Svetske zalihe lešnika ugrožene su zbog braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys), štetočine koja je napala zasade ovog voća u Turskoj. Reč je o proždrljivoj, invazivnoj i egzotičnoj vrsti smrdljivog martina.

Ova štetočina poreklom je iz Azije, a u svetu se proširila zahvaljujući transportu robe brodovima, ali i sve višim temperaturama, a na kraju i nedostatku prirodnih neprijatelja. Smrdljivi martin - novi naziv ova štetočina, jer prilikom odbrane ispušta materije neprijatnog mirisa. Vrsta koja napada lešnik, prvi je put zabeležena u Turskoj 2017. godine nakon što je opustošila susednu Gruziju. Od tada se ovaj insekt proširio na području najmanje osam turskih gradova smeštenih uglavnom u crnomorskoj regiji.

"Ako se ne suzbiju na vreme, oko 30 odsto lešnika će biti uništeno", upozorio je profesor zaštite bilja Đelal Tunđar sa Univerziteta Ondokuz Majis. Ova količina čini petinu svetske ponude, piše theguardian.Upravo je zavisnost konditorske industrije od turskih lešnika podstaknula naučnike da što pre pronađu rešenje. U Istanbulu je ove godine održana konferencija o braon mramorastoj stenici i njenoj pretnji turskim i mediteranskim zemljama. Rasprave su fokusirane na borbu sa invazijom pomoću prirodnog neprijatelja, a reč je o azijskoj samuraskoj osi koja uništava jajašca stenica.

Jedan od potencijalnih problema ovog pristupa je taj što propisi zahtevaju opsežna istraživanja pre puštanja prirodnog neprijatelja, kako bi se uvidelo da on nije štetan za lokalni ekosistem.Na primer, u SAD-u su postupci biokontrole samurajskom osicom trajali toliko dugo da su se na kraju te vrste prirodno našle u ekosistemu.Tunđar je takođe rekao da bi Turska trebalo da potraži načine da ubrza proces, oslanjajući se na postojeća istraživanja drugih zemalja, a u Evropi je već završena većina.

Ijas Edip Sevinč, ispred Udruženja izvoznika lešnika i njihovih prerađevina, rekao je: "Preostalo je malo vremena za temeljnu analizu rizika od samurajske osice, jer je braon mramorasta stenica već prisutna i predstavlja veliku pretnju."

Do sada su se tamošnji poljoprivrednici oslanjali na insekticide, ali to postaje sve teže jer se populacija ove štetočine povećava širom regije.

Temperature u narednim mesecima igraće presudnu ulogu u očuvanju roda lešnika. Prohladno vreme prošle godine odložilo je izlazak stenica iz hibernacije, što je omogućilo normalan razvoj ploda. Ove godine meteorolozi su upozorili na natprosečne temperature, što znači da bi zasadi mogli da budu ugroženi.Podsećamo, i u Italiji ova štetočina pravi velike probleme na voću i povrću. Prošle godine je tamošnjim proizvođačima nanela štete u vrednosti od 500 miliona evra, pa opravdano strahuju od napada.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/ugrozene-svetske-zalihe-lesnika-napadaju-ih-smrdljivi-martini/58935/

Optimalni rok prolećne setve je počeo, zato posao treba završiti što pre, a da poljoprivrednici ovih dana ne bi imali problema sa zakonom i propisima uvedenim zbog zaštite od koronavirusa, te da se ne oslanjaju na usmene dogovore i preporuke, najsigurnije je da u vreme policijskog časa na njivama budu s dozvolama koje omogućavaju rad i posle 17 časova.U pojedinim opštinama policija je samo opominjala paore koji su bili na njivi ili na putu u traktoru bez dozvole za rad u vreme policijskog časa, dok je u Silbašu jedan mladi poljoprivrednik priveden i kažnjen s 50.000 dinara pa da bi se sve to izbeglo, najbolje je sačekati dozvolu.

Za to je potrebno da poljoprivrednici otvore sajt Ministarstva poljoprivrede gde stoji obaveštenje o tome na koji način da stignu do dozvole za kretanje posle 17 časova. Kako na sajtu piše, treba da popune zahteve E-poštom, i da popune sve kolone u obrascu, što je posebno naznačeno, jer se zahtevi s nepotpunim odgovorima neće razmatrati. Kaže se da svaki poljoprivrednik navede okvirni period koji je potreban da se obave setveni radovi. To znači da treba navesti kada planiraju da krenu u setvu i kada planiraju da je završe, jer će dozvola kretanja tokom policijskog sata važiti samo za period koji svaki poljoprivrednik naznačio kao početak i kraj radova. Takođe, od zemljoradnika se traži da navedu adresu stanovanja i na kojem mestu drže mahanizaciju, pošto ima dosta primera da u jednoj kući žive, a u drugoj udaljenoj u adresi stanovanja drže mašine.U Ministarstvu poljoprivrede su za „Dnevnik” naveli da dozvole izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova s kojim je povezana poljoprivreda, i čim se dobije saglasnost od MUP-a, dozvola stiže svakom poljoprivredniku. U Ministarstvu su još rekli da se istovremeno dobijaju i dozvole za pratioce, ali se daju dozvole i za sezonske radnike, pa je, između ostalog, i zato važno da svaki obrazac sadrži sve tražene podatke. Poljoprivrednici moraju biti precizni u navođenju broja sezonskih radnika, kao i podatke pratioca koji im pomaže u poljskim radovima. Na sajtu Ministarstva poljoprivrede stoji da se prilikom kretanja od njive i kuće i obrnuto mora poneti dozvola, a ukoliko je još nisu ishodovali, treba da imaju uverenje da su aktivno poljoprivredno gazdinstvo i ličnu kartu. Policija neće kažnjavati poljoprivrednike na relaciji kuća–njiva i obrnuto, ali ne i kada ne idu tim pravcem.

Ta pravila Nenad Manić iz Crepaje, iz Agrarne komore Srbije, ocenio je kao kruta, smatrajući da država treba da omogući da zemljoradnici obave poljoprivredne radove na vreme.– Nama nije relacija kuća–njiva, već kuća – benzinska pumpa – njiva – kaže Manić. – Dolaze duži dani i na njivama će se moći raditi i posle 20 časova, pa nas treba ostaviti da radimo i posle tog vremena. Zašto da žurimo kućama ako nam ostane malo posla što smo planirali za taj dan? Naš atar se nalazi u dubini od 12 kilometara treba nam i po dva sata da bismo s njive na traktoru i s priključnom mašinom stigli kući, pa treba misliti i o tome. Na njivama nema ljudi, srećemo fazane, zečeve i srne i izdaleka vidimo druge poljoprivrednike koji, kao i mi, sede u traktorima i rade.Sajt Ministarstva poljoprivrede, kako navode, imao je čak 2,3 miliona poseta, a do prekjuče je izdato 14.000 dozvola, pa ne bi trebalo biti ubeđenja da se poljoprivrednici ne snalaze sa savremenim informacionim tehnologijama.

– Još ne znamo koliko je zahteva stiglo u Ministarstvo, ti zahtevi dolaze s više mesta, od povrtara, ratara, pčelara... – rekli su u Ministarstvu poljoprivredeo.U Ministarstvu poljoprivrede su za „Dnevnik” naveli da dozvole izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova s kojim je povezana poljoprivreda, i čim se dobije saglasnost od MUP-a, dozvola stiže svakom poljoprivredniku. U Ministarstvu su još rekli da se istovremeno dobijaju i dozvole za pratioce, ali se daju dozvole i za sezonske radnike, pa je, između ostalog, i zato važno da svaki obrazac sadrži sve tražene podatke. Poljoprivrednici moraju biti precizni u navođenju broja sezonskih radnika, kao i podatke pratioca koji im pomaže u poljskim radovima. Na sajtu Ministarstva poljoprivrede stoji da se prilikom kretanja od njive i kuće i obrnuto mora poneti dozvola, a ukoliko je još nisu ishodovali, treba da imaju uverenje da su aktivno poljoprivredno gazdinstvo i ličnu kartu. Policija neće kažnjavati poljoprivrednike na relaciji kuća–njiva i obrnuto, ali ne i kada ne idu tim pravcem.

Ta pravila Nenad Manić iz Crepaje, iz Agrarne komore Srbije, ocenio je kao kruta, smatrajući da država treba da omogući da zemljoradnici obave poljoprivredne radove na vreme.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/u-policijskom-casu-najsigurnije-sejati-s-dozvolom-08-04-2020

Izgleda da aktuelna korona-kriza ne može omete popularnog američkog jelena, poljoprivrednu mehanizaciju John Deere da stigne u Srbiju.

Naime, kako je eKapija već pisala, novosadska firma KITE, koja je zvanični uvoznik kompanije John Deere za Srbiju, kupila je prošle godine građevinsko zemljište u industrijskoj zoni Sever u Sremskoj Mitrovici, sa planom da izgradi distributivni centar za poljoprivrednu mehanizaciju i repromaterijal.

Projekat za gradnju je upravo završen i Gradska uprava za urbanizam Sremske Mitrovice oglasila je njegovu javnu prezentaciju.

Urbanističkog projekat čiji je investitor firma KITE, podrazumeva gradnju distributivnog centra i skladišta poljoprivredne mehanizacije u Sremskoj Mitrovici, na površini od 21.000 m2, u tri faze.

U prvoj fazi gradiće se poslovni objekat, perionica i portirnica, u drugoj magacin, a u trećoj objekat za potrebe proširenja distributivnog centra.

Čitav kompleks činiće prodajni salon da svim pratećim prostorijama poput trpezarije i toaleta, zatim, srednji deo namenjen za servise poljoprivredne mehanizacije i treći deo predviđen za magacinski prostor.

U objektu su planirane instalacije jake i slabe struje za potrebe osvetljenja i napajanja uređaja, kao i instalacije vodovoda i kanalizacije i gasne instalacije za potrebe grejanja.

Kako je navedeno u dokumentaciji, ovaj Urbanistički projekat, koji je izradilo javno preduzeće Urbanizam iz Sremske Mitrovice, nalaziće se na javnoj prezentaciji do 15. aprila, nakon čega sledi potvrda njegove usklađenosti sa zakonom i planskim dokumentima.

Potvrđen urbanistički projekat predstavlja osnov za izdavanje lokacijskih uslova, što je prvi korak na putu do građevinske dozvole.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2845588/americki-jelen-preskace-krizu-uvoznik-traktora-john-deere-za-srbiju-na-korak

Dok su se pre nekoliko meseci pravile liste čekanja za isporuku zlatarskog sira, a neka domaćinstva pune kantice na zahtev tržišta slala samo nekoliko dana po sirenju, bez neophodnog perioda zrenja, sada se u kolibama već gomilaju zalihe. Plasman su otežali vanredno stanje i zatvaranje ugostiteljskih i prodajnih objekata, ali i ograničeno kretanje i teškoće u prevozu.

Sa od osam do devet hiljada grla krupne stoke, govedarstvo je glavna grana privređivanja u novovaroškom kraju. Prodaja belog mrsa i stoke je ključni izvor prihoda domaćinstava koja su sudbinu vezala za selo. Seljaci kažu da nema problema u otkupu mleka, ali brinu da kupci ne budu prinuđeni da smanjuju otkupnu cenu od 32 dinara ili im ne prorede dolaske.

- Sve je bilo spremno za uvođenje druge smene, ali smo taj korak odložili i nastavili, kao i ranije, preradu hiljadu litara mleka dnevno - kaže Ljubo Vjetrović, vlasnik "Brđanke" iz Božetića. - Zbog zatvaranja hotela i restorana, kao i pijaca i tržnica na njima, smanjena je potražnja sira, a proizvodnju kajmaka smo sveli na najmanju meru.Vozilo najstarije mlekare u ovom kraju, "Zlatarke" iz Komarana, jednom nedeljno prevozi sir do tržnih centara u Beogradu. Vuk Popović kaže da im neka domaćinstva nude sir zbog prekinutih linija otpreme do svojih starih kupaca. Njima je, pak, u otežanim uslovima privređivanja prva briga proizvodnja uz pojačane mere sanitarne zaštite i prevoza radnika, kao i da se obezbedi likvidnost firme.

Istu muku muči i Željko Miletić, član predsedništva Udruženja kozara Kumane, koji u selu Lebina, kod Paraćina, ima pedesetak grla visoke mlečnosti - francuskih alpina. Nakon sezone jarenja, deo podmlatka je prodao, a dvadesetak jarića zadržao kako bi proširio stado. Od uvođenja vanrednog stanja, međutim, pojavio se problem plasmana, što remeti ambiciozne planove preduzimljivog poljoprivrednika i stočara.

- Restorani i kafane su zatvoreni, a njima sam uglavnom isporučivao svoje proizvode, jer sve što dnevno pomuzemo uglavnom smo prerađujemo u sir - priča Željko. - Sad restoranske prodaje više nema. Ostali su mi stalni kupci koji, zbog situacije, ponekad ne mogu ni da dođu u Lebinu, pa ja pokupim narudžbine i isporučim im proizvode na kućnu adresu.eljko kaže da nema problem da stado vodi na ispašu i da radi kad je policijski čas, jer za registrovana poljoprivredna gazdinstva ne važi ograničenje kretanja.

Stočari se nadaju da će dobiti pomoć koju je obećao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

- Poljoprivredne apoteke jesu pune, kako je ministar rekao. Ima semena i otrova za prskanje. To je važno za sve, pa i za mene, jer se pored stočarstva bavim i ratarstvom. Nadamo se, kad sve ovo prođe, da će biti i neke finansijske pomoći za gazdinstva, kao što postoji program za preduzetnike i male firme - očekuje Željko Miletić.

Gašenjem zemljoradničkih zadruga u periodu tranzicije sela su ostala bez oslonca u stočarstvu, a kratkog veka je pre neku godinu bio pokušaj rada zadruge u Božetićima, čiji su objekti i neke parcele u vlasništvu Opštine. Očekivanja nisu ispunila ni udruženja stočara, kao nedavno osnovani "Beloglavi sup", gde zbog različitih interesa dvadesetak meštana još nije dobilo državna sredstva. Svestan toga da je ekonomska situacija sve lošija jer su u vanrednom stanju stali mnogi poslovi, Željko Miletić je oglasio da poklanja kozje mleko, surutku i sir sugrađanima koji nemaju novca da plate.
- Potrebno je da mi se jave i dođu sa ambalažom kod mene kući. Onima koji baš ne mogu da se snađu za prevoz, a iz Paraćina su, pomognem tako što na njihove adrese isporučim proizvode kad jednom nedeljno dođem u grad. Ljudi smo, moramo biti solidarni i pomagati jedni drugima.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:858021-Muke-stocara-u-Srbiji-Zatvoreni-ugostiteljski-objekti-i-pijace-sir-i-kajmak-sad-cekaju-kupce

Ljubitelji novosadske cvetne pijace koja se tradicionalno svake godine održava na platou SPENS-a, neće biti uskraćeni za taj sadržaj ni ovog proleća. Ipak ove godine zbog novonastale situacije, svoju prodaju i promociju, obavljaće preko namenski otvorene fejsbuk grupe "novosadska cvetna pijaca".Fejsbuk grupu, osmilio je Pokret Gorana Novog Sada, kako bi spojii proizvođače i prodavce sa svojim kupcima. U ovom virtuelnom prostoru posetioci grupe mogu pronaći cveće, sadnice, med i hranu, kao i sve ono sto bi se inače pronašlo na platou Spensa."U grupi su oni ljudi koji prosto mogu da pruže uslugu u ovom stanju tako da vrlo onako jedna lepa grupa, malo smo se preselili u virtuelni svet, većina njih radi dostavu na kućnu adresu u dogovoru sa kupcima, neki čak imaju mogućnost da se kod njih dođe u rasadnik, ko može da izađe iz svojih domova", navodi Sonja Konjović, iz Pokreta Gorana Novog Sada.

Iako je situacija nesvakidašnja, cveće je uvek traženo te prodavci ističu da zbog velikog interesovanja, ne uspevaju svima u kratkom roku da odgovore na poruku.

"Ono sto je sada aktuelno i što vidim, jesu naravno muškatle, petunije, imamo čak i u ponudi višegodišnje ukrasne biljke, za vrtove, te vrste koje mogu i da prezime, onako šarenoliko, ali i dan i noć je prisutan, razne puzavice, ali svaki izlagač daje informacije kojoj biljci šta prija, da li voli sunce ili voli polusenku i senku, koliko je često zalivanje", ističe Konjović.

Kako bi dani u domovima bili zanimljiviji, prijatniji, april i maj su idealni dani za sadnju cveća, sređivanje terasa i vrtova.

Ideja i predloga ima raznih, kako i na koji način i koje vrste sadnica je najbolje izabrati.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/novosadska-cvetna-pijaca-preko-grupe-na-internetu_1111506.html

U ovom mesecu postojaće velika mogućnost pojave rojevog nagona zbog specifičnog proleća koje je u toku.

„Inicijatori“ rojevog nagona su pčele radilice i to najvećim delom mlade, nedavno i masovno izležene pčele. Sve ove mlade izležene pčele traže da budu zapošljene, da izvršavaju svoje radne, odnosno životne obaveze, da luče mleč, hrane i neguju mlado leglo, da luče vosak i grade saće. Kako u ovom periodu pčele formiraju dosta velike površine pod otvorenim i zatvorenim leglom, kako se unosi puno polena i nektara, dolazi do nedostatka prostora u košnici. Nema pripremljenih praznih radiličnih ćelija, jer je sve popunjeno. Zbog toga veliki broj mladih pčela ostaje nedovoljno radno angažovan, pa se one odlučuju na deobu.

Iskusni pčelari znaju da po izgledu leta uoče takva društva na vreme i otpočnu sa radovima na sprečavanju rojevog nagona. Proširuje se prostor u košnicama, zapošljavaju se mlade pčele na gradnji saća i slično.

Rojevi nagon se ne može sprečiti, ali se može odložiti.
*Potrebno je držati matice od sojeva koji su manje skloni rojenju.
*Držati mlade (kvalitetne) matice, ne starije od godinu dana, a najviše dve godine.
*U toku pripreme za pašu stalno vršiti „malo proširenje legla“ satnim osnovama (2 – 4 puta), cepanjem legla.
*Kada prodje paša društva razrojiti, da se ne bi prirodno rojila.
* Mlade matice (iz nukleusa ili oplodnjaka) uvoditi u društva krajem leta.
Grubu ali brzu vizuelnu kontrolu pojave nagona za rojenjem, na osnovu započetih ili već izgrađenih rojevih matičnjaka, možemo izvršiti delimičnim ili potpunim podizanjem prvog tela iznad plodišta, i uvidom dali na donjoj ivici satova na tom telu ima matičnjaka. Kod košnica nastavljača rojevi matičnjaci se često pojavljuju baš na tim mestima. Na jednom ramu može da ima 15-20 matičnjaka a ukupno u košnici 40, pa i više, različitih starosti, najčešće raspoređenih po obodu saća. Ako primetimo i zatvorene matičnjake, onda možemo očekivati da se to društvo uskoro roji. Ako je vreme pogodno, najduže za 2-3 dana prvi roj će izaći. Ako ne želimo da u tom društvu nešto preduzimamo, već hoćemo da dozvolimo da se ono prirodno razroji, onda treba da dežuramo i čekamo da roj izađe, pa ako budemo imali sreće da to i primetimo i da se on uhvati za granu nekog obližnjeg drveta, onda ćemo ga sa nje skinuti i smestiti u košnicu.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/04/07/pcelarstvo/kako-spreciti-nagon-za-rojenjem/

Ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća u Vladi Republike Srbije Milan Krkobabić saopštio je da će JP Pošta Srbije poljoprivrednicima besplatno isporučivati seme Instituta za ratarstvo i povrtarstvo za prolećnu setvu dok traje vanredno stanje.

Krkobabić je objasnio da je postignut dogovor o tome da pomenuti institut iz Novog Sada otvori namensku telefonsku liniju putem koje će se ovoj ustanovi obraćati poljoprivrednici i zadruge, dok će Pošta Srbije naručene količine semena dostavljati u optimalnom roku.

To je deo nastojanja da seoskom stanovništvu, koje građanima Srbije obezbeđuje osnovne životne namirnice i sirovine za njihovu proizvodnju, olakšamo izuzetno važan sezonski posao - prolećnu setvu, istakao je ministar, saopštila je Vlada Srbije.

On je naglasio da je JP Pošta Srbije, kao društveno odgovorno preduzeće, prepoznalo značaj jedne takve inicijative u teškim momentima za našu zemlju i donelo odluku da, bez naknade, obezbedi domaćinima seme neophodno za setvu, pružajući na taj način svoj aktivni doprinos rešavanju aktuelnih problema u poljoprivredi.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2844504/posta-srbije-besplatno-isporucuje-seme-za-prolecnu-setvu

Onlajn prodaja hrane u Srbiji u poslednjih nekoliko nedelja u vreme vanrednog stanja zbog epidemije koronavirusa raste.Ali pitanje je da li će ipak uticati na promenu navika kupaca i da li će posle krize nastaviti rast.

U onlajn panel diskusiji "Onlajn prodaja hrane: nužda ili budućnost?" o porastu onlajn prodaje hrane, problemima u logistici i potrebi da se odgovori na povećanu tražnju, govorili su danas predstavnici Privredne komore Srbije, velikih i malih proizvođača, kao i jednog od velikih trgovinskih lanaca.Sekretar Udruženja za trgovinu PKS Žarko Malinović rekao je da se na početku krize zahvaljujući dobroj organizaciji s trgovcima uspelo u stabilizovanju lanca snabdevanja i da je taj udar koji je izazvala velika tražnja u prvoj nedelji bio ublažen.

On je ukazao da je to što je u prehrambenim prodavnicama više od 80 odsto proizvoda domaćeg porekla razlog stabilnosti snabdevanja u uslovima kada je tražnja bila izuzetno povećana, i kada je 14. i 15. marta prevazišla čak i "pikove" pred novogodišnje praznike kada je uobačajeno najveća tražnja za prehrambenim proizvodima."Kada govorimo o onlajnu, imamo ogroman rast, 100, 200 i 300 odsto, međutim, ako je činjenica da neko ima 150 porudžbina nedeljno i vidite da je taj rast 200 odsto, tu ne možemo govoriti o igri velikih brojeva“, rekao je Malinović.

Naveo je da se taj kapacitet nije umnogome povećao, već promenio u smislu razvijanja saradnje s kurirskim službama i onim sistemima koji su već definisali svoju platformu kao sisteme dostave (diliveri).

Njima je, naveo, omogućeno ubrzano dobijanje dozvola zbog ograničenja kretanja i optimizacija njihovih kapaciteta.

Malinović kaže da veliki broj malih i srednjih prozvođača hrane nije radio na razvoju onlajn kanala prodaje, ali i navodi da krizu ne treba posmatrati kao nuždu za razvijanje takve vrste prodaje.

Objasnio je da je za proizvođača važno i da omogući prvi kontakt potrošača s njegovim proizvodom na polici u prodavnici, a da paralelno sa tim razvija onlajn prodaju koja je mnogo jeftinija i efikasnija za nekog malog proizvođača.

"Polica je ograničen resurs i kao takvu je treba posmatrati. Mnogo je važnije da napravimo ceo kanal snabdevanja efikasnijim, to je ono što je problem malih prozvođača“, rekao je Malinović.

Naveo je primer proizvođača kozjeg sira, kao visokokvalitetne hrane, za koga je ključni kanal bio usmeren pre krize na horeka sektor, odnosno na prodaju restoranima i hotelima, a na tržištu ima ukupno manje od 100.000 zainteresovanih potrošača.

Za takvog proizvođača je rekao da će shvatiti da mu je mnogo jeftnije da uspostavi direktne kanale prodaje ka potrošačima, a to je upravo onlajn prodaja, te da prodavnice služe isključivo za promociju, a ne kao mesto prodaje.

Malinović je rekao da je PKS sa Ministarstvom poljoprovrede aktivno radio na razvijanju platforme za poljoprivredne proizvođače i plasman njihovih proizvoda.

Miloš Pejčinović iz Asocijacije za promociju srpske hrane kaže da će proizvođačima viskokvalitetne hrane biti potrebna najveća pomoć, jer će mnogi od tih prozvođača i poljoprovrednih gazdinstava biti ugroženi.Maja Marković, rukovoditeljka službe za medije kompanije Merkator S, rekla je da je broj njihovih novoregistrovanih onlajn kupaca i do 10 puta veći, da je usko grlo logistika, te da su u pregovorima s raznim kompanijama koje rade dostavu.

Ivan Minić, osnivač stranice Mojapijaca.rs, koji se u konferenciju uključio iz SAD, kaže da Moja pijaca postoji već četiri godine, a da se u poslednje vreme zbog krize javljaju razni portali koji zapravo imaju problem s dostavom.

"Zato limitiramo broj porudžbina koje možemo da realizujemo“, rekao je Minić i poručio da su izazovi jako veliki i pojačani celokupnim trenutnim stanjem.

Ksenija Perčić, suvlasnica Granum brenda, kaže da prodaja raste i u prodavnicama i onlajn i navodi da je u martu prodaja njihovih brendova u trgovinama porasla za 20 odsto, a onlajn prodaja za 32 odsto.

Marija Slović, vlasnica Domaćini.rs, kaže da na padinama Ovčara proizvodi sir i kajmak i navodi da se beleži bum u njihovom onlajn šopu koji postoji od 2016. godine.

"Ko danas nije na interentu, taj je zaista ovu priliku propustio“, kaže Slovićeva.

Navela je da je prodaja hrane preko interenta "živa muka“ jer, kako je objasnila, ljudi su na hranu posebno osetljivi i vrlo će se teško odlučiti da probaju nešto preko interneta, osim u slučaju kada je kanal nabavke sužen.

Prednost malog proizvođača vidi u tome što ima mogućnost da se lakše prilagodi novonastalim okolnostima.

"Prednost kad ste mali jeste to što možete brzo da se reorganizujete, dodatno smo zaposlili tri nova dostavljača, iskoristili sva vozila da odgovorimo na sve zahteve, uspeli smo da se u ove dve nedelje prilagodimo“, rekla je Marija Slović.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=04&dd=07&nav_id=1673311

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30