U narodu je glatkonoška (Boletus Queletii) slabo poznata vrsta gljiva. Najčešće je narod smatra za ludaru što ona svakako nije niti na nju liči. Gljiva je vrlo ukusna ali je neophodno voditi računa da je sirova otrovna (može izazvati stomačne tegobe) te da ju je neophodno, pre kozumacije, termički obraditi.
Opis gljive
Šešir: 5-15 (pa i do 25) cm širok, poluloptast, kod starijih primeraka otvoren, za suva vremena baršunast a ljigav kada je vlažno i kišovito. Boja je crvenkasto maslinasta, ali više maslinasta, često vrlo tamna, na pritisak menja boju u teget. Od sve tri slične vrste ova ima najcrveniji šešir, mada to treba uslovno prihvatiti.
Cevčice: slobodne (ne dotiču stručak), žute do žutozelene, po površini crvene i krvavao crvene. Na pritisak menjaju boju u plavu. Spore su maslinasto smeđe.
Stručak: od 5 do 15 cm visok i 1 do 4 cm debeo, pun, tvrđi od mesa. Na stručku nije moguće videti mrežicu niti bilo kakvu drugu ornamentaciju što ovu vrstu jasno razdvaja od druge dve slične. Boja stručka je žuta do crvena u donjem delu stručka (u zadnjoj trećini).
Meso: debelo, žuto, sivožuto, na vazduhu pri svežem preseku intenzivno poplavi sa zelenom primesom. Vrlo retko ga napadaju crvi. Miris nije izražen a ukus joj je prijatan, pomalo slatkast.
Stanište i vreme rasta: hrast i bukva, eventualno druga belogorica, mada je ja van ove dve vrste šuma nisam nalazio; raste leti i rano u jesen.
Upotreba: gljiva je vrlo ukusna ali je neophodno voditi računa da je sirova otrovna(može izazvati stomačne tegobe) te da ju je neophodno termički je obraditi. Pojedini autori preporučuju da se pre upotrebe gljiva blanšira 15-20 minuta, međutim ja sam je jeo i bez prethodnog kuvanja samo sam vodio računa da je najmanje 25 minuta na vatri. Inače pri termičkoj obradi meso vraća boju iz tamnoplave u osnovnu žutu.
O mogućim zamenama možete videti u mom napisu o kovari (B. Luridus). Na fotografiji se mogu videti sve tri vrste jedna do druge. Sve fotografisane gljive su
ubrane u hrastovoj šumi početkom juna prošle godine. Ako se pažljivo zagleda mogu se uočiti razlike, mada sa stanovišta gastronomije to i nije bitno, pošto velike razlike u upotrebnoj vrednosti između navedenih vrsta nema.

Izvor: Agrbiznis magazin

Evropska unija sve više radi na Zelenom planu i očuvanju bioraznovrsnosti, ali i na zaštiti zdravlja ljudi i menjanju prehrambenih sistema u globalne standarde i njihovu održivost. Skladno tome, novom strategijom planira da smanji upotrebu pesticida za 50 odsto.

Dok su poljoprivrednici država članica suočeni sa smanjenim brojem aktivnih materija i sredstava za zaštitu bilja, istovremeno iz drugih zemalja uvoze proizvode tretirane s tim istim hemijskim sredstvima koji su unutar Unije zabranjeni.O tom je problemu odlučio progovoriti evropski poverenik za poljoprivredu Januš Vojčehovski kada je na video konferenciji s francuskim senatorima izrekao svoj stav: "Mislim da ne smemo da dozvolimo uvoz proizvoda tretiranim pesticidima koji su zabranjeni u Evropi".Pristup EU standardima hrane i zaštite životne sredine doprineo je tome da poljoprivreda predstavlja kamen spoticanja u trgovinskim sporazumima, naročito s SAD-om. Poverenik je rekao da bi se na ovom području mogle javiti poteškoće s obzirom na potrebu da se slede pravila Svetske trgovinske organizacije, ali da bi uvoz trebalo da bude podvrgnut istim standardima koji se primenjuju u Evropi.

Prema podacima od prošle godine, više od četvrtine pesticida i srodnih sredstava koja se koriste u SAD-u zabranjena je u EU, odnosno od oko 400 miliona tona koliko oni godišnje iskoriste, nešto više od stotinu tona ne sme u EU, a sada ih je još više.Podsećamo, tamo je registrovano preko 1.000 slučajeva bolesti izazvanih pesticidom koji sadrži materiju hlorpikrinom koji je zabranjen u ostalim delovima sveta. Evropski poljoprivrednici, ekološki aktivisti i neki političari već dugo kritikuju EU i zbog nedoslednosti u primeni istih pravila na uvezene prehrambene proizvode, poput genetski modifikovanih proizvoda (GMO).

Trgovinski sporazum koji je EU potpisala sa zajedničkim tržištem "Mercosur" iz Južne Amerike pokrenuo je kontroverzu oko poljoprivrednih i ekoloških standarda, nateravši neke države članice EU da odustanu od ratifikacije sporazuma.

Izvor:https://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/vojcehovski-ne-smemo-da-dozvolimo-uvoz-hrane-tretirane-pesticidima-zabranjenim-u-eu/61178/

Priznanja za Etnobrend godine za 2019. godinu dobilo je 25 firmi, zadruga, poljoprivrednih gazdinstava i kulturnih ustanova. Među dobitnicima su poznati domaći brendovi koji su proiznati u svetu, kao što su Mokrinski sir, manifestacija Dani Ludaje i Galerija naivne umetnosti iz Kovačice, istaknuto na dodeli koju je organizovao ekonomski portal Privredni.rs u saradnji sa Zadružnim savezom Srbije i uz podršku Ministarstva poljoprivrede i vodoprivrede.

Darko Božić, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, istakao je da će Vlada nastaviti sa dodelom podsticaja agrarnom sektoru, uključujući i zadruge koje su u poslednje tri godine dobile značajna sredstva kako za osnivanje novih, tako i za razvojne projekte u starim zadrugama.

- Te aktivnosti će se nastaviti čim se formira nova Vlada - istakao je Božić.

Cvijan Mekić, profesor Poljoprivrednog fakulteta naglasio je da je veoma zadovoljan time koliko mali proizvođači brzo hvataju korak sa kolegama u razvijenim zemljama, što se naročito vidi ne samo u kvalitetu, nego i u dizajnu i ambalaži proizvoda, koji se veoma važni za dobar plasman.

- Pre tri četiri godine, kao član žirija na specijalizovanim sajmovima, davao sam preporuke malim proizvođačima da moraju da obrate više pažnje na pakovanje, ambalažu i dizajnu, a već sada se vidi da su u tom delu mnogo napredovali i da uopšte ne zaostaju za konkurentima iz razvijenog sveta - istakao je Mekić.

Drago Delić, autor i urednik akcije Etnobrend godine, pohvalio je odluku Ministarstva o prodaji sa kućnog praga koja se sprovidi dve godine, jer malim proizvođačima omogućava da lakše i na više načina plasiraju svoje proizvode, ali je naglasio da ona treba da se dopuni, odnosno da bude fleksibilnija, pošto sa terena dolaze upravo takve poruke.

On je naglasio da je ovaj izbor pokazao da mali proizvođači napreduju baš u tome što nam nedostaje, a to je prerada sirovina i pravljenje gotovih proizvoda koji imaju veću cenu i veću korist i za njih i za državu.

- Razvijene ekonomije su se izgradile upravo na prodaji gotovih proizvoda a ne sirovina - istakao je.

Delić je rekao da se među 25 dobitnika nalazi najviše iz oblasti prerade vića i povrća, zatim u mlečnih proizvodia, mesnih prerađevina, prerade šumskih plodova.

- Moramo da učinimo mnogo više da ovi mali brendovi postanu veliki, jer je to veliki potencijal našeg agrara - naglasio je Delić.

Marija Božanić, glavna i odgovorna urednica portala Privredni.rs izrazila je posebno zadovoljstvo što se među dobitnicima nalaze i mlada poljoprivredna gazdinstva i domaćinstva i njihovi brendovi, kao što su "Oraščanka" dezert od suvih šljiva i oraha, "Veverko", zdrav slatkiš od meda i lešnika, "Lalino zlato", namaz i turšija od bundeve, "Imperium capra" dinljeni tvrdi kozji sir, "Umami" testenine spoj tradicije i modernog.

Ona je podsetila da je izbor najboljih rezultat istraživanja i analize u kojima je učestvovalo oko 200 malih firmi, zemljoradničkih zadruga i gazdinstava. Takođe je naglasila da je Etnobrend godine urađen u saradnji sa Zadružnim savezom Srbije, koji ove godine beleži veliki jubilej – 125 godina uspešnnog rada.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2937429/nagrade-etnobrend-godine-dobilo-25-firmi-zadruga-i-poljoprivrednih-gazdinstava

Od početka ovog meseca pa sve do 1. oktobra građani, preduzetnici, mikro i mala privredna društva mogu konkurisati za novac iz IPARD programa Mera 7 za razvoj seoskog turizma.Ministarstvo poljoprivrede objavilo je prvi javni poziv za dodelu novca iz programa EU IPARD Mera 7, kojom je predviđena pomoć za razvoj seoskog turizma od ukupno 20 miliona evra, odnosno 2,3 milijardi dinara. Takođe, Uprava za Agrarna plaćanja pri Ministarstvu poljoprivrede objavila je i Pravilnik o IPARD podsticajima za diverzifikaciju poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja.

Najvažnije iz Pravilnika je, da se može ostavriti podsticaj do 65 odsto od vrednosti invesitcije, da korisnik IPARD podsticaja može da ostvari pravo na bespovratan novac u iznosu od najmanje 5.000 evra, a najviše 300.000 evra po zahtevu, bez obzira na ukupnu vrednost investicije.

Istovremeno korisnik može da dobije do 400.000 evra, i to kroz najviše tri projekta, u periodu sprovođenja IPARD programa.

Po ovom konkursu, kako se da videti, može se dobiti značajna suma novca i to bespovratno od 5.000 evra do 300.000 evra. Samo treba imati ideju, biti preduzimljiv, a najbolja je ako uz to, preduzetnik ima dedovinu, očevinu, ili pak neiskorišćenu parcelu na kojoj je dozovoljena gradnja. Svedoci smo da sve češće i više posebno mladi okreću leđa gradskim sredinama i egzistenciju nalaze na seoskim područjima, koja mogu biti i salaši ili mesta u blizini reka i poznatih turističkih destinacija. Pa eto prilike da se IPARD fond iskoristi jer se podsticaj može dobiti do 65 odsto od vrednosti investicije.Novac se može tražiti, a nema razloga zašto ne bi i dobio po jednom projektu za više različitih investicija. Daje se za izgradnju ili rekonstrukciju objekata, njihovo opremanje u svrhu pružanja turističkih i ugostiteljskih usluga, na primer, između ostalog, prenoćišta. Tako se mogu renovirati sobe ili objekti i pretvarati u restorane i druge prostorije, recimo za degustaciju pića i hrane. Mogu se preuređivati ili graditi objekti za rekreaciju, za uređenje ili izgradnju turističkih kampova, poboljšanje objekata na otvorenom za jahanje, ribolov u unutrašnjim vodama, biciklizam, tematske staze, pejzažne radove – na primer za uređenje dvorišta i prilazne puteve ugostiteljskih objekata. IPARD fond daje novac i da se plate troškovi marketinga, kao što su štampanje propagandnog materijala, stvaranje / održavanje sajta, zatim za mašine, mehanizaciju i opremu (osim sitnog ugostiteljskog inventara), i investicije za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije radi obavljanja registrovane ugostiteljske, odnosno turističke delatnosti, pa sve do kupovine bicikala, izradu veb-sajta za prikaz turističke ponude…

Ministarstvo poljoprivrede je navelo da je izrada vodiča za korisnike IPARD Mere 7 u elektronskoj i papirnoj formi u toku.

Najavili su da će biti organizovane i radionice, na kojima će zainteresovani moći da dobiju odgovore od Upravljačkog tela, IPARD Agencije i turističke inspekcije.Ono što je važno posebno istaći jeste da zainteresovani za podsticaje IPARD-a ne moraju imati prebivalište u ruralnom području to jest na selu.

Preciznije, onaj ko želi da uloži u seoski turizam može da žive u bilo kom mestu u Srbiji, jedino što mesto gde žele da novac ulažu mora biti na ruralnom području.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/startovao-novi-ipard-program-za-turizam-na-selu-i-salasu-od-5000-do-300000-evra

Ribizla (lat. Ribes) spada u rod bobičastog voća i, verovali ili ne, postoji oko 150 poznatih vrsta. Nekada je rasla kao divlji žbun širom Evrope, Azije i severne Amerike. U istoriji je ostalo zabeleženo da su još u 11. veku crvenu ribizlu koristili kao dragoceni ukras dvorišta i gradskih vrtova, ali i kao cenjenu namirnicu od koje su se pripremala jela i prirodni lekovi. Kao kultivisana biljka prvi put je odgajena u 17. veku u Belgiji  i na severu Francuske. Danas se ribizle uglavnom koriste za pripremu sokova, pekmeza, džemova, kao dodatak salati, a pravi se i vino od ribizle.

 Grozd bogat plodovima

Ribizla raste kao listopadni žbun sa petokrakim listovima spiralno uređenim na stabljici koja u zavisnosti od kvaliteta zemljišta dostiže visinu između jednog i dva metra. Uspeva na mestima koja su izložena suncu i dobroj ventilaciji, ali neophodna joj je i vlaga. Cvetovi su neupadljivo žuto-zeleni, dok je plod u obliku grozda sa bobicama veličine zrna graška. Jedan grm u proseku daje tri do četiri kilograma roda koji se beru od sredine do kraja leta. Prema boji plodova razlikuju se bele, crvene i crne sorte ribizle. Bele i crvene sorte imaju kiselkasto sladak, osvežavajući ukus, a crna ribizla je gorkog ukusa.

Crvena ribizla sadrži proteine, jabučnu, citričnu i tartaričnu kiselinu i gama-linolnu kiselinu. Bogata je kalcijumom i fosforom, obiluje vitaminima B grupe (B1, B2, B3 i B6), C, A i K i odličan je izvor antioksidansa i minerala koji poboljšavaju kvalitet kože i kose.

Bogastvo vitamina C pomaže u lečenju raznih infekcija, bubrežnih tegoba, pospešuje rad creva i podstiče izlučivanje štetnih materija iz krvi. Sadrži kalijum, koji je važan za zdravlje srca i kvalitetan rad celog organizma, pa deluje preventivno na hipertenziju, snižava krvni pritisak i pomaže pri smanjenju rizika od moždanog udara. Stručnjaci kažu da redovna konzumacija ribizli sprečava više od 10 zdravstvenih problema, samim tim će sprečiti i potrebu za isto toliko vrsta lekova.

Ribizle imaju veću količinu vitamina K, koji pomaže kod zdravog zgrušavanja krvi. Ovaj vitamin je zadužen za regulaciju kalcijuma u kostima, te pomaže zdravlju koštanog sistema, pa se ovo voće preporučuje pacijentima koji boluju od osteoporoze. Bilo da se jedu sveže bobice ili u obliku soka i želea, ribizla ima odlično laksativno delovanje. Ako se konzumira samo nekoliko dana zaredom rešava problem zatvora. Ovo voće bogato je vlaknima pa redovna konzumacija ribizli podstiče rad creva i želudca i na prirodan način ubrzava probavu.

Blagotvorno deluju kod osoba koje pate od sindroma iritabilnih creva. Koristi se kao tonik za apetit i ako se pojede pre obroka, pomaže boljoj probavi. Crvena ribizla poznati je diuretik jer podstiče eliminaciju mokraćne kiseline, te pomaže obolelima od gihta ili reumatskih bolesti. Semenke unutar plodova ribizle sadrže gama-linolnu kiselinu koja snižava povišeni krvni pritisak, bolove i upale, ublažava alergijske reakcije i probleme s kožom. Semenke je dobro koristiti za ublažavanje PMS-a, alergija, napetosti i stresa, kao i psorijaze i ekcema. Izgnječene bobice u spoljašnjoj primeni koriste se za obloge kod povreda, posekotina i opekotina.

 Crne ribizle

Iako se zovu crne ribizle, boja ploda je zapravo tamno ljubičasta koja potiče od sjajne opne koja obavija bobicu. Krupnije su u odnosu na crvene ribizle i imaju veliku hranljivu, terapeutsku i tehnološku vrednost zbog obilja vitamina C i antocijanina. Imaju specifičan miris i sadrže dosta šećera, belančevina mineralnih supstanci i tanina.

Bobice crne ribizle često se nazivaju i super voće, a stručnjaci kažu da crna ribizla sadrži duplo veću količinu anti-oksidanasa od borovnice, četiri  puta više vitamina C od pomorandže i dva puta veću količinu kalijuma nego što se može naći u bananama. Lekari sa Novog Zelanda i iz Švedske tvrde da se konzumacijom bobica crne ribizle kontroliše nivo krvnog pritiska, popravlja stanje psorijaze i dermatitisa, blagotvorno deluje na oči. Crna ribizla je prirodni lek za dijareju i veliki kašalj. Sok od crne ribizle ubrzava metabolizam, zbog čega je veoma koristan za mršavljenje. Crna ribizla je prebogata vitaminom B5, B6 i B1. Ova kombinacija je ključna za održavanje i unapređenje metaboličkih procesa u organizmu. Sok od crne ribizle pokazao se i kao odličan lek protiv anemije. Ipak, valja napomenuti da lekari savetuju trudnice da izbegavaju sok od crne ribizle, jer nije utvrđeno kako utiče na bebe. Deca i stariji ljudi treba da ga konzumiraju oprezno.  Ne preporučuje se osobama koje imaju bolesti vena, hemofiliju ili uzimaju lekove za razređivanje krvi, jer sok od ribizle može povećati protok krvi u organizmu i time stvoriti dodatne probleme ovim pacijentima.

 Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Različite vrste tikve u Evropu dospele su posle otkrića 'novog sveta' jer je njihova postojbina centralna Amerika. Reč je o toploljubivim vrstama koje mogu da se uzgajaju u zatvorenom prostoru ili na otvorenom polju. Setva na otvorenom se obavlja kada prođe opasnost od kasnog mraza. Tikve koje formiraju dugačke vreže, proizvođači orezuju kako bi dobili što krupnije plodove.Kako bismo uzgajali krupne plodove tikvenjača, potrebno je ispoštovati zahteve koje one imaju. Reč je o biljkama koje stvaraju veliku vegetativnu masu, krupne plodove i zbog toga za setvu treba odabrati kvalitetna, humusom bogata zemljišta. Na isto mesto ih možete posaditi tek posle nekoliko godina. Potrebno je sačekati između tri ili pet godina da bi opet došle na isto mesto. To najviše zavisi od kvaliteta zemljišta. Birajte osunčane terene.Ova povrtarska vrsta formira glavnu vrežu iz koje se bočno razvijaju dodatne vreže. Biljke koje se ne orezuju formiraće više manjih plodova, a neki od njih neće uspeti da sazru do kraja vegetacije. Kako bi dobili krupne, zrele plodove potrebno je obaviti rezidbu vreža. Broj plodova po biljci ne treba da prelazi šest. Uobičajeno da po jednoj tikvi proizvođači ostave četiri do pet plodova.

Rezidba vreža obavlja se iz dva razloga:

1. Da se reguliše njihov rast i formiranje biljka
2. Da se podstakne formiranje krupnih plodova.
Za obavljanje rezidbe biće vam potrebne vrtne rukavice i makaze. Dezinfikujte makaze pre svake upotrebe kako biste sprečili prenošenje biljnih bolesti. Rezidba se obavlja nakon što se plod formira. Na ovaj način omogućavamo mu da usvaja sva hraniva koja se crpe iz zemlje i stvaraju fotosintezom. Kod orezivanja potrebno je obratiti pažnju da se posle poslednjeg ploda ostave četiri ili pet listova koji će doprineti njegovoj boljoj ishrani. Sam rez se pospe zemljom kako bi rana što pre zarasla. Bočne vreže se otklanjaju što pre kako ne bi trošile hraniva i iscrpile biljku.

Prilikom rezidbe možemo ostaviti jednu, dve ili tri vreže po biljci. Broj plodova zavisi od broja vreža.Kod orezivanja na jednu vrežu, uklanjaju se sve one bočne. Ostaje jedna, glavna, na kojoj pustimo da se formiraju dva do četiri ploda. Nakon formiranja poslednjeg ploda ostave se četiri lista, a vreža se prekrati. Ovakav način je najpogodniji kada tikvenjače uzgajamo na siromašnijem i zemljištu lošeg kvaliteta.

Rezidba biljke sa dve vreže se obavlja na taj način što se ostavi glavna i najrazvijenija bočna vreža. Na svakoj od njih se formiraju dva do tri ploda. Prekraćivanje vreža se obavlja na isti način kao i u prvom slučaju.

Ako se odlučite da formirate tri vreže, ne ostavlja se više od dva ploda po jednoj vreži.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/kako-pravilno-orezati-tikve/61123/

Žetva pšenice u šest opština Pomoravskog okruga - Jagodini, Ćupriji, Despotovcu, Paraćinu, Svilajncu i Rekovcu, na 15.000 hektara, zahuktala se ovog vikenda.Sa njom je krenuo i otkup i predaja u silosima i mlinskim preduzećima.

Zrno je dobrog kvaliteta a prinos umanjen zbog vremenskih neprilika i korova koji je narastao posle dugotrajnih kiša. Otkupljivači nude cenu od 19 dinara. Neki su to napisali i ispred i oko otkupnih mesta, uz naznaku da je to cena bez odbitaka (vlažnost, nečistoća).Farme kokošiju, goveda i svinja plaćaju po dva dinara za kilogram više od mlinskih organizacija, tvrde poljoprivrednici.

Poljoprivrednici su izjavili Tanjugu da većina njih nema adekvatan skladišni prostor za čuvanje pšenice i da su prinuđeni da je prodaju ili daju na čuvanje.

Poljoprivredni stručnjaci rekli su Tanjugu, da sa procenom prinosa treba sačekati završetak žetve i ističu, da će konačni prinosi zavisti od ulaganja, pre svega od primene agrotehnike i da li je sejano deklarisano seme ili seme "sa tavana".

"Tamo gde je primenjena puna agrotehnika, setva obavljena u optimalnom roku i sejano deklarisano seme, obavljena zaštita od korova i bolesti na vreme, prinosi će biti vrhunski", ocenjuju oni.

Kombajneri svoj posao obavljaju za 100 evra po hektaru.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=05&nav_id=1703469

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je ponosan na srpske zemljoradnike jer Srbija ima više pšenice nego ikada i to veoma kvalitetne.

On je to objavio na Instagram nalogu "budućnostsrbijeav" i dodao da će Srbija imati hlebnog žita i za sebe i za druge u regionu."Ponosan na srpske zemljoradnike. Imamo više pšenice nego ikada, i najboljeg mogućeg kvaliteta. Srbija će imati hlebnog žita na pretek, ne samo za nas, već i za sve druge u regionu", napisao je on.

Prema dostupnim podacima prinos pšenice je veći za 20 odsto nego prošle godine, a ta pšenica je i daleko boljeg kvaliteta.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vucic-srbija-ce-imati-hlebnog-zita-i-za-sebe-i-za-druge-u-regionu/qbg0t0w

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31