U medijima se danas i juče provukla priča o tome kako će za nekoliko decenija pivo da poskupi! Evo samo što nije… ne zna se baš za koliko decenija, ali je jedan naučnik u Kini utvrdio da će se sve to desiti zbog klimatskih promena. Ostaje nejasno da li treba da pravimo zalihe ječma ili piva? Da li da krenemo da to radimo  odmah ili za koji dan, možda za koju deceniju? Ili da jednostavno prekinimo sa konzumacijom piva?

Izgleda da je svet medija toliko posustao ili ostao bez kvalitetnih informacija koje zaista mogu da budu od korsiti savremenom čoveku. Umesto da se bavimo tekućim problemima i rešavamo ih na kvalitetan način, mi se bavimo pričama šta bi bilo kad bi bilo. Tako je ova tema zauzela prostor u medijima, umesto recimo one da je u toku setva pšenice, te saveta koje sorte i kako sejati. Takođe ni reči nema o stanju na tržištu jabuke, da li će izraelske kompanije početi svoje investivcije u poljoprivredu i kada.

Kada smo već kod ove teme, kako Agrobiznis magazin saznaje, prvi investitori očekuju se na proleće da počnu sa realizacijom projekata. Resorni ministar Branislav Nedimović najavio je da se radi o sektorima proizvodnje voća, cveća i mesa. Dakle to je ono što nam omogućava bolji i kvalitetniji život. Naravno da je očuvanje životne sredine važno i da će uticati na sve pa i na proizvodnju ječma. Sada se nameće pitanje, da li treba da čuvamo životnu sredinu da bi nam bila na korist i očuvana ili da ne poskupi pivo?

Što rekao Dragan Marković Palma 2000 za naučnika i 3000 za kolege koje su prenele ovu bizarnu vest. Niko se nije čak ni setio da će možda neki naučnik selekcionisati sortu otporniju na sušu, rodniju, kvalitetniju. Neki su to već uradili prethodnih decenija, njima nije bilo mesta ni u vodećeim svetskim medijima a ni domaćim jer je to dobra i pozitivna stvar. Danas je očigledno negativnost ono što ima prednost. Videćemo dokle!

Pčelarstvo je vrlo specifična grana poljoprivrede, a za bavljenje ovim poslom neophodna je velika ljubav, ali i znanje. Postoji oko 20.000 vrsta pčela koje nastanjuju sve kontinente na planeti osim Antartika. "Kako pčele pripremiš za zimu, tako ćeš vrcati med sledeće godine", jedno je od najvažnijih pravila u pčelarstvu. Svaki pčelar će vam reći da je priprema pčela i košnica za zimu najvazniji posao u godini, jer od toga zavisi njihov opstanak, obnavljanje pčelinje zajednice, i prinos meda u narednoj sezoni. Pčele koje su dobro zimovale tokom sezone sakupe i do 50 odsto više meda i ostalih pčelinjih proizvoda, nego one koje su iz zime izašle oslabljenje. Pčele u jesen nepovoljno reaguju na uznemiravanja, zato treba raditi pažljivo i nastojati da košnice budu što kraće otvorene.

Da li zimi treba skidati sneg sa košnica? Da li pčele zimi treba prehranjivati šećernim sirupom, šta kažu stručnjaci, a šta pčelari? Odgovor na ova, ali i mnoga druga pitanja možete pronaći u novom broju Agrobiznis magazina.

IZVOR:Agrobiznis magazin

Postoji bezbroj, često kontradiktornih informacija o tome kako odabrati vino, kako ga spariti sa hranom, a u današnje vreme postaje nužno imati bar osnovno znanje o vrstama vina, o načinu procene i ocene, tj. treba znati razlikovati osrednje od izvrsnog vina. Određena vina idu uz određena jela i donošenje odluke o uravnoteženoj kombinaciji može biti znatno lakše ukoliko znate osnovne osobine vina. Vrsta grožđa od kojeg se pravi vino, kod nas poznata kao "sorta" je najznačajnijih faktor kod ukusa vina. Ipak, na ukus utiču i drugi činioci kao što je zemlja, izloženost suncu, klima, način rukovanja i fermentacija grožđa, vrsta kvasca, mesto i dužina odležavanja vina. 

Koje vino se služi kao aperitiv, koje uz predjela, pihtije i namaze, a koje uz pršutu i suhomesnate proizvode ili ribu pročitajte u novom broju Agrobiznis magazina.

IZVOR:Agrobiznis magazin 

Jesen je vreme kada se ubiraju plodovi i priprema zimnica. Bez obzira da li je pripremate sami po bakinim receptima, kupujete na pijaci kod proverenog prodavca ili u supermarketu, po neki savet uvek dobro dođe. Odkada je sveta i veka ljudi su pokušavali da pronađu načine kako da sačuvaju namirnice. Zimnica je jedan od najstarijih načina konzervisanja hrane, odnosno način da se hranljiva svojstva sezonskih namirnica sačuvaju za upotrebu van sezone. Konzervisanje se može vršiti sušenjem, zaslađivanjem, kiseljenjem u zavisnosti da li je u pitanju voće ili povrće. Za bogatu i kvalitetnu zimnicu, ako je pripremate sami, osim proverenog recepta, postoji nekoliko osnovnih pravila. 

Koja su to pravila, koje su mane i prednosti konzervansa, šta uraditi kada se, recimo, na džemu uhvati plesan možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

IZVOR:Agrobiznis magazin

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović izjavio je danas da poljoprivredna gazdinstva nemaju obavezu vođenja poslovnih knjiga, već samo oni koji su u sistemu PDV-a i registrovani kao preduzetnici.

"To su dezinformacije, molim vas nemojte da uzenemiravate naše seljake, imaju svog posla", rekao je Nedimović za Radio televiziju Srbije.

On je rekao da je dobra vest to što će od decembra za izvoz srpske pšenice posle 30 godina biti otvoreno egipatsko tržište.

"Godinu dana smo radili da se kvalfikujemo za njihovo tržište. Ove godine imamo 2,0 miliona tona pšenice. Sada će proizvođači biti mnogo ohrabreniji da ulaze u setvu pšenice", objasnio je Nedimović.

Kako je dodao, Srbija ne želi da bude usmerena samo na jedno tržište, što je do sada bila Rusija, jer mora imati neku "alternativu ukoliko nešto krene naopako sa tržištem".

"Nama je ideja da sa Kinom i Indijom otvaramo neka nova tržišta, možda i na prostoru severne Afrike, pre svega Maroka i Alžira, da se vratimo na neke prostore gde smo nekada bili prisutni sa poljoprivrednim proizvodima", rekao je Nedimović.

Nedimović je kazao da je ove godine cena industrijske jabuke nepovoljnija i da je zato važno imati što više tržišta koja su platežno sposobna.

"Sa Izraelom dogovaramo izgradnju nove klanice koja je po posebnom standardu zbog njihovih verskih razloga. Sledeće sedmice će kod nas biti iz njihove klanice Vel dan i razgovaraćemo o klanju goveda i ovaca", najavio je Nedimović i dodao da Srbija više ne prodaje "živa grla", već prerađena, što je bitno, jer je njihova vrednost veća.

On je kazao i da je u Astani u Kazahstanu bilo reči o tome da se srpska malina izvozi u tu zemlju, što će biti "još jedan kanal za robu koja se dve godine muči sa cenom".

Izvor:http://www.novimagazin.rs/ekonomija/nedimovic-poljoprivrednici-ne-moraju-da-vode-poslovne-knjige

Minulog vikenda u Dom omladine Beogradu održan je 8. Balkan Cheese Festival na kome je bilo izloženo više od 300 sireva iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, Francuske i Holandije koja je bila i zemlja gost. Holanđani su se potrudili da ponude gostima najbolje iz svog bogatog asortimana, a posetiocima se najviše dopao sir dimljen na bukovim drvima. Gužve je bilo na svim štandovima, a brojnim posetiocima ponuđene su najrazličitije vrste od čuvenog sira sa Paga, koji je dobitnik brojnih priznanja na takmičenjima širom sveta do prve kozje gaude proizvedene u Srbiji.

Posebna gužva vladala je na štandu proizvođača srpske mocarele iz Valjeva koji svoj sir seku i prodaju u trakicama! Mali prozvođači su se potrudili da konkurišu sa najneobičnijim ukusima - kozji sir sa vrganjima, borovnicama, aronijom, zelenim biberom... Poseban hit na ovom festivalu bio je kozji sir u Ginis pivu koji su posetioci bukvalno razgrabili. Probali smo i neobičnu grickalicu - čips napravljen isključivo od sira koji se suši, ali i prvi srpski sir za grilovanje koji se ne topi kada ga pečete. Sve o VIII Balkan Cheese Festivalu, šta kažu proizvođači, a šta kupci pročitajte u narednom broju Agrobiznis magazina.

Izvor:Agrobiznis magazin 

Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) obeležava svake godine 16. oktobar – Svetski dan hrane i globalne borbe protiv gladi, na dan kada je 1945. godine i osnovana ova organizacija. U Srbiji se 16. oktobar – Svetski dan hrane obeležava od 2001. godine uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Ove godine Svetski dan hrane se u Srbiji obeležava se pod sloganom: „Pravilna ishrana – ulaganje u budućnost”sa fokusom na smanjenje broja gladnih u svetu.

Naime, posle perioda pada, učestalost gladi u svetu ponovo raste. Prema najnovijem izveštaju FAO, danas više od 815 miliona ljudi pati od hronične pothranjenosti, dakle jedna na svakih devet osoba,a od toga 60% čine žene. U okviru obeleževanja Svetskog dana hrana danas će širom Srbije biti organizovanja predavanja, tribine, izložbe na temu unapređenja ishrane.

Prema brojnim istraživanjima koje se rade svake godine Srbi najviše jedu krompir i kupus, dok potrošnja mesa opada svake godine. Meso, koje je sve skuplje, zamenjuje se mesnim prerađevinama, pa prosečna četvoročlana porodica mesečno pojede oko četiri kilograma mesnih prerađevina. Jedemo i sve manje hleba u proseku po dve kriške dnevno po glavi stanovnika, pa je poslednjih godina kupovina ove za mnoge osnovne životne namirnice opala za 18 procenata. Iako se upotreba hleba uvek povećavala u periodima ekonomske krize i siromaštva, danas to nije slučaj, pa godišnje pojedemo oko 72 kilograma hleba po glavi stanovnika.

Kakve su nam navike kada je ishrana u pitanju, kao i kakav je kvalitet hrane na srpskim trpezama možete pročitati u svakom broju Agrobiznis u našoj redovonoj rubrici "Šta jedemo".

Izvor: Agrobiznis magazin  

Povodom Međunarodnog dana seoskih žena koji se obeležava 15. oktobra, predstavnici Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Delegacije EU u Srbiji i UN Women posetili su udruženje žena "Udahni život" iz Stanišića, koje se bavi organskom proizvodnjom povrća i edukacijom žena za preradu, proizvodnju sadnica i povrtarstvo. Potpredsednica vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Zorana Mihajlović, poručila je da su žene na selu ogroman potencijal i imaju ključnu ulogu u proizvodnji hrane i poljoprivredi, te da kao takve ne smeju da ostanu marginalizovane i neplaćene za posao koji obavljaju.Ona je, povodom obeležavanja Međunarodnog dana seoskih žena, istakla da su žene na selu najugroženiji i najranjiviji deo seoskog stanovništva, te da je neophodno podržati ih i ohrabriti da se udružuju, registruju poljoprivredna domaćinstva i zajedničkim snagama istupaju ka tržištu.

“Znamo da je više od polovine njih formalno nezaposleno, da 60 odsto nema pravo na penziju, da su retko vlasnice imovine. Država je kroz IPA fondove obezbedila 300.000 evra za projekte koji za cilj imaju ekonomsko osnaživanje žena, posebno žena na selu," navela je Zorana.

"Hoćemo da im pomognemo da se udruže, nabave opremu za proizvodnju, da ih naučimo da razviju poslovanje, plasiraju svoje proizvode - da posao koji rade unovče", poručila je ministarka i istakla:

"Na taj način osnažuju sebe i svojim porodicama i deci obezbedjuju kvalitetniji život”, istakla je Mihajlović.

Izvor:http://www.pressonline.rs/info/drustvo/414391/mihajloviceva-pozvala-zene-sa-sela-da-se-udruze.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31