Dragi naši čitaoci, završavamo još jednu kalendarsku godinu i naravno nadamo se da je godina za nama svakome donela uspeh a još više se nadamo uspešnoj narednoj godini. Ako je suditi prema budžetu koji je predviđen za poljoprivredu može se očekivati da ćemo imati značajnije investicije države u naš sektor. Tov junadi postao je glavna tema ovih dana kako zbog toga što su iz Ministarstva poljoprivrede najavili povećanje subvencija tako i zbog povećanja kvota za izvoz u Tursku. Ukoliko niste zainteresovani za stočarsku proizvodnju, povrtarstvo i voćarstvo svakako zasluzuju pažnju naročito jer je sve više investitora u prerađivačke kapacitete.Pored brojnih saveta kako da unapredite proizvodnju nastavljamo i sa našim tekstovima o navodnjavanju i predstavljamo inovaciju u našoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Da bismo osetili kako radi konkurencija treba se sa njom i porediti i zbog toga vam donosimo iskustva u proizvodnji iz Italije i Holandije.

Ovom prilikom čestitamo i pobednicima konkursa INTESA FARMER koji su nagrađeni sa ukupno 20 000 evra. Ova tri gazdinstva detaljno cemo vam predstaviti u narednom izdanju.

I za kraj, onako kako to i dolikuje, želimo vam dobro zdravlje i sreću u narednoj godini i da beležite svaki vaš uspeh u kalendaru za 2019. godinu koji  vam poklanjamo u saradnji sa NLB bankom-bankom koja je odobrila najviše sredstava kroz subvencionisane kredite namenjene poljoprivredi.

 

Agrobiznis magazin već nekoliko nedelja radi istraživanja o tome kakve sokove pijemo,od čega se oni prave i kako se deklarišu. Manje ili više nailazimo na otpor kod velikih proizvođača sa prilično nekorektnim zahtevima. Tako smo pre nekoliko dana kontaktirali i jednu od najvećih kompanija na svetu koja proizvodi i u Srbiji. Zanimalo nas je od čega se prave NEXT sokovi i  gde se nabavljaju sirovine. Umesto odgovora dobili smo pitanja. Kako ne bismo prepričavali najbolje pogledajte sami ilustraciju.

Naravno da smo odbili da se na takav način odnose prema medijima i umesto da odgovaraju na naša pitanja oni zapravo postavljaju pitanja. Zbog toga smo rešili da sa ovom pričom idemo dalje i uputili zahteve za vanredni inspekcijski nadzor nad proizvođačem NEXT sokova. Kada budemo dobili odgovore i informacije mi ćemo vas o tome obavestiti.

Redakcija Agrobiznis magazina 

 

 

 

 

Redakcija Agrobiznis magazina 

U Srbiji je sve češće razmišljanje vlasnika poljoprivrednog zemljišta koje je neiskorišćeno šta posaditi. Oni koji nemaju vremena da se posvete ovom poslu najčešće razmišljaju o sadnji oraha. To može biti zanimljiv izbor, međutim treba vremena do prvog roda. Kada taj rod dođe većina nije upućena kako se zapravo postupa sa plodovima oraha, a to ne znaju ni oni koji već poseduju nekoliko stabala.

Naime, prema istraživanju tržišta najbolje se prodaje orah svetle ljuske, ili onaj koji je očišćen. Bilo da se radi o jednom ili drugom načinu prodaje oraha, treba znati da je od velike važnosti kako ćemo orah čuvati do prodaje. Da bismo dobili svetlu ljusku oraha, potrebno je da plodove nakon skupljanja operemo pod jakim mlazom vode. 

Koja je kričitna temperatura za čuvanje oraha? Da li se orah lakše čuva od jabučastog ili koštunjavog voća? Odgovor na ova i mnoga druga pitanja o čuvanju ploda oraha možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

IZVOR:Agrobiznis magazin

Često se dešava da pčele u košnicama nemaju dovoljno hrane koja sadrži belančevine kao što je to slučaj sa cvetnim prahom. Poznato je da u proleće ili biljke cvetaju kada su vremenski uslovi nepovoljni za pčele ili kada još nisu počele sa cvetanjem. Tada zalihe perhe brzo nestaju. Ovo se često dešava u regionima gde se nalazi više poljoprivrednih useva nego samoniklih biljaka. Za prevazilaženje ovakvih problema pčele možemo odvoziti u mesta gde cvetaju rane medonosne biljke kao što su livadske medonoše, šumsko žbunje, iva...

Prihranjivanje pčela je komplikovano jer nije moguće sjediniti ugljene hidrate i belančevine. Na osnovu iskustva, ali i saveta stručnjaka, pčelama treba odvojeno davati med i šećer od belančevina i vitamina. Smeša meda i perge daje se u periodu kada nema polena u prirodi a perge u gnezdu. Postupak pripreme se sastoji od mešanja 50 posto perge ili svežeg cvetnog praha i 50 odsto meda, a ovakva smesa ima izgled testa. 

Opširnije o prihranjivanju pčela belančevinama možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

IZVOR: Agrobiznis magazin

Na dobrobit životinja utiče veliki broj činilaca koji se mogu svrstati u tri grupe. U prvoj grupi su genetski činioci, u drugoj smeštajni i ambijentalni, a u trećoj činioci koji se odnose na odnos odgajivača, vlasnika, staralaca, veterinara.. Ovi činioci su povezani jakim i neraskidivim vezama. Način na koji se čovek odnosi prema životinjama uglavnom je uslovljen načinom na koji o životinjama razmišljaju njegovi korisnici, vlasnici i odgajivači. Verovatnoća da će se ugroziti dobrobit životinja je veća ako se o njima razmišlja kao o upotrebnom predmetu. Ovo je i jedan od razloga što se javnost u razvijenim zemljama zainteresovala za dobrobit životinja.

Stručno usavršavanje stočara uglavnom se zasniva na prenosu informacija o brzini rasta, reproduktivnim osobinama, odnosno o karakteristikama potomstva i količini i kvalitetu proizvoda koji se dobijaju u određenoj grani stočarstva. Odnos stočara prema životinjama uglavnom zavisi od njegove rane edukacije, stručnosti, stočarske tradicije, ličnih iskustava, ubeđenja, ali i stručnih kvaliteta onih koji su zaduženi za njihovu edukaciju.

Kakvi su zakonski propisi i kako poboljšati odnos stočara prema životinjama? Odgovore na ova i druga stručna pitanja daje Msc Dragomir Vujičić u novom broju Agrobiznis magazina. 

 

IZVOR:Agrobiznis magazin

Autohtonost poljoprivrede u Srbiji sebe može i mora da prepozna u eri digitalizacije, poručio je pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević. On je na poljoprivrednom forumu "Hrana za Evropu" održanom u Vrdniku, u obraćanju stručnjacima iz oblasti agrobiznisa, istakao da su ovo kompatibilne oblasti, i da Srbija upravo kroz svoje autohtone sorte biljaka i rase životinja može da pronađe svoje mesto i na međunarodnom tržištu.

On je upoznao učesnike Foruma i sa merama agrarne politike na teritoriji AP Vojvodine za 2019. godinu, navodeći da će u fokusu biti podrška malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima.

Podrška će biti usmerena u pravcu intenzivne poljoprivredne proizvodnje, a to se prvenstvo odnosi na sisteme za navodnjavanje gde, gde prema Radojevićevim rečima, vlada najveće interesovanje poljoprivrednika u Vojvodini.

On je istakao da je u ovu oblast, od 2016. godine, zajednički sa poljoprivrednicima uloženo više od 2,5 milijarde dinara, čime je omogućeno navodnjavanje na novih više od 16.000 hektara obradivih površina.

- Ono što je glavna karakteristika agrarne politike i prošlogodišnjeg, i ovogodišnjeg, a predviđena je i budžetom za 2019. godinu, jeste podrška mladim poljoprivrednicima do 40 godina, što je podrška potrebi za generacijskom obnovom vojvođanskog sela, ukazao je Radojević.

Na raspolaganju za ove svrhe u narednoj godini je 250 miliona dinara i na ovaj način, kako je podsetio,u protekle dve godine je formirano novih oko 250 gazdinstava, čiji su nosioci mladi poljoprivrednici.

Kao ključne investicije koje se nastavljaju, Radojević je naveo i zajednička ulaganja sa lokalnim samoupravama, koje resorni sekretarijat realizuje za izgradnju i rekonstrukciju vodovodne i kanalizacione mreže u seoskim sredinama, kako bi se podigao nivo kvaliteta života.

Prema Radojeviću, to su dva paralelna procesa, koja su neodvojiva. S jedne strane ulaganje u poljoprivrednike, a s druge strane podizanje kvaliteta života u seoskim sredinama.

Na Forumu se obratio i potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam, Ivan Đoković, koji je istakao da edukacija i zanavljanje poljoprivredne mehanizacije doprinose rastu konkurentnosti poljoprivrede.

Ovogodišnji Forum se pored teme očuvanja sortne baštine Srbije, bavio se i pitanjem razvoja pametne poljoprivrede u cilju podizanja agrarne proizvodnje na više faze prerade, kao i značajem agroprivrede u energetskoj tranziciji u Srbiji.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2018&mm=12&dd=14&nav_id=1482010

Ukus fest predstavio nove i poznate proizvode Srbije: Pored brojnih događaja koje smo za vas posetili bili smo i u Kombank dvorani gde se održavala manifestacija UKUS FEST, koju su podržali Ministarstvo poljoprivrede Srbije, Sekretarijat za privredu Grada Beograda i Privredna komora Srbije. Član Gradskog veća Dragomir Petronijević podsetio je da se mnogo puta do sada čulo da Srbija ima kvalitetnu hranu, ali da nema gotove proizvode. "Danas ih ovde ima hiljadu, što je pokazatelj da ne izvozimo više samo sirovine. Ovo je primer da je to moguće. Grad će nastaviti da subvencioniše poljoprivrednike, pa je tako za narednu godinu planirano 200 miliona dinara", rekao je Petronijević. On je, kako prenosi Beoinfo, izlagačima poručio da je sva suština u njima i u njihovom radu, i pozvao proizvođače da koriste subvencije,  da se udružuju, ali i da se bore za tržište i veću proizvodnju.

Pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević posebno je istakao da Srbija ima mnogo vrednih domaćina koji čuvaju tradiciju. UKUS FEST promoviše najbolje iz naše zemlje", dodao je Bogićević i najavio da će se naredne godine poljoprivrednicima kroz mere Ministarstva poljoprivrede omogućiti da se što lakše bave preradom jer je ona budućnost, a i proizvodi koji se dobijaju su znatno skuplji. U ime izlagača, obratila se Jelisaveta Joksimović iz Vinarije "Ohrid", a u ime organizatora, autorka festivala Kristina Trmanović, koja je izrazila zahvalnost svima što su "prepoznali i podržali ovu energiju i inicijativu". Među izlagačima videli smo i domaći kajmak iz Valjeva, sireve iz tog kraja, jaja od prepelice od kojih se prave i sapuni, posetioci su degustirali i vina “Romansa”, rakije “Gružanska nit”, a posebnu pažnju posetila privukli su sokovi iz Šumadije pod imenom GREENY.

Ovi sokovi su karakteristični po tome što se prave isključivo od domaćih sirovina koje se proizvode u voćanjacima u okolini Aranađelovca, a dostupni su u malim pakovanjima ali i onim većim od 3 litra. Mi smo probali jabuku i mešavinu jabuke i cvekle što će predstavljati prave “vitaminske bombe” za vaš organizam, naročito u zimskom period kada unosimo manje voća i povrća.

Autor: Nemanja Popović

Proizvođači u Vojvodini imaju zadovoljavajući nivo tehnologije proizvodnja sira na gazdinstvima, ali je radi uspešnijeg plasmana ove kategorije agrarnih proizvoda, neophodno da proizvođači imaju više saznanja o tržišnim kretanjima i marketingu različitih vrsta sireva. Stručnjaci za agroekonomska istraživanja u poljoprivredu ukazuju na važnost prerade poljoprivrednih proizvoda i stvaranja proizvoda sa većom dodatom vrednosti.

Prof. dr Branislav Vlahović, poljoprivredni fakultet Novi Sad Veoma je važno da naši proizvođači se bave ovakvom jednom aktivnošću, gde su upravo radi o proizvodu sa dodatnom vrednošću, znači gde se multiplikuje vrednost osnovne sirovine. Važno je iz sledećeg razloga, zato što oni na ovaj način mogu da ostvare veći prihod pod jedan, drugo na ovaj način mogu da se zaposle još neke članove svog domaćinstva koji mogu da se angažuju ili u proizvodnji ili u distribuciji ili u prodaji i tako dalje. I važno je na taj način da povećaju svoju konkurentnost proizvodnje, kako bi imali što bolji kvalitet i kako bi mogli da adekvatno odgovore na potrebe i zahteve tržišta. Reporter Profesor Branislav Vlahović smatra da je podrška nacionalnih institucija prerađivačkom sektoru veoma važna proizvođačima.

Prof. dr Branislav Vlahović, poljoprivredni fakultet Novi Sad:  To je izuzetno bitno, jer smatram da našim proizvođačima, pre svega malim proizvođačima, potrebno je ili odnosno, potrebna je određena pomoć kako bi oni mogli da u trenutnom, u trenutnoj situaciji da se izbore na tržištu i kako bi mogli da praktično tu svoju proizvodnju oplemene i prilagode tržištu. Znači svaka sredstva i svaki konkurs koji donosi sredstva je jako bitan za proizvođače, da bi oni mogli da povećaju pre svega kvalitet mleka, jer ako je kvalitetno mleko dobiće se i kvalitetniji sir, takođe da povećaju praktično i kvalitet svojih krajnjih proizvoda koji dolaze do tržišta.

Bojka Plavšić iz Mokrina u proizvodnji sira je već dve decenije, kaže da je ta proizvodnja isplativa. Koliko je proizvodnja svira profitabilna delatnost? ”Ona je profitabilna ako onaj ko proizvodi učestvuje puno u radu, zaokruži proizvodnju odnosno ima svoju zemlju, krave, proizvod - sir i svoje tržište. Sve ostalo je jako teško danas”.

Kako navodi naša sagovornica, proizvođači sira trebalo bi da idu u zaštitu geo porekla proizvoda, jer to je šansa za bolji plasman proizvoda. Da li je budućnost u izvozu srpskih sireva sa oznakom geografskog porekla. Bojka Plavšić smatra da jeste, ali jedino ako se udruže sve mlekare zajedno.

Pokrajinski Sekretarijat za poljoprivredu finansijski podržava uvođenje EU standarda u objekte u kojima se vrši prerada mleka i za ovu godinu opredeljena su sredstva za te namene u iznosu od 15 miliona dinara. Povraćaj na investiciju dostiže i do 80 %, ako su oni koji apliciraju mlađi od 40 godina, žene nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i poljoprivrednici koji rade u otežanim uslovima rada u poljoprivredi. U Sekretarijatu navode da je važno da proizvođači ulažu u preradne kapacitete kako bi ekonomski bolje prolazili na tržištu. Mladen Petković, pomoćnik Pokrajisnkog sekretara za poljoprivredu Izuzetno je važno da se ulože u prerađivačke kapacitete jer je to nadgradnja primarne poljoprivredne proizvodnje i daje jednu dodatnu vrednost i samim poljoprivrednim proizvodima, a naravno i dodatnu zaradu proizvođačima. Reporter Za narednu godinu po rečima Mladena Petkovića pomoćnika Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, proizvođači će moći da konkurišu na agrarnu meru uvođenja EU standarda u objekte u kojima se vrši prerada ne samo mleka, već i prerada mesa.

Izvor: RTV           

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31