BIJELJINA, 21. juna – Kompanija “Dunav osiguranje“ organizovala je danas u Bijeljini petu edukativnu radionicu „Žene u agrobiznisu“ na kojoj je bilo reči o značaju osiguranja poljoprivredne proizvodnje, a predstavljene su i brojne pogodnosti osiguranja.
Direktor filijale „Dunav osiguranja“ u Bijeljini Milan Trninić je rekao da je ta kompanija lider u osiguranju useva i plodova na području Semberije i Posavine koje zauzimaju najveću površinu obradivih površina u Republici Srpskoj. “Na području filijale Bijeljina, Kompanija Dunav osigurava više od 3.000 hektara, što je potvrda da smo zadobili poverenje nosilaca poljoprivrednih gazdinstava”, rekao je Trninić koji je predstavio ponudu te kompanije u oblasti osiguranja poljoprivrede – povrća, plodova, useva i duvana, kao i osiguranje životinja i imovine. Prema njegovim rečima, iz bogate ponude usluga “Dunav osiguranja“ za osiguranike u Bijeljini i okolini izdvajaju se osiguranje useva i plodova – ratarskih i povrtarskih kultura, a naročito duvana, čija je proizvodnja na tom području dominantna.
Godišnja premija osiguranja za ratarske kulture, u zavisnosti od vrste kulture i prosečnog prinosa po hektaru, kreće se od 45 konvertibilnih maraka (KM) po hektaru za kukuruz i 35 za pšenicu. Što se tiče osiguranja voćarskih kultura, može se izdvojiti ponuda za osiguranje jabuka i šljiva s premijom od 1.280 KM za 2.000 stabala po hektaru i osiguranje krušaka s premijom od 2.560 KM za 2.000 stabala po hektaru, zatim osiguranje duvana od 365 KM i uljane repice od 75 do 95 KM po hektaru.
“Ima prostora za snižavanje premije ako bi se osiguranje u poljoprivredi omasovilo”, istakao je Trninić i naveo da je oko sest odsto poljoprivrednih površina u RS osigurano, da je to veoma malo, a da su elementarne nepogode u periodu vegetacije sve češće. On je istakao da je “Dunav osiguranje“ Banjaluka u poslednje tri gоdine isplаtilo više od 200.000 KM na ime štеtа оsigurаnicimа koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Ove godine, dodao je, broj osiguranika je značajno povećan zahvaljujući novim osiguranicima sa podrucja Orašja, Šamca i Gradačca , s područja Federacije BiH. „Posle katastrofalnih poplava koje su zadesile u RS 2014. godine, poseban značaj dobilo je osiguranje imovine, i to kako stambenih objekata i stvari domaćinstva tako i poljoprivrednih građevinskih objekata, mehanizacije i zaliha proizvoda u njima”, rekao je on. „Dunav osiguranje“ je kreiralo novu uslugu za osiguranje imovine fizičkih lica, popularno nazvanu “čuvar kuće“, podsetio je Trninić i dodao da za prosečno domaćinstvo sa uključenim rizikom od poplave, ali i svim ostalim rizicima, mesečna premija iznosi oko šest KM.
Radionici su, osim poljoprivrednih proizvođača i nosilaca poljoprivrednih gazdinstava, prisustvovali i profesori Poljoprivrednog fakulteta u Bijeljini i Poljoprivredne škole, kao i načelnik Gradske uprave grada Bijeljina za poljoprivredu. Radionica je održana u prostorijama Poljoprivredne škole u Bijeljini, a direktor te škole Milorad Vuković kaže da 140 učenika teorijska znanja primenjuje na zemljištu površine 104 hektara koje je osigurano upravo u “Dunav osiguranju”. “Uglavnom sejemo kulture pšenicu i kukuruz, a imamo i plastenike i vinograde. Po zakonu smo u obavezi da osiguramo zemljište, a odabrali smo ‘Dunav osiguranje’ jer nudi najbolje uslove”, rekao je on. Poručio je poljoprivrednim proizvođačima da, ukoliko imaju mogućnosti, osiguraju svoje useve jer je to, dodao je, korisno. Načelnik odeljenja za poljoprivredu Gradske uprave grada Bijeljina Mladen Savić je rekao da na prostoru Semberije ima oko 55.000 hektara obradivog zemljista i savetovao poljoprivrednim proizvođačima da osiguraju svoje useve i prinose budući da je prethodnih godina na tom prostoru bilo dosta nepogoda. “Ministarstvo poljoprivrede osigurava, odnosno subvencioniše useve do 50 procenata. Mi želimo da dodatno pomognemo našim poljoprivrednim proizvođačima tako što ćemo u pravilnik o podsticajima za 2019. godinu uvrstiti sredstva za sufinansiranje osiguranja, odnosno površina od elementarnih nepogoda u procentu do 20 odsto”, najavio je on. Ta pomoć će, veruje, biti “vetar u leđa” poljoprivrednim prozivođačima kako bi i dalje ostali na svojoj zemlji i obrađivali je. “Procenat osiguranja na prostoru Semberije je oko 8 procenata, a mi želimo da edukacijama poput ove današnje, koja je veoma značajna, povećamo taj procenat kako bi naši poljoprivredni proizvođavci bili sigurni u svoje prihode”, zaključio je on.

Ako spadate među one ljude za koje se kaže da su pristalice pesimizma i da život posmatraju kroz crno – beli okvir, sigurno ćete reći da su srpska sela pusta i prazna i da svaki mladi čovek iz ruralnog kraja jedva čeka da se dokopa velegradskog načina života. Međutim, ako se, poput nas, ubrajte u one koji život gledaju sa njegove svetlije strane i vole da ga oboje u šarene, vesele boje, vaša slika mladih na selu će verovatno biti drugačija. Setićete se barem nekoliko mladih i vrednih ljudi koji svoju budućnost i sreću nalaze na starim porodičnim imanjima. Oni zaista postoje i ima ih širom naše lepe Srbije, a bave se najrazličitijim granama poljoprivrede. Mi smo u ovom broju časopisa odlučili da vam predstavimo nekoliko njih.

 

Prvi mladi poljoprivrednik koji je na nas ostavio veliki utisak jeste dvadesetogodišnji Milan Stamenković, iz sela Dešilovo, u opštini Merošina. On je prošle godine, sa svega 19 godina bio najmlađi među svima koji su konkurisali za podsticaje za mlade preko Ministarstva poljoprivrede, pa je zato privukao pažnju mnogih ljudi iz agrara, savetnika, ministara, agronoma i raznih stručnjaka. Milan se bavi stočarstvom. Završio je Srednju veterinarsku školu u Prokuplju i upisao Visoku poljoprivrednu na smeru stočarstvo. Kaže da je zahvaljujući znanju koju stiče od svojih profesora uspeo mnogo da unapredi proizvodnju na svom imanju.

Opširnije u novom broju magazina Agrobiznis

Biti poljoprivrednik u Srbiji nikada nije bilo lako, nije ni danas uprkos primeni savremene mehanizacije i mnogim olakšicama bez obzira koja je grana poljoprivrede u pitanju. Nije lako biti u toku sa svetskim trendovima, pa se poljoprivrednici sreću sa brojnim pitanjima na koje nije lako naći odgovor. Zato smo mi u redakciji Agrobiznisa pokrenuli serijal tekstova u kojima će poljoprivrednici moći da pronađu odgovore na mnoga pitanja koja ih intersuju.  

Upotreba veštačkog đubriva

Poslednjih godina zdrava, organska hrana i njen uzgoj postao je jedan od pririteta i trend u modernom svetu. Razni stručnjaci osporavaju upotrebu veštačkog đubriva, pa su se domaći poljoprivrednici našli u dilemi da li, kada i koliko koristiti veštačko đubrivo?  Da li ga koristiti samo za njive ili i za livade?

Milutin Marinković iz Ravnog Gaja pita koliko upotreba veštačkog đubriva utiče na zdravlje ljudi i domaćih životinja?

- Veštačka (mineralna) đubriva utiču na povećanje prinosa i poboljšanje kvaliteta svih biljaka, pa samim tim i na biljkaka koje se koriste kao stočna hrana. Samo u vrlo retkim slučajevima, pri nepravilnoj primeni i vrlo visokim količinama azotnih đubriva može doći do nagomilavanja nekih oblika azota (nitratnog) u biljci koji može biti opasan za domaće životinje. Međutim, u našim uslovima količina azotnih đubriva koje se primenjuju i koje se preporučuju ni izdaleka ne ugrožavaju zdravlje ni životinja, ni ljudi.

Nastaviće se...

NA 82 hektara vinograda kruševačke firme "Rubin", na Karađorđevom brdu iznad Paraćina, sezonci ovih dana imaju pune ruke posla. Vinova loza se orezuje, krati i vraća u špalir, kako to stručno kaže rukovodilac plantaže diplomirani inženjer poljoprivrede Vladimir Čolović.

Sezonski radnici su u vinogradu praktično svakog dana, od rezidbe do berbe, dok ostali radnici "Rubina" rade na zaštiti loze i međurednoj obradi. Taj posao bi trebalo da se završi do početka jula, a zatim sledi uklanjanje viška zelene mase sa čokota, što takođe zahteva manuelni rad.

- Ovi poslovi trajaće do početka berbe. Ako vrućine nastave, a prognoza je baš takva, berba će početi već polovinom avgusta. Vremenski uslovi, zasad, odgovaraju grožđu, zbog sunca vuče više šećera i daće bolji kvalitet, pa se možemo nadati i rekordnom rodu ove sezone - zadovoljno ističe Čolović. 

Na ovoj plantaži iznad Paraćina zastupljene su četiri sorte grožđa. Najviše je pod frankovkom - više od polovine vinograda - 46,8 hektara, merlo je na 24 hektara, belo grožđe rkaciteli na 10, dok je najmanje pod sortom game - 1,2 hektara. Zemljište na Karađorđevom brdu je smonica i malo je teže za obradu, ali zato daje dobar kvalitet grožđa. Najviše odgovara sorti frankovka, čiji je prinos prošle sezone bio preko 10 tona po hektaru.

- Sve ove sorte na smonici mogu da izvuku najbolje iz sebe, što se pokazalo i prethodnih godina. Sav rod nakon berbe pakujem transportujemo kamionom i do Kruševca na dalju preradu - rezimira Čolović.

 

Izvor:Večernje novosti

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović, sastao se sa ambasadorom Holandije u Beogradu Henkom Van Den Dolom, sa kojim je razgovarao o saradnji dve zemlje u oblasti inovacija i tehnološkog razvoja.

Popović je poručio da Srbija želi da se osloni na iskustva Holandije u digitalizaciji i izgradnji inovacionog ekosistema, jer je ona jedan od lidera EU u tom polju, posebno kada je digitalizacija poljoprivrede u pitanju. 

"Holandija je drugi izvoznik poljoprivrednik proizvoda u svetu, odmah posle SAD, a pre svega zahvaljujući stalnom razvoju i primeni inovacija u poljoprivredi. Tu vidim veliki potencijal za saradnju dve zemlje, jer u toj oblasti i Srbija ostvaruje zapažene rezultate", rekao je Popović. 

Takođe, dodao je da je naša zemlja upoznata sa iskustvima Holandije u razvoju inovacione infrastrukture, istakavši da Naučno-tehnološki park u Amsterdamu predstavlja izvanredan primer spoja industrije, nauke i inovacija. 

On je podsetio da se u ovom trenutku u Srbiji grade dva naučno-tehnološka parka, u Novom Sadu i Nišu, a da ukupna vrednost investicije prelazi 30 miliona evra. 

"Želimo da stvorimo najbolji ambijent za saradnju nauke i privrede, za razvoj srpske industrije i ostanak mladih u Srbiji", poručio je Popović. 

Kako je saopšteno, ambasador Van Den Dol saglasio se sa srpskim ministrom inovacija da postoji veliki potencijal za saradnju Srbije i Holandije u razvoju inovacija u poljoprivredi. 

"Holandija je mala zemlja koja hrani ceo svet i koja je postala generator poljoprivrednog napretka u Evropi", istakao je ambasador. 

Za to je, prema njegovim rečima, zadužen "zlatni trougao" - država, privatni sektor i akademska zajednica. 

Ambasador Holandije poručio je i da je ta zemlja spremna da podrži srpske institute u istraživanjima koja mogu da donesu obostranu korist za dve zemlje.

 

Izvor:B92

Nagradna igra "Pažljivo ližite" je čista prevara *U zamrzivačima se prodaju prošlogodišnji sladoledi * Kompanija lažira datume roka trajanja Kompanija "Frikom" i ovog leta, kao i prethodnih godina, izmanipulisala je građanima Srbije, i to na više načina! Da je prevara na pomolu, bilo je jasno već kada su na početku sezone postavljeni zamrzivači sa, trebalo bi, novom turom sladoleda. Da se nešto opasno mulja, bilo je jasno jer su se prodavali sladoledi sa štapićima na kojima su ugravirani nagradni piktogrami, iako o nagradnoj igri nije bilo ni reči. Potrošači su nas zvali i zbunjeno pitali da li je reč o bajatim prošlogodišnjim sladoledima ili je u toku nova nagradna igra "Frikoma". Odgovor na to pitanje nismo imali. Mesec dana kasnije krenula je agresivna reklamna kampanja o novoj nagradnoj igi "Pažljivo ližite", koja je počela 15. juna i traje do 14. jula. Ali ni sa bilborda, a ni iz reklamnih spotova i oglasa nikome i dalje nije bilo jasno šta je sa izgraviranim štapićima koji su se skoro dva meseca ranije našli u prodaji. (prevara broj 1) Darko Cvetanović Naša novinarska ekipa, istražujući ovaj skandal, ubrzo je naišla na novu "Frikomovu" prevaru, daleko opasniju od ove prve jer utiče na zdravlje kupaca. Zapravo, u frižiderima su nam na izvol'te sladoledi koji su proizvedeni još prošle godine. Iako su zvanično u roku trajanja, stručnjaci kažu da kada je proizvođač kao rok trajanja naveo čak 18 meseci, taj sladoled ima svakakve aditive. Jer bi se bez njih sladoled posle skoro godinu dana pokvario i izdeformisao. (prevara broj 2). No, ni tu nije kraj. Ubrzo smo shvatili da smo otvorili "Frikomovu" pandorinu kutiju jer je na videlo isplivala još jedna prevara. Proučavajući rokove trajanja proizvoda, novinari Zaštitnika potrošača došli su do dokaza da "Frikom" na svoje sladolede stavlja lažne datume roka trajanja. (prevara broj 3) PREVARA 1 "Frikom" nagradna igra je čista navlakuša "Frikom" već više od mesec dana reklamira nagradnu igru "Pažljivo ližite", koja je počela tek pre dva dana - 15. juna, i traje do 14. jula, i u kojoj nagradu osvaja onaj ko izvuče na štapiću ili omotu korneta dva istovetna utisnuta koda. Međutim, "Frikom" u isto vreme ne prodaje i sladolede sa štapićima koji su bili validni u prošlogodišnjoj nagradnoj igri pod istim nazivom, a koji uopšte ne važe ove godine.  Na taj način, smatraju stručnjaci, "Frikom" dovodi potrošače u zabludu. Što je najgore, u ovoj kompaniji praktično priznaju svoju obmanu jer u Pravilniku o nagradnoj igri najavljuju da će se u prodaji naći neograničen broj sladoleda koji na štapićima i omotima nemaju elemente akcije "Pažljivo ližite". - Priređivač zadržava pravo da se u prodaji na tržištu nađe neograničen broj sladoleda koji na štapićima i omotima korneta nemaju elemente nagradne igre "Pažljivo ližite". U proizvodnji i prometu sladoleda mogu se eventualno pronaći štapići i omoti korneta sa oznakama iz prethodnih nagradnih igara, i oni nemaju pravo na nagradu. Oni mogu biti poslati samo za završno izvlačenje zakazano za 14. jul - piše u članu 14. ovog pravilnika. Informer Stručnjaci smatraju da je ovo ozbiljno kršenje svih pravila i da je jasno da je cilj "Frikoma" da umesto učestvovanja u nagradnoj igri navede građane Srbije da što više kupuju njihove sladolede. Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović kaže da je ova nagradna igra "klasična podvala". - Ko to nama garantuje da su nagradni štapići uopšte pušteni u prodaju i da su na tržištu? Ko tačno kontroliše tu nagradnu igru? Potrošači moraju da znaju da "Frikom" apsolutno sam propisuje pravila igre, sam određuje nagrade, sam sebe kontroliše i ovakva igra nije ništa drugo nego organizovana prevara! Naše udruženje im je više puta skrenulo pažnju da ne mogu tako da rade i ponudilo da neko od naših članova bude u komisiji koja će da propiše pravila te igre, ali iz "Frikoma" za to nisu hteli ni da čuju - kaže Papović. Predsednik udruženja "Zaštita potrošača" Nenad Bumbić naglašava da je ovo ozbiljno kršenje zakona! - Kompanija "Frikom" nema pravo da se na ovakav način služi trikovima i da potrošače dovodi pred svršen čin. Najlakše je ograditi se pravilnicima na sajtovima i time misliti da ste sve završili. Ali ko će još svaki dan da traži po sajtovima ta pravila i da analizira da li je njegov štapić ispravan - ističe Bumbić. PREVARA 2 Uvaljuju nam bajate sladolede Kompanija "Frikom" u svojim frižiderima trenutno prodaje "Frikoma" nalaze stari sladoledi, jer prodaja nije išla dobro, pa je samim tim ostalo i dosta zaliha. Najverovatnije je ovaj "kapri" prošle godine bio u prodaji u frižiderima, pa kako nije prodat, vraćen je nazad u skladište, na drugu temperaturu, gde se topio i deformisao. Onda je početkom ovog leta ponovo vraćen u prodaju. Možete onda misliti na šta liči takav proizvod i kakvog je kvaliteta - objašnjava Nikolić i apeluje na potrošače da pažljivo čitaju godinu isteka roka i da svaki "sumnjiv" sladoled imaju pravo da vrate prodavcu. Da tu debelo nešto smrdi, osim bajatog sladoleda, jasno je bilo kada od kompanije "Frikom" nismo dobili konkretan odgovor na naše pitanje da li ove godine prodaju sladolede proizvedene 2017. Umesto toga, poslali su nam objašnjenje o nagradnoj igri u kojoj indirektno priznaju da prodaju bajate sladolede. PREVARA 3 Lažiraju datum roka trajanja Kompanija "Frikom" pustila je u prodaju sladolede sa lažnim, izmišljenim rokom trajanja. Novinari našeg lista kupili su nedavno sladoled "King baćo dolče" na čijem omotu piše da je upotrebljiv do 1. juna 2020. godine. Međutim, na zvaničnom sajtu "Frikoma" jasno je pisalo da je rok trajanja ovog sladoleda 20 meseci, što znači da bi tek trebalo da bude proizveden, i to za četiri meseca, u oktobru ove godine. "king bacio dolce" * datum proizvodnje: oktobar 2018. * datum isteka roka: 1. 6. 2020. * rok trajanja: 20 meseci Kada smo "Frikomu" ukazali na ovaj propust, umesto da nam odgovore, oni su brže-bolje na svom sajtu promenili rok trajanja ovog sladoleda sa 20 na 24 meseca.  U Ministarstvu poljoprivrede ističu da je za bezbednost i rok upotrebe ovog sladoleda odgovorana jedino kompanija "Frikom".  - Na osnovu Zakona, za bezbednost hrane odgovoran je isključivo proizvođač. Veterinarska inspekcija će izvršiti vanredni inspekcijski nadzor po ovom pitanju i ustanoviti da li je posredi greška u objavljivanju informacija na sajtu proizvodača. Propisane kazne za prekršaje pravnih lica, se kreću u iznosu od 150.000 do 1.000.000 dinara - kažu u resornom ministarstvu. Informer/Branko Pantelić Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović upozorava da ovo nije samo zabluda, već ozbiljna obmana i prevara koju nadležni organi moraju da ispitaju i kazne odgovorne iz "Frikoma"! - Pa, ovo je bruka i sramota! Ovo je ozbiljna prevara kompanije "Frikom", čak mislim jedna od ozbiljnijih, jer osim što imaju nepostojeće datume roka trajanja, tim mogu i da dovedu u pitanje zdravlje potrošača. Jer, kada imate takav proizvod, vi onda ne znate ni da kada je on zaista napravljen, ni da li on do tog juna zaista važi. Nemate pojma ni da li mu je možda već prošao rok upotrebe. Zamislite da neko ovaj sladoled kupi u maju 2020? U tom trenutku, prema sajtu, tom sladoledu je rok istekao, a na omotu piše da nije. Pa, posle kada dođe do trovanja ili tegoba, kompanija se ograđuje - naglašava Papović i dodaje: - Ovo je očigledna obmana i propust, što potvrđuje i saznanje da su na zvaničnom sajtu prepravili rok trajanja sladoleda. Ovaj slučaj moraju što pre da ispitaju i sanitarna i veterinarska inspekcija i da se ozbiljno pozabave daljom kontrolom ovih poslastica - apeluje naš sagovornik. Predsednik Udruženja "Zaštita potrošača" Nenad Bumbić šokiran je potezom kompanije Frikom da na svom zvaničnom sajtu prepravi rok trajanja sladoleda.  - Ozbiljno zabrinjava to što je tako velika kompanija poput "Frikoma" spremna da se igra sa zdravljem svojih kupaca! Kada sam video da su promenili rok trajanja na zvaničnom sajtu, blago rečeno, doživeo sam šok! Originalan rok trajanja bio je 20, a pre dva dana je promenjen na 24 meseca. To ne može biti slučajnost. Kako su odjednom, nakon vaših pitanja, zaključili da taj sladoled ipak može da traje četiri meseca duže?! - naglašava Bumbić. U "Frikomu" su odlučili da ćute o ovom slučaju i da nam ne odgovore na postavljena pitanja. "FRIKOMU" NIJE PRVI PUT DA VARA * Darko R. (29), asistent marketinga u "Frikomu", uhapšen je jer je odavao tajne gde se prodaju sladoledi koji donose nagradu, te je tako prisvojio džip i nekoliko stotina hiljada evra * "Frikom" je odbio da isplati roditelje devojčica iz Ribara kod Kruševca i Aleksandrovca koje su u nagradnoj igri dobile po 10.000 evra i optužio njihove roditelje da su falsifikatori. Te dve devojčice izvukle su na oba kraja štapića sladoleda iste znakove, na osnovu kojih je, prema pravilima nagradne igre, trebalo da dobiju po 10.000 evra. Kada su otišli u "Frikom", tamo su im rekli da je reč o falsifikatu štapića! Objasnili su da je lažni štapić mogao da nastane brisanjem nule na jednom kraju kako bi umesto 100.000 ispalo 10.000 evra. * "Frikom" je potresla afera kada je Nacionalna organizacija potrošača Srbije pozvala na bojkot njegovog sladoleda zbog "prevarne i obmanjujuće marketinške kampanje u kojoj se potrošači pozivaju da kupuju te sladolede da bi učestvovali u nagradnoj igri koja zapravo nije ni počela". NOPS je tada tvrdio da "Frikom" nije obavestio javnost da su u prodaji prošlogodišnji štapići, kao ni kako izgledaju novi. Potrošači koji su zvali "Frikom" da bi podigli nagradu dobili su odgovor da su to nevažeći štapići jer je nagradna igra završena.

www.informer.rs 

Fabrika sladoleda Froneri Adriatic otvorena je danas u Staroj Pazovi, u nju je uloženo 20 miliona evra, a zapošljava 400 ljudi. STARA PAZOVA - Fabrika sladoleda "Froneri Adriatic" otvorena je danas u Staroj Pazovi, u nju je uloženo 20 miliona evra, a zapošljava 400 ljudi. Fabriku su otvorili ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević, predsednik opštine Stara Pazova Đorđe Radinović i direktor fabrike Froneri Ibrahim Nadžafi koji su se saglasili da je ta fabrika simbol napretka srpske prehrambene industrije. Nedimović je istakao da je ono što je video u fabrici "Froneri" upravo ono što Srbija u poslednje vreme želi da implementira svuda u Srbiji. "Ovde se nalazi vrhunska tehnologija i ovo je upravo ono što nam treba i u šta ulažemo", rekao je Nedimović. Naglasio je da prehrambena industrija može doprineti rastu BDP-a Srbije zato što, kako kaže, Srbija ima dobar poljoprivredni potencijal. "Poljoprivreda sama po sebi ne može da nosi jednu državu, može joj biti ozbiljan podupirač, ali je prehrambena industrija nosilac čitave priče", rekao je ministar. Nedimović je istakao da se u poslednje vreme u Srbiji otvaraju fabrike svake nedelje, dodajući da je to postalo normalno. "To ne bi bilo moguće da nema finansijske stabilnosti i dobre logističke podrške lokalne samouprave", podvukao je Nedimović. On je zahvalio lokalnoj samoupravi u Staroj Pazovi što je uspela na vreme da obezbedi plansku dokumentaciju za izgradnju fabrike "Froneri" s ozbirom da su u konkurenciji za otvaranje fabrike bile Bugarska i Grčka. Milićević je istakao da izgradnja i otvaranje moderne fabrike kakva je, kaže, "Froneri" značajan doprinos ekonomskom razvoju naše zemlje. Dodao je da u Srbiji svakodnevno "rastu" takve fabrike, te da je zbog toga BDP samo u prvom kvartalu ove godine 4,6 odsto što je, kaže, premašilo sva očekivanja. Prema njegovim rečima, nove investicije doprinele su i rastu proizvodnje u Vojvodini, izvoz je uvećan za 10 odsto, a u Pokrajini je smanjena nezaposlenost za 15,7 odsto. Direktor fabrike Froneri Ibrahim Nadžafi rekao je da kada je prvi put došao u fabriku 2015. "zapravo došao u malu fabriku koja nije izgledala kao danas, niti će više izgledati kao tada". "Odlučili smo da u tu fabriku investiramo i uvedemo je u 21. Datum: 20.06.2018 Medij: www.rtv.rs Link: http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/otvorena-fabrika-sladoleda-froneri-u-staroj-pazovi_928469.html Autori: Redakcija Teme: Branislav Nedimović, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Naslov: Otvorena fabrika sladoleda u Staroj Pazovi, posao za 400 radnika Napomena: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva I vodoprivrede kliping centar Srbije www.ninamedia.rs 1/ 2 vek. Ona je danas pet puta veća nego ranije, zaposlili smo 200 novih ljudi, uložili 20 miliona evra i 95 odsto onoga što se u fabrici proizvede izvozimo u 24 evropske zemlje", naveo je Nadžafi. Najavio je da će nastaviti da ulaže i da će ova fabrika imati najbolju tehnologiju. Predsednik opštine Stara Pazova Đorđe Radinović istakao je da je fabrika "Forneri" primer dobre saradnje države i lokalne samouprave. "Naš posao je bio da prilagodimo i obezbedimo plansku dokumentaciju za izgradnju fabrike na ovom mestu. Danas mogu da kažem da smo ponosni na cifre, kao i broj ljudi koje ta fabrika zapošljava", rekao je Radinović. Kompanija "Froneri" je osnovana 2016, spajanjem kompanija Nestle i R&R, kao zajednička ulaganja u proizvodnji sladoleda, smrznute hrane i hladnih mlečnih proizvoda. Neki od brendova "Fronerija" su sladoledi - nirvana, best, top-gan...

ČAČAK, 20. juna (Tanjug) - Berba žutog zlata, kako neki nazivaju kajsiju, već je počela ali do danas niko još uvek nije saopštio zvaničnu otkupnu cenu, kazao je za proizvođač Stevan Milosavljević iz Miokovaca. “Ovo je javašluk, nemamo pojma po kojoj otkupnoj ceni ćemo predavati rod. Neko uzima za 30 dinara, neko za 50 i nema smisla da se sedi u kafani i dogovara otkupna cena. Da nas nije uništio grad ja se ne bih sikirao, ali ovako kad je rod smanjen, a cena još uvek nepoznata situacija je teška”, izjavio je Milosavljević. On ističe da se u Miokovcima, centru srpske kajsije, za razliku od prethodnih godina, ovog leta neće moći nabrati više od 80 vagona. “U nekim voćnjacima prošle godine gde je bilo oko 500 vagona, sad nema ni 500 kila. Grad je ubrao svoje, a nama šta i koliko ostane”, rekao je Milosavljević.

Ni proizvođači ovog voća nisu useve osguravali poput svojih kolega malinara tako da je njihov trud odnela ćud prirode mada tako nije moralo biti. Ostaje da se vidi da li će u narednoj godini ponoviti iste greške smatraju stručnjaci. 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30