JEFTINIJE I OSIGURANJE ZA ZIMSKI ODMOR I

BORAVAK U ODMARALIŠTU „DUNAV“ NA ZLATIBORU

„Dunav osiguranje“ za zimsku turističku sezonu odobrava akciju pogodnosti prizaključivanju polise putničkog zdravstvenog osiguranja, putnog osiguranja, kao i za još neke usluge najveće osiguravajuće kuće u Srbiji.
Do 28.februara Kompanija pri ugovaranju putničkog zdravstvenog osiguranja, odnosno paketa putnog osiguranja, odobrava primenu sledećih popusta:
- 10% na premiju putničkog zdravstvenog osiguranja za poslovna i turistička putovanja u inostranstvo koja u kontinuitetu ne traju duže od 30 dana ili
- 15% popusta na premiju paketa putnog osiguranja ukoliko se zaključuje samo osnovno osiguravajuće pokriće (putničko zdravstveno osiguranje, osiguranje od posledica nesrećnog slučaja – nezgode,i osiguranje od građanske odgovornosti), odnosno
- 20% popusta na premiju osiguranja u slučaju ugovaranja jednog ili oba dopunska pokrića (osiguranje od otkaza putovanja i osiguranje prtljaga); ovi popusti primenjuju se za poslovna ili turistička putovanja u inostranstvo koja u kontinuitetu ne traju duže od 90 dana, rekao je u izjavi medijima Aleksa Aksentijević, direktor Glavne filijale „Dunav osiguranja“ u Obrenovcu.
Uz ove pogodnosti, osiguranici/ugovarači koji zaključe ugovor o putničkom zdravstvenom osiguranju odnosno paket putnog osiguranja imaju priliku da koriste i dodatne komercijalne popuste:
- 30% komercijalnog popusta na premiju osiguranja pomoći na putu ukoliko je početak trajanja osiguranja u akcijskom periodu;
- zaključenje kratkoročne polise kombinovanog osiguranja domaćinstva za period trajanja godišnjeg odmora po specijalnoj ceni putem paketa „zimska čuvarkuća“;

Sve u vezi s promotivnim uslovima Zimske akcije putničkog zdravstvenog, odnosno paketa putnog osiguranja s još nekim uslugama „Dunava“, zainteresovani građani mogu saznati na nekom od 600 i više prodajnih mesta Kompanije, ili besplatnim pozivom na telefonski broj Kontakt centra 0800 386 286, kao i putem internet adrese www.dunav.com.

Sajamska ponuda „Dunav turista“


POPUSTI I POKLONI ZA BORAVAK U ODMARALIŠTU DUNAV NA ZLATIBORU
Povodom ovogodišnjeg Sajma turizma, „Dunav turist“ odobrava poklon vaučer koji pruža popust od 6.000 dinara na standardnu cenu u periodu od 22. februara do 27. aprila. Osnovni uslov za dobijanje ovog popusta jeste boravak sa najmanje dva noćenja i uslugom pansiona ili polupansiona u Odmaralištu „Dunav“ u centru Zlatibora. Ovaj vaučer se može kombinovati s drugim standardnim popustima iz cenovnika koji se ostvaruju na osnovu dužine boravka. Korišćenjem poklon vaučera cena dvodnevnog boravaka se kreće od 8.600,00 dinara u ekonomik sobi do 16.000,00 dinara u premijum apartmanima za dve osobe. Gosti koji ostvaruju pravo na vaučere Republike Srbije mogu iskoristiti oba vaučera i sebi priuštiti popust od čak 11.000,00 dinara za boravak u Odmaralištu “Dunav” na Zlatiboru .
- Takođe, ranim rezervisanjem smeštaja za leto 2018. godine u periodu od 1. jula do 8. septembra svim zainteresovanim posetiocima predstojećeg Sajma obezbeđen je popust od 25% na osnovnu cenu, uz minimalan boravak u odmaralištu sa pet noćenja. Uz rezervaciju u navedenom terminu, uslov za ostvarenje popusta je i da minimalna usluga bude polupansion, kao i uplata 50% avansa najkasnije do 4. juna. Cene se kreću, u zavisnosti od termina korišćenja smeštaja, od 3.040 dinara dnevno po osobi za usluge polupansiona u ekonomik sobi pa naviše, u skladu sa izabranom sobom ili apartmanom. Za decu uzrasta do sedam godina boravak je besplatan, dok je za mališane od sedam do 12 godina cena polupansiona u Odmaralištu „Dunav“ 1.275 dinara dnevno. U cenu pansiona ulaze i usluge relaks centra i animacijski program za decu, istakao je Duško Kovačević, direktor „Dunav turist“-a.

Članovi Udruženja "Vršački ratar" podržavaju zahteve ostalih udruženja poljoprivrednika upućene Vladi Republike Srbije kojima zbog prošlogodišnje suše traže otpis naknade za ovodnjavanje, kao i da se dizel gorivo za poljoprivredu oslobodi akcize koja sada iznosi 53 dinara za litar dizel goriva.

Članovi vršačkog Udruženja poljoprivrednika "Vršački ratar" smatraju da su zahtevi upućeni nadležnom ministarstvu i vladi vezani za naknade za odvodnjavanje i akcize na gorivo , opravdani jer je prošla godina bila izuzetno teška zbog nezapamćene suše pa je bilo teško pokriti proizvodnju, a kamoli izdvojiti neki dinar za narednu.

Ove godine najveći problem nam je novac da bi zasnovali novu proizvodnju. Svi inputi, počev od đubriva i pesticida, pošto su bile promocije hemijskih i zaštitarskih kuća, su poskupeli od 5 do 10 posto u zavisnosti od kuće, a to znači da je u samom startu proizvodnja skuplja u odnosu na prošlu godinu, kaže Goran Mitrovanov .

Subvenicije od 4.000 dinara po hektaru, na svega 20 hektara po gazdinstvu su male, ali svaki dinar je dobrodošao rekao je Nenad Nastić i naglasio.

"Bilo bi dobro da se plati što pre da bi imali koliko toliko novca i da nafta bude 90 dinara kao što se priča, a što se tiče navodnjavanja i novca koji dajemo da se smanji i ne znam šta je još u planu da se pomogne poljoprivrednicima".

Nastić je za 2017 dobio račun za odvodnjavanje blizu 9.000 dinara, a najveća stavka je, kaže gorivo, a potvrđuje i Goran Mitrovanov.

Taj segment što se tiče nafte nam je trenutno jedan od najvećih inputa, trebalo bi da se spusti cena goriva za akcizu i koliko Vlada i ministarstvo mogu da nam izađu u susret, kaže Mitrovanov.

Poljoprivredna proizvodnja i stvaraoci novih vrednosti treba da budu oslobođeni plaćanja celokupnog iznosa akciza, jer ne pripadaju akciznom sektoru oporezivanja, kao ostala luksuzna roba, već pripadaju proizvodnom sektoru, kažu ratari.

izvor : http://www.rtv.rs

Bioekonomija obuhvata one delove privrede koji koriste obnovljive biološke resurse sa kopna i mora - kao što su usevi, šume, ribe, životinje i mikroorganizmi - za proizvodnju hrane, materijala i energije.

Bioekonomija zapošljava ukupno 18,5 miliona ljudi. Primarna proizvodnja biomase, uglavnom poljoprivreda plus šumarstvo i ribarstvo, stvara dosta zaposlenja (55%), ali nizak promet (20%). Podaci pokazuju jasne razlike između grupa država članica: npr. zemlje Istočne Evrope Poljska, Rumunija i Bugarska očigledno su jače u sektorima sa manjom dodatnom vrednošću ekonomije zasnovane na biološkoj strukturi koja generiše mnogo zapošljavanja. Za razliku od toga, zemlje zapadne i severne Evrope proizvode mnogo veći promet u poređenju sa zaposlenošću. Zemlje sa najvećim odnosom između prometa i zapošljavanja su Irska, Finska i Belgija.

Kao i u studiji 2016. godine, ovo ažuriranje naglašava doprinos često istaknutih industrija zasnovanih na biološkoj osnovi, kao što su hemikalije i plastične mase, farmaceutski proizvodi, papir i proizvodi od papira, industrije šumarstva, tekstilnog sektora, biogoriva i bioenergije za bioekonomiju. Ovaj sektor pokazuje znatan promet od skoro 700 milijardi € i 3,7 miliona zaposlenih u EU-28 u 2015. godini. Samo u hemijskoj industriji zasnovanoj na bio-proizvodima, promet je iznosio oko 30 milijardi €.

Podaci pokazuju ukupni blagi porast udela hemijske industrije u EU-28 zasnovanom na korišćenju bioloških sirovina od oko 6% u 2008. godini na 7% u 2015. Sirovi materijali koje koristi hemijska industrija su oko 50% organski (fosilni i bio-bazirani) i oko 50% neorganskih (minerali, metali).

Samo uzimajući u obzir organski deo, ukupna učešća na biološkom tržištu porasla je sa 12% u 2008. godini na 15% u 2015. Danska se ističe kao jedna država članica sa najvećim udelom u hemijskoj industriji u 2015. godini, što je uglavnom zbog visoke proizvodnje enzima. Latvija i Švedska prate prvenstveno zbog velikog obima proizvodnje uglja i visokog ulja.

Po prvi put, studija je takođe razmotrila doprinos različitih hemijskih proizvoda ukupnoj vrednosti i količini hemikalija zasnovanih na biološkoj osnovi. Studija pokazuje da dominirajuće supstance za industriju hrane ili pića dominiraju u smislu vrednosti zasnovane na biološkoj osnovi, dok životinjska ili biljna đubriva dominiraju u smislu obima proizvodnje.

Puni izveštaj "Evropska bioekonomija u brojkama 2008 - 2015" dostupan je besplatno i sadrži detaljne informacije, 18 stranica sa 11 slika i 2 tabele.

www.biconsortium.eu/librari/bioeconomi-figures 

www.bio-based.eu/markets

O Bio-baziranom industrijskom konzorcijumu

Bio-based Industries Consortium (BIC) je neprofitna organizacija sa sedištem u Briselu. Ona predstavlja privatni sektor u javno-privatnom partnerstvu (PPP) sa EU o bio-industrijama (BBI). Vredi 3,7 milijardi evra, partnerstvo mobiliše ulaganja u inovativne objekte i procese koji proizvode visokokvalitetne proizvode na bazi bio-proizvoda, kao i u biorefiniranju istraživačkih i demonstracionih projekata.

BIC je domaćin jedinstvenom mešovitom sektoru koji trenutno pokriva poljoprivredu, agro-hranu, šumarstvo, celulozu i papir, hemikalije, energetiku i druge proizvodne sektore. Sa preko 200 članova, uključujući velike kompanije, MSP, klastere malih i srednjih preduzeća, RTO, univerziteti, tehnološke platforme i udruženja širom Evrope, BIC okuplja autoritativne grupe među-sektorskih i multidisciplinarnih stručnjaka iz oblasti industrije zasnovanih na biološkoj osnovi.

http://biconsortium.eu

O nova-Institutu

nova-Institut je privatni i nezavisni institut, osnovan 1994. godine; nova nudi istraživanja i konsultacije sa fokusom na ekonomiju zasnovanu na bio-zasnovanoj tehnologiji i CO2-u u oblasti sirovine, tehno-ekonomske procene, tržišta, održivosti, diseminacije, B2B komunikacije i politike. Danas, nova-In Institut ima 30 zaposlenih i godišnji promet od preko 2,5 miliona €.

U beogradskom hotelu Slavija sutra će biti održana manifestacija "Drugi Sajam poljoprivrede i privrede - Dani Svrljiga u Beogradu" na kojoj će se predstaviti više od 100 izlagača iz poljoprivredno-prehrambene, tekstilne i mašinske industrije, zadrugarstva i domaćih radinosti - oblasti po kojima je poznata ova opština na jugoistoku Srbije, najavljeno je danas na konferenciji za medije.

Cilj manifestacije "Drugi Sajam poljoprivrede i privrede - Dani Svrljiga u Beogradu"  jeste da podrži razvoj malih opština i jugoistoka Srbije. “Na sajmu će biti mnogo kvalitetnih proizvoda iz našega kraja, od ukusne hrane, preko tekstilnih proizvoda i narodne radinosti, do proizvoda mašinske industrije”, rekao je  Milija Miletić, narodni poslanik u Skupštini Srbije i pozvao sve zainteresovane da posete manifestaciju.

Miroslav Marković, pomoćnik predsednika opštine Svrljig, podsetio je na uspeh prošlogodišnjeg Sajma, ističući da su izlagači uspostavili značajne kontakte i saradnju, ne samo sa partnerima iz Srbije, već i iz regiona. Marković je rekao da je opština Svrljig otvorena za nove investitore i da ima dosta mogućnosti za nova ulaganja.

Aleksandar Kemiveš, savetnik predsednika PKS, rekao je da PKS podržava lokalne samouprave i malu privredu da se promovišu na ovakim manifestacijama i povezuju sa potencijalnim partnerima i investitorima. 

Uoči Sajma, u Privrednoj komori Srbije, biće održana i panel diskusija o planovima i narednim koracima u oblasti poljoprivrede, privrede i turizma u Svrljigu tokom predstojećeg perioda. 

Nepalska fabrika nudli u Rumi „Wai Wai”, koja je zvanično otvorena 5. oktobra prošle godine, danas zapošljava oko 130 radnika, u jednoj smeni proizvodi 150.000 pakovanja a posle samo četiri meseca od otvaranja - proširila je pogon i otvorila novu proizvodnu lliniju. 

Ova kompanija započela je proizvodnju čaša za nudle i prve količine nudli u čašama već su isporučene kupcima. Na osnovu prvih reakcija sa tržišta, ovaj proizvod je naišao na veliko interesovanje kupaca. Takođe, kompanija je započela i s proizvodnjom belih nudli. Prve količine isporučene su u Englesku i na domaće tržište, a narednih dana očekuje se i proizvodnja za američko tržište, objašnjava BK Lodha, generalni direktor operacija za Evropu CG Corp Global.Rumske „Wai Wai” nudle koje se proizvode u Srbiji i potom izvoze u ceo svet, učesnik su i najvećeg sajma hrane i pića na svetu, koji se upravo (do 22. februara) održava u Dubaiju, a na kojem i ovaj poznati svetski brend prezentuje svoje proizvode, što je od velike važnosti i koristi za Srbiju.

U sastav nudli napravljenih u Rumi ulazi više od 90 odsto sirovina i repromaterijala iz Srbije. Izvozu je namenjeno 80 odsto proizvodnje. Iz ove fabrike proizvodi se plasiraju na tržišta Evrope – od skandinavskih zemalja do Portugalije, kao i u Ujedinjene Emirate i zemlje Bliskog istoka, a u januaru je započeta saradnja i sa Katrom. Izvoz počinje i u Ameriku i u Kanadu.

Otvaranjem fabrike u Rumi, kompanija CG Corp Global započela je svoje poslovanje u Evropi. Fabrika „Wai Wai”  deo je globalnog konglomerata Cinnovation grupe, koja se sastoji od 122 kompanije i 76 brendova, a posluje u nekoliko poslovnih sfera: infrastruktura, hotelijerstvo, bankarstvo, telefonija, prehrambena industrija, hidroelektrane, obrazovanje, cigarete i pića. Vlasnik Cinnovation grupe je prvi nepalski milijarder - Binod Čodri, koji se nalazi i na Forbsovoj listi milijardera. 

 

OSNOVNE INFORMACIJE

 

  • Godišnje se u svetu proda dve milijarde pakovanja „Wai Wai” instant nudli
  • Fabrika u Rumi prvi je pogon Cinnovation grupe u Evropi
  • Radove na izgradnji fabrike i projektovanje izvodili su izvođači i proizvođači iz Srbije
  • U sastav proizvoda ulazi više od 90 odsto sirovina i repromaterijala iz Srbije
  • Izvozu je namenjeno 80 odsto proizvodnje u fabrici u Rumi
  • Do 2020. biće zaposleno više od 400 ljudi
  • 000 pakovanja nudli iznosi smenski kapacitet

 

KARAKTERISTIKE ZGRADE

 

  • 9,5 hektara iznosi površina kupljenog placa, uređeno je 4,5 hektara, objekat se prostire na 6.000 kvadrata 
  • Kompanija ima planove za proširenje i za nove investicije u različitim oblastima

Na pašnjacima u Kolubarskom okrugu trenutno pase oko 120.000 grla ovaca, od čega je oko 5.000 grla u matičnom zapatu. Najviše se gaji sjenička oplemenjena pramenka koja se praktično odomaćila u ovom kraju Srbije.


Na farmi Sretena Vasiljevića iz valjevskog sela Suvodanja je 70 grla, od čega je 50 umatičenih ovaca. Planira da širi proizvodnju jer je, kako kaže, ovčarstvo isplativo zbog subvencija koje dobija od Ministarstva poljoprivrede.

„Mislim da od subvencija koje dobijamo može lepo da se živi. Ja imam 12 hektara pašnjaka i sve je zagrađeno, tako da bi mogao da držim i do 200 ovaca. Međutim u mom kraju nema mnogo mladih jer su većinom napustili selo“, kaže Sreten.

„Za ovu proizvodnju ključne su subvencije koje u odnosu na podsticaje u biljnoj proizvodnji nisu male. One održavaju ovčarstvo i ako budu ukinute, doći će do kolapsa i prekida u gajenju ovaca“, potvrđuje i Milovan Stepanović iz Suvodanja, čije stado ovaca broji 120 grla.

„Pošto živim u brdsko-planinskom kraju, gde ima dosta pašnjaka, a i posao nije težak, ja sam rešio da se oprobam u proizvodnji ovčijeg mesa, mada sam ranije tovio bikove. Ovde je najbitnije odabrati kvalitetnu rasu, a to je trenutno sjenička pramenka, a uz to važna je dobra ispaša, vredni čobani i domaćini koji će da rade“, priča Milovan.

Razvoj ovčarske proizvodnje više od jedne decenije podstiče i Grad Valjevo. Poljoprivrednici sa valjevskog područja, zainteresovani za ovčarsku proizvodnju, imaju mogućnost da sa preduzećem „Agrorazvoj - valjevske doline“ sklope ugovore na tri godine. Držaoci u proseku dobijaju po 30 jagnjadi.

Tokom prošle godine preduzeće je od držalaca „Stočnog fonda“ preuzelo 398 grla jagnjadi, odnosno 13.276 kilograma žive vage i naplatilo u novcu 16.956 kilograma.

Iz sredstava koja su držaoci u 2016. godini uplatili, preduzeće je prošle godine kupilo 360 grla umatičenih jagnjadi koja su preuzela 43 nova držaoca.

Jedan od njih je i Vladimir Rešković iz Brankovine.

„Ovom proizvodnjom se bavim pre svega iz ljubavi. Ja sam zadovoljan. Isplati se, jer u proleće cena jagnjadi uvek bude dobra. Međutim, malo je mlađih proizvođača koji žele da drže ovce. U mom selu skoro da nema ovaca. Jagnjad koju sam uzeo preko 'Agrorazvoja' su umatičena i ovo je najbrži način da se dođe do njih“, kaže dvadesetdevetogodišnji Vladimir.

Obaveza držalaca je da nakon grejs perioda od godinu do godinu i po dana, u zavisnosti da li su grla umatičena ili ne, svake godine „Agrorazvoju“ vraćaju u grlima trećinu jagnjadi uvećanu za prirast od 10 odsto na godišnjem nivou. Ukoliko držalac uzme 30 jagnjadi za tri godine, treba da vrati 39 jagnjadi.

„Ove godine planiram nabavku umatičenih grla stoke u vrednosti od pet miliona dinara. Sredstva su obezbeđena od naplate potraživanja od držalaca, zanavljača, u novcu u toku prethodne godine. Pored toga, od postojećih držalaca biće preuzeto 1.000 grla jagnjadi i 80 grla teladi za tov, delom u živoj stoci, a delom u novčanim uplatama po tržišnim cenama na dan uplate. Na ovaj način se očekuje naplata u iznosu od četiri miliona dinara. Za preuzetu stoku biće potpisani ugovori sa novim držaocima. Realizacijom ovog posla povećaće se broj a ujedno i poboljšati rasni sastav grla na teritoriji Valjeva. Velika je potražnja za jagnjadima pre svega zato što su u selima pretežno staračka domaćinstva, pa nema ko da čuva krupnu stoku a drugi je taj što ima dosta zaparloženih livada i pašnjaka, pa mnogi drže ovce kako ne bi morali da kose livade. Treći i možda najvažniji razlog je taj što se za umatičena grla dobijaju subvencije koje su značajne. Cilj svega je povećanje stočnog fonda u vlasništvu grada i da se u ovom kraju napravi jedan proizvođački centar sjeničke ovce. Da nakon prve faze spojimo najveće proizvođače u jedno udruženje i da im pomognemo oko plasmana“, objašnjava Bojan Bošković, direktor preduzeća „Agrorazvoj – valjevske doline“.

Ove godine za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje u budžetu grada planirano je 30 miliona dinara.

 

izvor : https://www.agromedia.rs 

Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević i delegacija iz pokrajine Nort-Vest u Južnoafričkoj Republici, koju predvode ministarke finansija, ekonomije i preduzetništva Vendi Nelson i turizma Dezbo Mohono informisali su se međusobno danas o privrednim potencijalima dve zemlje.

U razgovoru je ocenjeno da potencijal za saradnju i razmenu iskustava postoji u prerađivačkoj i prehrambenoj industriji, zatim u proizvodnji semenske robe i poljoprivredne mehanizacije i opreme, kao i u primeni informacionih tehnologija u poljoprivredi.

Nelson i Mohono istakli su da je za njihovu pokrajinu dragoceno i iskustvo koje AP Vojvodina ima u uspešnom funkcionisanju zadružnog sistema, te da su zainteresovani da taj model prenesu svojim poljoprivrednicima, saopšteno je iz Pokrajinske vlade.

Dodaje se da će prilika za konkretno povezivanje privrednika iz AP Vojvodine i Nort-Vesta, kao i privrednih komora i specijalizovanih instituta, biti već u maju, kada će delegacija iz Južnoafričke Republike posetiti Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu.

Delegacija iz Nort-Vesta boravi u višednevnoj poseti Srbiji povodom Sajma turizma koji se održava u Beogradu, a sastanku u Pokrajinskoj vladi prisustvovali su pokrajinski sekretar za međuregionalni razvoj i međuregionalnu saradnju Ognjen Bjelić i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević.

 

izvor : https://www.blic.rs

Sovljak je selo udaljeno svega 3 kilometra od Opštine Ub. Ima oko dve hiljade stanovnika, odnosno oko 500 domaćinstava. Čak 90% njih bave se povrtarskom proiizvodnjom. Tokom novog ciklusa radionica u organizacji AGROPRESS-a,  a uz podršku kompanije DUNAV OSIGURANJE centralna tema bila su iskustva iz ranijih godina kao pravi razlog za osiguranje poljoprivredne proizvodnje, govorilo se i osiguranju useva, plodova, stoke i imovine. Učesnici radionice mogli su da čuju korisne informacija od predavača, među kojima su bili predstavnici lokalne samouprave i direktorka filijale „Dunav osiguranja“ u Valjevu gospođa Svetlana Tomić. Ovom prilikom posetili smo gazdinstvo Gorana Daničića koji je zaključio polisu osiguranja imovine.  On se na ovaj potez odlučio jer kako kaže imao je neprijatna iskustva, naročito kada su u pitanju oluje i polplave. “U poplavama 2014. godine procenjena šteta u mojoj proizvodnji je bila 20000 evra, to je za mene bio veliki gupitak, a i potvrda da se rizična proizvodnja mora osigurati.  Zato sam odlučio da o ove godine osguram kuću, imanje i proizvodnju” kaže mladi poljoprivrednik Daničić koji obrađuje 6 hektara zemlje. Od toga 2ha zauzimaju plastenici sa povrćem, a na 4 ha su ratarske kulture.

Goran Daničić iz Sovljaka 

Pozdravljajući okupljene, predsednik Mesne zajednice Sovljak Goran Perišić rekao je da selo pamti veliku štetu  2014. godine i da su tada meštani Sovljaka  pretrpeli gubitak od 3 miliona evra. To je za nas bila katastrofa, a procena za Ubsku opštinu je da je šteta oko 25 miliona evra. Osiguranje je jedan od načina da se ovakve katastrofe saniraju i spreči ekonomsko propadanje sela.

Svetlana Tomić, direktorka filijale DUNAV OSIGURANJA u Valjevu

Dunav osiguranje je kreiralo novu uslugu za osiguranje imovine fizičkih lica, popularno nazvanu – čuvar kuće. Za prosečno domaćinstvo sa uključenim rizikom od poplave mesečna premija iznosi oko 500 dinara”, navela je Svetlana Tomić, prvi čovek DUNAV OSIGURANJA u Valjevu koja je između ostalog zadžena za Ubsku opštinu.

Iz bogate ponude usluga Dunav osiguranja za osiguranike u Kolubarskom okrugu, prema njenim rečima, izdvajaju se osiguranje useva i plodova – ratarskih i povrtarskih kultura al ii voća.

Gospođa Tomić podsetila je da  se na osnovni paket osiguranja od grada, groma i požara kod pešnice i kukuruza ne plaća premija kada se ulazi u proizvodnju veća samo pet odsto, a ostalo nakon berbe ili žetve odnosno kada dođe do prihoda.

 

Svi učesnici su na poklon dobili i časopis Agrobiznis magazina koji je medijski sponzor ovog projekta i redovno afirmiše osiguranje poljoprivredne proizvodnje.

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28