Divlji ovas (lat. Avena fatua) je vrsta korovske trave i blizak je rođak kultivisanog, jarog ovsa. Poznat je i pod imenom divlja zob i uglavnom se sreće u usevima gajenog ovsa, pšenice i strnih žita, ređe u kukuruzi, ali se javlja i na neobrađenim mestima i po livadama. Po izgledu je jako sličan ozimim strnim žitima, pa ga je teško prepoznati i uništiti u ranoj fazi kada je suzbijanje ovog korova i najefikasnije.Divlji ovas se na srpskim oranicama pojavio 1957. i najviše se zastupljen na području reka Kolubare i Tamnave, u slivu Južne i Zapadne Morave, Timoka, Kosovskog Pomoravlja, oko Šapca...
Najčešći razlozi za širenje divljeg ovsa je setva pšenice u monokulturi u pojedinim oblastima, korišćenje netretiranog i nedorađenog semena, kao i primena herbicida namenjenih suzbijanju samo širokolisnih korovskih vrsta.
Divlji ovas je jednogodišnja vrsta trave koja se razmnožava semenom i proizvodi od 500 do 1000 semena po jednoj stabljici biljke, a seme održava klijavost u zemlji i do nekoliko godina. Može da dostigne visinu od 50 do 150 cm i ima jak korenov sistem koji može da raste i preko jedan metar u dubinu zemlje.Klija i raste u rano proleće u plitkoj zemlji, cveta u maju, a plodnost dostiže u junu i julu. Klijanje divljeg ovsa je neujednačeno i u dugom vremenskom periodu, pa
štetnost ispoljava u kasnijim fazama razvoja pšenice. Nadrasta pšenicu, zasenjuje gornje lišće, pleve i plevice te otežava nalivanje zrna. Stablo je uspravno i glatko a listovi dugi, glatki, tamnozelene boje sa maljavim ivicama. Po ovim dlačicama raspoznaje se u odnosu na ostala srna žita koja nemaju malje po listovima. Cveta u vidu rastresite metlice, pa vetar seme može daleko da raznese. Ukoliko se zapati u žitu ili gajenom ovsu može drastično da
umanji prinos pšenice.
Kako raste i na neobrađenim površinama i livadama može se dogoditi da ga stoka pojede tokom ispaše, iako životinje uglavnom izbegavaju ovu korovsku biljku zbog maljavosti lista. Međutim, ukoliko stoka pojede divlji ovas primećeno je da zrno može da očuva klijavost i prolaskom kroz crevni trakt životinje, pa se mora voditi računa o primeni zagorelog stajnjaka. Iako se prvenstveno pojavljuje na njiva, divlji ovas može da raste i u voćnjacima i vinogradima. Tada ga je lakše prepoznati i iskoreniti direktnim čupanjem iz zemlje.U njivama u kojima se pojavljuje divlji ovas, ovaj korov zauzima prostor gajenoj
biljci, prirodno se bori i „otima“ hranljive materije i vodu. Zbog svega toga ovaj korov utiče na smanjenje prinosa i kvaliteta roda.Divlji ovas se najlakše suzbija u početnim fazama razvoja, dok je u vreme vegetativnog rasta njegovo uništavanje je otežano. Može se uništiti mehaničkim putem čupanjem, okopavanjem, freziranjem ili korišćenjem herbicida za suzbijanje korova. Međutim, stručnjaci upozoravaju da je primena herbicida nedovoljna mera u
borbi protiv ovog korova.
Posebna pažnja se mora posvetiti primeni čistog semenskog materijala kao i primeni plodoreda. Pravilnom primenom plodoreda (setvom okopavina) stvaraju se nepovoljni uslovi za nicanje ove korovske vrste. Na veoma zakorovljenim njivama preporuka je ne sejati useve strnih žita više godina dok se divlji ovas u potpunosti ne iskoreni. Kada je u pitanju upotreba herbicida kao najefikasniji se pokazao preparat Pallas na bazi aktivne supstance piroksulam 75 g/kg. Pallas se primenjuje od drugog lista do pojave drugog kolenca žita u količini od 0,25 kg/ha u mešavini sa 0,5 l/ ha okvišavača. Važno je napomenuti da
se Pallas primenjuje kada je temperatura između 8°C do 25°C i kada su korovi u fazi intenzivnog porasta.
Dobra strana ovog preparata je i što pored divljeg ovsa deluje i na druge korovske biljke kao što su kukolj, vijušac, žavornjak, samonikli suncokret, mrtva kopriva, mišjakinja i drugi korovi. Stručnjaci često ističu da monitoring neophodan na područjima gde se pojavljuje divlji ovas. Poželjno je upozoriti poljoprivrednike na štetnost ovog korova i upoznati ih sa merama zaštite, ali i zašto je neophodno da prilikom setve pšenice ili ovsa koriste
provereno, dorađeno i deklarisano seme a nikako ono koje su čuvali u ambaru ili na tavanu. Takođe treba napomenuti da divlji ovas može da napravi veliki problem i ako raste na livadi ili njivi do vaše, jer će vetar lako seme da prenese i na vaše oranice. Zato je neophodno ovaj korov uništa vati, ne samo na njivama koje se obrađuju, već i na susednim parcelama.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Pšenica ovodišnjeg roda u Srbiji nije zaražena mikotoksinom, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, i ističu da postoji stalni inspekcijski nadzor nad pšenicom od trenutka žetve.Komentarišući informaciju koja se pojavila u pojedinim medijima da je pšenicu ovogodišnjeg roda u Srbiji zahvatilo gljivično oboljenje čija posledica je previše deoksinivalenola (DON), supstance iz grupe mikotoksina, direktor Uprave za zaštitu bilja u okviru Ministarstva poljoprivrede Nebojša Milosavljević naglašava da pšenica nije zaražena.

– Nije pšenica zaražena, nego je to produkt rada nekih gljiva koje se javljaju na pšenici, zbog izuzetno kišnog perioda, pogotovo u toku proleća na pojedinim parcelama koje nisu dovoljno štićene – rekao je on Tanjugu.

Milosavljević je istakao da ima više razloga za to što pojedine parcele nisu dovoljno štićene – negde zbog vremenskih uslova, a u nekim slučajevima što proizvođači nisu naviknuti na klimatske promene i na stalnu potrebu da slušaju preporuke stručnih lica, kao i zbog pojave fusarija i fuzarioza na pšenici (fuzarioze pšenice obuhvataju kompleks oboljenja od gljivica roda Fusarium).

Kako je rekao, u toku vegetacije, kao i u fazi žetve, na parcelama i u skladištima sprovodila se stalna kontrola na prisustvo mikotoksina, a posebno na prisustvo DON-a.

– Kod onih parcela i količina pšenice koje su bile zatečene prilikom skladištenja, a imali su povećanu koncentraciju DON-a, preduzete su mere, a to je zabrana korišćenja takve pšenice za ljudsku ishranu, tako da se koristila samo za stočnu hranu – rekao je Milosavljević.Dodao je da je kontrola, zajedno s Poljoprivrednom inspekcijom, nastavljena u mlinovima.

Po njegovim rečima, sva pšenica koja je dolazila u mlinove je bila pod stalnom kontrolom Fitosanitarne i Poljoprivredne inspekcije, kao i pšenica u skladištima.

– To se odnosilo i na brašno koje se dalje koristilo za proizvodnju hleba – dodao je on.

Pomoćnik ministra za sektor poljoprivredne inspekcije Nenad Vujović je rekao da nema razloga za brigu.

– Poljoprivredni inspektoru su na terenu u redovnim kontrolama, ima sporadičnih slučajeva da utvrđujemo određene nepravilnosti i, kao i u svim drugim slučajevima, reagujemo na način da taj proizvod bude bezbedan za krajnje potrošače – kazao je Vujović Tanjugu.

Napomenuo je da količine koje izlaze iz granica dozvoljenih za hranu za ljude i dalje ostaju u granicama dozvoljenim za hranu za životinje.

– Tako da trenutno imamo redovne kontrole i dobru komunikaciju s proizvođačima, koji, sa svoje strane, vode računa. Do sada nismo imali neki problem u bilo kojoj varijanti što se tiče potrošača. Čuo sam neke priče da li je situacija alarmantna ili nije… U svakom slučaju, situacija je pod kontrolom. Takođe, ima dovoljno pšenice – naglasio je on.Vujović je dodao da svake godine postoji neki razlog da kvalitet odudara, zbog stenica, vlažnog zrna ili nekog drugog razloga.

Kaže da suove godine razlog vremenski uslovi u toku rasta pšenice, ali da treba reći i da seme koje se koristi za sadnju u većini slučajeva nije ono koje treba već proizvođači koriste seme koje čuvaju.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/ministarstvo-poloprivrede-psenica-nije-zarazena-mikotoksinom-05-12-2019

Miroje Marović jedan je od mnogih koji je trbuhom za kruhom pre deset godina otišao u inostranstvo.Međutim, pre tri godine ovaj rođeni Beograđanin se vratio u Srbiju i to u Bajinu Baštu, gde je zarađeni novac uložio u poljoprivredu i nije se pokajao.

"Sa partnerima sam odlučio da posadim jagodu zenga zengana, koja je najbolja sorta za industrijsku preradu. Obično polje smo uzorali, nađubrili, posadili jagodu i tako od livade za samo mesec dana napravili plantažu. Danas jagodu uzgajamo na 17 hektara", priča Miroje za Rinu.On kaže da ko god hoće da radi, može i da zaradi. Cena jagode kreće se od 2,5 do 2,8 evra po kilogramu, a ovogodišnji rod bio je 150 tona. Miroje sa svojim partnerima ništa ne prepušta slučaju, pa su napravili i hladnjaču u kojoj njihovi plodovi čekaju bolju cenu.

"Vidim da pojedini voćari, naročito kad je malina u pitanju, nakon loše sezone odustaju od proizvodnje. To definitivno nije rešenje, jer tržište je izuzetno promenjivo i treba biti strpljiv", kaže ovaj voćar.

Ove godine, nakon svih neophodnih provera i testiranja, njegovi zasadi su dobili i organski sertifikat tako da će se jagode iz Bajine Bašte prodavati u svim evropskim zemljama, ali i u Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, ono što je bilo iznenađenje jeste da su jagode stigle čak i do Dalekog istoka.

"Preko Poljoprivredne stručne službe iz Užica saznali smo da su kupci Japanci. To nas je oduševilo i dalo dodatni vetar u leđa da nastavimo sa proizvodnjom", rekao je Miroje.

Kvalitetna organska prihrana, navodnjavanje kap po kap i dobri berači su najbitniji za uspešan uzgoj ovog voća, a da uspeh ne bi izostao neophodno je, pored finansijskih sredstava, u proizvodnju jagoda uložiti celodnevni trud, ali i živce, zaključio je Miroje i dodao da je mir koji ima u Bajinoj Bašti uspešno zamenio svetla Beograda.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=12&dd=05&nav_id=1626718

U okviru četvorogodišnjeg Projekta javno privatnog dijaloga u delu koji se odnosi na rešavanje problema trovanja pčela pesticidima u poljoprivredi a koji je SPOS dobio na konkursu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), u Novom Sadu je u četvrtak, 5. decembra, potpisana Deklaracija o zaštiti pčela u Srbiji.

Projekat sprovodi NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike (RSJP), a finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Deklraciju su potpisali prisutni predsednici opština i gradonačelnici u Vojvodini i predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović.

- Glavna aktivnost koju očekujemo od potpisivanja Deklaracije jeste postepeno ukidanje tretiranja komaraca iz aviona sredstvima otrovnim za pčele i bolja koordinacija aktivnosti opština na razvoju poljoprivrede, a u kontaktu sa poljoprivrednicima, radi pravilne upotrebe pesticida na našim poljima, kako ne bi dolazilo do trovanja pčela - navodi se u saopštenju SPOS-a.

Deklaracija neće imati pozitivan efekat samo na pčelarstvo, već i na unapređenje održive poljoprivrede (manje zagađenje životne sredine pesticidima, manje pesticida u zemljištu, manje uništavanje korisnih insekata u zemljištu, manje pesticida na poljoprivrednim proizvodima za potrošače…).

Detalje deklaracije pogledajte na slede'em linku: http://spos.info/wp-content/uploads/2019/12/Deklaracija_draft_5.pdf

Izvor: SPOS

Novi vlasnici požeškog prerađivača voća i povrća "Budimka", kompanija ITN iz Kosjerića, uložiće u to preduzeće pet miliona evra i očekuju da će proizvodnju ponovo pokrenuti na proleće.Kako se navodi na portalu Glas zapadne Srbije, to je rečeno na sastanku između novih vlasnika "Budimke" Vere i Dragana Markovića i predsednika opštine Požega Ðorđa Nikitovića, koji je istakao spremnost opštinskog rukovodstva u pomoći da se pogoni "Budimke" što pre pokrenu.

Vlasnici fabrike žele da u što kraćem roku osposobe proizvodnju. Oni ulažu oko pet miliona evra i nadam se da će u martu ili aprilu krenuti krvi koraci proizvodnje, rekao je Nikitović.

Na sastanku je prisustvovala i ekipa iz Elektrodistribucije, koja će, kako je naveo predsednik opštine, u što kraćem roku obezbediti struju.

Naime, "Budimku" je kupila kompanija ITN iz Kosjerića koja se, između ostalog, bavi otkupom i preradom voća i povrća.

Portal Glas zapadne Srbije navodi da se voćari iz tog dela Srbije raduju što će imati kome da prodaju svoje proizvode, a mnogi građani se nadaju da će u pogonima Budimke naći zaposlenje.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/budimka-proizvodna-od-proleca-ulagane-pet-miliona-evra-04-12-2019

Petar Balić iz Bezdana, frizer po struci, ima četiri plastenika od po 500 m2 u kojima gaji začinsku papriku. Zasadi na otvorenom, oko dva jutra, obrani su poslednji put u sezoni početkom novembra, ali zahvaljujući plastenicima, dobija četiri branja više, dva pre i dva posle kraja vegetacije na otvorenom.

- U sopstvenoj proizvodnji prikupimo oko osam tona sirove paprike godišnje. Na kraju proizvodnog lanca od tog brda karmin crvene paprike dobija se tek nekih 15% mleven - kaže Balić.

Da bi se do tradicionalnog mlevenja na kamenom točku došlo, prvo se paprika pridošla iz plastenika i s njiva klasira, čisti i pere, pa ide u sušaru, kapaciteta tri tone.

- Dosta se gubi na sušenju, jer u sušari paprika stoji neke dve nedelje na temperaturi od 45-50 stepeni, koju obezbeđujem zahvaljujući toploj vodi iz sistema na koji i porodičnu kuću zagrevamo, kao i italijanskim fin-kulerima. Još dok se odbaci peteljka, eventualno lošiji plod, ne ostane previše, pa često i od drugara iz Bezdana pre sušenja kupimo dodatno po tonu-dve sveže paprike, jer se ne možemo braniti od mušterija - kaže Balić, čiju porodičnu paprikarsku manufakturu opsedaju kupci ne samo iz Sombora i okoline, već i iz Mađarske i Hrvatske.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2711417/zacinska-paprika-iz-bezdana-trazena-i-u-madjarskoj

Regionalna asocijacija proizvođača rakije „Šumadijska rakija“ organizuje prvi Šumadijski festival rakije, koji će biti održan 5. decembra u hotelu „Kragujevac“.

Manifestacija se organizuje u saradnji sa Privrednom komorom, Centrom za poljoprivredu i ruralni razvoj, Regionalnom agencijom za ekonomski razvoj i Gradskom turističkom organizacijom Kragujevac.

Cilj Šumadijskog festivala rakije je, da na jednom mestu okupi i predstavi proizvođače voćnih rakija iz cele Srbije, kao i da se registrovani proizvođači jakih alkoholnih pića predstave potencijalno novim kupcima, pre svega Horeka sektoru, veletrgovinama, specijalizovanim prodavnicama pića i građanima.

Za prvi festival rakije, prijavilo se 35 izlagača sa teritorije cele Srbije.

Privredna komora Kragujevac pružila je podršku Regionalnoj asocijaciji proizvođača rakije za celokupan projekat.

U prvih devet meseci, izvoz alkoholnih pića iz Šumadije beleži dobitak od 814 hiljada evra, što znači, da će do kraja godine dostići i milion, istakao je Predrag Lučić, direktor Regionalne privredne komore Kragujevac.

Prvi Šumadijski festival rakije biće održan kao jednodnevna manifestacija 5. decembra u hotelu „Kragujevac“ od 10 do 20 časova.

Izvor:http://rtk.co.rs/prvi-festival-sumadijske-rakije/

Mala i srednja srpska poljoprivredna gazdinstva unaprediće svoju konkurentnost uz podršku novog kredita Svetske banke od 50 miliona dolara, koji je juče odobrio Odbor izvršnih direktora ove institucije.Kredit će pomoći Vladine napore da se unapredi izlazak na tržište odabranih poljoprivrednih domaćinstava, saopštila je Svetska banka.Dodaje se da kroz podršku investicijama u proizvodnju malih i srednjih gazdinstava i u bolji informacioni sistem u poljoprivredi, projekat treba da poveća konkurentnost ovog sektora i da otvara nove ekonomske mogućnosti u seoskim sredinama, dok se zemlja približava članstvu u Evropsku uniju.

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva kaže da poljoprivreda ima važnu ulogu u privredi Srbije.

"Kako Srbija modernizuje poljoprivredu i usklađuje je sa odredbama Evropske unije, efikasnost ulaganja države i kvalitet usluga postaje važno pitanje ekonomske politike u ovom sektoru. Cilj projekta je da pomogne Vladi Srbije da preusmeri sredstva sa subvencija na ulaganje u ruralni razvoj i na finansiranje malih i srednjih proizvođača, naročito na jugu i jugoistoku zemlje", ističe Ndegva.

Projekat će, kako se navodi, podržati korišćenje poljoprivredne savetodavne službe i savetovališta za vođenje biznisa za poljoprivrednike koji se kvalifikuju za donacije.

Cilj je osposobljavanje poljoprivrednih domaćinstava da povećaju efikasnost, izlazak na tržište, da im se omogući pristup kreditima i da se bolje zaštite od rizika.

Sredstva kredita upotrebiće se i za podršku Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da više koristi javne baze podataka kroz unapređenje i modernizaciju postojećeg informacionog sistema i njegovo uključivanje na platforme javno dostupnih podataka, što bi koristilo poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji i omogućilo im da imaju informacije o klimatskim uslovima i kretanjima na tržištu.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3760324/novi-kredit-svetske-banke-za-mala-i-srednja-poljoprivredna-gazdinstava-u-srbiji.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31