvođači koji imaju najbolje parcele javljaju nam maksimalne prinose. Jedan proizvođač iz Voganja kod Rume prijavio je 9,43 tone po hektaru, tu je i jedan dobar porizvođač iz Mačve”, rekao je Jevtić.

Naveo je da će u delu Banata biti smanjeni prinosi zbog dugotrajne suše, ali da to smanjenje neće biti značajno.

„Procenjuje se da će proizvodnja pšenice premašiti 2,5 miliona tona. Milion tona je dovoljno za domaće potrebe, a milion i po tona će biti za izvoz”, kaže Jetvić.

Upitan o otkupnoj ceni, Jevtić kaže da bi pšenica namenjena izvozu mogla da dostigne veću vrednost na svetskom nivou.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/457557/Prvi-rezultati-zetve-psenice-ohrabruju-opasnost-od-kise

Nakon nekoliko godina, bez jakog napada i samo uz pojedinačne slučajeve, u vremenski čudnoj 2020. godini, nakon zime skoro bez snega i mraza koji je desetkovao rod voća, nova opasnost nadvila se nad mnoge naše voćnjake krušaka i jabuka.Ervinija ponovo preti voćnjacima. Topla zima i visoke dnevne temperature u vreme cvetanja pogodovale su pojavi ove bakterioze koja može u potpunosti da uništi stabla. Najkritičnije je u voćnjacima krušaka, dunja i jabuka. Za sada, najviše je ugrožena kruška, naročito sorte Santa Marija i Viljamovka.

Bakterijska palež prisutna je u zasadima u kojima nisu na vreme sprovedeni tretmani bakarnim preparatima, a zbog vlažnog proleća, naročito nakon cvetanja, došlo je do jakog napada lisnih vaši koje šire bolest. Zbog čestih padavina proizvođači nisu mogli na vreme da spreče njihovu pojavu. Erwinia amylovora je karantinska bolest i ukoliko dođe do nekontrolisanog širenja i prenosa na druge voćnjake u blizini, inspektori mogu da narede njihovo potpuno krčenje.Zaraza ustvari nastaje za vreme cvetanja i cvet predstavlja ulazna vrata bakteriji. Optimalne temperature su oko 15°C. Zatim, obično do mesec dana nakon cvetanja, dolazi do pojave crne boje lista i izdanaka koji se ubrzo suše. Izdanci klonu i dobijaju oblik "pastirskog štapa", nakon čega se patogen širi na grane, a na kraju i na stablo. Kora dobija crveno-smeđu boju, širi se i puca, a plodovi postaju smeđi i pojavljuje se bakterijski eskudat, kapljice koje se javljuju na površini.Čest uzrok pojave je i rezidba, odnosno, kada se pojave simptomi malo koji voćar dezinfikuje makaze nakon svakog reza ili nakon nekoliko rezova, zbog čega dolazi do širenja na ostatak krošnje. Vetar i kiša takođe prenose bakteriju na druga stabla. Osim lisnih vaši, svi ostali insekti koji lete, takođe i ptice, prenosioci su ervinije.Jedna stvar mora da bude jasna. Borba protiv ovog patogena nije laka i mora da se shvati maksimalno ozbiljno. Postoji više načina. Izdanci i grane režu se do 30 centimetara ispod granice zdravog i zaraženog tkiva, a makaze bi trebalo što češće dezinfikovati alkoholom. Zatim se, jednom sedmično, vrši prskanje bakarnim preparatima, ali u malim dozama, najbolje 0.5 litra na 300 litara vode, da ne bi došlo do oštećenja zdravih plodova.

Streptomicin ne sme da se koristi u zaštiti, zbog zdravstvene bezbednosti ljudi, a bakterija brzo razvija i rezistentnost na njega. Jedan od preparata koji može da pomogne je i "Timorex gold", od ulja čajnog drveta, koji deluje i na plamenjače, botritis i na pepelnicu kod voća i povrća. Preporučena doza je dva litra po hektaru, ali preparat nije jeftin i ne može svaki voćar da ga priušti.Lično, preporučio bih kombinaciju bakra i duvana, to jest cigareta. Koliko god čudno da zvuči, duvan pomaže u borbi protiv ervinije. Duvan iz cigareta, najbolje je skinuti filter, trebalo bi potopiti u kantu od 30 litara vode, najbolje tople i ostaviti da odstoji jedno veče. Prskati u razmeri 1:10, dakle litar ove vode sipati u prskalicu od 10 litara. Prvo obaviti tretman bakarnim preparatima, nakon tri do četiri dana, sa duvanom i tako ponavljati dok se bolest ne povuče. Naravno, rezidbom bi trebalo odstraniti grane koje se suše.Ovo govorim na osnovu iskustva sa jednim zasadom dunja gde je sprečeno širenje bolesti. Dakle, voćari ne bi trebalo da očajavaju, ako se pojavi ervinija, već moraju da se uhvate u koštac sa njom. Najverovatnije će, zbog toplijih proleća, biti sve prisutnija u našim zasadima i ponovo ćemo morati, hteli ili ne, da naučimo da živimo sa njom.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/bakterioza-ervinija-ponovo-napada-vocnjake-zastite-ih-duvanom/61076/

Kroz program INTERREG – IPA CBC Mađarska – Srbija, Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, krajem 2018. godine odobren je projekat pod nazivom ''Creation and Positioning of Danube Wine Route as a Touristic and Cultural Brand In the Cross – Border Region'' (“Kreiranje i pozicioniranje Dunavske vinske rute kao turističkog i kulturnog brenda u prekograničnoj regiji”), skraćeno: Dunavski put vina (Danube Wine Route)Projekat je sproveden u partnerstvu sa opštinom Sremski Karlovci i Udruženjem Fruškogorski klaster vinogradara i vinara "Alma Mons", Sremski Karlovci, kao i sa partnerima iz Mađarske, Većem Županije Bač–Kiškun.Osnovni cilj projekta bio je kreiranje zajedničkog, održivog turističkog i kulturnog proizvoda nastalog kombinovanjem vinskog i kulturnog turizma kroz brendiranje, marketing i promociju proizvođača vina iz regije Bač–Kiškun, kao i proizvođača vina sa teritorije Vojvodine (Fruška gora sa tokom Dunava i okolinom).

Ukupna odobrena vrednost projekta je 377.040 evra, a on je sproveden u periodu od 20 meseci, 2019. i 2020. godine.

Centralni deo projekta bio je izrada i stavljanje u funkciju broda za koji je zadužena Opština Sremski Karlovci. To je specijalizovan brod na kome će biti održana većina kulturnih i promotivnih programa čiji je cilj da, uz promociju vinskih puteva Vojvodine i Županije Bač–Kiškun, promovišu i kulturne kapacitete, kulturni turizam, revitalizaciju kulturnog nasleđa, podsticanje interkulturalnog dijaloga i međuregionalne saradnje, decentralizaciju kulture i reintegraciju AP Vojvodine u evropski kulturni prostor. Nakon završetka projekta brod ostaje u trajnom vlasništvu Opštine Sremski Karlovci, a po potrebi će ga koristiti i Pokrajinska vlada.

Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, u okviru projekta, vodio je brigu o brendiranju projekta, dizajnu, pripremi i štampi promotivnih materijala, izradi i mapiranju vinske rute i drugih kulturnih sadržaja sa prikupljanjem izložbenog materijala, izradi i postavljanju info znakova, promociji projekta u okviru sajamskih manifestacija i blagovremenom odabiru i organizaciji programa kulture (izložbi, koncerata, nastupa folklornih ansambala, kao i promocija).

Udruženje Fruškogorski klaster vinogradara i vinara "Alma Mons" bilo je zaduženo za istraživački deo o vinskom turizmu u Bačkoj i Sremu, kao i organizaciju stručnih skupova o toj temi.

Partneri iz Mađarske bili su zaduženi za promotivni film, internet stranicu, materijale sa vinskih degustacija, kao i za zajedničku razvojnu i marketinšku strategiju.

Sam projekat ima veliki uticaj na razvoj vinogradarstva, vinarstva, turističke ponude, očuvanje kulturnog nasleđa kroz različite manifestacije i razvoj partnerskih mreža u okviru projektnog partnerstava između Republike Mađarske i Republike Srbije.

Rezultati projekta, ključni za razvoj vinarstva, vinogradarstva, turizma i kulturne ponude, kao sastavni deo regionalnog razvoja kroz pomenute sektore su:

KREIRANA VINSKA RUTA (MAPA). Mapa je u elektronskom obliku na sajtu projekta na adresi www.danubewineroute.com Pokrajinski sekretarijat za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

ODRŽANE RADIONICE ZA VINARE (Stručne radionice, predavanja i degustacije), Zajednička marketing strategija – Klaster vinara i vinogradara "Alma Mons", Sremski Karlovci.

IZGRAĐEN BROD (koji bi trebalo da bude u funkciji Opštine Sremski Karlovci, za promociju vinskih puteva, promociju vinara i vinogradara, dunavskog turizma i unapređenje regionalnog razvoja i održivosti DUNAVSKOG REGIONA.

Sekretarijat za kulturu, javno informisanje je kao najlepši deo projektnih aktivnosti za sam kraj organizovao koncerte – muzičke performanse, među njima: tamburaški orkestar, rok bendove, savremenu muziku, folklornu trupu i najstariji dečji hor u Novom Sadu "Zvončići".

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/dunavska-vinska-ruta-kao-turisticki-i-kulturni-brend_1140372.html

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisalo je Кonkurs za raspodelu sredstava za izvođenje radova na zaštiti, uređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta u 2020. godini. Кonkurs se odnosi za nova investiciona i druga ulaganja u 2020.godini koja obuhvataju nabavku nove opreme za navodnjavanje na parcelama registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, iskop/ bušenje bunara u funkciji navodnjavanja na parcelama registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.

Prihvatljiva investiciona ulaganja za nabavku nove opreme za navodnjavanje su: pumpe, agregati za pumpu,manometri, razvodne cevi, kapaljke, rasprskivači, kišne rampe, rezervoari…Sva oprema koja je predmet ostvarivanja prava na sredstva mora da bude u funkciji navodnjavanja parcela prijavljenih u Obrascu prijave. Minimalni iznos investicije bez PDV je 40.000 dinara, a maksimalni 3.000.000 dinara, odnosno 60% vrednosti nabavljene opreme (bez PDV).

Prihvatljiva investiciona ulaganja u smislu Кonkursa za iskop/bušenje bunara u 2020.godini su: zemljani radovi na iskopu/bušenju bunara; radovi koji otpočinju nakon zaključenja ugovora sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Maksimalni iznos povraćaja je do 3.000din po dužnom metru, odnosno 180.000 po podnetom zahtevu bez PDV.

Prijava na Кonkurs podnosi se Ministarstvu zaključno sa 06.07.2020. godine. Rang lista se utvrđuje na osnovu redosleda prijava.

Za sve bliže informacije o konkursu, novovaroški poljoprivrednici se mogu informisati u Odeljenju za privredu i lokalni ekonomski razvoj, svakog radnog dana od 08-15 časova, kancelarija br. 307 ili na telefon 62-140.

Izvor:https://ppmedia.rs/drzava-subvencionise-uredjenje-i-zastitu-poljoprivrednog-zemljista/

Povodom žalbi višnjara na procenu klase višanja pri samom otkupu, a s nižom priznatom klasom ide i niža cena, na teren će izaći poljoprivredna i tržišna inspekcija, i to uz asistenciju policije.

Uz pomoć pripadnika MUP-a inspekcije će "izvršiti detaljnu kontrolu svih otkupnih mesta na jugu Srbije", kažu za Tanjug u Ministarstvu poljoprivrede.Kontrola će biti obavljena i u Merošini i Blacu, a kako bi se "stalo na put nakupcima" koji, kako navode u resornom ministarstvu, "ucenjuju proizvođače niskim cenama usled navodne niže klase višanja".

Prethodnih dana su predstavnici Ministarstva poljoprivrede razgovarali na terenu sa proizvođačima i otkupljivačima kako bi se rešio problem otkupa višnje na terenu.

Višnjari su nezadovoljni otkupnom cenom od 25 dinara po kilogramu, jer samo berače moraju da plate od 15 do 20 dinara.

Neki hladnjačari u prokupačkom kraju su obustavili otkup jer su hladnjače pune, a pritom je kvalitet ovogodišnjeg roda višanja lošiji jer je zbog velikog broja kišnih dana za trećinu manji veći procenat suve materije i šećera u plodu od prosečnog.

Cenom nisu bili zadovoljni ni prošle godine, kada je bila 30 do 50 dinara jer je i to cena, kako kažu, dovoljna samo za pokriće ulaganja u višnjike.

Doduše, i ove godine ima onih koji će proći zadovoljavajuće, jer su rod prodali po prethpdnim ugovorima i ceni od 45 dinara po kilogramu.

Izvor:https://mondo.rs/Info/Ekonomija/a1343419/Otkup-visanja-policija-i-inspekcija-u-kontroli.html

Ukoliko vas put nanese na sam jug Srbije - u Vučje, imaćete priliku da vidite prave prirodne lepote, skrivene iza planina i velikih kamenih gromada. Vučje, nekad jako i razvijeno, sa poznatim privrednim gigantima poput firme "Porečje Vučje" koja je sada u stečaju, danas simbolizuje mesto u kome je vreme stalo, bar za tridesetak godina unazad. Fabrike su stale, međutim, poljoprivreda nije! Voćarstvo, kao jedan od primata u poljoprivrednoj proizvodnji ovog kraja i dalje prednjači kvalitetom, sortimentom i raznovrsnošću. Kruška, šljiva, jagoda, malina, samo su neke od voćnih vrsta koje se gaje na ovim prostorima.
Iako je veliki procenat stanovništva otišao za „boljim životom", najjači i najhrabriji su ostali da se bore. U nadi da će država imati obzira i ambicije da ulaže i preporodi ovo mesto, upravo zbog takvih vrednih ljudi koji su uprkos svemu ostali da na svom parčetu zemlje žive i dočekaju starost.
Pregršt prelepih lokaliteta u samoj okolini Vučja, čine ovo mesto jedinstvenim, kako zbog netaknute prirode, tako i zbog specifične strukture terena. Smenjuju se visoka brda i stene, sa prostranim ravničarskim predelima. U ovom broju Vam otkrivamo šta to krije Vučje i šta možete posetiti ukoliko ste ljubitelj prirode?
Reklo bi se, jedinstveno čudo prirode, živopisna, hladna i oštra reka Vučjanka, koja se sa više od 300 metara pada spušta niz glatko i hladno kamenje kanjona. U svom kanjonu dugačkom 2 kilometra, prepunog tesnaca i brzaka, rezultat toga je korito puno virova, koje lokalno stanovništvo zove „Đokini virovi".Dugačka je 18 kilometara, a izvire na planini Kukavici na oko 1100 metara nadmorske visine.
Na poslednjoj četvrtini kanjona nalazi se hidrocentrala, mali vodopad i kupalište sa odmaralištem koje je u funkciji tokom eta i otvoreno za kupače. Upravo je na om mestu postavljena brana, koja svojim pivremenim zatvaranjem transformiše, brzu planinsku reku u bazen za kupače. Na istom lokalitetu nalazi se hotel "Orlovo gnezdo", moglo bi se reći zaboravljen i ruiniran, baš kao i Vučje, no uvek treba biti optimističan i pun nade. Dokle god bude bilo turista i lokalnih posetilaca u velikom broju, turistička organizacija će valjda odraditi svoj posao i preporoditi ovaj turistički lokalitet. Đokini virovi se nalaze u najužem delu kanjona gde širina samog kanjona kod gornjeg vira iznosi svega 5 metara.
U toku vrelih letnjih dana, možete se rashladiti hladnom vodom ove planinske reke, a kada intenzitet vode pod uticajem letnjih suša bude slabiji, možete se istražiti čak i manje pristupačne delove kanjona.
Dobrodošli na jug Srbije!

Izvor: Agrobiznis magazin 

Uprkos lošem vremenu tokom vegetacije, berba graška u Banatu dobro napreduje. Prosečan prinos je četiri do pet i po tona po hektaru, a gde ima sistema za zalivanje – i sedam tona. Graškom je ove godine u Srbiji zasejano sedam hiljada hektara, i uz dobar rod ratari računaju da će na izvozu zaraditi i više od uobičajenih 8 mil USD.

Zbog dugotrajne suše, proizvođači su morali četri puta da zalivaju njive sa po 20 litara vode po kvadratnom metru, i kažu, ove godine su dobro naučili koliko se isplati uložiti u zalivni sistem.

- Mogu da kažem da je ovo bila izuzetno teška naporna proizvodna godina, ali eto, uz našu uspešnu saradnju, uz korišćenje dosta zalivnih sistema i savremene tehnologije i tehnike uspeli smo da ostvarimo visoke i zavidne prinose - rekao je Zoran Drobnjaković, upravnik ratarske proizvodnje Mihajlovo.

Grašak sa njiva odmah ide u fabriku na preradu kako zrno ne bi gubilo na kvalitetu, ali pre isporuke, prva analiza.

- Zadovoljni smo sa kvalitetom i tenderom, tender je u stvari količina suve materije u grašku i momentalno je stotinu četrdeset, što obećava. Znači da ćemo imati dobar prinos i kvalitet graška - ističe agronom Zorica Jurišić.

Sama berba graška radi se uz pomoć najsavremenije tehnologije i najnovijih kombajna. Jedan savremeni kombajn košta i oko pola miliona evra. Radi se u tri smene i kako se očekuje, kompletna berba graška mogla bi da bude završena u narednih desetak dana.

Grašak je jedini povrtarski proizvod koji je u jednom periodu vanrednog stanja nedosatajao na našem trzištu, ali to se neće ponoviti, obećavaju proizvođači.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2929680/grasak-proizvod-koji-nam-je-nedostajao-tokom-vanrednog-stanja-a-sada-moze

Poljoprivrednici su, uglavnom, završili obimne radove na njivama i polako počinju da se pripremaju za žetvu. Najveću finansijsku pomoć, baš kao i voćari, povrtari i pčelari imaju od Uprave za agrarna plaćanja, na čije podsticaje mogu da računaju gotovo cele godine, u zavisnosti od grane poljoprivrede kojom se bave.Direktorka Uprave za agrarna plaćanja Biljana Petrović je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekla da Uprava ima podsticaje u nekoliko grupa – direktni podsticaji, podsticaji ruralnog razvoja, IPARD program, kreditna podrška."U zavisnosti od proizvodnje kojom se bave, mogu da osstvare razne podsticaje, za svaku granu poljoprivrede i sektor postoje podsticaji koji im mogu pomoći u proizvodnji, bilo da dobiju povraćaj za investiciju ili da podnesu zahtev za IPARD pre realizacije investicije", navela je Petrovićeva.

Osnovni uslov za sve podsticaje je da podnosilac zahteva ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo.

"Posebni podsticaji postoje za mlade do 40 godina, a kod drugih podsticaja prijave mogu da podnesu i stariji, ali mlađi uvek imaju prednost", napominje direktorka Uprave za agrarna plaćanja.

Još danas traje javni poziv za pčerale i nabavku novih traktora. Ukupno se za podsticaje prijavi oko 15.000 pčelara, a dobija se 800 dinara po košnici.

Kada je reč o nabavci novih traktora, povraćaj je maksimalno do 800.000 dinara. Za razvijena područja povraćaj je 50 odsto, a za ruralna 60 odsto.

"Veliku" i skupu mehanizaciju kupuju veliki poljoprivrednici, i to uglavnom kroz IPARD program, navodi direktorka Uprave za agrarna plaćanja.

Zahtev za podsticaj može podneti svako ko ima više od dva hektara zemlje, a maksimalan povraćaj je milion evra.Govoreći o podsticajima za stočare, Petrovićeva je rekla da ih oni dobijaju po grlu stoke, a mogu da podnesu tri zahteva u jednoj godini.

"Moraju da grupišu svoju prodaju kako ne bi slali ponaosob za svako grlo. Povraćaj je i do 15.000 po grlu. Godišnje stigne oko 40.000 zahteva", navodi direktorka Uprave za agrarna plaćanja.

Prema njenim rečima, poljoprivrednici najbolje prate tržište i znaju šta se dešava. Zadatak Uprave je, kaže, da ih osluškuje i gleda kako da izađe u susret kroz pravilnike.

Objasnila je da stočari "mogu da dobiju sve".

"Ako nemaju novca, mogu da podnesu zahtev za kredit za kupovinu stoke sa kamtnom stopom od jedan odsto. Sledeća stavka je da, ako su to ženska grla stoke, mogu da traže povraćaj od Uprave od 50 odsto, odnosno 65 u nerazvijenim područjima. Nakon prodaje teladi mogu da dobiju podsticaj od 15.000. Pored toga, mogu da zidaju štalu, da se bave preradom, da kupuju mehanizaciju. Od početka do kraja proizvodnje smo sve pokrili", istakla je Petrovićeva.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4003081/podsticaji-poljoprivreda-uprava-za-agrarna-placanja.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31