Sada je izvesno da će ukupan prinos žita iz aktuelne žetve biti dovoljan za domaće potrebe i izvoz. Dok se kvalitet i prinos još procenjuju, stručnjaci poručuju proizvođačima da ne žure sa prodajom, jer će cena kvalitetne pšenice nakon žetve biti viša.Dugogodišnje iskustvo pokazuje da je u žetvi cena najniža, ali kako vreme prolazi, dobri ratari mogu više da zarade, podseća agroekonomski analitičar Žarko Galetin."Procene su da će cena novog roda pšenice biti između 17 i 18 dinara po kilogramu bez PDV-a", kaže Galetin i dodaje da je savet poljoprivrednim proizvođačima koji imaju kvalitetnu pšenicu da je sačuvaju, jer prošlogodišnja iskustva govore da će u narednom periodu za nju dobiti višu cenu.

Da rod pšenice varira od parcele do parcele potvrdio nam je i direktor zadruge u Beški Dragan Lončar. Prema njegovim rečima treba odložiti prodaju žita do bolje cene.

"Prinosi su šaroliki u zavisnosti od rasporeda padavina, a cena se formirala na nivou od 17 dinara plus PDV", kaže Lončar i dodaje da se čini da je reč o dogovoru mlinara, te da se nada višoj ceni u narednom periodu.

Stručnjaci procenjuju da će ovogodišnja proizvodnja pšenice biti približno 2,5 miliona tona. Kao i ranijih godina, ta količina je dovoljna za domaće potrebe i izvoz. I u svetu se očekuje veliki rod hlebnog zrna, ali Evropska unija povećava obavezne rezerve pšenice zbog virusa korona, kaže Žarko Galetin i zaključuje da zbog toga ostaje pretpostavka da će rasti cena žita u narednom periodu.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/ne-zuriti-sa-prodajom-kvalitetne-psenice-(audio)_1141485.html

Berba crvenog zlata u prestonici maline već je počela, a plodovi su, uprkos kiši, odličnog kvaliteta.Nakon više godina, po prvi put, zadovoljni su i proizvođači i hladnjačari.

"Akontna cena vilameta je trenutno 200 dinara, dok je prva klasa fertodi sorte 210, a druga klasa 160 dinara. Malina je na početku bila malo lošija, usled kišnog vremena i nedostatka sunčanih dana, ali sada je odlična", kaže Raco Kuvekalović, vlasnik mini hladnjače iz Bukovice, prenosi RINA.Za sada je otkupio deset tona jer je berba tek počela."Berba maline traje 40 dana, kasnije kreće polka, tako da ima posla. Malinu plaćamo po želji proizvođača, na račun odmah, za sedam dana ili nakon berbe, kako malinarima odgovara", kaže Kuvekalović.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=03&nav_id=1703008

Sala Opštine u Prokuplju je bila mesto sastanka proizvođača i otkupljivača višnje kojem su prisustvovali još predstavnici Ministarstva poljoprivrede i nadležnih inspekcija. Sastanku je prisustvovao i državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Bogdan Igić, koji je naglasio važnost podizanja prinosa i prerađivačkih kapaciteta.

- Sa proizvođačima smo razmatrali strategiju za postizanje što većeg roda po hektaru, pa je procenjeno da bi svi trebalo da uložimo dodatne napore - kaže savetnik resornog ministra Predrag Lučić, dok državni sekretar u Ministrastvu poljoprivrede Bogdan Ilić prenosi da je, zbog važnosti podizanja prinosa i prerađivačkih kapaciteta, najavljena državna pomoć za skladištenje višnje.

 Uoči skupa, predstavnici Ministarstva su sa tržišnim i poljoprivrednim inspektorima, nadležnima iz lokalne samouprave, te zaposlenima u ovdašnjoj Poljoprivredno-stručnoj službi započeli kontrolu otkupa ovog voća u topličkom kraju. Cilj je sprečavanje malverzacija, odnosno bolja zaštita jednog od najznačajnijih srpskih brendova sa ovog područja. Posle otkupnog mesta u Gornjoj Stražavi, "vizita" se preselila u Donje Kordince, gde klasiranje obavljaju inženjeri poljoprivrede.

- Sa berbom i otkupom smo počeli oko 20. juna.

 Isprva su to bile manje količine, a sada možemo da govorimo i o 150 tona dnevno. Bitno je da se ljudi usmere, da im se objasni šta je prva klasa, a šta druga. Sve što je ručno brano mora da bude skuplje. Jer, višnja je sada mekana i ako se bere takozvanim tresačima, pusti vodu i automatski postaje voće druge kategorije - objašnjava otkupljivač Ljubiša Perić i naglašava da je svima u interesu da što više bude upravo plodova ekstra kvaliteta.DIREKTOR Poljoprivredno-stručne službe u Prokuplju Dejan Tonić "raportira" da je na području Topličkog okruga višnja zasađena na 2.800 hektara.

- Cena prve klase dostiže 50 dinara po kilogramu, a druga je upola jeftinija. Zbog nedavnih obilnih padavina, na početku berbe rod nije bio zadovoljavajućeg kvaliteta, ali se situacija, srećom, drastično promenila nabolje - ističe Tonić.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:874131-Odrzan-sastanak-proizvodjaca-i-otkupljivaca-visnje-Pocela-kontrola-na-otkupnim-mestima

Ministar u Vladi Srbije i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Krkobabić uputio je čestitku svim zadrugama i zadrugarima u Srbiji povodom 4. jula, Međunarodnog dana zadruga.

„Verujte u zadružni sistem jer zadruge, uz poštovanje principa neutralnosti prema kome su ravnopravni svi bez razlike na nacionalnost, pol, boju kože i veroispovest, imaju odgovore na sve aktuelne ekonomske i bezbednosne izazove. Zadruge u Srbiji nisu prestale da rade ni u vreme pandemije virusa korone, a ni u jednoj od njih nije zabeleženo žarište Kovida 19.
Posebno mi je drago što se u Srbiji u protekle tri godine u okviru akcije „500 zadruga u 500 sela“ vratio duh zadrugarstva i poverenje u udruživanje, o čemu svedoče 722 novoformirane zadruge. Zadružni sistem Srbije iz dana u dan je sve jači, jer smo proces gašenja zadruga preokrenuli u novu nadu i šansu za ekonomsku egzistenciju više desetina hiljada domaćinstava. Danas je u Srbiji oko 35.000 zadrugara i više od 100.000 kooperanata. Registrovano je oko 4.500 zadruga, od čega su 2.500 aktivne, a 2.000 poljoprivredne. To je veliki potencijal koji može da bude snažna poluga ekonomskog razvoja, pre svega sela Srbije.
Zadruge i zadrugari danas čine veoma jak svetski ekonomski sistem koji okuplja oko milijardu ljudi i 280 miliona zaposlenih u svim sferama privrednih aktivnosti: poljoprivredi, trgovini, zanatstvu, uslugama...
Srbija s ponosom ističe da je jedan od 12 osnivača Međunarodnog zadružnog saveza u Londonu 1895. godine. Prva zadruga na teritoriji današnje Srbije osnovana je u Bačkom Petrovcu, AP Vojvodini, 1846 godine i bila je treća zadruga u svetu!“
Ministar Krkobabić na kraju poručuje: „Dok je zadruga i zadrugara, Srbija ne treba da brine!“

Izvor: Agrobiznis magazin 

Krsna slava odnosno slavljenje sveca zaštitnika porodice jedinstven je religijski običaj koji postoji samo kod Srba. Veruje se da je slava dan kad je predak, rodonačelnik loze primio hrišćanstvo. Prenosi se s oca na sina i nasleđuje po muškoj liniji. Izuzetno, slavu može da nastavi i žensko čeljade ukoliko ne
postoji muški naslednik. Pored slave, Srbi obeležavaju i preslave koje se u narodu zovu još i poslužice, prislave ili prislužbe.

Šta su preslave?
Preslava je druga slava koja se obeležava, ali skromnije od zvanične krsne slave. Preslavu imate kad ste „domazet”, kada zet dođe u kuću devojke koju je oženio. Kako on postaje glava kuće glavna slava je njegova, dok je preslava – slava njegovog tasta u čiju kuću je došao. Preslava je i slava pobratima koji
nema muških naslednika, ali i dan koji praznujete jer je to važno za vas. Recimo, dan kada ste izbegli smrtnu opasnost, pa u znak zahvalnosti i poštovanja prema svecu koji vas je spasao slavite i njegov dan. Jedna porodica najčešće obeležava jednu slavu, ali može imati više preslava koje se obeležava skromnije u odnosu na krsnu slavu i najčešće u krugu porodice.
Za razliku od krsne slave koja se nasleđuje od najstarijeg pretka, preslavu udajom može doneti žena u kuću muža, posebno kada je ona jedini potomak iz svoje matične porodice. Na ovaj način se nastavlja tradicija obeležavanja i njene slave u novoj porodici. Pravoslavna crkva priznaje preslave koje su najčešće u vezi sa nekim događajem bitnim za tu porodicu. Što se crkve tiče, ne postoji nikakav problem da se slavi i obeležava više slava, niti postoji neki limit koliko bi ih trebalo biti. Ipak, ako neko ima dilemu najbolje je da se obrati svom parohijskom svešteniku koji će ga uputiti šta i kako se slavi. Osim krsne slave i preslave postoje i mesne slave, odnosno svetac koga poštuje i slavi celo selo ili grad bez obzira koje slave obeležavaju meštani.
Sveti Nikola, koji se slavi 19. decembra je najrasprostranjenija slava u Srbiji. Međutim, Srpska pravoslavna crkva i vernici Svetog Nikolu slave i 22. maja u znak sećanja na prenos mošti svetitelja iz drevnog antičkog grada Likija u Bari gde i danas počivaju. Prilikom prenosa njegovih svetih mošti desila su se
mnoga čudesa, iscelili su se bolesni, slepi su progledali, a hromi prohodali, pa je narod odlučio da ga slavi dva puta godišnje. Iako kalendarski ne pripada letu često ga nazivaju letnji Sveti Nikola ili Nikolice, a najčešće se obeležava i kao preslava onih koji 19. decembra slave Svetog Nikolu kao krsnu slavu.
Spasovdan ili Vaznesenje Hristovo je pokretni hrišćanski praznik, koji se slavi u 40. dan nakon Vaskrsa. Po hrišćanskom verovanju, Hrist se tog dana javio učenicima i rekao: „Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen.“
Spasovdan je česta preslava kod pravoslavnih Srba, ali i krsna slava Beograda kojom se čuva uspomena na taj dan 1403. godine kada je despot Stefan Lazarević Beograd proglasio srpskom prestonicom, a Spasovdan za gradsku slavu i najčešće se obeležava litijama na ulicama.
Iako se obeležava skromnije u odnosu na krsnu slavu, i za preslavu važe ista pravila - kolač, žito i sveća su obavezni, kao i vino kao simbol prolivene Hristove krvi, a sve ostalo je po volji domaćina. Slavski kolač predstavlja naš nasušni hleb, kako se u molitvi"Oče naš" i izgovara, koji smo dobili od Boga i koji mu
prinosimo u slavu i čast. Takođe, ovaj posebni hleb predstavlja samog Hrista Gospoda, koji je Hleb života.
Na kolač bi trebalo staviti ukras od presnog testa ISHS NIKA, što znači "Isus Hristos pobeđuje". Žito je simbol večnog života i vaskrsenja, jer posejana zrna pšenice donose novi život, zbog čega sveštenik osvećuje slavsko žito. Sveća je simbol Hristove svetlosti i treba da bude velika, od čistog voska, najčešće
dugačka 50 cm. Stavlja se u čirak neposredno pre lomljenja kolača koji je pre toga, kao i žito, osveštan u crkvi. Sveću pali domaćin, odnosno najstariji muški član porodice uz prisustvo cele porodice. Sveća gori celog dana i gasi se tek kad ostane na nekoliko centimetara. I za gašenje slavske sveće postoji običaj -
domaćin se prekrsti, uzme malo sredine iz slavskog kolača i ugasi je ili je gasi sa malo vina koje se lagano je sipa uz fitilj sveće.

Izvor: Agrobiznis magazin

U planinskim selima Kuršumlije, na više stotina hektara, voćari već desetak godina gaje malinu i kupinu. I to bez pesticida, jer voće iz organske proizvodnje ima bolju cenu i zagarantovan plasman.

Selo Žuč, sa oko stotinak domaćinstava, poslednjih godina postaje centar voćarske proizvodnje u Gornjoj Toplici.
Zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima, u gotovo netaknutoj prirodi, maline i kupine proizvode se bez upotrebe pesticida.

- Ne prskamo hemijom i uspeva dobro. Nadmorska visina odgovara za to voće - kaže proizvođač malina Milorad Lazić.

Arsenije Todorović iz sela Igrište kod Kuršumlije ističe da trenutna cena odgovara potrebama voćara:

- Trenutno je 200 dinara u hladnjači kojoj dajemo i sa kojom imamo potpisan ugovor i sarađujemo već pet, šest godina.

Mnogi proizvođači su otišli korak dalje - u preradu i obezbedili bolju zaradu.

- Pravimo od malina džem, slatko, likere, kompote, prelive za kolače i torte, sapunčiće, kreme, maske, kozmetiku - navodi Biljana Lazić iz sela Žuč.

Jovica Đinović iz stručne poljoprivredne službe Opštine Kuršumlija kaže da je u tom kraju sve više ljudi koji rade malinu po principu organske proizvodnje.

- Ne samo što su prirodni uslovi povoljni i dobri, nego je narod iskoristio te uslove, naravno u saradnji sa otkupljivačima, prerađivačima - objašnjava Đinović.

Opština Kuršumlija subvencioniše organsku proizvodnju sa 20 miliona dinara godišnje za podizanje novih zasada i izgradnju mini hladnjača.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2934458/cena-organske-maline-iz-kursumlije-200-dinara-jos-veca-zarada-u-preradi

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić povodom interesovanja povratnika za ulaganje u izgradnju silosa, posle konsultacija sa prof. dr Jasnom Mastilović, vrhunskim stručnjakom za proizvode biljnog porekla i agoekonomistom Milanom Prostranom, poručuju da se izgradnjom silosa i višim fazama prerade može znatno uvećati vrednost pšenice i drugih žitarica.
Među žitaricama – kukuruzu, ječmu, ražu, ovsu... pšenica je kultna i strateški najvažnija kultura za svaku državu. Tu činjenicu je proteklih decenija veoma uvažila Ruska federacija, koja je do 2.000 godine bila najveći uvoznik u Evropi, a danas je najveći izvoznik na starom kontinentu. Sve veći značaj dobija proizvodnja ovsa, koji je nekada gotovo isključivo korišćen u ishrani priplodne stoke, a danas se sve više koristi u pekarskoj i konditorskoj industriji. Tako je, Savezna Republika Nemačka ove godine zasejala ovas na čak 160.000 ha.
Ipak, kraljica među žitaricama je pšenica koja je strateški važna za ishranu stanovništva, pogotovu u kriznim i ratnim vremenima. Pšenica je, kao najstarija biljna žitarica, bila predmet trgovine poslednjih šest hiljada godina, a neki tvrde da se tom žitaricom trgovalo i pre deset hiljada godina.
Prema podacima Vukosava Sakovića iz Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica „Žita Srbije“, pšenica se na poljima Srbije u proteklih osam godina seje prosečno na oko 587.000 ha. Sa godišnjom proizvodnjom od oko 2,5 miliona tona pšenice, Srbija je na 17 mestu u Evropi i čini svega 0,5 odsto svetske proizvodnje.
Prosečan prinos u proteklom osmogodišnjem periodu iznosi 4,6 t/ha, čime je genetski potencijal pšenice koji iznosi 10 t/ha, kod nas ostvaren sa oko 45 odsto. Godišnji izvoz pšenice Srbije u proseku za poslednjih osam godina iznosio je oko milion tona. Pšenica je prodavana po prosečnoj ceni od oko 160 dolara po toni. Početna otkupna cena pšenice svake godine u Srbiji izaziva polemiku i nezadovoljstvo među proizvođačima.

Ministar Milan Krkobabić posebno naglašava da proizvođači pšenice mogu da sačuvaju svoj kapital ako se udruže, izgrade mini silose, a zatim pšenicu prerađuju, čime će uvećati njenu vrednost:
„Umesto da pšenicu prodaju neposredno posle žetve po najnižoj ceni, poljoprivrednicima je najisplativije da je uskladište u svoje savremene silose, gde će biti razvrstana prema kvalitetu, i sačekaju decembar i januar, kada pšenica obično dostigne veću cenu i do 40 procenata! To je najefikasniji način za uspeh u borbi za kupca na sve probirljivijem svetskom tržištu. A, s obzirom da žitarice jesu poljoprivredni proizvod čijom proizvodnjom se ne ostvaruje velika zarada po jedinici povšine, šansa naših domaćina za veći profit je u preradi žitarica. Pošto mali proizvođač u Srbiji nije investiciono sposoban, na putu do izvesnije budućnosti i ostvarenja ova dva cilja, jedina institucija koja može da zaštiti proizvođača i koja ima odgovor na sve izazove je – zadruga. Samo udruženi individualni poljoprivrednik može da razmišlja i ostvari svoju ideju o silosu i višoj fazi prerade.“

Agroekonomski analitičar Milan Prostran, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, tvrdi da je godinama cena pšenice po pravilu uvek najniža u vreme žetve, i to iz dva razloga: velika je ponuda, a značajan deo naših poljoprivrednika, pogotovu u žitnim područjima, nema svoja odgovarajuća skladišta.
Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Srbije, podseća da je ove godine u AP Vojvodini pšenica zasejana na 330.193 hektara, navodi kalkulaciju saveza da je proizvođačka cena kilograma pšenice ove godine 21,06 dinara, što sa 10 odsto akumulacije (zarade) iznosi 23,17 dinara. Iako se pominje otkupna cena od 15-16 dinara/kg, neki mlinovi u Vojvodini otkupljuju pšenicu po akontnoj ceni od 17,5 dinara, što obično bude i krajnja cena. Zato, Jovanov savetuje proizvođače pšenice da je ne prodaju odmah i sačekaju bolju cenu.
Prof. dr Jasna Mastilović, naučni savetnik Naučnog insituta za prehranbene tehonologije u Novom Sadu, specijalista za sve proizvode biljnog porekla, podržava stav ministra Krkobabića da je udruživanje šansa za čuvanje kapitala i veću zaradu. Dodatnu vrednost udružena poljoprivredna gazdinstva u oblasti proizvodnje žita mogu da ostvare izgradnjom mini skladišta za žita i otvaranjem mini pogona za: prečišćavanje i ljuštenja žita, preradu žita u integralna brašna, proizvodnju gotovih smeša za pekarske proizvode, proizvodnju ekpandiranih i ekstrudiranih proizvoda, proizvodnju pahuljica od žita, proizvodnju testenine, poslastičarskih proizvoda, smrznutih testa, testanih kora i proizvoda na bazi testanih kora, proizvodnju koktel proizvoda, pekarskih proizvoda na tradicionalan način, mini pekare za proizvodnju pekarskih proizvoda sa funkcionalnim svojstvima u ishrani.
Prof. dr Mastilović objašnjava da mini skladišta – silosi za žita pri poljoprivrednim gazdinstvima ili zadrugama omogućuju da se nakon žetve rod žita adekvatno uskladišti, delimično doradi i standardizuje i plasira na tržište kao roba utvrđenog kvaliteta u trenutku kada trend cena na regionalnom i svetskom tržištu dostigne optimum za prodavca. Manji metalni silosi, kapaciteta nekoliko stotina tona, namenjeni skladištenju žita individualnih proizvođača mogu se podići pri većim gazdinstvima sa značajnijim zemljišnim posedima većim od 50 ha, orijentisanim na ratarsku proizvodnju. Cena takvih skladišta je oko 100.000 evra. Takva skladišta vraćaju ulaganja zahvaljujući većoj dobiti koju ratari mogu da ostvare za svoj rod: ne plaćaju skladištenje komercijalnim skladištima, mogu da standardizuju uskladištenu robu i pregovaraju za višu cenu shodno kvalitetu, i da prodaju rod u trenutku kada je cena optimalna. Uštede i dobit koju proizvođači mogu da ostvare skladištem od 500 t iznosi najmanje 15.000 evra godišnje, što znači da bi se investicija isplatila za šest-sedam godina. Pri zadrugama se mogu izgraditi (ili rekonstruisati postojeća) skladišta koja imaju značajniji kapacitet (okvirno 10.000 t) i instaliranu opremu za sušenje, prečišćavanje i eleviranje uskladištenog žita. Cena takvog skladišta je oko milion evra. U oblasti skladištenja žita prostora ima i u unapređenju kapaciteta za skladištenje vlažnog kukuruza u klipu. Savremeni okrugli koševi za kukuruz za potrebe individualnih gazdinstava koštaju 5000-10.000 evra. U Srbiji se godišnje proizvede oko osam miliona tona kukuruza.
Akademik Dragan Škorić ističe da Srbija ima dobre genetičare za žita, ali da nisu iskorišćeni svi naučni potencijali u podizanju prinosa, kao i u razvijanju ekonomski jakog sistema prerade koji će, uz izvesna ulaganja, prerađivačima žitarica uvećati zaradu.
Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike i druge zainteresovane građane da razmisle o ulaganju u skladištenje i preradu žitarica. Ulaganje je sigurno, a vraćanje novca izvesno i optimalno. Nacionalni tim za preporod sela Srbije za zainteresovane će organizovati posetu uspešnim zadrugama kakva je ZZ „Mrkšićevi salaši“ u Srpskom Itebeju, koja poseduje silos kapaciteta 38.000 tona sa najsavremenijom opremom za čišćenje i sušenje žitarica.

Izvor: Agrobiznis magazin

Na osnovu stanja useva na dan procene očekuje se proizvodnja pšenice od preko 2,5 miliona tona, što je za 5,3 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini. Kod proizvodnje malina očekuje se povećanje proizvodnje, u odnosu na prošlu godinu za 7,4 odsto, a kod višanja za 70,9 odsto.Republički zavod za statistiku objavio je podatke o očekivanoj proizvodnji pšenice, malina i višanja i zasejanim površinama kukuruza, suncokreta i soje prikazanim prema stanju na dan 23. maja ove godine.

Na osnovu stanja useva na dan procene očekuje se proizvodnja pšenice od 2.668.000 tona, što je za 5,3 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini. Kod proizvodnje malina očekuje se povećanje proizvodnje, u odnosu na prošlu godinu za 7,4 odsto, a kod višanja za 70,9 odsto.U poređenju sa prethodnom godinom, prema stanju na dan procene, u prolećnoj setvi 2020. godine zasejano je više kukuruza (za 3,6 odsto), suncokreta (za 2,6 odsto) i soje (za 4,7 odsto), a manje šećerne repe (za 12,0 odsto).U odnosu na desetogodišnji prosek (2010–2019), proizvodnja pšenice je veća za 5,7 odsto, dok je kod zasejanih površina više kukuruza (za 0,1 odsto), soje (za 32,9 odsto) i suncokreta (za 16,2 odsto), a manje šećerne repe (za 33,9 odsto) .Objavljeni podaci dobijeni su na osnovu "Ankete o površinama i zasadima na kraju prolećne setve", procene poljoprivrednih stručnih savetodavnih stanica i drugih administrativnih izvora o očekivanoj proizvodnji pšenice, maline i višnje i zasejanim površinama najvažnijih kultura na kraju prolećne setve.

Izvor:https://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/kakve-su-procene-ovogodisnje-proizvodnje-ratarskih-kultura-visnje-i-maline/61145/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31