Država će za podršku pogođenim građanima i privredi utrošiti 5,2 milijarde evra. Kada su u pitanju porezi i doprinosi njih će privrednici moći da  plate odloženo na 24 meseca i otplata neće početi pre početka 2021. godine. Takođe, odlaže se i plaćanje PDV-a za drugi kvartal i akontacije poreza na dobit.

Među novim merama koje je saopštio ministar Siniša Mali pre svega svi poljoprivrednici koji imaju više od 18 godina mogu da računaju na po 100 evra jednokratne podrške, isplata će biti u dinarskoj protivvrednosti, na lične račune građana. Takođe, država kroz ovaj paket mera izdvaja 2,2 milijarde evra za jeftine kredite sa fiksnom kamatnom stopom.

U narednih 10 dana Vlada Srbije će usvojiti Uredbu kojom će se urediti pravno ovaj način podrške građanima i firmama. Ministar Mali je potvrdio nedavnu najavu Predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će zaposleni u malim preduzećima i zanatskim odnosno preduzetničkim radnjama dobiti po tri mesečne zarade.

Što se sektorskih mera tiče o tome će se naknadno odlučivati. Ministar Siniša Mali je pomenuo da se posmatra sektor turizma i ugostiteljstva, u okviru poljoprivrednog sektora posebno je pomenuo proizvodnju mleka i povrća gde se sagledava situacija.

Mere podrške neće biti dostupne onima koji su smanjili broj zaposlenih za više od 10%.

Zanimljiva inicijativa od pijaca!

SAČUVAJMO NAŠE MALE POLjOPRIVREDNE PROIZVOĐAČE - SAČUVAJMO BEOGRADSKE PIJACE

JKP „Gradske pijace“ u cilju pomoći građanima i malim poljoprivrednim proizvođačima, pokreću novi način snabdevanja sugrađana.

Na internet starnici JKP “Gradskih pijaca” uskoro kontakti proizvođača koji će vršiti kućnu dostavu svim našim sugrađanima koji žele da na svojoj trpezi imaju domaće proizvode iz bašti naših poljoprivrednika.

Ideja je pokrenuta sa ciljem da se pomogne poljoprivrenim proizvođačima, da ih sačuvamo, a ujedno da naši sugrađani imaju svoje namirnice koje su navikli da pazare na beogradskim pijacama.

Spisak svih zakupaca sa beogradskih pijaca koji će stanovnike Beograda snabdevati poljoprivrednim proizvodima voćem, povrćem i mlečnim proizvodima biće objavljeno na internet prezentaciji preduzeća JKP „Gradske pijace“, Facebook i Instagram stranici.

Pratite nas i zajedno sačuvajmo naše male poljoprivredne proizvođače.

OTKUPNE CENE MLEKA PO STAROM BEOGRAD, 31. mart 2020. (FoNet) - Kompanija Imlek saopštila je danas da usled novonastale situacije u zemlji neće smanjivati otkupnu cenu mleka svojim kooperantima. U saopštenju se navodi i da neće biti smanjivanja otkupnih količina mleka, a da će ta kompanija kao i do sada, nastaviti sa redovnim prikupljanjem mleka od svojih farmera. Kompanija Imlek sarađuje sa oko 4.000 farmera-kooperanata na teritoriji Republike Srbije, a dnevni otkup mleka je blizu million litara, navodi se u saopptenju.

Izvor: Fonet

Srpska zaleđena malina već ima izvoznu cenu veću od dva evra za kilogram, uz stalnu tražnju i potencijalni rast cene. Malinari bi ove sezone, prvi put posle dugog niza godina, mogli da profitiraju, ali samo ako bude imao ko da radi u malinjacima. Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović za medije kaže da je država uradila dobar posao štiteći poljoprivredne proizvođače od zaraze, ali upozorava da u ovom periodu, kada u malinjacima treba uraditi dosta posla, od odabira i vezivanja izdanaka do đubrenja, nedostaje radne snage. - Veoma je teško, radnika nema, u malinjacima i kupinjacima je po dvoje-troje ljudi maksimalno, jer stare ne možemo izvoditi, a mladi koji su došli iz gradova ili inostranstva su u izolaciji, tako da od njih nema pomoći. Mogućnosti su ograničene, ali je ipak oko 50 odsto radova u vezi sa ovim vremenskim periodom urađeno - priča Radović, dodajući da očekuje da 20 odsto malinjaka i kupinjaka u Srbiji ostane nepripremljeno za sezonu berbe S druge strane, i pored ograničene proizvodnje, domaće proizvođače crvenog zlata raduju vesti da u ovom trenutku srpska malina na svetskom tržištu ima odličnu cenu, uz tendenciju rasta i tražnje i cene. - U hladnjačama nema ni pet odsto od 60.000 tona prošlogodišnjeg roda, jer se kamioni svaki dan tovare i idu u izvoz, pošto je na svetskom tržištu tražnja sve veća, s obzirom na to da svi znaju za dobra svojstva maline u zaštiti i podizanju imuniteta. U januaru je avansna cena naše maline u izvozu bila 1,22 evra, sada mali hladnjačari izvoznicima malinu prodaju po ceni od oko 250 dinara za kilogram plus PDV, tako da u izvozu srpska malina ima cenu veću od dva evra - kaže Radović, naglašavajući da sve to upućuje da će i ovosezonska malina imati dobru tražnju i cenu i u otkupu i izvozu. Upozorava, međutim, da proizvođači zato u narednih desetak dana moraju uraditi sve što je potrebno, jer u suprotnom, za dva meseca neće imati šta da traže u malinjacima. Inače, početkom godine Ministarstvo poljoprivrede je objavilo spisak prognoziranih otkupnih cenapojedinih najznačajnijih poljoprivrednih proizvoda, a po toj prognozi otkupna cena maline ove godine kretaće se od 0,8 do jednog evra. S druge strane, Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe smatra da je, zbog vanrednog stanja i vremenskih prilika, suviše rano za prognoze, ali se slaže sa procenom malinara. - Mislim da će otkupna cena maline biti daleko veća, jer i po izjavama hladnjačara zalihe prošlogodišnjeg roda su minimalne, dosta je izvezeno i izvozi se, tako da tržište nije zasićeno. Uz to, u Čileu roda maline zbog vremenskih neprilika gotovo da nije ni bilo, tako da će nam zbog toga i globalna tražnja ići na ruku - kaže Milinković Poput Radovića, i on navodi da je preduslov preduslova za uspešnu sezonu to da se poljoprivrednicima omogući da rade u uslovima vanrednog stanja. - Proizvođačima se jednostavno mora omogućiti da rade bez ograničenja kretanja, jer se ni malina ni šljiva ne mogu posaditi, obraditi i primeniti agrotehničke mere od kuće, nego pod vedrim nebom. Poljoprivrednici su i inače najmanje rizična grupa, rad u njivama nije u velikim grupama, tako da se nadam da će država imati razumevanja za njihov apel da im se produži vreme kretanja - poručuje Milinković. Idealna cena 1,7 evra Prema rečima Slobodana Janičića, malinara iz osečanskog sela Lopatnja, najbolje bi bilo kada bi otkupna cena maline bila 1,7 evra po kilogramu, a kilogram kupine 80 evrocenti. - Tada bi moglo nešto da se zaradi. Ipak, teško je proceniti kako će biti ove godine, jer sve zavisi šta će se dogoditi u naredna dva meseca, koliko će epidemija potrajati i, konačno, da li ćemo imati i berača - smatra Jančić.

Izvor: https://happytv.rs/

U selu Njegoševo, tačnije salašu, na Bečejskom putu, kod Bačke Topole, nalazi se farma porodice Tružinski. Gazdinstvo se bavi organskom poljoprivredom, gaje autohtone sorte pšenice, speltu, pir jednozrnac, pir dvozrnac i stado Podolskog goveda. Gazdinstvo se 10 godina bavi organskom
proizvodnjom, trenutno rade 64 ha,i organska proizvodnja je uključena u biodinamičku proizvodnju. Imaju kupca iz Nemačke koji zahteva biodinamičku
proizvodnju.
Porodica Tružinski gaji speltu, koja ima istoriju dužu od jednog milenijuma. Zbog niskog prinosa ova žitarica na neko vreme je nestala sa naših polja , kao i njen vredan plod sa naših trpeza. Na tradicionalan način uzgajaju stado Podolskih goveda, specifičnog mesa, koje je u svetu poznato, po tome, što spada u red onih koji imaju sertifikat zdrave hrane. Jedino je meso, koje prilikom kuvanja ili pečenje ne gubi masu, već je količina ista i pre i posle, spremanja.
„Prilikom izrade integralnog brašna , celo zrno (klica i omotač)se melju, tako da se u brašnu koje se dobije, nalaze vitamini, i nadmašuju energetsku vrednost brašna, današnjih žitarica. Naš osnovni proizvod je brašno odličnog kvaliteta od 100 % organske spelte, istakao je naš sagovornik Sabolč Tružinski i dodao:
„Od speltinog brašna proizvodimo i stavljamo u promet beskvasni hleb. Takođe, pravimo i testenine od granulata koji se melje u vertikalnom kamenom
mlinu i koji sadrži optimalne količine vlakana vrhunskog kvaliteta, koje čuvaju naš probavni trakt. Sadržaj mekinja čisti zid creva. Testenine ne sadrže jaja, ne
raspadaju se i ne lepe se, jer se način kuvanja ovih testenina razlikuje od kuvanja običnih.
Tehnologija za izradu testenine od spelte je usavršavana 3 godine. Svojim proizvodima snabdevaju 38 prodavnica zdrave hrane, a hlebom od spelte i
jedno privatno obdanište. Dostavu rade sami jednom nedeljno. Od lane imaju u ponudi i organski mak koji je prvi put posejan, na površini od 1,5 ha.
U svojoj ponudi imaju i zeleni sok, od neoljuštenog semena za sejanje dobija se zelena trava spelta, koja se presuje i dobija se sok. Dnevno se
može konzumirati na prazan stomak, od 0,5 dj do 1dl. Sok je rudnik minerala i vitamina za održavanje zdravlja, kod bolesnih pomaže brže
ozdravljenje.
Danas je ova proizvodnja zastupljena na 23 ha. Od kultura je najzast upljenija spelta. U današnjem modernom vremenu čovek se vraća prirodi, starim vrednostima i organskoj proizvodnji jer uviđa razliku. Tako spelta ponovo dobija na značaju a zbog povećane tražnje uzgaja se kao organska pšenica bez upotrebe hemijskih sredstava. Skuplja je od obične pšenice jer su prinosi manji ali vredi svako zrno. Sabolč, ističe da gajenje alternativnih
vrsta, pomaže smenu useva u plodoredu, svaka od tih biljaka ima svoje specifičnosti koje joj daju mogućnost da se uspešno uzgaja na našim prostorima.Posebno je ponosan na testeninu od integralnog brašna, koja je u zemljama okruženja pa i šire,pobrala pohvale.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Od kada je Evropa zatvorila svoje granice kako bi sprečila dalje širenje koronavirusa, farmeri širom Starog kontinenta ostaju bez radnika od kojih zavise, jer dolaze iz drugih zemalja. Tako u Velikoj Britaniji nema ko da obere maline i izvuče krompir iz zemlje, dok u Nemačkoj, kako piše Njujork Tajms, bele špargle trunu u zemlji.

Evropske vlade su snabdevanje hranom proglasile pitanjem nacionalne bezbednosti, ali zatvaranje granica onemogućilo je dolazak sezonskih radnika iz istočne Evrope i severne Afrike, koji rade na poljima od Španije pa sve do Švedske. „Moramo proizvoditi da bi mogli nahraniti svoje građane“, upozorio je francuski ministar poljoprivrede Didije Gijom. Činjenica je da Evropa neće ostati bez hrane. Kamioni puni testenine, pirinča, pasiranog paradajza i ostalih resursa prelazi ne samo državne granice, nego i s kontinenta na kontinent. Ali, bez jeftine radne snage iz istočnoevropskih država one bogatije zemlje rizikuju gubitak žetve. Voće i povrće brzo truli i uglavnom mora biti brano ručno. Jagode i špargle već trunu u Španiji, Italiji i južnoj Francuskoj.

Nemačka zavisi od 300.000 sezonskih radnika koji tokom proleća i leta rade u polju, a sezona počinje krajem aprila. Budući da njihov dolazak nije moguć, hiljade Nemaca prijavilo se za taj posao za koji satnica iznosi 9,35 evra, jednako kao minimalna satnica u Nemačkoj. Preciznije, prijavilo se 16.000 građana, što je daleko manje od potrebnog. Gradovima će uskoro početi da nedostaje svežeg voća i povrća, smatra jedan francuski poljoprivrednik.

U Francuskoj se 40.000 ljudi prijavilo za rad na farmama, a francuski trgovački lanci kupuju hranu isključivo s francuskih farmi. Međutim, budući da im treba čak 200.000 radnika, 40.000 ljudi od kojih većina nikad nije radila takav posao, teško da će uspeti dovoljno brzo da pobere svu žetvu i pomuze sve krave, a da pritom ne načine neku štetu, smatraju u Njujork Tajmsu.

Španska regija Huelva, inače najveći proizvođač borovnica u Evropi, ostala je bez čak 9.000 sezonskih radnika iz Maroka. „Loša žetva može se nadoknaditi, ali kada imam 80 posto proizvoda spremnih da se obere, a nikog da to učini, osećam se potpuno bespomoćno, kaže za Blumberg jedan vlasnik polja jagoda i borovnica u Huelvi.

Ipak, najgore je prošla Italija, evropski epicentar pandemije. Otprilike četvrtinu italijanske hrane pobere oko 370.000 sezonskih radnika koji uglavnom dolaze iz istočne Evrope. Oni sada neće doći, a svega 2.000 ljudi javilo se da ih zameni. „Pre šest nedelja niko nije razmišljao o tome odakle dolazi hrana koju jedemo, a sada samo o tome pričamo“, naglasio je predsednik industrijske grupacije British Growers Džek Vard.

Izvor: Novac.hr i https://www.bizlife.rs/ 

Poljoprivredni proizvođači koji žive od prodaje na pijacama, najviše su pogođeni njihovim zatvarajem. Da li se može preživeti dostavom i prodajom na kućnom pragu? Odgovor je potržio Predrag Ćurčija novinar Radio Novi Sad.

Porodica Živkov iz Deronja decenijama je prisutna na odžačkoj pijaci, ali i na drugim pijacama u opštini. Njihovim zatvaranjem prodaja sira je zamrla. Sredom i subotom nekolicini redovnih kupaca sir dostave na kućnu adresu, ali sve je to malo da bi gazdinstvo opstalo ukoliko pijace budu zatvorene, kaže Nada Živkov.

"Iz ove kuće se sir porizvodi 65 godina. Nikad nije bila teža situacija, nego sad. Sad se pojavila ova strašna i opaka bolest gde ne idemo nigde"kaže  Nada.

Dnevnu proizvodnju od 250 litara mleka više ne mogu da pretvore u sir, jer nema kupaca. Pa, su do sad pojili telad, a neke krave su zasušili.

"Juče smo zasušili 4 krave, isto koje nismo morali. Ali smo ih zasušili. Bolje da ih zasušimo nego da imamo problema sa sirom koji ne može da stoji. On može koliko može. Ovaj sitni švapski pravimo i stavljamo u kantice u zamrzivač. Doći će vreme"

Baba Kajka u 84. godini više ne može na pijacu, ali je zato njena bašta najpoznatija u Deronjama. Svakog dana ova krepka starica vodi računa o cvetnim lejama. U toku je sadnja.

"Muškatli, pelceri. I onda ja to napravim crvene, a u sredini će biti beli. Tako da ja to, spavam i onda se probudim i mislim šta ću raditi rekla je za Novosadski radi Baba Kajka.

Baba Kajka zna šta će raditi, ali njeni potomci ne znaju. Jer bez odlaska na pijacu nemaju tržište. Trenutno čekaju odgovor od Mlekare iz Bačke Palanke o preuzimanju određene količine mleka. Dok se to ne dogodi, sir će prodavati od kuće. Nije kao nekad, ali nadaju se nekom rešenju. (Izvor: Radio Novi Sad)

Sa druge strane puste ulice u Sakulama i Barandi sinoć su tokom zabrane kretanja remetili samo farmeri - odgajivači krava koji su večernju mužu nosili u otkupne stanice mleka. Mleko se nosi dva puta na dan, ujutru i uveče, a farmeri sa teritorije Opštine Opovo zahvaljujući ažurnosti lokalne samouprave nisu imali prekide ni nakon iznenadnog produžavanja policijskog casa. U saradnji lokalne samouprave, Policijske uprave Pančevo i Policijske stanice Opovo, svi proizvodjaci mleka su istog dana dobili dozvole tako da se distribucija mleka odvijala nesmetano. 

Prema rečima predsednika opštine dr Zorana Tasića bilo je jako važno da se odmah reaguje, kako ne bi propala veća količina mleka i zato je lokalna samouprava zajedno sa policijom uspela da pronađe rešenje i sprovede redovnu distribuciju.Uspostavljena je saradnja sa poljoprivrednim proizvođačima koji se bave proizvodnjom mleka u Sakulama, Barandi i Opovu i za jednu noc predato je 3.000 litara mleka, zakljucio je predsednik Opstine Opovo Tasić. Izvor: www.pink.rs  

Keserović je podsetio da je upozoravao proizvođače da vode računa kada podižu zasade trešnje na gizeli 5 koja ima jako razgranat, plitak korenov sistem i brzo reaguje na visoke temperature i pupoljci su puni vode. “Najosetljiviji je deo semenog pupoljka unutra koji nakupi vode i na osnovu analize koje smo uradili na Rimskim Šančevima,  koje se nalazi negde na 90 m nadmorske visine  izmrzla je preko 85%”.

Dakle, ovde se pokazalo da nije samo sorta od presudnog uticaja na otpornost već i podloga. Naš ugledni stručnjak za voćarstvo savetuje da se kombinuju i sorta i podloga. On je naveo primer sorte Regine kod koje je 60% do 70% potencijalnog roda ostalo. Dakle, toliko je ostalo zdravih pupoljaka, znači ona će normalno da rodi.

Keserović je gostujući na HAPPY TV naveo dobre primere u praksi kao što su  Zemljoradnička Zadruga Agro Dunav,  i “Ćirić agrar” koji su pored antifrost sistema koristili velike bale koje su rasporedili na svakih 5m,  i oni su čim se temperatura spustila ispod 0 stepeni celzijusa upalili te bale koje su efikasne četiri sata. Ono što je bilo opasno u ovoj situaciji je to što je mraz  trajao čak 6 sati,  ali su oni uspeli da spasu rod trešnje. Bale je potrebno rasporediti tako da je na svakoj strani voćnjaka postavljeno nekoliko,  jer ne znate odakle će duvati vetar. 

O stanju zasada kajsije čitajte ovde: http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/6142-keserovic-kajsija-je-stradala-ali-ne-sve-sorte-jednako 

Prof. dr Zoran Keserović

“Moja procena je da su sad štete negde oko 40 miliona eura, ako ostane kao što je sadašnje stanje. Ja očekujem rodnu godinu što se tiče voća, osim kod kajsija i delimično trešnje i ranih sorti breskvi, ali mi imamo takođe i prvu polovinu aprila meseca. Preporučujem proizvođačima da ostave još koju balu slame, ukoliko se pojave niske temperature, ali tada šljiva može da se nađe u precvetavanju, trešnje u precvetavanju, jabuka u početku cvetanja neke sorte i u cvetanju i to su osetljive faze, moraju se u narednom periodu pripremiti da spreče da ne bi došlo do izmrazavnja”.

Osvrćući se na na proizvodnju šljive Keserović je rekao da ima beznačajnih izmrzavanja uglavnom kod ranih sorti i naveo je primer na Rimskim Čančevima gde je bilo -5,1 Čačanska lepotica je izmrzla svega 15%, Čačanska rodna svega 10%, a potencijal je jako veliki.

Što se tiče jabuke najveće izmrzavanje je kod crvenog delišesa,  i kod njega se mora  voditi računa prilikom sadnje, da se biraju veće nadmorske visine. “Ono što smo primetili  kod jabuke da na dvogodišnjim granama pupoljci su slabije razvijeni i oni su manje osetljivi, zato rezidbom treba ostavljati nabojite rodne grančice koje su dosta otpornije na niske temperature” kaže dr Keserović i savetuje da kod hemijskog prerađivanja plodova proizvođači budu jako obazrivi.

Kada je reč o krušci ona je bila u fazi razmicanja cvetova u cvasti, tako da  temperatura od minus 5,5 nije nanela značajnije štete možda 15 do 20%, ali ukoliko su temperature bile niže do minus 7 tu mogu da se očekuju značajna izmrzavanja. Zbog toga i kod kruške moramo voditi računa o izboru sortimenta.

Ako se odlučite za zaštitu paljenjem bala slame treba ih rasporediti na 10 metara.

O stanju zasada kajsije čitajte ovde: http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/6142-keserovic-kajsija-je-stradala-ali-ne-sve-sorte-jednako 

Prof. dr Zoran Keserović koji predaje na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu smatra da  smo i ove godine imali visoke temperature. On je primetio da se ovaj trend dešava od 2012. godine . “I ove godine smo imali sredinom marta  temperature preko 20 stepeni. Te visoke temperature su uticale na brzo obrazovanje pupoljaka,  tako da su se zapravo neke fenofaze ranije  dešavale ove godine u odnosu na prethodne, pogotovo kod koštičavih voćnih vrsta koje rano cvetaju i koje su jako osetljive na niske temperature. Jedna od njih koja je zapravo najosetljivija je kajsija koja se nalazila u periodu precvetavanja, a tada je ona najosetljivija da čak mraz od 1,5 do minus 2 izazove oštećenja i utiče jako na prinose”.

 Keserović je uradio analizu kajsija u ravničarskom delu na većim nadmorskim visinama,  i u mestima koji su vodeći po proizvodnji kajsije, to je podunavski region u Miokovcima kod Čačka i u Vojvodini. “Po mojoj proceni u ravničarskom delu između 85 do 90% kajsije je izmrzlo. Očekujem da će u Srbiji biti smanjen rod ove godine od 80 do 85%. Podignuto je jako dosta zasada kajsije,  i mislim da ako bi bila normalna godina da rod može da se ostvari čak i 35000 do 40.000 tona. Ja se plašim da smo  ove godine izgubili preko 25.000 tona. To je bio jedan frontalni hladan talas i niske temperature su iznosile od minus 3,  pa čak u pojedinim lokalitetima i do minus 7 stepeni celzijusovih” rekao je prof. dr Zoran Keserović koji je gostovao na Happy TV.  On je podsetio da svaka temperatura od minus 4 u fazi cvetanja i precvetavanja kod kajsije nanosi ogromne štete . On se ovom prilikom ogradio i rekao da je moguće  da na većim nadmorskim visinama, recimo na Fruškoj Gori, nešto ostalo, pogotovo kod onih sorti koje pokazuju veću otpornost. Od naših sorti koje su vodeće i ove godine je NS6 pokazala jednu od najvećih otpornosti na niske temperature. Pored kajsije imali smo značajno izmrzavanje kod trešnje,  i to ne samo ove godine, nego poslednje 3,4 godine.

Za više o drugim voćkama i kako da ih zaštitite pogledajte na linku: http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/6143-kako-je-mraz-uticao-na-jabuku-tresnju-i-krusku-sta-raditi-u-narednom-periodu

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30