Evropska komisija donela je regulatornu uredbu kojom aktivna materija hlorprofam više neće moći da se koristi posle 1. januara 2020. godine. Reč je o inhibitoru klica i herbicidu koji sprečava klijanje konzumnog krompira u toku skladištenja. Ova supstanca smanjuje intenzitet disanja gomolja i tako ih štiti od gubitka vlage i hranljivih materija.

Države članice trebalo bi da povuku odobrenja za sredstva za zaštitu bilja koja sadrže hlorprofam kao aktivnu supstancu do 8. januara 2020. godine.

Procnjeno je da hlorprofam i njegov glavni metabolit 3- hloranilin predstavljaju akutni i hronični prehrambeni rizik za potrošače. Evropska agencija za sigurnost hrane u svom zaključku, koji je prethodio ovoj odluci, istakla je da je potrebna dalja naučna procena potencijalno endokrino štetnih svojstava hlorprofama i da se nije mogla dovršiti procena rizika za insekte koji ne pripadaju ciljanoj grupi za upotrebu na polju.

Situacija sa ovom aktivnom materijom je opasna, a problem je što ne postoji alternativa. Takođe, problem je sa skladištenjem krompira, s obzirom na to da hlorprofam ulazi u drvene okvire u kome se krompir čuva, a ostaci će moći da se nađu još dugo vremena posle zabrane.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2550630/hlorprofam-u-eu-nece-moci-da-se-koristi-za-tretman-krompira-od

Tokom perioda konkurisanja izmenjeni su uslovi IPARD konkursa u Srbiji da bi se omogućilo da što veći broj gazdinstava može učestvovati.

Vlada Srbije donela je zaključak kojim se usvaja Program o izmenama i dopunama IPARD programa za Republiku Srbiju za period 2014-2020. Neke od izmena odnose se na ispunjenost nacionalnih standarda, na uslove koji se tiču površina zemljišta na početku, odnosno kraju investicije, a omogućeni su i dodatni prihvatljivi troškovi u IPARD projektima.

Na poljoprivrednim gazdinstvima do 15 hektara u sektoru voće i povrće će se proveravati samo ispunjenost minimalnih nacionalnih standarda i to samo u voćnjacima i povrtnjacima, a ne na celom poljoprivrednom gazdinstvu. U ostalim sektorima ovaj uslov je nepromenjen – gledaće se da li se nacionalni standardi primenjuju na celom gazdinstvu. Naime, ako neko konkuriše za mehanizaciju ili bilo koju drugu investiciju kao proizvođač žitarica ili uljarica, a ima i stočarsku proizvodnju, celo gazdinstvo moraće da ispunjava propisane standarde.

Što se tiče površina, poljoprivredna gazdinstva neće morati da imaju na početku investicije minimum 2 ha pod bobičastim i jagodastim voćem, odnosno minimum 5 ha pod ostalim voćem, već na kraju investicije. Jedino voćari koji budu hteli da grade hladnjače, ovaj uslov moraju ispunjavati na početku investicije.

Kada je u pitanju povrtarska proizvodnja, do sada je uslov za konkurisanje bio 3 do 50 ha povrća na otvorenom, a sada je 3 do 100 ha. Velika novina za voćare je to što je uvedena i nova investiciona podrška u vidu sadnica. Naime, sadnice voća dosad nisu bile prihvatljiv trošak u ovom programu ali izmenama je omogućeno poljoprivrednicima da dobiju povraćaj i za nabavku sadnog materijala.

U sektoru mesa, za investicije u fizičku imovinu kao što su izgradnja i/ ili rekonstrukcija skladišnih kapaciteta za stajnjak i /ili specifičnu opremu i mehanizaciju za manipulaciju i korišćenje stajnjaka, kao i za investiranje u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, poljoprivredna gazdinstva moraju imati na početku investicije kapacitet objekta veći od 1.000 grla goveda i/ili veći od 1.000 ovaca i/ ili koza i/ili veći od 400 krmača i/ ili veći od 10.000 svinja i/ili veći od 50.000 brojlera po turnusu.

Za Meru 7- Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja, podnosilac zahteva moraće da dokaže da u trenutku podnošenja zahteva za odobravanje projekta, odnosno zahteva za odobravanje isplate nema neizmirenih poreza ili obaveza za socijalno osiguranje prema državi. Prethodno je podnosilac prijave morao da dokaže da nema neizmirenih obaveza samo u trenutku podnošenja zahteva za isplatu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2551705/izmenjeni-uslovi-konkursa-za-ipard-fondove-u-2019-godini

Svake godine grad odnese deo roda u voćarskim selima. Stradaju jagode, maline, paprika i paradajz…Sav trud vrednih seljaka postane bezvredan za samo 20 minuta. Jedini način da proizvođači spavaju mirno i ne gledaju u nebo moleći se Bogu da grada ne bude, jeste postavljanje protivgradne mreže nad zasadima.

Mnogi od ove namere odustaju jer smatraju da je postavljanje protivgradne mreže na njihovo imanje – luksuz koji sebi ne mogu da priušte! Cena po hektaru, ukoliko je parcela pravilna košta oko 15 – 16 hiljada evra. To podrazumeva najkvalitetniju mrežu i stubove, mada je preporuka da se postave drveni umesto betonskih stubova. Mreža treba biti sa što više kilolenglija, debljina niti ne sme biti manja od 0,32 milimetra jer to obezbeđuje da mreža zadrži veliku količinu leda. Iako nije jeftina, protivgradna mreža kroz nekoliko godina samu sebe isplati, posebno što većina proizvođača nidu i garanciju od osam do deset godina.

Da miran san poljoprivrednika nema cenu, pokazuje i primer Živote Bajkića iz sela Vlaški do, koji je godinama bio u velikom minusu zbog štete koju mu je konstantno pričinjavao grad.

"Ubijao je svaki zasad. Pšenicu, kukuruz i jabuke. Retko smo šta mogli da zaradimo. Kad smo se odlučili da zasadimo borovnice, ulog je bio veliki i nismo smeli da rizikujemo, pa smo odmah postavili protivgradnu mrežu", priča Života i kaže da se vrlo brzo uverio da ta investicija nije bila pogrešna.

"Dan uoči početka berbe, grad je opustošio celo selo, međutim naši zasadi su ostali netaknuti i brali smo sledeće jutro kao da se ništa nije desilo", izjavio je Života.

Da bi se poljoprivrednicima olakšalo, država daje subvencije za postavljanje protivgradnih mreža.

"Shodno velikim štetatama koje naši građani trpe svake godine, oni imaju pravo da apliciraju za subvencije kako bi lakše kupili protivgradne mreže i tako obezbedili svoje zasade. Lokalna samouprava subvencioniše troškove do 50 procenata bez PDV, maksimalno do 500, 000 dinara. Svi proizvođači mogu da se prijave u kancelariji LER-a, a konkurs traje do utrošenih sredstava", rekao je za agenciju RINA Milan Lukić, član Gradskog veća u Čačku zadužen za poljoprivredu.

Izvor: https://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2019&mm=06&dd=26&nav_id=1559126

Delegacija proizvođača višanja nezadovoljnih otkupnom cenom iz Prokuplja tražili su sastanak sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem i ministrom bez portfelja Milanom Krkobabićem, kako bi im ukazali na probleme sa kojima se susreću, rekao je gradonačelnik Prokuplja Aleksandar Simonović.

On je juče primio tridesetak proizvođača višanja iz prokupačkih sela nezadovoljnih otkupnom cenom tog voća koja se kreće od 30 do 50 dinara po kilogramu.

„Višnja je ove godine izuzetnog kvaliteta, proizvođači su uložili veliki rad i trud pa su s pravom nezadovoljni otkupnom cenom i traže da im se rad isplati“, rekao je Simonović.

On je naglasio da se cena višnje formira na tržištu, ali kako proizvođači nisu zadovoljni moraju se preduzeti, kako kaže, određene mere kako cena ovogodišnjeg roda bila ekvivalentna uloženom trudu.

Simonović je podvukao da ljudi u prokupačkom kraju žive od poljoprivredne proizvodnje i da od toga koliko zarade zavisi da li će ostati da žive na selu.

„Ako se nezadovoljstvo prodajom poljoprivrednih proizvoda nastavi i narednih godina ostaćemo bez poljoprivrednika i naša sela ostaće pusta, a to ne smemo da dozvolimo“, kazao je Simonović.

Na području Prokuplja višnja je najzastupljenije voće, zasadjena na površini od 2.000 hektara i njenom proizvodnjom bavi se 80 odsto poljoprivrednih proizvođača iz tog kraja.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/proizvodjaci-visanja-nezadovoljni-otkupnom-cenom-kod-nedimovica-i-krkobabica/

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević obišli su poljoprivredno gazdinstvo porodice Begojević u Suseku, u opštini Beočin, i potom razgovarali sa poljoprivrednicima u Begeču.

Porodica Begojević, koja u okviru svog gazdinstva poseduje 50 grla krava muzara, bavi se uzgojem svinja i ovaca i obrađuje oko 200 hektara zemlje, primer je poljoprivrednog domaćinstva koje postiže izuzetne rezultate, saopštila je Pokrajinska vlada.

Ministar Nedimović osvrnuo se na šire potrebe, koje su u ovom bačkom mestu iskazali na planu prerađivačke industrije njihovih proizvoda.

- Begeč je simbol promene, u kvalitativnom smislu, za poljoprivredu Srbije. Ako je pre 10 godina Srbija bila uvoznik šargarepe, a danas je jedan od većih izvoznika, i izvozi u zemlje koje su nekad bile najbolji izvoznici, poput Poljske, onda je to pokazatelj koliko se ovde dobro radi i kako se primenjuju najsavremenija tehnološka znanja - ukazao je Nedimović.

On je podsetio da ova sredina koristi i sredstva iz IPARD fondova, kao i da je logično da se sada stiglo do prerađivačke industrije.

Ministar poljoprivrede je izneo mogućnost da se ovde izađe sa merama podrške koje je republička vlada namenila za prerađivačku proizvodnju, u visini od 20% do 50%, za izgradnju novih pogona. Kako je Nedimović ukazao, ovde nije fokus samo na novim radnim mestima, već na novoj inovativnoj opremi i novim tržištima, neophodnim našoj poljoprivredi.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević kaže da su gazdinstva, kao porodice Begojević, pravi primer dobre prakse, gde pored ratarske imamo i ozbilnu govedarsku, svinjarsku i ovčarsku proizvodnju.

- Poruka je da na ovakav način jedno gazdinstvo može da opstane i da izbori svoje mesto na tržištu i obezbedi egzistenciju za sve svoje članove -rekao je Radojević.

On je podsetio da resorni sekretarijat ima značajan iznos finansijskih sredstava namenjen za subvencionisanje registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i naglasio da nikada nije bilo više novca za ovu namenu u agrarnom budžetu Vojvodine.

Radojević je ukazao i na povoljnosti startap programa za mlade poljoprivrednike i pozvao ih da konkurišu. Kako je Radojević naveo, za mlade poljoprivrednike nivo subvencija, u odnosu na ukupnu investiciju, iznosio bi do 90%. Ovakve subvencije su odlične da podstaknu početnike u njihovom agrobiznisu, s ciljem i da mladi ostanu na selu i stvore uslove za dobar život.

Radojević se osvrnuo i na činjenicu da baš u Begeču postoji pravi primer dobre prakse, gde je označeno geografsko poreklo "begečka šargarepa", uz punu podršku Grada Novog Sada i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. To je, kako je pokrajinski sekretar naglasio, istovremeno i dobar primer udruživanja individualnih proizvođača - u zemljoradničku zadrugu –"Begečki povrtari", koja jeste nosilac intelektualne svojine i model koji treba i ostali da primene.

Radojević je istakao da je ovo model adekvatne podrške od strane svih činilaca na državnom nivou, u cilju povećanja konkurentnosti i intenzivnosti poljoprivredne proizvodnje.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2551635/srbija-medju-vecim-izvoznicima-sargarepe-nedimovic-obisao-poljoprivrednike-u-vojvodini

Međunarodni institut za ukus iz Brisela dodelio je nagrade za prvoklasan ukus za pet proizvoda iz Srbije. Prestižni sertifikat superiornog ukusa ponele srpske suve šljive, namaz od malina, hladno ceđeno ulje od bundeve, sirovi med sa liofilizovanom šljivom u prahu i ajvar.

Potvrda kvaliteta za tradicionalne premijum srpske prehrambene prozivode i ove godine je stigla iz Brisela.

Preko 200 svetskih kuvara i somelijera probali su na manifestaciji u Briselu ”na slepo” najraznovrsnije proizvode iz celog sveta.

Za prvoklasan ukus nagradili su i pet proizvoda srpskih kompanija ”Agranela” iz Valjeva, ”Ril Red Repsberi” iz Bečeja, ”Ekovital” iz Bikić Dola, ”Hepi Hani” iz Beograda/Kučeva i ”Strelu” iz Leskovca.

Učešće na ovoj manifestaciji i nagrada Međunarodnog instituta za ukus prilika je da se promoviše srpska industrija visokokvalitetne hrane i otvore novi putevi međunarodne saradnje.

Nagrađeni srpski proizvođači su se predstavili briselskoj publici i na prijemu koji je ogranizovala Ambasada Republike Srbije u Belgiji i Misija Republika Srbije pri EU.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/u-briselu-nagradeno-pet-srpskih-tradicionalnih-proizvoda-24-06-2019

Romanovska ovca je tokom poslednjih godina postala interesantna za uzgoj našim ovčarima. Jedan od razloga njene veće potražnje, osim otpornosti na bolesti i ranog stasavanja, jeste i izuzetna plodnost. Ova rasa važi za najplodniju u svetu i opravdava epitet - carska ovca.

Ubraja se u izrazito mlečne rase, što joj omogućava da samostalno othrani veći broj jagnjadi. U našoj zemlji romanovska ovca priznata je kao rasa i uvrštena u odgajivački program početkom 2015. godine.

Porodica Stojanović iz Vajske kod Bača pre osam godina počela je sa uzgojem ovaca ove rase. Danas imaju stado koje broji oko stotinu grla. Dragana Ćosić i Dragan Stojanović zahvalni su majci Koviljki, koja ih je uvela u posao.

Krenuli su u strogu selekciju i sada imaju umatičene ovce. Od samog starta dosta su ulagali u genetiku uvozom grla iz Hrvatske i Mađarske, a veliku zahvalnost, kako kažu, duguju Dušanu Tišmi iz Dalja u Hrvatskoj, velikom poznavaocu romanovske ovce.

- Više od polovine naših ovaca ojagnjile su trojke, a do sada nismo imali nijednu koja ima samo jedno jagnje. Otac ovih ovaca uvezen je iz Mađarske, a poreklo mu je francusko. Jedan od naših ovnova bio je potomak šampionskog grla - pobednika sajma u Gudovcu. Sada smo došli do elite sa kojom se ponosimo i želimo da pokažemo da grla rođena i odgajana u Srbiji mogu da pariraju inostranim - kaže Ćosićeva.

Ova porodica bavi se i ratarstvom, kako bi obezbedila dovoljno kvalitetne i raznovrsne hrane za ishranu stada.

- Ovce koje daju veliki broj jagnjadi zahtevaju mnogo pažnje i kada je ishrana u pitanju. Kako bi im obezbedili dovoljno vitamina i minerala u svakodnevnu ishranu dodajemo i ječam, tritikale, ali i lomljenu šargarepu koju nabavljamo od velikih proizvođača iz Begeča, tako da unose puno vitamina, što doprinosi plodnosti ovaca - dodaje Dragana Ćosić.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2549172/sve-vise-ovcara-odlucuje-se-za-romanovsku-ovcu-koja-vazi-za-najplodniju

Ugovori između lokalne samouprave i poljoprivrednika potpisani su danas u Trsteniku, posle javnog poziva, koji je opštinska uprava raspisala u martu. Podržano je 77 projekata.

Predsednik Opštine Trstenik Aleksandar Ćirić rekao je za Tanjug nakon potpisivanja ugovora da je reč samo o jednoj meri pomoći poljoprivrednicima, a radi se o subvencionisanju prilikom kupovine mašina i opreme.

- Ostaje nam da tokom godine realizujemo još nekoliko mera iz programa za poljoprivredu. Cilj nam i jeste da sav novac koji je namenjen za poljoprivredu budu i iskorišćen. Inače, samo za ovu meru ostalo je još novca u budžetu i još poljoprivrednika će moći da aplicira - rekao je Ćirić.

Kako je istakao, konkurs za kupovinu poljoprivrednih mašina i opreme je otvoren do kraja godine, a cilj je da se iskoriste svih sedam miliona dinara, koliko je predviđeno.

Naglasio je i da je ova godina za Trstenik bila veoma loša, jer su poplave nanele veliku štetu poljoprivrednicima. Očekuje da će se štete brzo sanirati, i da će lokalna samouprava maksimalno izaći u susret poljoprivednicima iz ovog kraja.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2549049/trstenik-pomaze-poljoprivrednicima-pri-kupovini-mehanizacije

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30