Petar Popović, full stack programer samo je jedan od brojnih srpskih IT stručnjaka, ali prvi koji je ponudio pomoć srpskim seljacima i to besplatno. Rođen je i odrastao u Novoj Pazovi gledajući od detinjstva vojvođanske njive i seljake kako rade po ceo dan. Iako se ni on, niti njegova porodica nikada nije bavila poljoprivredom nije mogao više da sedi mirno i gleda kako voćar iz očaja seče svoj voćnjak u koji je sve uložio zbog niske otkupne cene višnje.
Petar je na Linkedinu objavio post „Šta mi IT-jevci možemo da uradimo da pomognemo našim ljudima?“ koji je izazvao pravu buru na društvenim mrežama.
- Odrastao sam u Novoj Pazovi koja je još u vreme bivše Jugoslavije bila poznata po velikom broju privatnih biznisa i danas ga zovu Grad preduzetnika. Otac
mi je takođe bio preduzetnik tako da sam stasavao u okruženju u kom su ljudi uzimali stvari u svoje ruke i krojili svoju sudbinu pre nego što su čekali da to neko Moramo sami da uzmemo sudbinu u svoje ruke uradi za njih – kaže za Agrobiznis magazin Petar i otkriva zašto želi da pomogne i to besplatno u vremenu kada se veruje da sve ima svoju cenu.
- Nikada se nisam bavio poljoprivredom, ali odavno imam ideju da počnem sa proizvodnjom hrane. Kao srpskom rodoljubu uvek mi je drago kada čujem
oduševljenje ljudi koji prvi put probaju ajvar, sarmu ili rakiju. Razlog zašto želim da pomognem poljoprivrednicima je zato što smatram da ne može meni da bude dovoljno dobro ukoliko je svima oko mene loše – kaže Popović i dodaje:
- Post sam napisao prilično ishitreno, nakon što sam treći put te nedelje video snimak kako srpski seljak pokušava da skrene pažnju države na sebe tako što seče svoje voćnjake. Post je izazvao lavinu komentara na Facebooku i Linkedinu gde je imao više od 480 podela i 150.000 pregleda. Veliki broj ljudi iz IT sektora se javio u želji da pomogne, a javili su se i neki kojima je pomoć potrebna – priča naš sagovornik i ističe:

- To me je navelo na razmišljanje šta bi bio sledeći korak. Za sada je ideja da okupimo sve te ljude na jednom mestu kako bismo definisali šta, gde i na koji način treba delovati. S obzirom na to da mi se javilo i dosta ljudi sa idejama za startape, aplikacije, platforme od kojih žele da naprave posao, voleo bih da to okupljanje bude i neka vrsta umrežavanja. Da probamo da spojimo ljude sa idejom i ljude koji bi potencijalno radili na realizaciji tih ideja. Mi moramo
da uzmemo stvar u svoje ruke i onog dana kad shvatimo da ne zavisimo mi od države nego država od nas vratićemo moć nama.

Neophodna edukacija i saradnja
Gotovo da ne postoji industrija, odnosno grana privrede kojoj IT ne može i nije dao svoj doprinos, ni poljoprivreda nije izuzetak.

- Na koji konkretno način možemo da pomognemo ostaje da vidimo, ali automatizacija, predviđanje, unapređenje procesa proizvodnje su dobro poznate stavke za koje IT uglavnom nudi rešenje. Smatram da problemima potrebno prići na inženjerski i poslovni način, uraditi istraživanja, identifikovati probleme, pa tek onda smišljati i raditi na rešenjima. Da li će to biti online pijaca ili autonomna mašina za branje malina ili vađenje krompira, nisam siguran.
Popović kaže da mu se najmanje javilo poljoprivrednika, jer malo ko od njih koristi internet i društvene mreže, pa je edukacija na ovom polju neophodna.
- Potrebno je obučiti i edukovati naše ljude i pomoći im da održe korak sa vremenom. Nepoznavanje tehnologije u dovoljnoj meri jeste jedan od problema,
ali ga je po mom mišljenju najlakše rešiti. Siguran sam da su naši ljudi spremni na inovacije. Nas su ubedili poslednjih decenija kako smo mi zatucana, neobrazovana i primitivna nacija, što naravno nije istina. Mi smo nacija koja je iznedrila velikane poput Nikole Tesle, Ruđera Boškovića, Mihajla Pupina, Mileve Ajnštajn i mnoge druge. Oni su bili pioniri u svojim oblastima, ljudi koji su promenili svet i koji su bili ispred svog vremena. Naši ljudi su i te
kako spremni i inteligentni – ističe naš sagovornik i dodaje da bi bilo dobro da stupi u kontakt sa Udruženje mladih poljoprivrednika Srbije, jer mladi se brzo i lako dogovore oko svega.
Moramo da budemo složni
- Pored edukacije u komentarima ispod mog posta ljudi su najčešće navodili državu kao kamen spoticanja. Ja lično, niti iko od nas iz IT sektora ne može da izda dozvolu za izvoz proizvođaču sira ili maline, ali ako uradimo sve što je u našoj moći i onda ostane samo još taj poslednji korak, država neće moći da se pravi luda. Pogotovo ako nas bude u dovoljnoj meri i ukoliko smo složni. Ako dostavimo rešenje i stavimo im pred noge neće moći da ga ignorišu.
Kako prodati sir preko interneta?
Petar je detaljno opisao kako bi, recimo, naši seljaci mogli da prodaju svoje proizvode preko interneta.
- Napraviti platformu na kojoj bi ljudi mogli da kupe, recimo, sir online su “prilično jednostavne” stvari. Izazov je kako doći do kupaca? Uzmimo za
primer da je reč o sjeničkom siru, jednom od mojih omiljenih sireva. Koliko ljudi je čulo za sjenički sir posebno u inostranstvu? Svi znaju za fetu jer su
Grci odradili odličnu promociju, iako je po mom mišljenu sjenički sir jednako dobar kao feta. Međutim, van granica naše zemlje, osim naših ljudi retko ko
je uopšte čuo za takav sir. Kada kažete proizvedeno u Srbiji ljudi ne pomisle prvo “U to je kvalitetno, evropski proizvod”, već se zamisle i zapitaju gde se
tačno nalazi ta Srbija. Mi moramo da radimo na imidžu naše zemlje.

Izvor: Agrobiznis magazin

U periodu 26-28. jula 2019. u mestu Sivac, na stacionarnom pčelinjaku Tatjane Mrdak, izvršena je krađa od strane NN izvršioca. Ukradeno je:

Dve desetoramne košnice
Jedan desetoramni nukleus
Jedan petoramni nukleus

Obavešteni su članovi Operativnog tima SPOS-a za suzbijanje krađa pčela, data je kratka objava na forumu SPOS-a, oštećenoj pčelarki su data uputstva o daljim postupanjima, najbliži član Operativnog tima SPOS-a za suzbijanje krađa pčela zapadnobačkog okruga preuzeo je komunikaciju i stavio se na raspolaganje policijskim službenicima teritorijalne policijske stanice. Sa lokalnim timom je svakodnevno prikupljao podatke i prosleđivao policijskim službenicima koji su zadužili krivičnu prijavu. U više navrata ukazano je na lokacije koje izazivaju sumnju i gde se pretpostavlja da bi mogle da se nalaze košnice, ukazano je i na nekoliko vozila koja su prevozila košnice i delove košnica.

Veliku i nesebičnu pomoć pružili su savesni građani koji su na samom kraju potrage (koja je imala za cilj pronalaženje ukradenih košnica sa teritorije Sombora, Sivca, Apatina, Karavukova itd) dali veoma bitne informacije i ukazali na skrovito mesto na imanju gde živi izvršilac.

Veliku zahvalnost dugujemo i požrtvovanim inspektorima koji su vršili pretres imanja i objekata u trenucima kada je grabež bila u većem obimu zbog razbacanih ramova, starih, neuglednih i raspadnutih košnica.

Upornost svih napred navedenih sa jasnim ciljem, dovela je do odličnog rezultata za početak istrage. U prvom danu istrage već ima dosta krucijalnih tragova koji daju šansu državnim organima (tužilaštvu i policiji ) da nastave dalji rad i rasvetle i druga krivična dela koja možda i nisu u vezi sa pčelarstvom.

Kod otkrivenog izvršioca pronađeno je:

1.Dva (2) nukleusa (telo sa podnjačom), zelene boje , izgrebanog- unuštenog žiga i brojčane oznake,

2.Dva (2) drvena krova košnice obloženi limom,

3.Tri (3) zbega košnice (dva plave boje i jedan zeleni sa crvenom trakom.

A P E L  P Č E L A R I M A

 – prijavite krađu teritorijalnoj policijskoj stanici (gde su košnice ukradene) makar bila i jedna ukradena,

– obavestite Operativni tim SPOS-a za suzbijanje krađa pčela, bilo kog člana,

-postupite po uputstvu (objavljeno više puta), dajte precizan opis (period u kom se desila krađa od poslednjeg obilaska pčelinjaka do momenta kada ste uočili krađu, tačnu lokaciju, detaljan opis košnica, sa svim posebnim karakteristikama, oznakama, bojama…)

-budite u kontaktu sa najbližim članom Operativnog tima, verujte u uspeh, jer kao što vidite združenom akcijom postižu se rezultati i nalaze se ukradene košnice.

 

Izvor:http://spos.info/razotkrivena-jos-jedna-kradja/

Kada je porodica Gligorijević iz sela Divčevići kod Kosjerića počela da prerađuje voće i proizvodi 100% prirodne kašaste sokove od bobičastog voća, vodili su se idejom da voće koje imaju u sklopu svog domaćinstva više ne prodaju kao sirovinu, već da maksimalno iskoriste potencijal koji imaju kako bi tržištu ponudili gotov proizvod.

Gligorijevići su proizvodnju voćnih sokova otpočeli pre tri godine, kada su se iz grada preselili na svoje seosko imanje, a prošle godine su i registrovali firmu Srberry.

Kako za eKapiju kaže Aleksandar Gligorijević, u okviru imanja nalaze se voćnjaci na površini od 2 hektara.

- Gajimo crnu ribizlu sorte Titania i malinu Vilamet od kojih pravimo sokove, a po potrebi otkupljujemo provereno voće i od svojih komšija - navodi Aleksandar i dodaje da su asortimanu firme Srberry može naći još i sok od kupine.

Svi Srberry sokovi zaslađeni su bagremovim medom, što je, ističe naš sagovornik, kvalitet retko dostupan na tržištu.

- Tehnologija proizvodnje je tradicionalna, u kombinaciji sa savremenim mašinama, ali sa dosta manufakturnog rada, kako bi se dobio proizvod ovakvog kvaliteta. Sokovi se proizvode hladnom pasterizacijom, na temperaturi od 78 do 82 stepena, da bi se maksimalno sačuvala prirodna svojstva voća - ističe Aleksandar.

Da bi kvalitet bio očuvan, Srberry sokovi se pakuju isključivo u staklene flaše, od 0.2, 0.75 i 1 litar, a dobavljači su im firme Glas market, Bumbar i Geneza.

Svoje sokove Gligorijevići plasiraju u trgovine, kafiće, restorane i hotele širom Srbije, kao i putem direktne prodaje, a, kako navodi Aleksandar, trenutno su u pregovorima i za izvoz u Kinu.Trenutni kapacitet proizvodnog pogona je 400 litara soka dnevno, ali Gligorijevići planiraju investicije u povećanje obima proizvodnje.

Nedavno su od Fonda za razvoj dobili sredstva za nabavku duplikatora od 1.000 litara i za obrtna sredstva , tako da će nakon tih investicija, prema rečima Aleksandra, proizvodni kapacitet pogona biti udvostručen i iznositi 1.000 litara dnevno.

- U planu nam je bila i dogradnja magacina gotovih proizvoda, ali, nažalost, za to nismo dobili podršku Fonda, pa ćemo magacin morati da iznajmimo - govori Aleksandar.

On otkriva da će Srberry proširiti i lepezu svojih proizvoda.

- Planiramo da uvedemo nove ukuse sokova, a pre svega šljive, koje ima dosta u našem okruženju a sasvim je zapostavljena kada su sokovi u pitanju - zaključuje Aleksandar Gligorijević.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2607521/prirodni-sokovi-sa-bagremovim-medom-srberry-iz-kosjerica-cedi-voce-na-tradicionalan

Zainteresovani za podsticaje za izgradnju i opremanje objekata za primarnu poljoprivrednu proizvodnju trebalo bi da podnesu zahtev do 15. oktobra.

Podsticaji su u vezi sa objektima i opremom za čuvanje i skladištenje voća i povrća, kao u vezi sa objektima i opremom za smeštaj svinja, ovaca i koza i goveda, kao i objekata za akvakulturu.

Prema aktuelnom Pravilniku, najviši ukupni iznos podsticaja po podnosiocu zahteva je 8.000.000 dinara za podsticaje programu za podršku investicijama za izgradnju i opremanje objekata za čuvanje i skladištenje voća i povrća i 3.500.000 dinara za podsticaje programu za podršku investicijama za izgradnju i opremanje objekata za unapređenje primarne stočarske proizvodnje.

Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu.

Detaljnije informacije na sledećem linku:http://uap.gov.rs/pravilnici/mere-ruralnog-razvoja/pravilnik-o-podsticajima-za-investicije-u-fizicku-imovinu-poljoprivrednog-gazdinstva-za-izgradnju-i-opremanje-objekata-za-unapredjenje-primarne-poljoprivredne-proizvodnje-2/?lang=lat

 

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2607990/konkurs-za-izgradnju-i-opremanje-objekata-za-primarnu-poljoprivrednu-proizvodnju-do-15

Ministarstvo poljoprivrede uspostavilo je dva telefonska broja za prijavu uginuća svinja u cilju prevencije i adekvatnog reagovanja na moguće bolesti.Svi uzgajivači svinja mogu se javiti 24 časa dnevno na broj telefona 011 311-75-36, a na broj 064 868-00-16 tokom radnog vremena da prijave uginuće svojih životinja.

Cilj uspostavljanja telefona za prijavu uginuća svinja je prevencija i adekvatno reagovanje na moguće bolesti, kako bi nadležne vlasti mogle odmah da izađu na teren i preduzmu potrebne mere.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Srbija/221773/Uspostavljeni-brojevi-za-prijavu-uginuca-svinja.html

Pre samo četiri godine u Srbiji, koja ima odlične uslove za sadnju borovnice, bilo je manje od 200 hektara pod ovom voćkom, a danas se taj broj dosta povećao, na oko 900 hektara, a možda i više. Razlog zašto se ljudi odlučuju za gajenje ove voćke, je taj što je cena stabilna, već dve godine oko
720 dinara do 800 dinara za kilogram, što privlači proizvođače. Mnogi proizvođači su videli sebe u ovoj proizvodnji, što zbog dobre cene, tako i zbog sigurnog plasmana. Svesni su da su početna ulaganja velika, ali i računica da se po ha, može zaradititi oko 5.000 evra.
Za gajenje borovnice odlučila se i Milica Milenković iz Slatine kod Čačka, sa sestrama Brankom i Ružicom. Mlada devojka, diplomirani ekonomista, a i sestre takođe, prošle godine su došle na ideju da gaje borovnicu. Zasad je star godinu dana, sadnice su kupljene kao dvogodišnje, u Holandiji, zasađene u maju prošle godine i ove godine očekuju prvi rod. Dodali su 40 ari gde imaju saksije od 113 litara.

 „Sadnice borovnice u saksijama omogućavaju da sav višak vode odnosno rastvora iscuri u zemlju. Borovnicu treba zalivati češće, a kraće. Voda se pušta pet-šest
do deset puta dnevno, ali kraći vremenski period. Borovnica može da se gaji i na zemlji, ali je potrebno mnogo više treseta. Saksija je oko 30 cm visine, pa se može tretirati herbicidom, a biljka ostaje zdrava.“

Kako nam je istakla Milica, borovnicu će izvoziti u Holandiju, zahvaljujuči braći Maksimović. Milica posećuje razna predavanja veruje u stručnost prof. dr Jasminku Milivojević, i svaka druga edukacija joj je dobro došla. Sebe kako ističe vidi u poljoprivredi, kao mladu i perpektivnu i sa puno ideja. Ima u planu da gaji i druge voćne vrste, ali otom potom, život je pred njom. Sve ovo ne bi uspela da nema pomoć sestara, Branke i Ružice.
Kada govorimo o tržištu na koje se plasiraju borovnice, Britanci su evropski lideri u potrošnji tog voća. Statistički, svaki Britanac godišnje pojede 0,86 kg ovih plodova što se značajno razlikuje od evropskog proseka koji iznosi 0,18 kg po osobi. Treba napomenuti da potrošnja borovnice raste u svim evropskim zemljama, posebno u Nemačkoj, Švajcarskoj, Belgiji, Holandiji, Luksemburgu i Skandinaviji. Prosečna potrošnja borovnica po stanovniku u tim zemljama iznosi 550 grama borovnice godišnje.

Izvor: Agrobiznis magazin

Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja u aprilu ove godine prihvatilo je tehničko rešenje u oblasti organske proizvodnje "Održavanje plodnosti zemljišta na organskom gazdinstvu modeliranjem plodoreda sa učešćem lucerke" u kategoriji Novo tehničko rešenje primenjeno na nacionalnom nivou (M 82).

Autori ovog tehničkog rešenja su: dr Vladan Ugrenović, dr Vladimir Filipović, dr Dušica Delić, dr Vera Popović, dr Olivera Stajković Srbinović, dr Milan Ugrinović, dr Gordana Dozet.

Realizatori rezultata su Institut za zemljište Beograd i Institut Tamiš Pančevo.

Korisnici rezultata su PP Mokrin DOO, Institut Tamiš Pančevo, Institut za proučavanje lekovitog bilja Dr Josif Pančić, Institut za zemljište Beograd, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad i RPG Zoran Atanacković iz Crepaje.

Cilj je rešavanje pitanja održavanja plodnosti zemljišta i zaštita biodiverziteta na organskom gazdinstvu koje nema stočarsku proizvodnju, navodi se na sajtu Serbia organica.

Istraživanje je sprovedeno na imanju PP Mokrin, na površini od 25 ha, modeliranjem i dimenzioniranjem plodoreda sa učešćem lucerke, na zemljištu tipa beskarbonatna ritska crnica. Lucerka je posejana u jesen 2015. godine na pet hektara (20% obradive površine).

Veći deo zelene biomase lucerke iskorišćen je za proizvodnju komposta za potrebe održavanja plodnosti zemljišta na imanju. Upravo u tome je inovativnost predloženog tehničkog rešenja, jer se u Srbiji lucerkin kompost do sada nije proizvodio. Kako bi se obezbedila ekonomska održivost, organizovana je proizvodnja semena lucerke.

Radi proizvodnje komposta, zelena biomasa prvog i trećeg otkosa lucerke, kao i prosušena biomasa posle berbe semena, košene su i seckane kombajnom za nisku silažu i skladištene. Kompostna gomila negovana je zalivanjem vodom, mešanjem i pokrivanjem. Posle devet meseci dobijen je zreo lucerkin kompost.

Rezultati istraživanja u Mokrinu ukazuju na značajan uticaj lucerke na obezbeđenost zemljišta azotom, jer je ukupan azot u zemljištu posle dve godine, kada je lucerište razriveno (0,25%), bio značajno veći u odnosu na kontrolno zemljište (0,22%). Takođe, respiracija zemljišta, ukupan broj mikroorganizama, gljiva, Azotobactera-a i amonifikatora bio je veći u odnosu na kontrolno zemljište, što ukazuju na pozitivan efekat lucerke na biodiverzitet i aktivnost mikroorganizama u zemljištu.

U analiziranom dvogodišnjem periodu proizvodnje semena zajedno sa proizvodnjom komposta, ostvaren je povoljan bruto finansijski rezultat, a ostvareni profit osigurava održivost predložene nove tehnologije.

Preporučeno vreme iskorišćavanja lucerke u ovom istraživanju je dve godine. U petopoljnom plodoredu lucerka se na istu njivu vraća svake pete godine, a na polovini tog perioda ta njiva se đubri kompostom proizvedenim na imanju.

Ilustracija:https://www.ekapija.com/business-advice/2605685/proizvodnja-semena-lucerke-i-njenog-komposta-odrzava-plodnost-zemljista-na-organskom-gazdinstvu

Kilogram meda na beogradskom tržištu već je 800 dinara, a u sezoni najveće potražnje, na jesen i zimu, cena će probiti i svih 1.000 dinara jer je proizvodnja meda u Srbiji ove sezone na minimumu.

Srbija, zavisno od pašne sezone, godišnje proizvede od 6.000 do 12.000 tona meda, najviše bagremovog, koji je i najtraženiji. Iako preciznih podataka nema, taj prinos ove godine daleko je manji, do te mere da pojedini pčelari nisu iscedili nijedan kilogram bagremovog meda. Uzrok ogromnom deficitu meda, kako objašnjavaju, jesu krajnje nepovoljni vremenski uslovi, ali i nekoliko masovnih trovanja pčela u različitim krajevima Srbije.

"Najpre nas je zadesilo dosta kiše, i to na prve udarne paše, zbog čega je ovogodišnja i najznačajnija bagremova paša potpuno podbacila u prinosima. Dani nakon kiše su bili toliko hladni da pčele prosto nisu izletele iz košnica, a i kada izađu, to je bilo tek oko podneva, ali ne toliko intenzivno. Dešavalo se da i ranijih godina bude dosta kiše i da one donesu izvesnu količinu meda, ali se nije kao ove godine dogodilo da podbace sve paše. Sva jaka društva ove godine su se rojila, što je zbog vremenskih prilika nemoguće bilo sprečiti", priča Milorad Evtić, predsednik Asocijacije pčelarskih organizacija Kolubarskog, Mačvanskog i Sremskog okruga.

Uz loše vreme, pčelare su ove godine zadesili masovni pomori pčela. Razlog je upotreba zakonom zabranjenog prskanja voća insekticidima, i to baš u vreme cvetanja. Tako je najpre uništeno čak 600 pčelinjih zajednica na području Sivca, 400 ih je stradalo na području Valjeva, u okolini Kovačice uginula je populacija 130 košnica, a nekoliko desetina je otrovano na području Aleksinca i Barajeva. Minimalna trovanja prinos bagremovog meda smanjila su za trećinu, a tamo gde su pomori bili veći šteta je bila stopostotna."Zbog svega većina pčelara bagremov med uopšte nije cedila. Nakon toga, ko je selio košnice na lipu bilo je određenih količina, oko desetak kilograma po košnici, i to kod društava koja se nisu izrojila u vreme bagrema. Suncokret je ranijih godina donosio prosečan prinos oko 20 kilograma, a ove godine jedva do 10 po košnici", navodi Evtić i dodaje da će se sve to odraziti na cenu meda u narednom periodu.

Kilogram bagremovog meda, i to lanjskih zaliha, može se u unutrašnjosti Srbije još uvek kupiti za 700 dinara, ali je njegova cena na beogradskom tržištu već 800 ili više od 800 dinara. Zbog deficita meda, kako procenjuju pčelari, tokom jeseni i zime kada je najveća potrošnja ovog proizvoda, bagremov, lipov i livadski med neće biti ispod 1.000 dinara za kilogram.Iz Srbije je u 2018. godini izvezeno 2.744 tone meda, što neće biti ove godine kako procenjuju trgovci. Bruto cena postignuta za tu količinu meda iznosi 12.369.800 dolara. To je nešto veća količina izvezenog meda nego prethodne 2017. godine, kad je izvezeno 2.538.140 kg, ali je cena bila daleko manja - 9.776.312,72 dolara. Najviše je izvezeno u Norvešku, i to 620 tona. Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, u 2017. godini u Srbiji je bilo 849.000 košnica, što je 43 odsto više nego u 2011. godini. Rekordna proizvodnja od 9.500 tona bila je 2013, a i izvoz je bio rekordan, od 4.500 tona u vrednosti od 14 miliona dolara.

Trenutne otkupne cene

1 kg bagremovog 5-8 €

1 kg livadskog 3,5-4,5 €

1 kg suncokretovog 2,5-2,8 €

1 kg cvetni 3,3-3 €

1 kg šumski 3,7-5 €

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31