U Srbiji je za 10 meseci posredstvom elektronske registracije sezonskih radnika prijavljeno 25.606 angažovanih u poljoprivredi, kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i navodi da je to samo početni korak ka uvođenju kompletne elektronske uprave u poljoprivredi. Na Drugom regionalnom okruglom stolu o zapošljavanju sezonskih radnika, Nedimović je rekao da sezona još nije gotova, a da je u sistem elektronske prijave sezonskih radnika u poljoprivredi aktivno uključeno 294 poslodavca. Naveo je da je ostvareno 700.000 radnih dana angažovanja, od čega je država prihodovala oko 211 miliona dinara.
„Imate situaciju da za 303 dinara možete da dobijete doprinose za PIO i zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu. Nije to mala stvar. Izračunajte samo koliko bi to u redovnim okolnostima koštalo da nemamo poseban Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima“, rekao je Nedimović a preneo TANJUG. Ispričao je da su mu se proletos obratili iz jedne kompanije iz Gospođinaca, koja se bavi preradom krastavaca za nemačku kompaniju, jer im je bilo potrebno 400 radnika.

„Nema na tržištu Srbije ljudi koje mogu da pronađu i pojavio se jedan novi izazov, angažovanje stranaca da rade u srpskim kompanijama u oblasti poljoprivrede. Tako smo prvi put imali 150 stranaca koji su radili po ovom zakonu. To je još jedna korist koju smo dobili“, rekao je Nedimović i dodao
da je činjenica i da je došlo do neviđenog skoka cena radne snage u poljoprivredi, sa 1.200 ili 1.300 dinara koliko je bilo pre nekoliko godina do 2.500 dinara, koliko je danas. Poručio je da elektronska uprava u poljoprivredi mora da funkcioniše i dalje i da je elektronska prijava sezonskih radnika u poljoprivredi samo početni korak.
„Moja ideja je da uspostavimo kompletno e-Agrar, da sva komunikacija u poljoprivredi vezana za subvencije i sve informacije idu preko elektronske platforme“,rekao je Nedimović. Na skupu su predstavnici NALED-a i GIZ-a predali softver za elektronsku registraciju sezonskih radnika u poljoprivredi Poreskoj upravi Srbije u trajno vlasništvo i tako svečano obeležili uspešan završetak projekta Nemačke razvojne saradnje „Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika“.
Goran Đaković, predsednik Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS i urednik AGROBIZNIS magazina, smatra da je ovo jasna poruka resornog ministra poljoprivrednicima da treba da se prilagode novinama u poljoprivredi kao što je to komunikacija sa Ministarstvom elektronskim putem. To zahteva minimalno znanje ali i daje mogućnost da se brže i lakše dolazi do subvencija. Sa druge strane, smatra Đaković, na ovaj način rasteretiće se i Uprava za agrarna plaćanja.
„Ukoliko neko ima problem sa e upravom i novim načinom komunikacije svakako može da se osloni na dosadašnji način ali onda ne treba da se ljuti ako bude sporija isplata sredstava“ zaključuje Đaković.
Aleksandar B. proizvođač jagoda iz Šumadije, kaže da je ovo više nego dobra vest jer će uštedeti i vreme i novac kako proizvođačima tako i državi. „Mnogo mi
je lakše da pošaljem dokumenta na e-mail ili da ih pošaljem putem specijalne aplikacije nego da idem od institucije do institucije i budem zapravo poštar, umesto da se bavim svojom proizvodnjom“.
Mladen Minić iz Sekuriča, koji je poljoprivrednik i predsednik Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije, se slaže da će sve biti mnogo brže kada bude digitalno
unapređeno Ministarstvo poljoprivrede.
„Mislim da smo to već mogli da imamo“ rekao je Minić za portal AGROPRESS-a.
„Idite na Facebook ili Instagram i vidite koliko poljoprivrednika korsiti društvene mreže. Ako znaju da koriste ove mreže znaće da koriste i mogućnosti online apliciranja za subvencije“.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Međunarodni sajam hrane, pića i opreme je regionalna smotra prehrambenih proizvoda namenjenih tržištu, pripremljenih po tradicionalnim receptima, na tradicionalni način. Reč je o nacionalnim specijalitetima, proizvodima karakterističnim za uža geografska područja, najčešće ručne izrade i od organski gajenih sirovina.Manifestacija afirmiše tradicionalne proizvode kao prvorazredne tržišne i izvozne artikle, koji treba da postanu i nezaobilazni element turističke ponude. Radi se o proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom ili onima čija se zaštita preporučuje. Cilj je utemeljenje robne marke etno proizvoda, odnosno brendiranje tradicionalnih proizvoda.

Pokrovitelji sajma Etno hrane i pića su Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Grad Beograd i Beogradski sajam.

Izvor:https://studiob.rs/medjunarodni-sajam-hrane-pica-i-opreme/

Na satelitskim snimcima dobijenim od Ministarstva poljoprivrede i Uprave za poljoprivredno zemljište utvrđeno je da su na području opštine Opovo na 97 parcela bili paljeni žetveni ostaci.Lokalna samouprava identifikovala je katastarske parcele i obavestila vlasnike njiva - kazala je Ankica Jožika iz Odeljenja za društvene delatnosti, javnu upravu i opšte poslove.

Kako je predočila vlasnici oranica su o tome obavešteni i sada treba da se izjasne da li su palili žetvene ostatke, ili je to činio za njih neko nepoznat, jer opštinska Poljočuvarska služba nema saznanja ko su počinioci.

- Utvrdiće se da li ima elemenata za kažnjavanje -kazala je Ankica Jožika. -Namernim paljenjem žetvenih ostataka se zagađuje životna sredina, umanjuje kvalitet zemljišta, a požari su opasni za ljude i imovinu jer se mogu proširiti na okolne parcele.

Ankica Jožika kazala je da inspekcijske službe imaju uporište za izricanje kazni u više zakona, te u odlukama lokalne skupštine, gde je predviđena novčana kazna za vlasnike zemljišta, kao i za lica koja su palila žetvene ostatke. Opštinskom odlukom određena je kazna od 15. 000 dinara za fizičko lice, Zakonom o zaštiti od požara predviđena je z novčana kazna za fizičko lice u iznosu od 10 000 dinara, dok je za pravna lica predviđena kazna između 300.000 do 1.000000 dinara.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/satelit-utvrdio-na-cijim-nivama-se-dimilo-19-11-2019

Kalendarski, vreme je za jesenju sadnju voća, iako se po vremenskim prilikama ne bi tako reklo. Ipak, temperature iznad proseka za ovo doba godine, i sušni period koji još uvek traje, ne moraju da odlože ove radove. Savete smo potražili od stručnjaka – inžinjera poljoprivrede za voćarstvo i vinogradarstvo zaposlenih u Poljoprivrednoj školi, koja ima i svoje zasade voća.
Ekonomija vršačke Poljoprivredne škole poseduje oko 100 hektara obradivog zemljišta gde je zastupljena ratarska i voćarska proizvodnja, a školski voćnjak i vinograd obuhvataju oko 2 hektara. Zbog produženog miholjskog leta nisu još sprovedene ni sve uobičajene agrotehničke mere, kao što je npr rezidba, jer se čeka mraz da bi biljke počele da odbacuju lišće i uđu u zimsko mirovanje."Faktički, biljke su u stanju kao da je kraj septembra – početak oktobra, lišće je tek počelo da gubi hlorofil i da žuti, i još nije opalo, a rezidbu možemo da vršimo sve do kretanja vegetacije, s tim što moramo da je prekinemo kada temperature padnu na -7 / -8, a posle toga možemo da je nastavimo. Za rezidbu, znači, još nije nikakav problem i imamo dosta vremena, a sadnja bi kalendarski već mogla da se vrši, međutim temperature su takve da mi jednostavno ne možemo još to da radimo", objašnjava profesor Ivan Stanić, diplomirani inženjer poljoprivrede za voćarstvo i vinogradarstvo.

S obzirom na sušni period koji još uvek traje, potrebno je dobro pripremiti i zemljište, ali ako su ti poslovi već obavljeni, a spremne su i sadnice, može se bez problema početi sa sadnjom jabučastog i koštičavog voća.

"Može se saditi ako su pripremljene i sadnice, što podrazumeva da je izvršena defolijacija nekim preparatima na bazi bakra, tako da je list otpao. U tom slučaju biljke su ušle u taj neki period biološkog zimskog mirovanja, i može početi sadnja", navodi direktor škole Srđan Kliska, takođe diplomirani inženjer poljoprivrede za voćarstvo i vinogradarstvo.

Mraz bi ipak trebalo sačekati ukoliko se planira sadnja jezgrastog voća – lešnika, oraha i slično.

"Ako se mora – može da se počne, a ako ljudi imaju vremena i mogu da se organizuju, onda mogu slobodno još malo da sačekaju, jer, kažem, ovo ipak nije baš potpuno normalno vreme za novembar mesec, da su ovako visoke temperature", dodaje Kliska.

U svakom slučaju, buduće višegodišnje zasade bolje je podizati u jesenjem nego u prolećnom roku, a proleće bi možda trebalo da sačekaju oni koji planiraju velike zasade, zbog drugačije pripreme zemljišta.

Izvor: http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/da-li-je-vreme-za-jesenju-sadnju-voca_1068331.html

Kada bi belog luka jeli više oni koji o njemu najviše pišu, da se uvozi iz Kine verovatno bi i potrošnja značajnije poskočila. Možda šaljivo zvuči ali nije smešno. Toliko su se novinari raspisali o tome kako uvozimo beli luk, ali niko od njih se nije setio da napiše nešto lepo i dobro o domaćem belom luku, naročito o ovom koji ćemo predstaviti u našem novom broju. Njima svima za primer, a vama koji čitate naš časopis predstavljamo izuzetnog momka koji sa bratom nije otišao u grad ili iz Srbije, već se vratio u selo da živi i radi. I to u selo gde je odavno zakatančen veliki broj imanja, gde putevi nisu urađeni i gde ne teče med i mleko, ali se stvari polako menjaju, kaže naš domaćin na bolje, ali da vidimo…
Možda bolji put vodi preko Rumunije ali nigde nema belog luka kao što ga ima u Vrbici , kod Čoke. Vrbica ima svega 80 stanovnika. Selo je nastanjeno nakon što su se Turci iselili iz Banata, krajem 18. veka sa oko 135 porodica iz Segedina tako je nastalo selo pod nazivom „Verbicza“. Ova porodica je jedina koja se vratila u selo.
Od sela nije daleko ni Temišvar. U selu su uglavnom stariji ljudi, Miloš Mihok nam kaže da je svega četvrtina stanovništva ispod 50 godina starosti. Beli luk gaji 7 porodica na oko 30 hektara zemljišta. Mikloš Mihok (30) na svojim ocem i bratom na poljoprivrednom gazdinstvu proizvodi prolećni beli luk vrhunskog
kvaliteta koji je prepoznatljiv pod imenom Vrbički beli luk. I to ne bi radili naravno da im se ne isplati. Cena belog luka, poput njihovog sa zaštitom geografskog porekla ide i preko cene kilograma mesa. Ali treba raditi proizvesti i prodati! Oni su se odlučili i za preradu delimično ili u celosti.
Ova sorta luka se sadi kasno u jesen, srednje krupan do krupan čen se sadi u dobro pripremljeno zemljište. Porodica Mihok je sadila u ovoj godini beli luk na jednom hektaru, a za narednu će na dva hektara.”
Za jedan hektar potrebno je bilo oko 15 ljudi da sadi dva dana. Seme koristimo od našeg luka, ovo je sorta koja se koristi kod nas već 300 godina”. Ovaj luk ima više suve materije, više čenova koji su zbijeniji i kada bi ga uzeli rukom mogli biste da osetite koliko je čvrsto sabijen svaki čen.
Prinos sa jednog hektara je bio 1300 kilograma najkvalitetnijeg belog luka. Kako nam objašnjavaju mladi domaćini, prinos je umanjen delimično zbog kišnog perioda u maju. Njihovi kupci su uglavnom restorani, prodaju na pijacama pletenice ali i preko interneta.
Kod naše sorte nemamo problema ni sa mrazom, ni sa zimskim temperaturama.
Više je izazov priprema zemljišta koja nije laka u našem kraju.
Nakon vađenja stoji da bi kalirao dva do tri meseca, formirao ljusku, potom se čisti i ide u prodaju. Porodica Mihok u Vrbici proizvodi luk poput još nekoliko meštana. Priprema zemljišta je mašinska. Sedi se u leje između kojih je razmak 30 cm. Naše zemljište je takov da kada je kiša blato je a kada je suvo kao beton je. Ipak uspevamo da proizvedemo dobar luk posao olakšava mašinsko vađenje.
Poljoprivredno gazdinstvo Mihok je član Saveza proizvođača tradicionalnih proizvoda Srbije ORIGINAL ovom proizvodnjom se bave svega dve godine i imaju
dobra iskustva. Kažu da u selu postoji i Zadruga ali da oni nisu zainteresovani za ovakav vid proizvodnje i plasmana luka.
U planu je i zasad voća koji je već u pripremi, ogradu za budući voćnjak su finanasirali uz podršku države.
Prerada
Od prerađevina pravimo ukišeljeni beli luk na više načina, ali sve se sprema sa prirodnim sastojcima, kao što je jabukovo sirće koje sami proizvodimo, zatim
kiselimo sa vinom i u zavisnosti od potražnje radimo običan kiseli beli luk, ljuti i sa začinima. Pravimo i beli luk sa medom, poput paste. Lako se sprema, ali kod
nas je važna sirovina - beli luk joj čini 60 odsto namaza koji nastaje tako što beli luk pomešamo sa 40-tak odsto meda i dobijemo vrlo specifičan ukus. Pravimo i
pastu od belog luka u koju dodajemo peršun i maslinovo ulje, a u narednom periodu planiramo da pređemo koristimo ulje od bundevine semenke, umesto maslinovog“.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

„Naš cilj je da budemo u prvih pet svjetskih sektora semena sa 1,5 miliona tona sertifikovanog semena “  ambiciozan je plan turskih proiyvo]a;a semen. Ovo je između ostalog rekao je Savas Akcan, predsednik Udruženja proizvođača semena Turske (TURKTOB) i pojasnio: „Naš cilj je da do 2023. budemo u prvih pet zemalja u semenarstvu sveta sa 1,5 miliona tona sertifikovanog semena.“ On je ovo rekao na Forumu poljoprivrednih novinara evropskih i balkanskih zemalja koji je organizovalo Udruženjem poljoprivrednih novinara Turske (TAGIAD) eu saradnji sa Međunarodnom federacijom poljoprivrednih novinara (IFAJ) na kojem je bilp 35 novinara iz 21 zemlje. Navodeći da je izvoz semena u Turskoj prvi put premašio uvoz u 2018. godini, Akcan nastavlja, „Naš izvoz je premašio naš uvoz za 20 miliona dolara. Promet semenskog tržišta po svetu je blizu 60 milijardi dolara do kraja 2018. Turska se nalazi na 11. mestu na svetskom tržištu semena sa 1,5 milijardi dolara ... Kada dodate dorado i sistem distribucije semena u proizvodne procese, imamo dodatnu vrednost od 10 milijardi dolara i vrednost proizvodnje od 4 milijarde dolara. On je ukaza da turski semenski sektor napreduje veoma brzo u poređenju sa mnogim zemljama.

Antalija vodeći region

Prema podacima za 2018. godinu, 47% proizvodnje plasteničkog povrća i voća u Turskoj smešteno je u Antaliji. Učešće Antalije u proizvodnji staklenika je 61,7%, u proizvodnji paprike 55,8%, u proizvodnji patlidžana 49,5%, a u proizvodnji krastavaca 45,4%. Pored toga, zahvaljujući povoljnim uslovima i bogatom poljoprivrednom potencijalu, Antalija je proizvela 7,1 miliona tona povrća. Antalija je takođe vodeći proizvođač gljiva i posebno avokada poslednjih godina u Turskoj.

 

Tomislav Varečka, vlasnik vinarije Vinartos, na nešto više od dva hektara u Medenjači kod Bečeja ima između 7.000 i 8.000 čokota vinove loze devet različitih sorti. Svu količinu proizvedenog grožđa on i njegova porodica prerađuju u svojoj vinariji.

- Pravimo pet vrsta vina. Najveće oduševljenje donela mi je tamjanika. Tu sortu smo sadili poslednju. Pokazalo se da su Medenjača i tamjanika idealan spoj. Osim što smo imali sreće, koristili smo znanje, iskustvo i savete i na kraju se pokazalo da je uzgoj stare pitome vrste vinove loze na Medenoj duži pun pogodak - objašnjava Varečka,

Medenjača ili Medena duž je do 1950. godine bila prepuna vinograda i u to vreme su Bečejci proizvodili vino za svoje potrebe. Kako bi znali koje sorte grožđa najbolje uspevaju na ovom tlu, porodica Varečka uradila je analizu zemljišta i sve meteorološke analize. Tada su se, za početak, odlučili za standardne stone sorte hamburg, italija i afuzali.

- Posle smo krenuli sa vinskim sortama: rajnski rizling, šardone, frankovka, kaberne i merlot. To su sorte koje su poznate i prilagođene za čitavu Evropu, zato nije bilo velikog rizika. Posle smo krenuli sa eksperimentisanjem sa tamjanikom. Sada planiramo sadnju još nekih autohtonih sorti koje bi, za početak, testirali i obezbedili širinu za našu proizvodnju i izbor vina u našoj vinariji - pojašnjava Varečka.

Deo sadnog materijala su uzeli od sertifikovanih kalemara i firma iz Srbije, a deo su uvezli iz Italije. Minimalno koriste pesticide, a od đubriva koriste organska, ali ne previše. Mineralna đubriva koriste u minimalnim količinama, tek toliko da isprave lokalne nedostatke sa zemljištem.

Vinariju su otvorili pre dve godine i od tada kontinuirano ulažu. Tehnološki su, kaže Tomislav, na nivou najsavremenijih vinarija. Grožđe koje oberu u Medenjači u roku od sat-dva vremena smeste u tankove gde se kontrolišu procesi prerade.

- Posedujemo prohromsku opremu, prohromske sudove sa kontrolisanom temperaturom, muljače, prese, opremu za kompletno flaširanje, etiketiranje. Obezbedili smo sve što je potrebno modernoj vinariji. Imamo čak i malu degustacionu salu sa 50 sedećih mesta - ponosan je Tomislav Varečka.

Vina plasiraju u opštini Bečej i u okolini od 50 kilometara. Planiraju da obezbede nove površine na kojima bi proširili svoju proizvodnju i tako obezbedili budućnost svojoj porodici i ljudima sa kojima sarađuju.

Banane, kivi, kivano... ređaju se tropske biljke u srpskim baštama. Pored ovih pojedinih egzotičnih, u srcu Šumadije cveta i limun žut, i to u dvorištu porodice Trifunović u selu Bukovica. Supružnici Branka i Stanislav pune dve decenije uzgajaju limun dokazujući da ovo voće ne samo što može kod nas da rodi, već može doneti zaradu.

"Pre 20 godina od tasta sam dobio jedan limun i prvi savet kako da ga gajim i tako je krenuo moj novi biznis. Danas je to moja velika ljubav i dodatni izvor prihoda i za mene nema nijedne tajne kad je u pitanju ova voćka koja eto odlično uspeva i u našem selu", priča Stanislav za RINU.Čuveni bukovički voćar kaže da je popriličan broj limunova poklonio rodbini, prijateljima, poslovnim partnerima i komšijama, ali je veći broj i unovčio po ceni od 30 do 200 evra, zavisno od veličine, odnosno starosti stabla. Limun mnogo bolje uspeva kad se plati, makar i simbolično, ali je Canetu neprijatno da to kaže onima koji bi najradije limun na poklon.

"Preko zime limunove držimo u posebnoj prostoriji gde temperatura ne sme da bude niža od 4, a ni viša od 20 stepeni. Zbog oprašivanja, a i nekih drugih razloga svako ko želi da ima ovo voćku trebalo bi da ima bar po dva stabla, s tim što se ljubav prema limunu podrazumeva kad se hoće uspeh u u njegovom gajenju. Verovali ili ne, ali to limun oseća", dodaje supruga Branka.

Za slavu kod ovih domaćina popije se čak i do 60 litara limunade, jer kako kažu od domaćeg limuna nema ništa ukusnije. Stanislav je za ovih dvadeset godina naučio kako se limun kalemi, pa tako ništa ne prepušta slučaju."Uzme se mlada grana limuna s plodom, zatim se sa grane skine lika dužine jedan centimetar i ispod se veže tanka žica. Posle toga, na pola se preseče plastična flaša od dva litra, preseče se niz duž i na dnu se izvadi krug da bi kalemljeno mesto bilo na sredini flaše napunjene zemljom. Flaša se ne pomera dva meseca dok plod raste. Kasnije se formiraju žile. Posle dva meseca flaša se iseče i ostaje zemlja i limun koji se stavlja u saksiju. Zaliva se dva puta dnevno, s tim što se svake godine saksija zameni većom. Na ovaj način okalemio sam više od 200 limunova", otkriva Stanislav Cane Trifunović.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/unosan-biznis-evo-kako-da-u-srbiji-gajite-limun-i-lepo-zaradite/qjcx8pr

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30