Konačno je Srbija dobila pravi med, nudi ga firma HONEY MED iz Vučaka kod Smedereva! I to ne samo što je pravi, on je, o zamislite „čuda“ i PRIRODAN, kako suprotno zakonu piše na kutiji! I takođe ne samo što je pravi, on je, zamislite i to „čudo“, 1000% MED, opet suprotno zakonu! Ovu bruku je SPOS odmah po saznanju prijavio veterinarskoj inspekciji, očekujemo brzu reakciju inspektora.

Podsećamo, MED MOŽE BITI SAMO MED. Ne postoji prirodan med, jer je svaki prirodan, veštački med ne postoji, sem u žargonu. Takođe je zakonom zabranjeno stavljati na etiketi da je neki med 100% med, ili 1000% med. Takođe, treba reći da 1000% u stvarnom svetu ne postoji, sem u žargonu, nešto može biti samo 100%, ali je za med zabranjeno stavljati da je 100% med, jer je med po svojoj prirodi već sam po sebi i prirodan i 100% a zabranjeno je stavljati odrednice koje to potenciraju, jer su to opšte poznate činjenice.

Pozivamo još jednom sve potrošače pčelinjih proizvoda, kao i sve pčelare, da čim primete ovakve „bisere“ ili postave opravdanu sumnju da neki med na tržištu nije ispravan, to odmah prijave veterinarskoj inspekciji, a ako se plaše iz ne znamo kog razloga, neka prijave SPOS-u, a SPOS će obavestiti inspekciju ne spominjući njihovo ime.

Izvor:http://spos.info/1000-med-svetsko-cudo-u-srbiji/

Domaćinstvo Jovanović iz sela Zagorica, nedaleko od Topole, od davnina se bavi pečenjem rakije, ali one tradicionalne šljivovice. Međutim, ove godine na tom imanju je potekla prva malinovača i kupinovača.

- Pored naše obavezne i daleko prepoznatljive, šljivovice pekao sam rakiju od svih vrsta voća koje uspeva kod nas. Čak i od nekoliko vrsta južnog voća, sve to iz radoznalosti, da vidimo kakva je. Ove godine sam po prvi put pekao rakiju od kupine i maline. Vrlo je jednostavan proces, ali mislim da nema nekog smisla raditi na veće količine. Aroma i kvalitet dobijene rakije nije po mom ukusu, očekivao sam mnogo više. Oni koji su imali prilike da probaju ovu rakiju se ne slažu sa mnom, kažu da je dobra - rekao je za TopPres Dragan Jovanović.

Domaćin otkriva kako teče proces pripreme ove rakije:

- U posudu stavim 70 kilograma kupine koja tu prevri (fermentira), potom dodam 10 kilograma šećera rastopljenog u 30 litara vruće vode i onda sve to dobro izmiksujem uz pomoć hiltija i merača za glet masu. Fermentacija kreće neposredno posle mešanja. Posle tri nedelje kljuk ide u kazan i pristupa se pečenju (destiliranju). Jedan kazan ovako pripremljenog kljuka dao je 18 litara rakije jačine 20 gradi. Isti je postupak i prilikom pripreme kljuka od maline, mušmule, dudinje, jagode, banane.

Jovanović kaže da tradicionalnu šljivovicu ipak ne mogu da zamene neke nove vrste rakija, te da su one namenjene manjim količinama.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2688653/rakije-od-maline-i-kupine-iz-topole-ima-li-sljivovica-konkurenciju

Srbija bi u roku od nekoliko dana mogla da uspostavi 24-časovno radno vreme fitosanitarne i veterinarske inspekcije na graničnom prelazu Preševo, izjavio je Tanjugu ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, povodom dogovora u Ohridu o "malom Šengenu" koji se odnosi na inspekcije na granici.Najveći protok robe se očekuje na graničnom prelazu Preševo i, uz manje tehničko osavremenjavanje, Srbija će u kratkom roku biti spremna da na ovom prelazu uvede novi vid kontrole, rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

- To konkretno znači da naši granični prelazi, i sa jedne i sa druge strane, 24 sata dnevno imaju fitosanitarnu i veterinarsku kontrolu koje uključuju kontrolu biljaka, mesa i mesnih prerađevina, mleka i svega ostalog.

Još jedna važna stvar u celoj priči je da priznamo rezultate istraživanja laboratorija iz svake zemlje, da ne bi moralo da se ponovo uzima uzorak čim se pređe granica.

Kada se sve to usaglasi, mi ćemo imati jedan potpuno normalan tok koji se neće puno razlikovati od kretanja robe po Evropskoj uniji - kazao je ministar.

Tehnički detalji će biti usaglašeni na narednim sastancima Vučića, Rame i Zaeva, i u narednih mesec dana bi trebalo da budu poznati i rokovi za realizaciju, dodaje ministar.

Izvor:https://www.okradio.rs/vesti/lokalne/koje-novine-uvodi-mali-sengen-na-prelazu-presevo-video_76340.html

Prema najnovijim istraživanjima u Srbiji svaki drugi korisnik mobilnog telefona imao je polomljen ekran ili veće fizičko oštećenje telefona, dok je svakom petom vlasniku mobilni ukraden.
Popravka kod neovlašćenog servisera obično je jeftinija nego u ovlašćenom servisu, ali se time gubi garancija proizvođača. Ovaj i drugi brojni razlozi dovoljan su argument da svoj mobilni telefon osigurate polisom „Dunav osiguranja“.
Kompanija „Dunav“ svim vlasnicima novih mobilnih telefona kupljenih u mts poslovnicama omogućava osiguranje mobilnih telefona, novom polisom, jedinstvenom na srpskom tržištu.
Šta pokriva polisa osiguranja?
- mehanička oštećenja, uništenje uređaja i štete koje nisu pokrivene garancijom, uključujući i lom ekrana,

- nestanak ili gubitak telefona usled provalne krađe i razbojništva,

- oštećenja usled direktnog dejstva tečnosti ili isparenja izazvanih vodom i drugim tečnostima i

- troškove neovlašćenog korišćenja uređaja u slučaju provalne krađe i razbojništva.
Polisom osiguranja dobijate popravku telefona u ovlašćenom servisu u slučaju fizičkog oštećenja, ili novi uređaj u slučaju provalne krađe i razbojništva.
Kako i gde možete da osigurate svoj pametni telefon?
Kada izaberete telefon u mts poslovnici i odlučite se za postpejd tarifu, kod prodavca telefona možete ugovoriti i zaštitu za svoj novi uređaj – polisu osiguranja koja će ga štititi tokom perioda otplate (24 meseca).
Procedura je jednostavna, a visina premije osiguranja zavisi od cene kupljenog mobilnog telefona. Za telefon čija je vrednost do 19.360 dinara, mesečna premija iznosi 199,50 dinara, a za uređaj čija je cena do 38.720 dinara – visina premije je 378 dinara. Ovom polisom moguće je osigurati i telefone čija je cena viša od navedenih primera.
Kako i gde prijaviti štetu?
Šteta se prijavljuje u roku od tri dana:
- u mts poslovnici,
- na broj telefona Kol centra osiguravača 0800 130 147 – poziv je besplatan, ili
- na i-mejl adresi Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Za više informacija obratite se prodavcima na prodajnim mestima mts ili se informišite na sajtu mts (www.mts.rs) odnosno Kompanije „Dunav osiguranje“ (www.dunav.com).

 

Izvor: Agrobiznis magazin

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je poljoprivrednim zadrugama ugovore o dodeli bespovratnih sredstava za kupovinu opreme i sistema za unapređenje poljoprivredne proizvodnje i opreme za prerađivačke kapacitete.

Kako je saopšteno iz Pokrajinske Vlade, Reč je o 14 ugovora vrednih 150 miliona dinara, a realizaciju ovog konkursa sprovela je Razvojna agencija Vojvodine sa 50 miliona dinara.

- Ovo je nova podsticajna mera Razvojne agencije Vojvodine, koja će omogućiti nabavku najsavremenije opreme poljoprivrednim zadrugama i koju ćemo nastaviti da realizujemo i u narednim godinama. Od formiranja 2016. godine do danas, Agencija je opravdala svoju ulogu podsticajima za novo zapošljavanje i za nabavku mašina i opreme, pre svega u malim i srednjim kompanijama, ali je poboljšala i poslovni ambijent i omogućila zapošljavanje, posebno u manjim sredinama, vodeći se načelima transparentnosti i jasnih kriterijuma prilikom dodele sredstava - izjavio je predsednik Mirović.

Kako je dodao, Razvojna agencija Vojvodine imala je važnu ulogu u promociji potencijala AP Vojvodine u zemlji i inostranstvu, i neki od investitora u narednim mesecima doći će u AP Vojvodinu zahvaljujući njenom angažmanu.

- Cilj nam je da zajedno sa Pokrajinskim sekretarijatom za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu pružimo podršku domaćoj privredi, preduzetnicima i domaćim zadrugama - kazao je direktor Razvojne agencije Vojvodine Nikola Žeželj.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2688188/zadrugama-u-vojvodini-150-miliona-dinara-za-unapredjenje-poljoprivredne-proizvodnje

Predlogom budžeta za 2020. godinu, srpskom agraru namenjene su približno 52 milijarde dinara. Obavezan iznos za subvencije neće biti manji od 35,6 milijardi dinara, što je 900 miliona dinara više nego ove godine. Ministar poljoprivede Branislav Nedimović je rekao za RTS da se iz subvencija ne isključuje niko ko je već imao to pravo, a da se uvode posebne mere podrške za mlade poljoprivrednike, vinare, za organsku proizvodnju...Branislav Nedimović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da se, ako sve bude usvojeno, očekuju se dva do tri puta veće subvencije za organske proizvođače i za vinare.Ministar je istakao značaj stočarstva i naveo da je u Srbiji veoma malo genetskog potencijala i da je potebno više teladi. Zbog toga se, na inicijativu banatskih stočara, uvodi povećan iznos subvencija za krave za proizvodnju teladi sa 25.000 na 40.000 dinara, a priprema se i subvencionisani kredit za njih.

Nedimović je rekao da je odziv mladih veoma dobar i dodaje da je sada izmenjen pravilnik i da mogu da konkurišu svi koji su članovi gazdinstava.

Dodao je i da se priprema zakon o regulisanju cena na tržištu poljoprivrednih proizvoda za koji očekuje da bude usvojen sledeće godine. Kako je istakao, važno je da se zna ko može da okupljuje poljoprivredne proizvode.

Takođe, Nedimović je rekao da se očekuje sistem očekivanih cena za 20 najtraženijih poljoprivrednih proizvoda, što smatra ozbiljnim napretkom. Kaže da će se već u januaru izaći sa očekivanim cenama.

Rekao je i da očekuje dobre vesti kada je reč o "Budimci" i da se sutra završava prijava potencijalnih kupaca.

"Bio bih najzadovoljniji kada bi to bio ozbiljan investitor koji bi okupio voćare iz tog kraja", naveo je Nedimović i dodao da, prema njegovim saznanjima, zasad ima tri zainteresovana investitora.

Govoreći o najavljenom nacionalnom investicionom planu, kaže da je poljoprivreda inkorporirana u njega i da će sve biti uloženo u investicije koje bi trebalo da povećaju konkurentnost domaćih poljoprivrednika.

Ističe da je, od 2016. do 2020. godine za 45 odsto povećan budžet za poljoprivedu, za subvencije.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3733629/kakve-subvencije-ocekuju-poljoprivrednike-sledece-godine.html

Valjevski i vranjanski poljoprivrednici, njih 40, nalaze se u poseti Mađarskoj i Poljskoj kako bi se upoznali sa iskustvima tamošnjih proizvođača. Oni su put ove dve evropske zemlje otputovali o trošku grada, a među destinacijama bio je Muzej poljoprivrede u Budimpešti, gde je postavka agrarnog razvoja. Inače, danas u sektoru poljoprivrede u Mađarskoj je zaposleno 4,8 odsto stanovništva.

U Poljskoj ih je dočekao vlasnik jednog od najvećih poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji grada Vroclav. Jozef Bialka na 275 hektara gaji malinu, ribizlu, šljivu, kruške, jabuke. U sezoni zapošljava 70 radnika.

„Gazdinstavo koje smo posetili nije orijentisano samo na jednu voćnu kulturu što je slično kao kod nas. Naš domaćin proizvede velike količine voća i verovatno je tu veća zarada. U sam posed je dosta uloženo novca što se kroz plasman proizvoda sigurno isplati“, preneo nam je svoje utiske poljoprivrednik Aleksandar Vuković, koji je prvi put otišao na ovakvo jedno putovanje.

Posebna atrakcija bila je poseta rudniku soli iz 13. veka “Velička”, nedaleko od Krakova. Rudnik je zatvoren 1996. godine jer više nije bilo ekonomskog interesa za eksploataciju soli.

„Poljska je jedan od najvećih proizvođača bobičastog voća i to je bio jedan od razloga za posetu ovoj zemlji. Želeli smo da naši poljoprivrednici iz prve ruke od svojih kolega čuju kako uspevaju da budu konkurentni na tržištu i da uz to postignu dobru cenu za svoje proizvode. Pored informacija o podsticajima koje dobijaju tamošnji poljoprivrednici, našim proizvođačima bitno je da saznaju koje oni tehnologije koriste u proizvodnji“, kaže Bojan Bošković, direktor Javnog preduzeća “Agrorazvoj – valjevske doline”.

Ovo studijsko putovanje organizovao je grad Valjevo u okviru Programa podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji realizuje preduzeće “Agrorazvoj – valjevske doline”.

Izvor:https://patak.co.rs/poljoprivrednici-u-poseti-madjarskoj-i-poljskoj/

Institut za voćarstvo Čačak imao je, pre svega, jednu uspešnu naučnu godinu, pored postignutih zavidnih rezultata u oblasti redovnih projekata koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, realizovano je i pet projekata finansiranih od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u vrednosti od preko 20 miliona dinara, a potpisani su i novi ugovori za sledeću godinu”, rekao je za GZS, Milan Lukić, direktor Instituta.

„Četvoro saradnika, kolega je izabrano u više naučno zvanje i sedam naučnih radnika pokrenulo je postupak u izboru za više naučno zvanje. Zaista jedna uspešna godina u oblasti naučnog rada”, kazao je Lukić dodajući da je ponosan i na 17 doktora koji su zaposleni u Institutu i koji svojim timskim radom nastavljaju da ovu naučnu instituciju drže na mestu vodeće u oblasti voćarstva gde su stvorene brojne sorte voćaka, a u kojima prednjače šljive.„Šljiva je naša nacionalna voćka i ona dominira na našim prostorima. U projektu rejonizacije koju finansira Ministarstvo poljoprivirede, tokom ove druge godine uspeli smo da pozicioniramo šljivu tamo gde ona zapravo i treba da bude, ali uporedo sa njom i druge voćke. Svakako, u šljivarstvu naše zemlje, dominiraju sorte stvorene u Institutu za voćarstvo u Čačku. Prvenstveno čačanska lepotica, čačanska rodna, ali ono što me posebno raduje jeste sve veće interesovanje za naše novije sorte pre svega nada, kao i one koje su priznate, petra i divna. NJih nemamo još u ponudi, ali u skladu sa Zakonskom regulativom za proizvodnju sadnog materijala imaćemo ih tokom 2021. godine, tako da mogu da zaključim da je šljiva vodeća vrsta voćaka u našoj zemlji. Ne treba ni zanemariti malinu koja je veoma dominantna i značajna ne samo po proizvodnji već i deviznom prilivu koju naša zemlja ostvaruje izvozom plodova”, navodi Lukić osvrnuvši se na dugogodišnje probleme u malinarstvu.

„Imali smo veliki broj ranih sastanaka kada su u pitanju malinari sa resornim Ministarstvom, problemi leže počev od tehnologije gajenja, kvaliteta sadnog materijala. Zaključak je da u Srbiji ne postoji dovoljna količina kvalitetnog sadnog materijala. Proizvođači su se dovijali na različite načine, presađivanjem sadnica iz rodnih zasada, što doprinosi značajnom smanjenju prinosa i kvaliteta maline. Ukoliko su zvanični i statistički podaci tačni, prinos od 5 do 7 tona po hektaru je prinos koji je apsolutno ne primeren i gde nikakva cena ploda maline ne može nadoknaditi troškove uložene u proizvodnju. Sve zajedno, i tehnologija, i sadni materijal, i područja na koje treba gajiti maline, a koja su delimično i dobrim delom urađena u okviru rejonizacije zaključno sa ovom drugom godinom, sve to zajedno treba da da jedan daleko bolji rezultat, da se malina vrati tamo gde treba da bude, da ima prosečne prinose od minimum 12 do 15 tona po hektaru. Uporedo sa plasmanom zamrznutih plodova, imamo jedan viši stepen prerade plodova i proizvod sa dodatom vrednošću koji na inostranom tržištu ima višu cenu, kvalitet kakva je ariljska malina , odnosno kakva je generalno srpska malina, proizvod zaštićene kategorije, zaštićenog porekla srpske maline i ukoliko je to jedan viši stepen prerade, naravno da će svi u lancu i proizvodači i preradjivači i oni koji prodaju finalni proizvod imati daleko bolju zaradu”, rako je Lukić.
On smatra da će rejonizacijom mnogi problemi u voćarskoj proizvodnji biti rešeni.
„Ministarstvo je pre dve godine prepoznalo potrebu da se uradi rejonizacija, ja bih rekao da je to jedna makrorejonizacija imajući u vidu da radimo 17 vrsta voćaka, zajedno sa Poljoprvrednim fakultetom u Novom Sadu, i Zemunu , na području cele Srbije sa ciljem da upravo prema agrotehnološkim uslovima, klimatskim i zemljišnim činiocima i karakteristikama pojedinim biljnih vrsta pozicioniramo tamo gde treba, i gde postoje najbolji uslovi za gajenje, pri čemu treba istaći da svaka vrsta voćke ima svoje zahteve kada je u pitanju klima i zemljište, poput kajsije, breskve i maline koje se ne mogu gajiti svuda kao šljiva koja je kospoliti, i može se gajiti na području čitave Srbije”, kaže direktor Instituta.

Kada je reč o voćkama koje nisu dovoljno zastupljene i zapostavljene, Lukić ističe da je ove godine nešto manja potražnja za sadnicama leske i on sama nema objašnjenje šta su razlozi, imajući u vidu da dolaskom nekih stranih kompanija postoji potražnja za ovim plodovima, a proizvodnja, uz minimalna ulaganja i fizički rad, isplativa. Ujedno, on se osvrnuo na buduće planove Instituta i očekuje da će ova ustanova uspeti da sve planirane projekte realizuje na vreme.

„Tokom sledeće godine se menja način finansiranja nauke u Srbiji, prvenstveno finansiranja Instituta, prelazak na institucionalno finansiranje, tako da nas očekuje jedan težak i naporan rad. Priprema programa za oblast istraživanja, konkurisanje za veliki broj projekata kod Fonda za nauku, koji je osnovan tokom ove godine, preko Inovacionog fonda i jedan kompletno nov način funkcionisanja Instituta . Već smo kod Fonda za nauku konkurisali sa četiri projekta i očekujemo ishod, a svakako u narednoj godini bićemo spremni kad bude raspisan poziv”, kaže Lukić.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest279037.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30