Maslačak (lat. Tardžacum) je višegodišnja korovska biljka iz porodice glavočike. Reći za ovu biljku raskošnih žutih cvetova da je samo dosadan korov bilo bi pogrešno, zato što se već vekovima koristi u ishrani, ali i u lekovite svrhe. U narodu je poznata i pod imenima-popina pogačica, žutinica, žućanik, žuto zelje, mlečika… U zvaničnoj farmakoligiji koristi se biljka dok cveta (od marta do maja) dok se u narodnoj medicini koristi i pre cvetanja, a lekoviti su svi delovi od korena do cveta.

 Od starih Grka do Kineza

Poreklo maslačka nije poznato, ali se zna da su za lekovita svojstva ove biljke znali su još stari Grci i Arapi koji su je koristili  da umire bolove u stomaku. U srednjem veku na ceni je bila mlečna, bela tečnost koja se cedila iz stabljike jer se verovalo da pomaže u lečenju očiju. U tradicionalnoj kineskoj medicini maslačak se koristi za stomačne tegobe posebno kod upale slepog creva, ali i prilikom teškoća u dojenju kod porodilja koje nastaju prilikom zapaljenja mlečnih kanala ili nedostatka protoka mleka.

Maslačak je zeljasta višegodišnja biljka sa vretenastim korenom. U gornjem delu bliže površini zemlje koren je razgranat i može da dostigne veličinu i do pola metra, iako sama biljka poraste između 20 i 25 santimetara visine. Zahvaljujući ovakvom korenskom sistemu maslačak uspeva i u najnepristupačnijim mestima i nije zahtevan kada je u pitanju zemljište na kome raste. Kao i svaki korov najviše raste na zapuštenom parcelama, po livadama, ali i baštama i njivama jer voli otvorena i sunčana mesta. Razmnožava se semenom od proleća do jeseni kao i deljenjem korena u proleće. Stabljika je šuplja iznutra, a listovi su nazubljeni grupisani u lisnu rozetu. Cvetovi su jarko žute boje, jezičasti, grupisani u glavičastu cvast, prečnika do pet santimetara, a zatvaraju se noću i po oblačnom danu. Period cvetanja je od marta do maja, a posle cvetanja pojavljuje se seme u obliku bele, pamučaste loptice koju vetar lako raznosi i tako se širi seme koje ima vazdušasti beli rep radi lakšeg letenja. Jedna biljka može da proizvede 3.000 do 8.000 semenki mase 0,50 grama koji, verovali ili ne, klijavost zadržavaju decenijama.

 Kako uništiti maslačak?

Iako izgleda krhko i nežno, ova biljka je zapravo vrlo otporna. Kao i svaki korov, što maslačak u svojoj osnovi i jeste, i ova biljka teži da se raširi i zauzme što veći prostor pri čemu crpi hranljive sastojke iz zemlje i time utiče na smanjenje prinosa zasejanih površina ili jednostavno kvari izgled vašeg travnjaka. Za suzbijanje maslačka najbolje je uklanjanje svake pojedinačne biljke zajedno sa korenom, naravno pod uslovom da se već nije raširio i zauzeo veću površinu. Prilikom čupanja pojedinačnih biljaka iz zemlje zajedno s korenom vodite računa o tome da je koren kompletno izvađen. U protivnom, biljka vrlo brzo da se oporavi i ponovo izraste. Ukoliko ovo nije dovoljno preporučuje se upotreba herbicida, a na koji način i koja sredstva koristiti najbolje je raspitati se u biljnoj apoteci. Ukoliko izbegavate upotrebu hemijskih sredstava za uklanjanje korova, za maslačak će vam biti dovoljno i obično sirće. Potrebno je biljku zaliti većom količinom sirćeta i ona će potpuno izumreti. U borbi protiv maslačka može da se koristi i so. Dovoljno je da maslačak posolite po cvetu, a so će vrlo brzo dospeti i do ostalih delova biljke koja će uvenuti i nestati. Stručnjaci savetuju da je upotreba hemikalija ili prirodnih sredstava u borbi protiv maslačka najefikasnija u jesen. Tada se biljka priprema za zimu, pa hranljive materije iz gornjeg dela prelaze u koren.

Lekovita svojstva

Govoriti o maslačku, a ne spomenuti njegova lekovita svojstva bila bi prava šteta. Bogat je hranljivim materijama, pa se prvo lišće pre cvetanja koristi za salatu. U listovima maslačka ima više vitamina C i gvožđa nego u spanaću. Mlado lišće pre cvetanja može da se bere i osuši na promaji, a potom da se kasnije priprema kao čaj. Ova biljka je bogata i vitaminom A i B, organskim kiselinama, mineralima posebno kalijumom, natrijumom i magnezijumom. U narodnoj medicini koristi se kao gorko sredstvo (kolagog) za smanjivanje masnoće u krvi, cvetovi za pripremu sirupa sličnog medu, dok se od prženog korena može se napraviti zamena za kafu. Maslačak pospešuje lučenje žuči i rad bubrega, služi kao diuretik, čisti krv i pomaže u lečenju gihta, anemije, reumatizma, čireva, kod upale bešike, otvara apetit, a posebno je efikasan kod kamena u žuči i za lečenje jetre. Lekovitost maslačka potvrdili su i naučnici koji su tokom istraživanja na životinjama uočili da maslačak može smanjiti nivo šećera i lošeg holesterola u krvi. Postoje brojni narodni recepti za čajeve od maslačka, ali stručnjaci upozoravaju da, iako se ova biljka smatra sigurnom za ljudsku upotrebu, ipak treba biti oprezan i o konkretnim lekovitim dejstvima i pravilnoj upotrebi treba se konsultovati sa lekarom.

 Izvor: Agrobiznis magazin 

Iako većina sa uzgojem graška kreće u proleće, moguća je i njegova jesenja setva. On se najčešće seje tek u drugoj polovini oktobra ili početkom novembra i to samo ako temperature nisu niže od 10°C, u suprotnom ga treba zaštititi.

Pre same setve treba napraviti dobar plan poštujući dobrokomšijske odnose u bašti, ali i plodored.Grašak ne treba sejati na isto mesto najmanje četiri godine, a najbolje predkulture su mu paradajz, paprika, krompir, žitarice, ali i kukuruz.Zemljište treba biti propusno, rastresito i zrnasto da se koren može što bolje razvijati i da je što bolji razvoj nodularnih bakterija. Zahvaljujući njima, ova biljka može da veže azot iz vazduha u obliku koji joj je pristupačan, s tim da prilično velike količine tog elementa ostavlja u zemlji i za naredni usev.

Zbog toga su mali zahtevi graška za mineralnim đubrivima, a stajsko se u njegovom uzgoju retko i koristi. Preteranim prihranjivanjem u jesen, povećava se njegova osetljivost na mraz, piše garden.

Za održavanje simbiotskih bakterija važno je održavati zemljište u rasponu pH od 6,5 do 7,2.Što se tiče pripreme tla kod jesenjeg uzgoja, važna je pravilna drenaža. Takođe, zemljište je potrebno dobro rastresti i prekopati na dubinu od oko 30 cm, jer je koren vretenast i prodire duboko.Setva se obavlja u redove razmaka oko 15 do 20 cm i razmaka u redu pet do šest centimetra na dubini od tri do četiri centimetra.

Preko zime zemljište oko biljke treba malčirati kako bi je zaštitili od niskih temperatura. Takođe, za zaštitu može poslužiti i agrotekstil koji je dostupan u poljoprivrednim apotekama i baštenskim centrima.U pogledu vlage, ova kultura nema prevelike zahteve. Kako piše profesor Nada Parađiković u svojoj knjizi "Povrtarstvo", zemlju treba održavati na 65 do 75 odsto poljskog vodnog kapaciteta. Stoga pratite jesenju kišu i vlažnost tla kako biste utvrdili treba li dodatno zalivanje.

Za dobar rast, grašku je potrebna potpora jer mu stabljika nije stabilna i nakon što naraste do određene visine, sklon je poleganju. Ako se seje uz mrežu, onda se seje u redove. Ako se za potporu koriste grane, onda ga je bolje sejati u grupe. Kada malo poraste, potrebno ga je zagrnuti jer to biljku čini stabilnijom.Zbog hladnijih dana i rast korova se usporava, ali ako koji iznikne, treba ga počupati.

Jesenji grašak daje manje prinose nego prolećni, ali pre će sazreti za branje.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/za-ranu-berbu-grasak-dobro-podnosi-zimu-uz-dobru-drenazu-i-malciranje/63288/

Meštani Crepaje uglavnom se bave ratarstvom, a manje plasteničkom proizvodnjom povrća. Dragan Andrejević jedan je od uspešnijih proizvođača povrća u plastenicima. Robu prodaje na beogradskim pijacama, a deo završi i kod stanovnika ovog Južnobanatskog sela.Gajenjem povrća u plastenicima Dragan Andrejević iz Crepaje počeo je da se bavi pre sedam godina i od tada je proširio proizvodnju na 1.500 kvadrata. U letnjoj sezoni u plastenicima su uglavnom paradajz i paprika, a u zimskoj zelena salata, rotkvice, mladi luk i povremeno spanać."Plastenička proizvodnja jedna je od isplativijih grana. Zahteva mnogo fizičkog rada, mnogo radne snage. Cela porodica učestvuje i svi pomažu ili u proizvodnji ili u plasmanu. Kada je potrebno raditi veće poslove angažujemo i sezonske radnike", rekao je Dragan.

Sve to povećava cenu, ali ako je roba zadovoljavajućeg kvaliteta brzo nađe kupca kaže Dragan. Deo proizvoda plasira u Crepaji jer meštani znaju da je u pitanju kontrolisana proizvodnja sa minimalnom upotrebom hemijskih preparata, a veće količine prodaje u Beogradu na Palilulskoj i Kvantaškoj pijaci.

"Cene povrća variraju iz dana u dan na Kvantaškoj pijaci. Počnemo sezonu prodaje na primer mladog luka 5-6 dana je zadovoljavajuća cena onda samo padne i do 50-60 odsto usled velike ponude ili varijacija ponude i potražnje, ali globalno gledano isplativo je", dodaje on.

Dragan planira da uzme u zakup okolne parcele, duplira broj plastenika, uvede automatsko navodnjavanje i što je više moguće modernizuje proizvodnju.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/plastenicka-proizvodnja-jedna-od-isplativijih-grana_1164435.html

Posle nekoliko loših godina kada su rod otkupljivačima davali budzašto ili su otpale plodove ostavljali da trunu po voćnjacima, proizvođači jabuke u Srbiji konačno imaju razloga da budu zadovoljni. Zakon tržišta je učinio svoje, manjak jabuke i kod nas i u inostranstvu doveo je do skoka cena.Berba pojedinih sorti je počela i teče sa više elana jer su otkupljivači izašli sa cenom koja je osetno jača nego prošlogodišnja, a višestruko je veća nego 2018. naročito za industrijsku jabuku. Sadašnja cena obećava zaradu voćarima, a oni, pozivajući se na prilike u zemljama koje važe za najveće proizvođače jabuka, očekuju da će još rasti. Posle duže pauze, požeška "Budimka" je pokrenula proizvodnju i počela sa otkupom što naročito raduje voćare iz užičkog kraja koji su nekada u ovom preduzeću imali pouzdanog partnera.

- Sve se skockalo kako treba: prinos, kvalitet, vremenske prilike i cena. Neki otkupljivači nude početnu cenu od 30 dinara za konzumne sorte, sa naznakama da će kako vreme bude odmicalo biti i veća, dok za industrijsku – padalicu hoće da plate 10-11 dinara. Poređenja radi, početna cena konzumne jabuke prošle i pretprošle godine bila je 25 dinara, s tim to je kasnije porasla. Za padalicu su davali 3-4 dinara pretprošle, odnosno 7-8 dinara prošle godine - kaže sa "Blic" Simo Radičević iz Mirosaljaca kod Arilja.Kako dodaje, nema drugo objašnjenje ovakvom skoku cena nego da je rod u Poljskoj i Italiji, koji su naši najveći konkurenti, podbacio.

Za razliku od njega, požeške proizvođače nisu mimoišle vremenske neprilike. Prvo je, kaže Gvozden Čolić iz sela Pilatovići, mraz prepolovio rod, a onda je grad učinio svoje.- I pored toga, ostalo je dosta kvalitetne jabuke, a biće je i za preradu - prenosi Čolić, koji ima 1.350 stabala jabuke.

Mnogi voćari još nisu odlučiti šta sa jabukom – da li je prodati odmah ili taktizirati, čekati još veću cenu kojom bi se naplatili gubici od prethodnih godina.

- Na globalnom tržištu je manjak jabuke, Poljska je na pola roda od mogućeg, zbog toga kod nas i raste cena. Mada je otkupna cena zadovoljavajuća, savetujem svima koji imaju hladnjaču da jabuku ne prodaju odmah već da je čuvaju, jer je iskustvo pokazalo da se prava, još unosnija cena formira od novembra, decembra - prenosi Mihailo Prodanović iz Blaznave kod Topole, uzgajivač i izvoznik jabuke.Nije svuda jabuka dobro rodila. U nekim područjima, poput Podunavlja i južne Srbije, objašnjava dr Tomo Milošević, dekan Agronomskog fakulteta u Čačku, jabuka je imala rano cvetanje pa je stradala u aprilskim mrazevima. Na drugim mestima, nastavlja on, zaštita nije obavljala kako treba a kišni periodi su bili dugi.- Jabuka je kod nas prethodne dve godine ozbiljno rađala, prinos je premašivao 400.000 tona, što je rekordna proizvodnja. Zbog rodnih godina, odnosno velike količine jabuke u ponudi, ni cena nije bila zadovoljavajuća. Jabuke je sada osetno manje zbog čega je cena i skočila, a sa manjkom roda manje je i voskokvalitetnih plodova. Ajdared, noseća sorta, koji se do sada kretao 25-35 dinara biće plaćen dosta više. To je znak da jabuke nema dovoljno - priča dr Milošević.Najviše naše jabuke, priča dekan Agronomskog fakulteta u Čačku, završava u Rusiji kojoj prodajemo ajdared, galu i zlatni delišes, iako je ovoj zemlji u fazu pune plodnosti stiglo na desetine hiljada hektara pod jabukom.

Da li jabuku prodati odmah ili čuvati da još poskupi? Dr Milošević kaže da je to nezahvalno savetovati.

- Mnogi vole da jabuku prodaju u njivi, po nižoj ceni, da odmah skinu tu brigu sa vrata. Ako neko smatra da će mu držanje u hladnjači donet veći prihod, neka tako postupi. Čuvanje košta. Nekada zna da bude isplativo, nekada ne. Na primer, šta ako se za pola godine na tržištu pojavi jeftinija jabuka sa južne hemisfere - kaže dr Tomo Milošević.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/jabuke-prkose-vremenskim-uslovima-proizvodaci-zadovoljno-trljaju-ruke-manjak-roda/jdq62qc

Šljivi i šljivarstvu se u Srbiji oduvek pridavao veliki značaj. Kažu da se nekada kuća gradila na mestu gde šljiva najbolje raste. Bez rakije šljivovice ne može da
prođe nijedna svečanost (ni svadba, ni slava, ni krštenje... ). Rakija je često spominjana u narodnim pesmama, pričama, predanjima...
Srbija je pogodno područje za voćarsku proizvodnju, posebno kad je šljiva u pitanju, jer raspolaže kvalitetnim resursima (zemljište, voda, vazduh) i iskusnim
proizvođačima. Proizvodnja šljive može biti ekonomski isplativa i, s obzirom na relativno nižu cenu, prihvatljiva za sve kategorije potrošača. Zato je od značaja
potencirati razvoj voćarske proizvodnje i primenu savremenih tehnologija, kako bi se ostavarili bolji ekonomski efekti.
Proizvodnja šljive je šansa za razvoj farmerskih gazdinstava u Republici Srbiji, posebno onih u brdsko planinskim predelima, koji se racionalno mogu organizovati baš za takvu proizvodnju. U mestu Noćaj, nedaleko od Sremske Mitrovice, prošle nedelje posetili smo jedan zasad šljive. O tome kakva je tehnologija gajenja u njemu zastupljena, koje se agrotehničke mere primenjuju, razgovarali smo sa Milinkom Tojićem.
Porodica Tojić se dugo godina bavi poljoprivredom. Proizvode kukuruz, suncokret, pšenicu, imaju 20 junadi koje kasnije prodaju. Za junad imaju subvencije,
i dobijaju ih na vreme. Po Milinkovim rečima, teško je živeti od poljoprivrede, nemaju platu, supruga Tatjana ni on nisu zaposleni, ali oni se bore, rade punom parom. Imaju šest muznih krava, i to im dosta znači, jer novac dobijaju na vreme, kada je u pitanju prodaja mleka. Mlečnost je oko 15 litra po grlu, tako da im to pomaže da školuju decu.
Što se tiče šljive to je pionirski poduhvat, imaju 80 ari, sa 450 stabala. Zasad je star četiri godine. Godinama su Tojići kupovali šljivu da bi pekli rakiju, i onda su došli na ideju da zasade voćnjak, da imaju za svoje potrebe, a kako nam kaže Milinko, nada se da će biti i za prodaju, kako svežu, tako možda
i rakiju. Savete dobija od prijatelja koji ima zasad šljive na 7 ha. On ga je posavetovao da posadi sortu stenlej, sa razmakom sadnje 4, 5 m između redova i 4 m u redu. Sadnice su kupili u Kruševcu. Ove godine su imali 4 prskanja, pa ih je zadesio grad i onda su morali da koriste kalcijum i signum. Ima ponegde posledica od grada. Očekuju dobru berbu.
Stanley spade u nove sorte šjive. Ima krupne plodove prosečne težine 35 do 41 grama. Šljive su eliptičnog oblika i tamnoplave boje sa izraženim šavom.
Meso ploda je žućkastozeleno, čvrsto, sočno i slatko sa krupnom košticom, što je bagi nedostatak. U prvim godinama posle sadnje bujno raste, brzo dostiže
punu rodnost dok cveta srednje kasno. Iako je samooplodna, preporučuje se da ima oprašivača. Sazreva od 25 avgusta do 1. septembra. Iako je sorta osetljiva na prolećne mrazeve, dobro podnosi niske temperature. Često joj se javljaju plodovi blizanci.
Milinko ima punu podršku porodice, osim supruge, koja je kako smo mogli videti vredna kao čirga, tu je i brat Borivoje, sa sinom Ninkom, koji su takođe vredni i radni imaju i svoje gazdinstvo. Preko puta zasada šljive nalazi se rezervat Zasavica, koji čine vodene površine kanala Jovače i Prekopca, kanalisani i prirodni
tok pritoke Batar, kao i reka Zasavica s kanalisanim i prirodnim tokom, ukupne dužine 33,1 kilometara. Površina „Zasavica“ je 1.128 hektara, od
čega je 704,9 hektara (62 odsto) u državnom, a 423,6 hektara (38 odsto) u privatnom vlasništvu, navedeno je u uredbi Vlade Srbije o proglašenju tog specijalnog rezervata prirode. Ako vas put nanese svratite u ovo lepo mesto u Mačvi, koje ima oko 2000 stanovnika, i gde se meštani trude da selo i dalje živi i da ne odlaze u gradove.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Preporučeni postupak ugovaranja bušenja arterskog bunara:

1. Prvo proverite da li u okruženju vaše lokacije imate plantaža koje se navodnjavaju, koji su kapaciteti tih bunara i dubine bušenja. Svakako i da li su investitori bili zadovoljni firmom koja je bušila bunar.

2. Proverite sa firmom koja će vam raditi sistem navodnjavanja koji bi min kapacitet bunara bio poželjan.

3. Uporedite željeni kapacitet sa kapacitetima bunara iz okruženja i kapacitetom koji bunardžija obećava.

4. Preporuka je da se uvek uradi probna bušotina i karotaž (snimanje terena po vertikali (Foto: Ulrich Mueller/shutterstock.com)
da bi se videlo koji kapacitet može da se očekuje. Na osnovu karotaža donosimo odluku da li idemo na toj lokaciji u razbušivanje probne bušotine. Čuvajte se onih koji vas ubeđuju da je karotaža nepotreban, da oni na osnovu iskustva znaju da ima vode itd. Nije potreban karotaž ako je bunardžija u okruženju bušio nekoliko bunara. U suprotnom, ako neće da radi karotaž neka garantuje količinu vode ali ne 1l/s.

5. Ne isplaćujte 100% bunar dok ne dobijete izveštaj o ispitivanju bunara. On mora da sadrži:
A) statičku visinu;
B) dinamiku visinu;
C) kapacitet pri datoj dinamičko visini, insistirati da bunardžija ispita kapacitet pumpom protoka 2-3 l/s jer lako je prigušiti pumpu ako teren jednostavno ne dozvoljava veći kapacitet;
D) da li se može posle razrade bunara očekivati veći kapacitet i koliko;
E) dubinu postavljanja pumpe;
F) izveštaj o ispitivanju vode - mikrobiološki i izveštaj o ispitivanju kvaliteta vode SA STANOVIŠTA NAVODNJAVNJA!

Voda može biti pogodna za piće a da nije dobra za navodnjavanje.

Za sada izveštaj o pogodnosti vode za navodnjavanje rade samo poljoprivredni fakulteti u Beogradu i Novom Sadu, Institut za ratarstvo u Novom Sadu i Knjaz Miloš u Aranđelovcu. Izveštaj bilo koje druge institucije neće biti kompletan, a kada bunardžija izvadi test pumpu onda uzorak ne možemo uzeti dok ne ugradimo novu pumpu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3019813/kako-da-ugovorite-busenja-arterskog-bunara-za-navodnjavanje-a-da-ne-pogresite

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je za RTS da su za američku razvojnu agenciju DFC spremna tri projekta koji će biti značajni za srpsku poljoprivredu. Naveo je da su prinosi pšenice veći u odnosu na prošlu godinu, a da se procenjuje i da će prinos kukuruza nadmašiti prošlu godinu koja je bila rekordna.Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da postoji spremnost za predlaganje projekata, koji će za srpsku poljoprivredu značiti mnogo, američkoj razvojnoj agenciji DFC."Tri konkretna projekta smo pripremili. Jedan se tiče startap podrške mladim poljoprivrednicima, koji žele da rade, naročito u sektoru voćarstva, povrtarstva i stočarstva, jer su to najteže grane poljoprivredne proizvodnje", naveo je Branislav Nedimović tokom gostovanja u Jutarnjem dnevniku RTS-a.

Kako je naveo, program bi mlade poljoprivrednike uključio u sistem poljoprivredne proizvodnje uz bespovratne pozajmice od oko 15.000 evra.

"Drugi deo koji želimo da obuhvatimo jeste prehrambena industrija, koja je jako važna, pre svega zbog sirovine koja postoji u Srbiji, koja je u neverovatnim količinama, koja je svuda oko nas i da pokušamo da još više uzdignemo potencijal poljoprivrede", kazao je Nedimović.

Naveo je da će sledeća vlada morati da se bavi prehrambenom industrijom na još kvalitetniji i drugačiji način.

Ministar poljoprivrede je istakao da se treći projekat tiče ženskog preduzetništva u poljoprivredi.

"Nemojte zaboraviti da je stub svakog sela, svake kuće, svakog domaćinstva uvek bila žena", kazao je Nedimović.Ministar poljoprivrede je naveo kako je nekoliko puta rekao da u ovom trenutku Srbija ima dovoljno hrane za naredne dve godine.

Dodao je da je prinos pšenice za 17,6 odsto veći nego prošle godine, kao i da će prema procenama prinos kukuruza biti veći za 9,8 odsto u odnosu na prošlu godinu koja je, kako je rekao, bila rekordna.

"Izvozićemo bar dva miliona tona pšenice i bar tri i po miliona tona kukuruza. To je ozbiljan novac koji će ova država da prihoduje", naglasio je Branislav Nedimović.

Kada je reč o formiranju nove vlade, Nedimović, koji je i funkcioner SNS-a, rekao je da je ustavni rok za to do 3. ili 4. novembra, kao i da će predsednik države imenovati mandatara, a da će organi stranke delovati u skladu sa tim.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4091556/branislav-nedimovic-poljoprivreda-projekti-kukuruz-psenica.html

Upotreba deklarisanog semena umesto onog s tavana u setvi pšenice je investicija, a ne trošak, poručili su stručnjaci za ratarstvo i predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Početak setve pšenice i ječma se preporučuje za 10. oktobar, a do tada poljoprivrednicima će biti slate poruke struke da upotrebom deklarisanog semena dolaze do boljih prinosa i kvalitetnije pšenice.

U Srbiji je poslednjih godina primećen porast upotrebe nedeklarisanog semena pšenice, koje, umesto nekadašnjih 40 procenata od ukupno posejanog, sada iznosi 60 odsto. Pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević rekao je juče na predstavljanju kampanje da je Ministarstvo krenulo u akciju da bi se poljoprivrednicima dodatno objasnilo da u setvi pšenice koriste deklarisano seme, što će doprineti i kvalitetu i prinosu.

– Ministarstvo, u saradnji s relevantnim institucijama, želi da ukaže na probleme i ponudi rešenja da bi se poljoprivredni proizvođači mogli osloniti i na Ministarstvo, i na institucije, i na poljoprivredne stručne službe i savetodavce, da dođu do pravog odgovora i ne prave greške – jer su one u poljoprivredi veoma skupe – rekao je on.Dodao je da su takvi saveti i znanje potpuno besplatni, a njihovim korišćenjem poljoprivrednici mogu smanjiti troškove i povećati prinose.

Pomoćnica direktora Instituta za primenu nauke u poljoprivredi profesorka Snežana Janković naglasila je da je cilj kampanje da kroz edukaciju podigne svest poljoprivrednika da bi se povećala setva deklarisanog semena a smanjila upotreba onog s tavana.

– Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pomenutu kampanju vodiće i preko pripremljenih flajera i plakata koji će biti distribuirani poljoprivrednicima, odnosno aktivnosti savetodavaca iz 34 centra poljoprivredne savetodavne stručne službe – rekla je prof. Janković, i ocenila da upotreba deklarisanog semena nije trošak već investicija.

Stručnjak za ratarstvo profesor Miroslav Malešević rekao je da u Srbiji, uz pomoć stručnjaka koje imamo mora da bude promenjena situacija u kojoj prinosi pšenice i njen kvalitet imaju veliku varijabilnost od njive do njive. Dodao je da je izbor sorte koja se seje jedna od najznačajnijih agrotehničkih mera, a da kod nas dominiraju sorte koje imaju potencijal za prinos, ali ne i za kvalitet. Kako je kazao, na cenu na tržištu, osim ponude i potražnje, bitno utiče i kvalitet pšenice, a s boljim kvalitetom i cena će biti bolja.Profesor Radivoj Jeftić s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, ekspert za patogene strnih žita, apelovao je da se koristi deklarisano seme, i skrenuo pažnju na opasnosti kućne dorade semena, što je u Srbiji sve češća pojava.

– Procenat setve nedeklarisanog semena je počeo drastično da se povećava: nekad je bio 40 odsto, a poslednjih godina dostigao je i 60 procenata – rekao je on, i dodao da su problem takozvane divlje dorade semena, što rade sami poljoprivrednici.

Istakao je da poljoprivrednici to najčešće rade napamet, a onda se dešava da zaprašuju neodgovarajućom aktivnom materijom pa problem ostaje.

On je spomenuo da neki patogeni ulaze u Srbiju i kroz nekontrolisani uvoz određenih sorti semena, i ocenio da sejanje nedeklarisanog semena može biti veliki problem. Jeftić je podsetio i na to da propisi EU omogućavaju setvu „farmerovog semena”, naglasio da postoje ozbiljni proizvođači u Srbiji koji bi to mogli raditi bez rizika i založio se da se ta mogućnost i kod nas uvede u legalne tokove a ti semenski usevi kontrolišu.On se založio da se, u saradnji s naukom, stvori dobra poljoprivredna praksa koja će obuhvatiti osnovne agroteničke mere, što već postoji u zapadnim zemljama.– Srpska pšenica je počela da gubi na kvalitetu i to mora da bude promenjeno, što neće biti teško uz angažovanje svih snaga koje ima država – rekao je Malešević.

On je ocenio da bi se prosečan prinos pšenice po hektaru u Srbiji lako i bez dodatnih ulaganja mogao povećati na pet tona ako bi se samo od početka do kraja proizvodnje sprovelo ono što struka preporučuje.

– Da eliminišemo ono da je tako radio deda, ili otac, ili komšija, nego da se radi po onome što kažu savetodavna služba i struka – kazao je on, i dodao da taj prvi korak ne mora mnogo da košta ni državu ni proizvođače, koji će imati iste troškove kao i do sada.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/psenicu-ne-sejati-semenom-s-tavana-26-09-2020

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30