Posetili smo jednu od najvećih istraživačkih stanica na planeti, gde se rade istraživanja u oblasti poljoprivrede. Svakako jedan od najznačajnijih jeste i centar
kod Londona, gde se rade istraživanja, kako na novim sortama i hibridima, tako i istraživanja koja se rade u cilju stvaranja novih pesticida i metoda zaštite od bolesti, korova i štetočina. Ovaj centar zauzima 25 hektara zemljišta, udaljen je od Londona oko sat vremena, a u njemu radi više od 800 naučnika. Moguće ga je posetiti samo uz određene dozvole domaćina. Mi smo zahvaljujući kolegama iz Velike Britanije bili u prilici da vidimo ovu vrhunsku naučnu ustanovu koja je u privatnom vlasništvu, dakle, potpuno samostalna i nezavisna, a sa druge strane dostignuća koja se ovde postignu SINGENTA plasira na tržište. Kompanija širom sveta inače zapošljava 28.000 ljudi u 90 država među kojima je i Republika Srbija. Ovakve centre za istraživanja imaju i u Kini, SAD, Indiji i brojnim drugim državama. Značajna je svakako i razmena iskustava ovih centara i rezultata do kojih dolaze.Rob Hiles nam je pokazao napredak u
proizvodnji semena žita.

„Jedan od svakako najnovijih rezultata jeste hibridni ječam, koji je postao popularan izbor kod uzgajivača u Velikoj Britaniji, a pogodan je za postizanje visokih prinosa kvalitetnog ječma za stočnu hranu. Kako nam je objasnio gospodin Hiles, od kada su došli do novih hibrida i sorti prošlo je osam godina, da bi oni sada bili na tržištu, jer su takvi propisi. Treba vremena da se rezulati potvrde, ispoštuju procedure. „Mi proces registracija pojedinih proizvoda završavamo recimo 2023. godine za tržište Francuske, a godinu dana ranije za tržište Danske. Dakle, čak i ti procesi nisu isti za sve države, jedne zahtevaju ovo druge ono, tako da proces traje duže ili kraće“.
Najveći problem koji prepoznajemo kod farmera, jeste stabilnost prinosa ističe Rob Hiles. To se jako teško postiže u godinama iza nas, ali i onima koje predstoje. Klimatske promene nam u tome mnogo otežavaju. Ove godine ste imali primer Francuske, gde smo imali kao nikada do sada visoke temperature, a sa druge strane u Americi, kišovito i hladno vreme. Sve to utiče na prinose. Jedna sorta ili hibrid koja je vrhunska u Francuskoj, ne znači da je dobra za podneblje Rusije ili SAD. O tome se mora voditi računa. Ono što je budućnost, jeste da radimo na razvoju korenovog sistema useva otkrivaju nam
stručnjaci Singente, koja je lider u svojoj branši. Kada imate dobar korenov sistem to je onda preduslov da će biljka moći lakše da se hrani i izdrži sušne periode.
„Međutim, pored dobrog pesticida, fungicida ili insekticida, vi morate da znate da je to samo 50% šanse za uspešnu zaštitu bilja, kaže za Agrbiznis magazin James Marshall Roberts, koji se bavi novim tehnologijama i digitalizacijom“.
On nam je pokazao novi čep koji će omogućiti lakše sipanje sredstava bez gubitaka i uz smanjenje zagađenja prirode. „Zašto insistiramo na idealnim uslovima za zaštitu? Zato jer na taj način postižemo maksimalan učinak sredstava uz minimum štetekoji se može imati. Takođe, sada razvijamo i rasprskivače koji treba što pravilnije i bolje da nanose sredstvo na biljku koje treba da se zadrži na njoj određeno vreme, a ne da spadne recimo sa lista“ dodaje
Roberts.
Od osnivanja 2000. godine, integracijom delova kompanija Zeneca i Novartis, koji su se bavili inovacijama i proizvodnjom sredstava za zaštitu bilja, Syngenta je danas postala jedan od najvećih proizvođača sredstava za zaštitu bilja u svetu a poseduje i značajan udeo na tržištu semena ratarskih useva, povrća i cveća. Sa preko 70 registrovanih preparata za različite namene u zaštiti bilja, đubrivima, regulatorima rasta i javnoj higijeni. Iz nama nepoznatog razloga nismo imali prilike da razgovaramo sa predstavnicima ove kompanije u Srbiji, možda se jednog dana i jave. Za razliku od njih naš časopis
je bio prepoznat i pozvan da poseti srce kompanije gde se stvaraju najmodernije tehnologije poljoprivredne proizvodnje.
Bila je to naša prva puna godina poslovanja u vlasništvu ChemChina, tokom koje smo stekli nekoliko novih preduzeća, doneli snažan finansijski rast i ojačali našu poziciju rekao je J. Erik Fyrwald, izvršni direktor kompanije predstavljajući izveštaj o poslovanju.Ova kompanija posluje u Srbiji, ali uprkos
ogromnom potencijalu kako tržišta tako i same kompanije, nije uspela da bude nešto više od trgovca semenom i preparatima za zaštitu bilja. Da li će budućnost biti bolja ostaje da vidimo.
„Nastavili smo da dajemo značajan doprinos da poljoprivrednici mogu sigurno da hrane svet, planirajući na održiv način, tako da se mogu nahraniti buduće generacije. Prodaja Singenta proizvoda u 2018. godine se povećala za 7 posto, tako da smo dostigli 13,5 milijardi dolara poslovnih prihoda. Posebno su nam se učinile zanimljive reči prvog čoveka ove kompanije J. Erik Fyrwald, koja je sada u vlasništvu kineske kompanije ChemChina, a ima sedište u Švajcarskoj. Dakle, globalni igrač kada su u pitanju seme i zaštita kakvog svet nije skoro video čak i posle integracije Bayera i Monsanta koji sada kontrolišu
25% svetskog tržišta, a podsetimo cena je bila 66 milijardi dolara. KInezi su Singent-u kupili za 43 milijarde dolara međutim, njihova zajednička vrednost predstavlja ogromno kinesko tržište koje se razvija galopirajućim koracima. Izgleda da Tarabići nisu pogrešili kada rekoše „Doći će žuti ljudi“. ChemChina je državna kineska kompanija koja je prošle godine bila 167 od 500 najvećih kompanija na svetu.
Bilo je dosta kontraverzi oko same kupovine, čak je to komentarisao i kineski ambasador u Bernu (Švajcarska) rekavši da je to loš posao za kinesku stranu i da kompaniju treba prodati. Međutim, izgleda da tako ne misle u kompaniji koja odlučuje o poslovanju i tvrdi da nema nameru da proda Singetu.
CCB Ingenio vodeća sorta SINGENT-e u Srbiji Prva, visokokvalietna sorta pšenice iz kompanije Syngenta na tržištu. Ovo je ozima pšenica koja daje
visok prinos i kvalitet. Tokom postupka uvođenja u proizvodnju ostvaren je prosečni prinos od 8.8 t/ha, na pojedinim lokalitetima prinos je bio i iznad
10 t/ha u 2009 godini, dok je u 2010. prosečan prinos dostigao 7.7 t/ha, a na pojedinim lokalitetima je prelazio 9 t/ha u proizvodnim uslovima.
Značajne karakteristike sorte CCB Ingenio, pored visokog prisnosa su kvalitet zrna i tolerantost na Fusarium Sorta je sa osjem. Prosečne visine oko
95 cm, stablo je čvrsto i otporno na poleganje. Broj dana od setve do klasanja je prosečno 191 do 194. Ima izuzetnu tolerantnost na hladnoću. Preporučuje
se 175 do 195 kg semena/ha.

Izvor: Agrobiznis magazin

Prva destilerija otvorenog tipa u Srbiji, Belgrade Urban Distillery, pokrenuta pre 10 godina na Dorćolu, nedavno je otvorila i prvu srpsku Banku rakije.

- Srpska Banka rakije je zapravo mesto u okviru Beogradske destilerije na kojem svi zainteresovani pojedinci i kompanije zajedno sa nama mogu da naprave svoj rakijski "blend" i tako postanu klijent naše vesele banke – kaže za eKapiju Branko Neđić, vlasnik destilerije Branko Nešić, već poznate po proizvodnji rakija i likera.

To, objašnjava izgleda tako što kupažu destilata po sopstvenom izboru, klijenti uz pomoć zaposlenih u destileriji stavljaju u burad zapremine 50, 100 ili 220 litara, koju nakon punjenja pečatiraju i ostavljaju na čuvanje do određenog datuma.

- Burad je stalno na raspolaganju, a nakon odležavanja od minimum 6 meseci do maksimalno 36 meseci, klijent otvara bure i rakiju puni u flaše sa sopstvenom etiketom – ističe Nešić.On dodaje da je rakija na sigurnom mestu i dobija na vrednosti, a klijenti ove najveselije banke na svetu upoznaju se sa rakijskim zanatom, uz dobro druženje i mogućnost da samostalno kreiraju svoj proizvod.

Inače, Belgrade Urban Distillery, kako navodi naš sagovornik, u ponudi ima preko 20 vrsta voćnih rakija, medovina i likera koje proizvodi u ograničenoj seriji od svega par stotina do nekoliko hiljada boca po vrsti proizvoda.

- Imamo rakije od jabuke, višnje, maline, kruške, kajsije, dunje i šljive, travarice, ilkere od limuna, narandže, višnje, maline i oraha, medovine na bazi dunje i šljive sa lekovitim biljem, kuvane rakije i specijalne serije starih rakija – kaže Nešić.

Kao jedinstvene proizvode destilerije, on izdvaja medovine sa lekovitim i začinskim biljem, kajsijevaču odležalu u hrastovim buradima, kuvanu rakiju sa cimetom i Branko rakiju - prvu šljivovicu koja se pije isključivo sa ledom.Primarna proizvodnja rakija i likera, kao i zasadi voća u vlasništvu destilerije nalaze se na jugu Srbije, u Jelašnici, dok se završni deo proizvodnje – starenje destilata, kupažiranje, filtriranje i punjenje, obavlja u pogonu na Dorćolu.

Osim iz sopstvenih voćnjaka, destilerija voće nabavlja i od dugogodišnjih kooperanata iz Šumadije i istočne Srbije, kako bi, kaže Nešić, za svaki proizvod imali maksimalno kvalitetnu sirovinu.

Belgrade Urban Distillery, iako je karakteriše moderan enterijer, odličan dizajn proizvoda i visok kvalitet ambalaže, zadržala je, ističe sagovornik našeg portala, tradicionalni pristup proizvodnji.

- Tradicionalan način proizvodnje podrazumeva dvostruku destilaciju na malim, ručno proizvedenim bakaranim destilacionim aparatima, bez dodavanja boja i aroma, kao i starenje rakije u buradima od srpskog hrasta. Nakon toga, uz kreativan pristup i smele kombinacije ukusa dobijamo jedinstvene recepture za naše proizvode – navodi on.

Nešić napominje da kupci mogu kupiti rakiju u okviru destilerije, direktno iz proizvodnje, iz buradi i inoks cisterni sa jasno istaknutim hemijskim anlizama, koje garantuju ispravnost i kvalitet proizvoda.

- Osim kupovine rakija, u destileriji svakodnevno organizujemo i degustacije i rakijske ture za domaće i strane goste, na srpskom ili engleskom jeziku. Rakija ture obavljaju se u terminima od 17 i 19 sati i obuhvataju degustaciju nekoliko različitih rakija i predavanja o istorijatu, načinu proizvodnje i zanimljivostima vezanim za rakiju kao srpsko nacionalno piće – kaže naš sagovornik.Interesovanja, kaže, ima, jer ljudi cene kvalitetne rakije, a posebno se iznenade kada probaju Branko šljivovicu, jer je u pitanju zaista jedinstven proizvod.

- Zato smo, iako svoje proizvode najviše prodajemo na licu mesta, u destileriji, Branko šljivovicu počeli da izvozimo i u Australiju, Austriju i Nemačku, a uskoro očekujemo početak izvoza i u SAD.

Kada je reč o daljim planovima Belgrade Urban Distillery, Nešić ističe da su oni vezani za podizanje kapaciteta proizvodnje.

- Verujemo da kvalitetna rakija, pre svega šljivovica, ima mesto na svetskom tržištu pića. Pored toga, u planu nam je i da sledeće godine nastupimo na nekoliko manifestacija u inostranstvu, ali i Srbiji, na kojima ćemo predstaviti svoje proizvode – zaključio je Nešić u razgovoru za eKapiju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2664734/otvorena-prva-srpska-banka-rakije-u-belgrade-urban-distillery-mozete-da-napravite

Dogovoreni su detalji Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i zemalja članica Evroazijske ekonomske Unije, koji će u petak biti potpisan u Moskvi. Koje su novine u odnosu na prethodne bilateralne sporazume koje je Srbija imala sa svakom zemljom članicom Unije?

Novina je to što u sporazumu osim Rusije, Belorusije i Kazahstana sada učestvuju i Kirgistan i Jermenija. Lista za bescarinski izvoz se u odnosu na prethodne sporazume proširuje za kozje i ovčije sireve, kao i za visokokvalitetne voćne rakije. Za ove proizvode nema ograničenja. Kvote smo dobili za kravlji sir, cigarete i vinjak.Jagoda Lazarević, šef pregovaračkog tima sa carinskom unijom, kaže za RTS da su pregovori bili tvrdi, ali da veruje da će se obim trgovinske razmene povećati. Prema njenim rečima, Srbija je veliki izvoznik sireva – od ukupne količine koja se izveze dve trećine su namanjene Ruskoj Federaciji, što je, kaže, nekih 10.000 tona.

"Zato je naš prioritet tokom pregovaranja bio da sirevima koji su bili izuzeti damo pristup ovom velikom i značajnom tržištu i Rusiji i celoj Evoazijskoj ekonomskoj uniji", kaže Lazarevićeva.To su visokokvalitetni sirevi koji donese veću dodatu vrednost – tvrdi, polutvrdi, kozji, ovčiji. Tu vidimo šansu za naše proizvođače, kaže Lazarevićeva.

Ističe da je država obezbedila pravni okvir da naši proizvođači rakija uđu i budu konkurentni po cenama i da ponude nešto što u Rusiji nema.Očekuje da dosadašnji investitori povećaju obim proizvodnje, kao i da dođu novi.

"Struktura našeg izvoza je manja iz godine u godinu, proizvod koji najviše izvozimo su automobilske gume", rekla je Lazarevićeva.

Prema njenim rečima, Rusija će imati iste koncesije kao i do sada, a što se tiče novih članica u ovom sporazumu (Kirgistana i Jeremenije) sa njima je dogovorena trampa – kvota za kvotu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/nove-pogodnosti-za-srpske-izvoznike-kozji-i-ovciji-sirevi-iz-srbije-na-ruskoj-trpezi/76ennq6

Jabuka se u Srbiji gaji na oko 15% ukupne površine voćnjaka što je svrstava na drugo mesto, posle šljive. Vodeća sorta jabuke još uvek je Ajdared sa učešćem od 20-25% u strukturi proizvodnje, mada poslednjih nekoliko godina postoji primetan trend uvođenja drugih sorti kao što su Greni Smit, Zlatni Delišes i Jonagold, ocenjuje se u izveštajima Ministarstva poljoprivrede.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2018. godini pod jabukom je bilo 25 917 ha zemljišta, proizvedeno je 460 404 t jabuka, a prosečan prinos je 17,76 t/ha.

U periodu 2013–2018. godine površine pod jabukom su povećane sa 23. 989 ha na 25. 917 ha. Međutim, ukupna proizvodnja jabuke u 2018. godini (460 404 t) manja je od proizvodnje jabuke u 2013. godini (516 411 t).

Prosečan prinos jabuke u posmatranom periodu je značajno smanjen sa 21,53 t/ha na 16,53 t/ha. Najmanji prinos je bio 2017. godine i iznosio je 15,06 t/ha.

U 2017. godini izvezeno je 197.602 tona jabuke, odnosno za 15 % manje u odnosu na prethodnu godinu, zbog loših vremenskih uslova koji su bili u prethodnoj godini.

Vrednosti izvoza jabuke je bio 122,4 milion dolara. Najviše se izvozila sveža jabuka 189.042 tona, a vrlo malo suve jabuke, svega 20 tona. Od ukupnog izvoza jabuke, najviše jabuke se tradicionalno izvozi u Rusku Federaciju, oko 84%. Druge zemlje izvoza su Italija, Nemačka, Bosna i Hercegovina, Mađarska i druge.

U 2017. godini uveženo je 65.588 tona jabuke, odnosno za 14 % manje u odnosu na prethodnu godinu, u vrednosti uvoza od 18,3 miliona dolara.

Od ove količine, uvezeno je 65.568 tone sveže jabuke, a u beznačajnoj količini sušena jabuka 20 tona.U poslednjih pet godina u Republiku Srbiju se u proseku godišnje uvozi oko 49.849 tona jabuke, navodi Ministarstvo.

Jabuka se najviše uvozi iz EU zemalja (84% od ukupnog uvoza), najviše iz Poljske 58%, pa zatim Italije i znatno manje iz Grčke. U CEFTA reginu najveći uvoz je zabeležen iz Makedonije, 10% od ukupnog uvoza jabuke.

Otkup jabuke ima tendenciju rasta iz godine u godinu, od čega otkup jabuke za jelo ima konstantan rast, dok otkupljena količina jabuka za preradu varira iz godine u godinu.

Takođe, u skladu sa modernizacijom proizvodnje jabuke, menja se i struktura proizvođača. Do pre deset godina to su bili individualni proizvođači koji su tradicionalno uzgajali jabuku na površinama od 2-5 hektara. Poslednjih godina, to su proizvođači sa više od 10 ha voćnjaka i ULO hladnjačama, odnosno komercijalna poljoprivredna gazdinstva koja postepeno povećavaju površine i modernizuju proizvodnju, uvode nove tehnologije i spremni su da angažuju stručna lica. Sa druge strane sve je veći broj kompanija koje imaju zasade veličine od 30 do 250 ha. To su savremeni intenzivni zasadi uz primenu najmoderne tehnologije gajenja.

Prosečan prinos je oko 50-70 t/ha sa fokusom na maksimalni procenat prve klase jabuka, stoji u izveštaju resornog ministarstva.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/svetski-dan-jabuke-u-srbiji-svaka-peta-ajdared

Opština Knić sa 36 sela nalazi se u srcu Šumadije, u srcu Srbije. Nažalost, decenije nemara i neznanja uzele su svoj danak, pa je Knić godinama tavorio sa zapuštenim putevima, infrastrukturom, školama…
A, onda je pre nešto više od godinu dana na čelo opštine došao Miroslav Nikolić. Umesto da očajava i kuka, okupio je tim vrednih i poštenih ljudi i za samo 12 meseci Knić je počeo da se podiže iz pepela.
Voćar po zanimanju, uspešan privrednik i, kako sam kaže, najmanje političar rešio je da bogato iskustvo i znanje stečeno ne samo u Srbiji, već i širom sveta primeni u Kniću. I rezultati nisu izostali.
- Za godinu dana uspeli smo da asfaltiramo skoro 20 kilometara puta, uradili smo dva vodovoda, uređeno je dosta atarskih puteva… Posebno sam ponosan što smo renovirali školu u Kniću, a uspeli smo da sačuvamo od propadanja i zatvaranja osnovnu školu u selu Guberevci, obnovili smo nekoliko mostova - kaže Nikolić i ističe da se dosta uložilo u samozapošljavanje, podršku porodicama i deci, poljoprivrednim gazdinstvima.
- U našoj opštini imamo 4.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstva i po veličini smo druga opština u Šumadijskom okrugu. Za razliku od većine sela gde
ljudi mahom odlaze kod nas je sve više onih koji se vraćaju, posebno mladih ljudi pa imamo povećan broj novorođenih beba – ističe naš sagovornik.
Iako se Knić nalazi u blizini najvećeg akumulacionog jezera Gruža odakle se pijaćom vodom snabdeva Kragujevac, u selima se i dalje mahom koristi bunarska
voda.
- Na dobrom smo putu da konačno rešimo taj problem i obezbedimo svim žiteljima, posebno u selima, zdravu, pitku, pijaću vodu. U skladu sa planom Vlade
Srbije o ulaganju u vodovod i kanalizaciju pripremamo projekat za snabdevanje sela pijaćom vodom. U pitanju je kapitalna investicija i očekujemo podršku Vlade Srbije i nadležnih institucija s kojima imamo odličnu saradnju – kaže Nikolić.
Na pitanje u čemu je tajna i kako to da se gotovo svaki njihov predlog prihvati, prvi čovek Knića kaže da je stvar vrlo jednostavna – uvek ponude projekat koji je prihvatljiv i izvodljiv.
- Nema tu nikakve tajne, uvek nastupamo sa realnim projektima i sa onim što nam zaista treba.
Kada je u pitanju poljoprivreda i muke seljaka tu mu nema ravnog. I sam je voćar, a na 12 hektara uzgaja jabuke, nektarine i borovnice. Iz prve ruke zna koji su najveći problemi poljoprivrednika, ali i kako ih rešiti.
- Okupio sam ekipu stručnih ljudi koji nemaju iskustva u radu lokalne samouprave, ali su itekako uspešni i ostvareni ljudi u biznisu. Uprkos malom
budžetu, jer smo mi ipak mala opština, uspeli smo mnoge stvari da pomerimo s mrtve tačke. Moje iskustvo kao privrednika mnogo mi pomaže u ovom poslu, jer mogu brzo da prepoznam ko i kako može da reši određeni problem – kaže naš sagovornik koji ne krije da su ljudi u početku bili izuzetno nepoverljivi prema njemu i njegovom timu.
- Znajući mentalitet ovih ljudi, ali i onih koji su ranije bili u lokalnoj vlasti nije ni čudo što nisu imali poverenja ni u nas. Bez obzira koliko su obrazovani ili ne naši domaćini su najbolji menadžeri, jer su i u najtežim uslovima uspevali da sačuvaju svoje gazdinstvo i porodicu. U malim opštinama nema politike, to je samo ozbiljan rad. Bez velike pompe i obećanja radili smo i radimo na rešavanju jednog po jednog problema. Sada kada već imamo rezultate iza sebe imamo i sve veće poverenje među narodom – kaže s ponosom naš sagovornik i uz osmeh dodaje da Gružani jako dobro znaju da prepoznaju i cene rezultate nečijeg rada.
U želji da unapredi poljoprivrednu proizvodnju u svom kraju uspostavio je saradnju sa profesorima Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, posebno u oblasti
voćarstva i zaštite bilja, sarađuje sa Institutom u Italiji, Poljoprivrednim fakultetom u Ljubljani…
- Moj deda je često govorio da je sve na svetu već izmišljeno, pa se ja trudim da nove tehnologije i iskustva iz sveta donesem kod nas u Gružu. Na moje imanje dolaze komšije i voćari iz okolnih sela koji su vredni, radoznali i spremni da nauče nešto novo.
Osim po voćarstvu ovaj kraj je kao stvoren za povrtarstvo, pa je Nikolić rešio da iskoristi sve prirodne blagodeti Šumadije.
- Imamo jednog od najvećih proizvođača kiselog kupusa u regionu, a pokrenuli smo proizvodnju kornišona, paprike i jagoda za tržište Nemačke i Holandije. Poređenja radi prošle godine imali smo deset a ove čak 200 potpisanih ugovora za plasman naše robe. Kako bi ljudi mogli da iz prve ruke razmenjuju iskustva organizujemo zimsko savetovanje voćara, koje je najveće u regionu, i Letnji sabor voćara krajem maja gde eminentni profesori na licu mesta pokazuju sve što je novo u voćarstvu.
Pored voćarstva i povrtarstva, u Kniću je dosta razvijeno i stočarstvo krupne i sitne stoke, pčelarstvo, seoski i lovni turizam… Iako mala opština Knić je uspela
da zadobije i medijsku pažnju, pa se svako malo ova opština pominje u medijima kao primer uspešne opštine.
- Kada smo preuzeli ovaj posao moj tim i ja rešili smo da unapredimo svaki segment koji može da pomogne razvoju opštite. Ne znam koliko ljudi znaju, ali imamo izuzetno bogato kulturno-istorijsko nasleđe, bistru i pametnu decu, iskusne i vredne ljude, volimo da se takmičimo i želja nam je da budemo primer dobre prakse. Ako to može da uspe negde u svetu čak i tamo gde je priroda bila škrta, ne vidim zašto ne bi moglo i kod nas gde bar u plodnim oranicama ne oskudevamo.
Opštinu Knić su 3. juna zadesile katastrofalne poplave, a posledice se još uvek vide i osećaju u pojedinim selima. Poučen ovim iskustvom Nikolić je sa svojim timom kontaktirao sve nadležne institucije da se posle 47 godina očisti i sredi korito reke Gruže, ali i njenih pritoka koje su im proletos zbog zapuštenosti nanele ogromne štete u poplavama.
- U saradnji sa Srbija vodama, Vladom, ministarstvom poljoprivrede i Kancelarijom za javna ulaganja biće sređeno kompletno korito reke Gruže ispod brane
jezera. To će nam omogućiti da njive uz reku, koje su i najplodnije ali zbog čestih poplava neupotrebljive, budu maksimalno iskorišćene za proizvodnju povrća,
rasada cveća i drugih kultura koje će omogućiti našim domaćinima dobru i stabilnu zaradu. Umesto zapuštenih obala i šipražja ovde ćemo podići najsavremenije zasade za ponos ne samo Knića i Gruže već cele Srbije – zaključuje za Agrobiznis magazin Miroslav Nikolić, predsednik opštine
Knić.

Izvor: Agrobiznis magazin

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović potpisaće danas u Palati Srbije poseban Sporazum o fitosanitarnoj zaštiti sa Ruskom Federacijom.
Taj sporazum na drugačiji, odnosno nov način reguliše slanje voća i povrća ka Rusiji.Sve informacije o pošiljkama srpskog voća i povrća naći će se u zajedničkom informacionom sistemu Srbije i Rusije.

Na taj način kamioni sa pošiljkama neće morati još nekoliko puta dodatno da se pregledaju dok stignu u Rusku Federaciju.

To je znatno bolji i sigurniji način funkcionisanja, smanjena je birokratija, rekao je Nedimović za TV Prva i istakao da ono što je najvažnije za srpske proizvođače je to što će ceo proces biti jeftiniji.

"S druge strane, mi ćemo sad moći naše propise na osnovu ovog Sporazuma da uprostimo i pojednostavimo da naši proizvođači, izvoznici, imaju bolji tretman", ukazao je Nedimović.

On je podvukao da su tokom njegovog nedavnog boravka u Rusiji rešeni i problemi koji su se ticali izvoza mesa iz Srbije i da je "ta stvar završena i stavljena ad akta".

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/sporazum-sa-rusijom-o-regulisanju-slanja-voca-i-povrca_1058680.html

Vlada Srbije utvrdila je Predlog izmena i dopuna Zakona o carinskoj tarifi, kojim se omogućava uvoz poljoprivrednih i šumskih traktora za industrijsku montažu svih snaga, pored postojećih snage od 18 do 37 kW, uz niže carinske stope.

Ova mera je usmerena ka domaćim fabrikama koje se bave serijskom montažom svih vrsta traktora, a omogućiće povećanje angažovanosti postojećih proizvodnih kapaciteta i domaće radne snage, uz povećanje konkurentnosti na domaćem i stranim tržištima, saopštila je Vlada Srbije.Takođe, uspostavlja se obaveza, ne samo primene, nego i objavljivanja odluka o svrstavanju određene robe koje donosi Komitet za harmonizovani sistem Svetske carinske organizacije i Evropska komisija u Službenim glasniku RS.

"Ovakav vid transparentnosti znatno će olakšati rad carinskih službenika i privrede", saopštila je Vlada.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/nize-carine-za-uvoz-traktora-olaksanje-domacim-fabrikama-koje-se-bave-serijskom/86x30d9

Novi zakoni iz oblasti poljoprivrede regulisaće, između ostalog, cene poljoprivednih proizvoda, odrediti ko su profesionalni poljoprivredni proizvođači, referentne cene proizvoda, a Izmenama zakona o poljoprivrednom zemljištu prvi put, posle 20 godina, stočari će moći da dobiju zemlju na deset godina.
O svemu ovome ministar poljoprivede Branislav Nedimović razgovarao je jutros s poljoprivrednicima u gazdinstvima u Opštini Bečej, zajedno sa pokrajinskim sekretarom za poljoprivredu Vukom Radojevićem."Mi ćemo prvi put da izađemo sa očekivanim cenama u 2020, 2021. i 2022. godini za 20 kultura koje se najčešće sreću u srpskoj poljoprivredi. To je na bazi istraživanja tržišta u okruženju, tržišta Evropske unije, ali i tržišta Ruske Federacije, kada je, na primer, u pitanju voćarstvo. To će biti cene ispod kojih ne bi trebalo da budu“, rekao je Nedimović.

On smatra da je najveći problem domaćih poljoprivrednika to što nemaju iskustva da istražuju tržište, primećujući da je takav stav "zaostavština od 1945. do 1990. godine, kada je država u poljoprivedi garantovala za sve, pa se izgubio preduzetnički duh“.

Nedimović je naglasio da je izuzetno važno odrediti ko je profesionalni poljoprivrednik.

"Nama je neophodan propis koji će reći ko je to profesionalni poljoprivrednik, ko se poljoprivredom ne bavi usput, već se njom aktivno bavi. To je važno zbog različitog tretmana poreskog, bankarskog sistema i sistema subvencija, da bi ti ljudi imali neku vrstu prednosti i nagrade u odnosu na one koji mogu svoja prava da ostvare na drugi način, poput penzijskog i invalidskog osiguranja. Kad ste zaposleni, vama su ti doprinosi plaćeni, ne morate to da plaćate od profita iz poljoprivrede. Ovi ljudi koji se 24 sata bave poljoprivredom, moraju od svega što zarade da izdvoje i za to“, kaže Nedimović.

On kaže da je neophodno definisati ko su otkupljivači, formirati registar otkupljivača.

"Kada budemo imali registar otkupljivača, onda će svaki poljoprivrednik znati s kim može da sarađuje. Ako odluči da prodaje nekome ko nije u javnom registru, sam će morati da snosi posledice, ako ih bude“, kaže Nedimović.

Govoreći o izmenama zakona o PIO, dugovanjima i saradnji sa Svetskom bankom u vezi sa tim, on je ocenio da je u tom smislu, što se tiče dugovanja, "situacija danas nenormalna“.

"Mi trenutno radimo kako da rešimo problem od 1,8 milijardi evra dugovanja, da napravimo sistem za budućnost. Nenormalna je situacija danas. Da imaš jedan ili sto hektara i plaćaš iste doprinose. To je relikt drugog nekog sistema i moramo ući u reformu, zato smo zatražili pomoć Svetske banke. Poljski sistem nam je blizak. To je najbolnija stvar koju ćemo morati da uradimo, da menjamo filozofiju postupanja prema poljoprivrednicima u vezi s tim ko će imati penzijsko i invalidsko osiguranje“, rekao je Nedimović.

Ministar kaže i da će prvi put, posle 20 godina, stočarima biti data zemlja na deset godina.

"Moraćemo ograničiti maksimalne količine zemlje koje će stočari moći da dobiju da bi bilo zemlje za sve. Da ne mogu veliki kombinati dobijati ogromnu količinu zemlje sa različitim eskiviranjem propisa. To ćemo rešiti izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu“, rekao je Nedimović tokom posetu domaćinstvu u Bačkom Petrovom Selu, nakon kojeg je bio i u poseti firmi "Agropolje“ Pavla Gučunskog u Bačkom Gradištu.

Nedimović i Radojević obišli su poljoprivredna gazdinstva Tibora Soboa u Bačkom Petrovom Selu i Pavla Gucunskog u Bačkom Gradištu, u opštini Bečej.

Poljoprivredno gazdinstvo porodice Sabo, u čijem posedu je 100 hektara obradive zemlje i farma ovaca, bavi se povrtarstvom, voćarstvom i vinogradrstvom, a gazdinstvo i firma „Agropolje“ porodice Gucunski, raspolaže sa 700 hektara zemljišta i bavi se ratarstvom i voćarstvom.

Reč je o reperezentativnim poljoprivrednim gazdinstvima koja svoju proizvodnju zasnivaju na modernim tehnologijama, a uz punu primenu stručnog znanja, što im obezbeđuje odličan kvalitet, saopštila je Pokrajinska vlada.

Radojević je istakao , nakon obilaska ovih porodičnih gazdinstava, da je razgovor sa poljoprivrednicima na terenu, najbolji način da se uoče njihove potrebe i nađu prava rešenja u okviru prilagođavanja i poboljšanja mera agrarne politike.

Radojević je rekao da su ove posete ujedno prilika da se pošalje poruka o tome da su agrarni podsticaji resornog sekretarijata dostupni svim poljoprivrednicima i da oni treba iskoriste tu šansu.

Sekretar je naveo da su gazdinstva u opštini Bečej, koja je danas posetio sa republičkim ministrom, primeri dobre prakse jer se pored ekstenzivne ratarske proizvodnje bave i intenzivnim linijama poljoprivredne proizvodnje.

Radojević je podseti da je upravo gazdinstvo Sabo iskoristilo na konkursu bespovratna sredstva u okviru startap programa za mlade poljoprivrednike, dok je porodica Gucunski u protekle tri godine podsticaje Pokrajine, u visini od 7,6 miliona dinara, iskoristila za nabavku opreme za navodnjavanje, protivgradne mreže, mehanizaciju i opreme za hladnjače.

„Za tri godine od kako je formirana ova Pokrajinska vlada, imamo zajednički realizovano preko 210 miliona dinara investicija sa poljoprivrednicima sa teritorije opštine Bečej. Značajno je bilo interesovanje kada je reč o mlađim poljoprivrednicima od 40 godina, kojima je po tom osnovu opredeljeno blizu 42 miliona dinara. Pored toga, najveće interesovanje je bilo za nabavku sistema za navodnjavanje, takođe preko 40 miliona dinara, kao i po blizu 30 miliona dinara za nabavku nove mehanizacije i opreme za hladnjače“, podsetio je Radojević prilikom ove posete.

Radojević je istakao izuzetnu saradnju Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu sa opštinom Bečej u okviru koje je u istom periodu realizovano blizu 400 miliona dinara investicija u vodovodnu i kanalizacionu mrežu, uređenje atarskih puteva i otresišta, uređenje kanalske mreže i uklanjanje divljih deponija sa državnog poljoprivrednog zemljišta.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/nedimovic-u-beceju-pripremaju-se-novi-zakoni-o-poljoprivredi_1058628.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31