Brendiranje poljoprivrednih proizvoda, posebno na osnovu oznake geografskog porekla, veoma je važan segment u većini razvijenih zemalja. Nažalost, prosečan srpski seljak o ovome zna vrlo malo ili gotovo ništa. Nenad Popović, direktor Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja ističe za Agrobiznis magazin, da je Regionalna agencija na čijem je on čelu u prethodnom periodu prepoznala značaj zaštite geografskog porekla i pokrenula ovaj proces kao deo jedne šire inicijative. Cilj je razvoj teritorijalnog identiteta regije Šumadija u ključnim sektorima ruralne ekonomije, vinogradarstvu
i proizvodnji vina, voćarstvu i tradicionalnim zanatima.
Da li možete da nam pojasnite kolika je važnost brendiranja srpskih proizvoda i kakvu korist poljoprivrednici mogu da imaju od toga?
„Kvalitet, tehnologija proizvodnje, tradicija u proizvodnji i geografsko područje sa koga potiče proizvod su ključni motivi koji usmeravaju kupca pri kupovini proizvoda. Sve ove navedene karakteristike sadržane su u proizvodu koji ima zaštićeno geografsko poreklo. Ciljevi proizvođača proizvoda sa geografskim poreklom su da imaju jedinstven i kvalitetan proizvod sa stvorenom dodatom vrednošću, diferenciran i sa znatnim komparativnim prednostima u odnosu na ostale proizvode masovne proizvodnje koji se nalaze na tržištu. Jedan od ključnih motiva je stvaranje veće ekonomske dobiti što u značajnoj meri može
poboljšati finansijsko stanje proizvođača i obezbediti dugoročno održivu proizvodnju“, kaže za Agrobiznis magazin Nenad Popović, direktor Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja.
U sektoru voćarstva fokus je postavljen na rakiju šljivovicu, koja ima dugogodišnju tradiciju proizvodnje na području Šumadije i predstavlja tradicionalnu i široko prepoznatljivu kategoriju jakih alkoholnih pića.“ Prema podacima iz pisanih dokumenata od početka XIX veka u Šumadiji skoro svako domaćinstvo je imalo svoje kazane za pečenje rakije i proizvodilo šljivovicu od sopstvenih sirovina, pre svega od autohtonih sorti šljive, kao što su požegača i crvena ranka.Popović kaže da se na osnovu analize potencijala i resursa u sektoru voćarstva, koja je izrađena u okviru Regionalne agencije, došlo do podataka da se u Šumadiji u proseku na 6.650 ha, godišnje proizvede od 55.000 – 60.000 tona šljive, od čega se od 10.000 – 15.000 tona, odnosno 20 – 25% proda kao sveža ili sušena šljiva, dok se preostala šljiva preradi u rakiju šljivovicu.
„Na osnovu karakteristika tehnološkog procesa za proizvodnju rakije znamo da je potrebno od 8 do 10 kg šljive, za litar prepečenice sa 45 % vol. alkohola. To
znači da se na teritoriji Šumadije godišnje proizvede između četiri i pet miliona litara na godišnjem nivou. Ovo je količina koja Šumadiji daje veliki potencijal kao proizvođača šljivovice. Prosečna izvozna cena voćnih rakija iznosi pet do šest evra za litar, što ukazuje da potencijalna vrednost proizvedene šljivovice koja bi se izvozila iznosi od 20 do 30 miliona evra na godišnjem nivou“.
Ukupna tržišna vrednost proizvedene rakije šljivovice, kako objašnjava Popović, je znatno veća ukoliko ima i zaštićeno geografsko poreklo.
„Na nivo EU razlika u ceni između konvencionalnih proizvoda i proizvoda sa geografskim poreklom je prosečno između 30 i 50%. Imajući u vidu proizvodni i izvozni potencijal rakije šljivovice kao i značaj zaštite geografskog porekla za tržišno pozicioniranje, tokom prethodne dve godine kroz projekat „Šumadijska
šljiva“ pokrenute su aktivnosti na zaštiti geografskog porekla „Šumadijske šljivovice“. Projekat se realizovao u okviru „Programa podrške ruralnom i regionalnom razvoju u Republici Srbiji“, a koji je finansiran od strane Vlade Švajcarske“, kaže Popović.
Proizvodi sa zaštićenim geografskim poreklom osim značaja za proizvođače imaju i širi značaj za teritoriju u oblasti razvoja i promocije teritorijalnog identiteta regije u kojoj se proizvodi, unapređenje turističke ponude i razvoj novih usluga i proizvoda. Time se stvaraju preduslovi za širenje u različitim pravcima, ali i
pokretanje novih ekonomskih aktivnosti u okviru malih ruralnih gazdinstva, pre svega u sektoru ruralnog turizma, proizvodnje lokalnih tipičnih proizvoda i razvoja novih usluga.
Šta je brendiranje proizvoda prema geografskom poreklu i zašto je to važno?
„Brendiranje proizvoda sa geo poreklom je proces koji jasno definiše specifičnosti proizvoda koji je proizveden od sirovine koja je sa specifične lokacije koja ima uticaj na kvalitet samog proizvoda. Na taj način se kupcu ističe dodatni zagarantovan nivo kvaliteta a proizvodi sa geografskim poreklom se razlikuju i izdvajaju od ostalih sličnih proizvoda – kaže Popović i ističe da je kod ovih proizvoda važno da kvalitet uvek bude na zagarantovanom visokom nivou.
„Samim isticanjem postojanja zaštite geografskog porekla i specifičnih tehnoloških procesa potrošaču se garantuje da kupuje proizvod visokog kvaliteta.
Kada je u pitanju “Šumadijska šljivovica” kroz projekat “Šumadijska šljiva” sproveden je niz aktivnosti na podršci registrovanim proizvođačima koji će proizvoditi rakiju sa zaštićenim geografskim poreklom. Podrška je uključila nabavku opreme za proizvodnju, pakovanje i skladištenje, edukativne aktivnosti vezane za proizvodnju rakije i angažovanje tehnologa, koji je pružio stručnu podršku destilerijama u pripremi tehnološkog procesa. Cilj je dostizanje visokog kvaliteta rakije šljivovice iz Šumadije, kvalitet kakav potrošač i očekuje od proizvoda koji ima zaštićenu oznaku geografskog porekla.
Koliko je proizvoda Srbija zaštitila kao brend na osnovu geografskog porekla?
„U Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije registrovano je ukupno 57 oznaka geografskog porekla sa domaćim proizvodima. Zaštita geografskog porekla za „Šumadijsku šljivovicu“ biće prva oznaka geografskog porekla za rakiju na teritoriji Republike Srbije.
Opština Knić je podnela zahtev za brendiranje rakije na osnovu geografskog porekla, kako taj proces izgleda u praksi?
„Kada govorimo o opštini Knić treba istaći da je u pitanju destilerija „Aleksić prvi“ iz sela Guberevac, jedna od destilerija članica Regionalne asocijacije proizvođača rakije „Šumadijska rakija“ koja je osnovana u avgustu 2017. godine na inicijativu i uz podršku Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja. Imala je osam osnivača, dok je danas ukupno 18 destilerija članica ove asocijacije“, kaže Popović i ističe:
„Regionalna asocijacija proizvođača rakije „Šumadijska rakija“ podnela je Zahtev za zaštitu geografskog porekla „Šumadijske šljivovice“ Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Uz Zahtev priložen je i Elaborat o tehnološko ekonomskom istraživanju za zaštitu geografskog porekla rakije „Šumadijska šljivovica“ i dokaz da je jako alkoholno piće usaglašeno sa glavnim specifikacijama tehničke dokumentacije za geografsku oznaku. Trenutno je Zahtev u proceduri u nadležnom ministarstvu i ako sve bude u skladu sa uslovima propisanim zakonom, nadležno ministarstvo će glavne specifikacije tehničke dokumentacije objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Po pravnosnažnosti rešenja o priznavanju geografske porekla, sprovodi se registracija u Registru geografskih oznaka.“

Kako objašnjava Popović posebno treba istaći da jako alkoholno piće sa geografskim poreklom podleže obaveznoj kontroli proizvodnje i kvaliteta koju vrši Ministarstvo. Kontrola se vrši u akreditovanoj laboratoriji, a utvrđuje se lokalitet sa kojeg je sirovina, sorta šljive koji se prerađuje i poštovanje postupka proizvodnje do finalizacije i punjenja.

Kakva je procedura za brendiranje srpskih proizvoda van granica naše zemlje, odnosno od strane EU?
„Nakon završetka zaštite geografskog porekla u Republici Srbiji, Ministarstvo poljoprivrede, podnosi službeni zahtev Evropskoj komisiji za zaštitu proizvoda
na teritoriji EU, kojim ujedno i dokazuje da je proces zaštite na nacionalnom nivou sproveden u skladu sa propisima. Uz Zahtev Evropskoj komisiji se dostavljaju i podaci o korisniku oznake geografskog porekla na teritoriji Republike Srbije, kao i specifikacija proizvoda koji je predmet zaštite. Proces zaštite na teritoriji EU je dosta složeniji i dugotrajniji, a može trajati i do godinu dana. Na nivou EU postoji više od 1300 registrovanih proizvoda sa zaštićenim oznakama geo porekla.“
Slovenija je svojevremeno pokušala da ajvar zaštiti kao svoj brend iako oni nikada nisu bili poznati po proizvodnji paprike, a kamoli ajvara. Kako se zaštiti od ovakvih situacija?
„Potrebno je pre svega unaprediti institucionalnu podršku na svim nivoima koja je usmerena ka lokalnim proizvođačima i ujedno razvijati ljudske resurse koji
mogu realizovati proces zaštite geografskog porekla. Kroz razmenu informacija između nacionalnog i lokalnog nivoa potrebno je ubrzati proces identifikacije
proizvoda koji mogu biti predmet zaštite geo porekla. Nakon identifikacije proizvoda od nacionalnog ili regionalnog značaja u saradnji i kroz angažovanje lokalnih kapaciteta i resursa potrebno je pokrenuti procese i procedure za zaštitu geografskog porekla na nacionalnom i kasnije na nivou EU.“
Ukoliko opština Knić dobije pravo na brendiranje svoje rakije na osnovu geografskog porekla, da li to znači da će oni jedini imati pravo da koriste termin
rakija – šljivovica?
„Zaštita geo porekla je kolektivno pravo i može ga dobiti udruženja ili asocijacija koji podnose zahteve za zaštitu, a pravo korišćenja imaju svi registrovani proizvođači koji ispunjavaju uslove definisane Elaboratom i koji su u sistemu nadzora i kontrole proizvodnje. U slučaju „Šumadijske šljivovice“ svi proizvođači koji imaju proizvodnju sirovine na teritoriji Šumadijskog okruga, pridržavaju se tehnološkog procesa proizvodnje, sortimenta, odležavanja rakije, kontrole i drugih zahteva definisanih Elaboratom mogu da koriste naziv „Šumadijska šljivovica“.
Koliko Srbija ulaže u zaštitu imena svojih izvornih proizvoda?
„Za sada je jako malo inicijative od strane države u smislu uspostavljanja sistematskog pristupa za sveobuhvatno i sinergetsko delovanje za pokretanje inicijativa za zaštitu geo porekla. Uglavnom je proces pokretanja inicijativa prepušten pojedincima na lokalnom nivou. Kada je u pitanju finansijska podrška od strane države za proizvođače rakije i vina, ona je definisana i opredeljena na godišnjem nivou kroz pravilnike i programe Ministarstva poljoprivrede za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta“, kaže Popović.
Škotski viski je, recimo, dobro poznat širom sveta i gde god ga naručite znate da ćete dobiti baš taj viski. Da li postoji mogućnost da tako postane poznata i prepoznatljiva spska šljivovica? I od čega to sve zavisi?
„To i jeste cilj zaštite geografskog porekla koji je sada u postupku za šumadijsku šljivovice, gde će se potrošačima u Srbiji i EU garantovati jasno definisan i visok nivo kvaliteta koji dobijaju kada kupuju „Šumadijsku šljivovicu“. Kvalitet „Šumadijske šljivovice“ zavisi od specifičnosti i jedinstvenosti sirovine sa područja Šumadije, postupaka proizvodnje definisanih Elaboratom o tehnološko ekonomskom istraživanju i od direktne primene procedura u proizvodnji i kontroli proizvoda. Ako se ispoštuju svi navedeni postupci i procedure „Šumadijska šljivovica“ može apsolutno stati rame uz rame sa najpoznatijim
svetskim brendovima, kada su u pitanju jaka alkoholna pića“, zaključuje za Agrobiznis magazin, Nenad Popović, direktor Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja.

Izvor: Agrobiznis magazin

Poljoprivredni proizvođači u Srbiji su ove godine šećernom repom zasejali oko 30.000 hektara, što je polovinu manje nego prošle godine, pa će, zavisno od prinosa, šećera jedva biti dovoljno za domaće potrebe, ali ne i za izvoz, rekao je stručnjak za poljoprivredu Milan Prostran.

On je agenciji Beta kazao da Srbija ima kvotu za izvoz šećera u EU od 180.000 tona i da je pre više godina traženo da se poveća na 220.000 tona jer je tom kulturom zasejavano preko 100.000 hektara.

Prostran je kazao da je maksimalna godišnja proizvodnja šećera u Srbiji bila 700.000 tona, što je znatno iznad domaćih potreba od oko 200.000 tona.

Dodao je da su se prilike na tržištu Evrope promenile jer je 2015. godine liberalizovano i dozvoljen je uvoz šećera od trske čija je proizvodnja jeftinija.

"Industrija šećera od šećerne repe je u velikoj krizi jer je proizvodnja te namirnice od trske jeftinija, između ostalog i zbog toga što je to višegodišnja biljka", rekao je Prostran.

Uslovi za setvu šećerne repe su ove godine, kako je rekao, bili teški zbog suše u martu kada se ova nekad nazvana "kraljica polja", a morala je da se zaseje u tom roku da bi se zbog nižih temperatura izbegla opasna bolest repina pipa.

"Proizvodnja šećerne repe je u velikoj krizi i nije isključeno da će setva te kulture biti znatno manja i da neće biti dovoljno sirovina za rad poslednjih četiri-pet šećerana u Srbiji", rekao je Prostran.

Nekada je, prema njegovim rečima, osim Crne Gore svaka republika bivše SFRJ, pa i Slovenija, imala šećeranu, bilo ih je 15, jer su se gradile novcem iz posebnog fonda, finansiranog od prodaje šećera, pa je problem nedostatka sirovine rešavan uvozom repe oko koje su se otimale šećerane.

Za kompaniju Sunoko u čijem je vlasništvu tri šećerane ove godine je, kažu u toj firmi, repom zasejano 22.000 hektara, što je 30 odsto manje nego prethodne.

"Razlog tome je razočarenje proizvođača u ovu kulturu zbog niskih prinosa u prethodnoj godini i ozbiljnih problema sa masovnom pojavom truleži korena šećerne repe i nižom otkupnom cenom zbog dramatičnog pada cene šećera na svim tržištima", rekli su agenciji Beta u toj kompaniji.

Dodatni razlog smanjenja površina pod šećernom repom je, kako navode, i pritisak povećane proizvodnje šećera od trske jer se sirovi šećer od šećerne trske sve više uvozi u Evropu i rafiniše.

U Sunoku kažu da će sve tri fabrike raditi u narednoj kampanji i da će zasejane površine obezbediti dovoljno šećera za domaće tržište, ali ne i za podmirivanje kompletne kvote za izvoz u zemlje EU.

"Sa zasejanih površina, zavisno od ostvarenih prinosa, u Srbiji može biti proizvedeno od 230 do 260 hiljada tona, a potrošnja u našoj zemlji je oko 200.000 tona", rekli su u Sunoku.

Izvor:https://naslovi.net/2019-04-22/beta/prostran-secera-jedva-za-domace-potrebe-mozda-ce-morati-i-da-se-uvozi/23279766

Predstavnici Radnog tela koje je Vlada RS, na inicijativu Asocijacije malinara Srbije, formirala kako bi stručna lica utvrdilla zašto se stabljike malina sve češće suše, posetili su danas desetak domaćinstava u ivanjičkom kraju. U narednom periodu oni će obići oko 2.000 domaćinstava na području čitave Srbije kako bi ustanovili realno stanje zasada, ali na osnovu prvih procena malinjaci su u veoma lošem stanju.Pomoćnik ministra poljoprivrede u sektoru za ruralni razvoj, Aleksandar Bogićević, kao koordinator Radnog tela za suzbijanje bolesti maline, rekao je da se prevashodno moraju utvrditi i mapirati bolesti koje su prisutne u zasadima.

Dr Dragan Raković iz beogradskog Instituta za primenu nauke u poljoprivredi, na osnovu prvih preliminarnih rezultata, smatra da se radi o propustu u primeni agrotehničkih mera u prošloj godini koja je za poljoprivrednike bila veoma teška.

Domaćin Radne grupe danas je bio Milovan Jovanović iz Prilika koji ima dva zasada malina na ukupnoj površini od 1,5 hektar. I on se suočio sa problemom sušenja izdanaka. Smatra da se dobra cena našeg ’’crveng zlata’’ može postići poboljašnjem kvaliteta zasada , na čemu svi moraju zajednički raditi. Kada malinjak bude davao 20 tona po hektaru, moći će da se govori o isplativosti, kaže Jovanović.Na osnovu dobijenih rezltata nakon završetka analize malinjaka, Vlada RS izaći će sa podsticajnim merama i subvencijama za podizanje novih nezaraženih zasada kako bi se spasla proizvodnja ’’crvenog zlata’’ u našoj zemlji. Subvencije po hektaru će iznositi i do 5.000.000 dinara.

Izvor:http://infoliga.rs/2019/04/22/radna-grupa-za-suzbijanje-bolesti-malina-obisla-malinjake-u-ivanjickom-kraju-video/

Mađarski proizvođač vina u tokajskom regionu poznatom po desertnom vinu prodaje bocu vina za 40.000 dolara u nadi da će oživeti kraljevsku tradiciju ispijanja vina od strane kraljeva i poznavaoca, preneo je Rojters.

U vulkanskom tokajskom regionu na severoistoku Mađarske proizvodi se vino sa "plemenitim plesnima" i gljivicama koje dovode do koncentracije šećera.Vino Tokaj Asu je postalo omiljeno zbog bogatstva ukusa i kompleksnosti.

Priča se da je Luj XIV, poznat kao Kralj sunce opisao taj napitak kao "vino kraljeva i kralj vina".

Proizvođač vina Rojal Tokaj navodi da je ovo vino koje se prodaje za 40.000 dolara za bocu najskuplje vino na svetu.Druga retka vina mogu dostići višu cenu na aukcijama.

Vrednost vina se značajno povećava godinama koje prolaze, kao investicija za 30, 40 ili 50 godina bilo za konzumaciju ili trgovinu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/madjarsko-vino-najskuplje-na-svetu/ftlx1bw

Italijanska agencija za spoljnu trgovinu održaće konferenciju za medije u utorak, 23. aprila 2019.g. u 11.00 sati u Palati Italije, Kneza Miloša 56, povodom organizovanja, sada već sedme uzastopne Zvanične italijanske kolektivne izložbe i druge u svojstvu zamlje Partnera u hali 1 na 86. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu koji se od 11. do 17. maja 2019.g. održava u Novom Sadu.
Na konferenciji za medije, osim italijanskog Ambasadora u Srbiji, Nj.E. Karla Lo Kaša (Carlo Lo Cascio) i direktorke Kancelarije Agencije ITA u Beogradu Marine Skonjamiljo (Scognamiglio), skupu će se obratiti i ambasador Tunisa, zemlje Prijatelja ovogodišnjeg Poljoprivrednog sajma, Nj.E. Seyf - Allah Rejeb, Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, G.din Branislav Nedimović i direktor Novosadskog sajma, G.din Slobodan Cvetković.
Na italijanskoj kolektivnoj izložbi predstaviće se proizvođači poljoprivredne mehanizacije i rezervnih delova, sadnica voća, opreme za orezivanje i berbu, opreme za selekciju i pakovanje voća i povrća, opreme za navodnjavanje, sredstava za zaštitu i prehranu poljoprivrednih kultura kao i proizvođači stočne hrane. Pored toga, u okviru italijanskog kolektivnog štanda biće prisutni i predstavnici Agencije za promociju regije Veneto (NUOVO CENTRO ESTERO VENETO), kao i predstavnici sajma u Veroni (VERONAFIERE). Više informacija o firmama možete naći u dokumentu u prilogu.
Prvog dana Sajma, nakon svečanog otvaranja, na programu je seminar, koji tradicionalno organizuje zemlja Partner, na temu: "Inovativne tehnologije u poljoprivredi", na kojem će biće reči o najnovijim italijanskim dostignućima u poljoprivrednoj proizvodnji i tehnologiji. Radove će otvoriti i voditi Marina Skonjamiljo (Marina Scognamiglio), direktor beogradske kancelarije Italijanske agencije za spoljnu trgovinu ITA, a učešće su najavili predstavnici svetski poznatih i relevantnih kompanija i institucija (FERRERO, FAO). Ovaj seminar će se održati u Kongresnom centru Master,11. maja 2019. sa početkom u 12:00 časova i ulaz će biti slobodan.
Ujedno, za 14. maj u 11:00 časova je predviđen seminar i radionica pod pokroviteljstvom italijanskog Nacionalnog centra za istraživanja (CNR) posvećena pitanjima ekologije i održivosti pod naslovom “Sustainable, Green & Circular Economy”, dok će prezentacija
jedne od najznačajnijih međunarodnih izložbi mašina, opreme i tehnologije za poljoprivredu AGRILEVANTE biti održana 15. maja u 14:00 časova u saradnji sa italijanskom asocijacijom proizvođača poljoprivrednih mašina FEDERUNACOMA. Tokom trajanja Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu biće takođe održan jedan seminar u organizaciji kompanije FERRERO.

 

Izvor:Agrobiznis magazin

Za početak postavljanja vašeg plastenika potrebno je da savijete cevi u lukove tako da im krajevi budu udaljeni 5 m. Ovakvi lukovi kasnije se postavljaju na
1,5 m jedan od drugog. Ukoliko za primer uzmemo da pravite plastenik dužine 30 m, treba da savijete 20 istih lukova. Kako bi smo fiksirali lukove potrebno
je da pobijemo kočiće koji su ukopani u zemlju najmanje pola metra. Za ovo vam mogu poslužiti i cevi koje su nešto većeg promera od lukova. Na ovaj način povećavamo zapreminu tunela i imamo bolje korišćenje sunčeve energije,. Ako ste se odlučili za stubiće - čelo stubića probušite burgijom i zavucite cevi. Kod ovog modela vrh stuba pritegnite debljom gvozdenom žicom da ne bi drvo vremenom puklo.Postoji i treći model a to je da se cevi i stubići mogu spajati tako što se izbuše rupe širine 12 mm i dubine 10 cm, zatim zavučemo parče gvozdene šipke od 15-20 cm na čiji se gornji kraj navlači cev.
Da bi smo pokrili tunel potrebno nam je 8 metara najlona ako imamo u vidu da su cevi duge 6 metara. U slučaju da su cevi duge 8 m onda je za pokrivanje potrebna folija širine 10 m. Treba imati u vidu da koristimo i stubiće koji su iznad površine 65-70 cm tako da treba da nam ostane i po 30 cm folije za zatrpavanje zemljom sa strane. Ako nemate foliju određene veličine spojite više folija dok ne dobijete potrebnu površinu za pokrivanje plastenika. Varenje
folija može da se uradi peglom. Najlakše ćete zavariti dve folije ako ih spajate na nekoj drvenoj površini koja nije farbana a koja je ravna. Dve rolne folije stave se jedna pored druge iza stola na kome će se "peglati" ivice. Za „varenje“ su potrebne tri osobe jer jedan treba da odmotava, drugi zateže folije na drugom kraju stola, a treći postavlja traku čvršćeg papira iznad folije i proverava zategnutost i preklapanje uz sve to vrelom peglom pritiska po papiru iznad folije. Treba paziti da peglom ne izgorite foliju. Zavarene folije polako odlepiti od stola jer mekana i još topla može lako da se cepa. Skinite papir i proverite da li je gornja ivica stopljena sa masom tako da je površina bude glatka, bez „džepova“. Dalji postupak varenja sastoji se u pomeranju folija napred, postepenom slepljivanju čitavom dužinom. Ipak ako vam se ovaj posao čini teškim i nepotrebnim potražite na internet željenu veličinu folije danas postoji veliki broj dobavljača i vrsta folija pa i veličine.
Pre nego što se folija postavi, treba napraviti vrata i zatvoriti čela plastenika, na ovaj način obezbedićete da vam se ne desi da se folija digne vetrom. Folija smotana na već opisani način se donese na vrh konstrukcije, zategne po dužini koliko je to moguće i krajevi se opruže niz obe strane do zemlje. Odmah se pristupa zatezanju, uspravljanju i vezivanju spolja, kanapom, na nekoliko mesta, kako bi se sprečilo neko naglo nadimanje i cepanje. Potom se zatvara čelo. Folija treba da štrči preko čeonih lukova da bi mogla za njih da se fiksira rasečenim plastičnim prstenovima.
Dužinu folije treba planirati tako da bude 3-4 m duža sa obe strane, jer će se njome zatvarati sa čela. Nećete pogrešiti da folija bude i metar ili dva duža, svakako je lakše odseći višak nego nadomestiti nedostatak. Jedan deo će biti isečen za izgradnju vrata, a drugi će zatvarati šupljine između lukova, vrata i površine zemljišta. Kada je plastenik gotov, treba pristupiti pripremi zemljišta za setvu i rasađivanje biljaka, jer se priliko izgradnje zemlja ugazi i sabije. Pre
podizanja plastenika obavezno uradite osnovnu obradu i dezinfekciju zemljišta.
Kako popraviti rupu na plasteniku? Ako imate rupe na plastičnoj foliji možete ih zakrpiti vrelom peglom tako što odsečete komad folije veći od oštećenja,
stavite preko oštećene folije, pokrijete papirom i pregledate pažljivo. Kada se folije sastave, opruže se po dužini i smotaju sa oba kraja prema sredini do pola širine sa obe strane.
Svakako da izbor folije zavisi od sredstava koje ulažete ali i od kulture koju proizvodite u zatvorenom prostoru tipa plastenika. Ovu su samo neke od brojnih koje možete nabaviti na našem tržištu. PATILUX folija je providna debljine 200mic, dok PATILITE folija ima 210 mic i u svom sastavu sadrži mehuriće ispunjene gasom čime se uspostavlja vrlo efikasna kontrola klime u plasteniku. Stvara difuzno svetlo, ne pravi senku, omogućava ravnomeran rast biljaka i sprečava njihovo pregorevanje. Proizvodi veći efekat plastenika, zadržavajući toplotu i do 85% čime se skraćuje vreme gajenih biljaka. Ne tamne tokom vremena za razliku od obične PE folije. Dimenzije: 8, 8,5 zatim, 9, 10 i 12m (širina) Grancija na foliju je 5godina a 1kg ima 4,5 m2.
Prilikom postavljanja, izuzetno je bitno pravilno okrenuti foliju. Folija je napravljena od nekoliko slojeva i sloj koji treba okrenuti ka unutrašnjosti plastenika sadrži u sebi aditive koji sprečavaju kapanje (AD) i smanjuju zamagljenost (AF). Na folijama praksa jeste da se prilikom postavljanja folija okrene tako da se slova mogu pravilno čitati iz plastenika. KRITIS folije od 130 mic. mogu biti u širinama 6m, 8,5m, 13m, dužine su proizvoljne. Neke od osnovnih karakteristika folija su: 3-slojna termička folija; Kombinacija 2 polimera: mLLDPE, EVA kao i prisustvo metalocina daju ovoj foliji izuzetnu mehaničku otpornost, UV stabilisana, sa anti-kapajućim efektom, anti-maglenim efektom-važan u proizvodnji povrća, cveća i začinskog bilja posebno u prelaznim godišnjim dobima. Folija je i sa termičkim efektom smanjuje gubitke toplote tokom noći karakteriše je povećana difuzija svetlosti - totalna i uniformna distribucija svetlosti u plasteniku, ne pravi se senka i sprečavaju se ožegotine na biljkama. Otporna na stvaranje algi i gljivica. takođe je važno koju stranu okrećete prilikom postavljanja.

Izvor: Agrobiznis magazin

Za ovogodišnje podsticaje u poljoprivrednoj proizvodnji, koje obuhvataju regres za đubrivo i gorivo, podneto je 267.291 zahteva i treba da bude isplaćeno više od 7,5 milijardi dinara.

Do sada je realizovan 263.291 zahtev, a podnošenje zahteva traje do kraja aprila.

Poljoprivrednici dobijaju 4.000 dinara po hektaru i 1.200 dinara za gorivo.

"Svaki novac poljoprivrednicima znači, bilo da su oni zadovoljni ili ne", kaže predsednik Fonda "Žito Srbije". On dodaje da se podsticaji u principu dobijaju na 20 hektara i ko obrađuje toliko zemlje njemu to dođe kao neka vrtsa pomoći za naftu i đubre, da bi mogli da završe setvu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/ratarima-4000-dinara-po-hektaru-300000-zahteva-za-subvencije/43bc6b8

Uredbom o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusku Federaciju, ponovo je krenuo izvoz jabuke iz Srbije. Ta dobra vest obradovala je voćare, ali s obzirom na izmrzavanja tokom marta i aprila, domaće voćarstvo nije u najboljoj poziciji, kažu voćari.
Činjenica je da situacija u domaćem voćarstvu nije najsjajnija. Ulaganja po hektaru su jako velika, dosta jabuke odlazi u treću klasu što značajno ugrožava opstanak voćnjaka.
"Sadašnja situacija u prošloj i ovoj godini i to što se desilo oko izvoza u Rusiju, ako tako bude tako i u narednom periodu to će biti ogroman problem" - kaže Vaso Lješković uzgajivač jabuka iz Vrbasa.
Prema nekim podacima Rusija je trenutno na devetom mestu u svetu po proizvodnji jabuka, uz očekivanje da će u narednim godinama dospeti na neko od prva tri mesta kada je reč o proizvodnji, ali i izvozu. Upravo zbog toga srpski voćari će morati da potraže neka nova tržišta gde će moći da plasiraju svoju robu.
"Jedno od rešenja su sigurno nova tržišta, a druga stvar je borba za stalno poboljšanje kvaliteta jabuke. Jedino ko bude imao ekstra kvalitet jabuke moći će da izađe na tržište, bilo evropsko, rusko ili neko treće" - ističe Lješković.
Osim toga svedoci smo i da poslednjih desetak godina imamo veliko izmrzavanje voćnih vrsta što je slučaj i ove agronomske godine. Voćke treba uzgajati u odgovarajućim agro - ekološkim uslovima i na odgovarajućim terenima.
"I ove godine imamo veliko izmrzavanje kod jabuke, pogotovo kod sorti koje ranije cvetaju kao što je ajdared. Reonizacija je neophodna kako bi se dala preporuka u kojim agro - ekološkim uslovima te voćne vrste daju najbolje rezultate. Jer ako smo u dest godina u ravničarskom delu Vojvodine imali oko šest godina kada se desilo izmrzavanje, ne možete ni da zamislite kolike su štete. Zato je šteta što reonizacija nije ranije urađena. Mi smo izradili analizu zemljišta i klimatskih promena, a sada radimo analizu izmrzavanja pojedinih voćnih vrsta i sorti, jer ova godina je pokazala da u ravničarskim delovima ne bi trebalo saditi određene sorte jabuka koje su sklone izmrzavanju kao što je ajdared, jonagold i crveni delišes, nego na većim nadmorskim visinama" - kaže profesor dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Prema očekivanjima reonizacija bi trebalo da bude gotova tokom 2020. godine kako bi svi voćari imali tačan pregled koje voćne vrste treba gajiti na određenom području, što će u značajnoj meri doprineti razvoju voćarstva u Srbiji.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/ponovo-krenuo-izvoz-jabuke-u-rusiju_1011109.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30