Vinska kultura je uz podršku USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu, organizovala vinsku konferenciju „OKUSI RAZLIKU, OKUSI PROKUPAC!“, u okviru manifestacije obeležavanja Dana prokupca. Konferencija je okupila regionalne, domaće i svetske vinske eksperte, predstavnike vinske industrije i sve
ljubitelje vina kako bi promovisali vina od najvažnije autohtone sorte u Srbiji. Cilj događaja je razmena znanja i iskustava o vinogradarskim, tehnološkim, ali i tržišnim potencijalima prokupca i drugih lokalnih sorti vinove loze, kao i promocija razvoju vinske industrije u Srbiji i povećanje njene međunarodne
prepoznatljivosti.
„Srbija ima divna vina i vreme je da svet to sazna. Prokupac je način da ispričamo jedinstvenu priču o srpskim vinima i da Srbiji damo zasluženo mesto na svetskoj vinskoj mapi. Da bi se to dogodilo, zajedno sa promocijom, moramo raditi na poboljšanju i povećanju proizvodnje, obrazovanju i većem uključivanju mladih u industriju. U ovim teškim vremenima je važno podržati domaće proizvođače da istraju i da ne odustaju od svojih poslovnih planova. Zbog toga je USAID kroz Projekat za konkurentnu privredu, podržao organizaciju Dana prokupca“, izjavila je Šenli Pinčoti, direktorka USAID-ove Kancelarije za
demokratski i ekonomski razvoj.
„Srpsko vino kao brend je u razvoju i puno je posla pred nama kako bismo dobili zasluženu prepoznatljivost u svetu. Upravo zbog toga smo izradili i Strategiju za razvoj vinogradarstva i vinarstva koja će nam biti temelj i putokaz u budućem periodu. Potvrda naše odlučnosti je i činjenica da smo samo u ovoj godini izdvojili tri puta više novca nego prošle godine za razvoj tog sektora. Sve ovo je važno, ne samo za proizvođače vina, već i za celokupnu prehrambenu industriju, ruralni turizam i mnoge druge grane“, rekao je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
„Prokupac se kao vinska sorta zaista vratio na domaću vinsku scenu, što je važno za izgradnju identiteta vinske Srbije. Do pre 5 godina, postojalo je 10
vinarija koje su proizvodile Prokupac, danas ih je 50! Zato je ova manifestacija najveća i najambicioznija do sada – slavimo povratak svih koji proizvode autohtone sorte uključujući i male vinarije“, izjavio Igor Luković, organizator i osnivač manifestacije.
„Na celodnevnoj konferenciji održanoj u hotelu Radisson Collection u Beogradu, domaći i međunarodni vinski stručnjaci, novinari iz zemlje i inostranstva, kritičari i naučnici su na radionicama, vođenim degustacijama i masterklasovima, istakli različite aspekte priče o velikoj srpskoj sorti vinove loze“, dodao je Igor Luković.
Preko 50 vinarija iz Srbije ove godine učestvovalo je na manifestaciji Međunarodni dan prokupca.
„Karavan prokupca“, prošao je i Aleksandrovačkom Župom a vinogradari i vinari ocenjuju da li je trud oko te autohtone sorte koja je dugo zapostavljana, dao rezultate. Igor Luković, vinski kritičar kaže da u periodu posle drugog svetskog rata sve što je bilo lokalno i autohtono nije bilo popularno, jer nije bilo pogodno za industrijsku proizvodnju i da je tu i prokupac negde stradao. „Da smo mi imali San Đoveze kao italijani koji od njega danas prave brumelo i kjanti,
velika vina, on bi bio tretiran na identičan način. Da li od prokupca mogu da se prave velika vina mislim da su vinari u Srbiji u zadnjih desetak godina već dokazali. Jedan od dokaza je i sad najsvežije ovo zlato sa Dekantera za prokupac i 95 poena“, smatra Luković.
Da nije bilo Župljana koji su sačuvali prokupac u starim vinogradima , a potom uprkos teškoćama od njega spravljali i vino, ne bi imali mnogo toga danas da
ponudimo. „Kad se digne gore na metar, na devedeset, on ima neverovatno dugi put sokova, a prokupac kao sorta taj dugi put ne podnosi. To niste znali.
Znači zato je on najbolji na ovim gidžama što mi kažemo na čokotima koji su na zemlji dole. I zato sada upravo slavu nose stari vinogradi koji su na čokotima“, objašnjava Kosta Botunjac, vinogradar - vinar iz Donjeg Zleginja.
Milomir Milosavljević, vinogradarvinar iz Bučja kod Trstenika ističe da i tržište dobro reaguje i da se prokupac sve više traži. „Odrađen na stari način  savremenjen novom tehnologijom, može da da vrlo kvalitetna vina. Evo možemo da vidimo i po tome, mi smo sad na sajmu vina u Beču dobili srebrnu medalju“, ocenjuje Milosavljević., Ono što je važno je da su počeli ozbiljni zahvati na klonskoj selekciji, koji se uglavnom uvozi iz Italije . Taj posao je poveren
relevantnim institucijama baš zbog međunarodnog tržišta koje priznaje samo sertifikovan sadni materijal preneo je RTS.Na nedavno održanom takmičenju za
Svetskog prvaka u prokupcu, u okviru Belgrade Wine Week -a, drugu godinu zaredom za svetskog prvaka proglašeno je vino Breg, prokupac vinarije Doja
iz 2015. Drugo mesto osvojilo je novo vino vinarije Virtus 733 iz 2017. godine, dok su treće mesto podelile vinarije Doja sa svojim Prokupcem iz 2017. i vinarija Toplički vinogradi sa vinom Epigenia iz 2017. godine.
Svetski pravak u prokupcu proglašen je na osnovu glasova vinara i njihovih predstavnika, potpomognutih glasovima izabranih vinskih edukatora i someliera (Aleksandar Duković, Aleksandar Matejić ,Vuk Vuletić, Nemanja Papić…).U revijalnom delu ocenjivanja, u kojem su učestvovali dugogodišnji vinski profesionalci (uvoznici, distributeri, predstavnici medija..), za najbolje vino proglašen je Prokupac kameničarka iz vinarije Aleksandrović iz 2018, srebrnu medalju osvojilo je vino Breg vinarije Doja, a bronzanu prokupac Prince rskavac 2018 iz vinarije Podrum braća Rajković.

Izvor: Agrobiznis magazin 

U vreme kada se srpska sela prazne, kada nema radne snage za čuvanje krava, ovaca i koza, ipak postoji rešenje kako na najbezbedniji način brinuti o stadima na ispaši. Stručnjaci iz Niša napravili su i predstavili prototip robota pastira koji omogućava da se pomoću aplikacije za pametne telefone i GPS sistema svima koji gaje stoku značajno olakša posao i bezbedno čuva stado od nekoliko stotina grla.

– Naša ideja bila je da pronađemo jedno praktično mobilno rešenje koje olakšava farmerima da lakše čuvaju svoja stada i omogućava stadu da ide na ispašu na prirodan i efikasan način. Robot „Šepard” kontroliše, odnosno pokriva parcelu maksimalne veličine 80x80 kvadratnih metara, koja uz ovaj sistem može da se širi i skuplja. Sistem čine minimum četiri robotske jedinice povezane žičanom ogradom kroz koju protiče struja. Na taj način stado praktično svakog dana na ispašu odlazi na drugi pašnjak – objasnili su Dušan Krstić, inovator ovog projekta i doc. dr Milan Banić, rukovodilac projekta.

Ovakav robotski sistem prema postojećim standardima može da čuva stado do čak 620 ovaca. Cilj projekta jeste, ističu Krstić i Banić, da robot „Šepard” zaživi na srpskim livadama i pašnjacima širom sveta.

Dušan Krstić se posle završetka studija na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu vratio u rodni Niš, gde radi u Kompaniji „Koming kompjuter inženjering”, a Milan Banić je doktor mašinskih nauka i radi kao docent na Mašinskom fakultetu Niškog univerziteta. Projekt je rezultat partnerskog rada ovog niškog fakulteta i kompanije. Kako ističu inovator Krstić i rukovodilac projekta dr Banić, ovaj robotski sistem funkcioniše i u praksi je dokazano da moža da radi kako je i zamišljen. Prema njihovim rečima, životinje se unutar prostora koji kontroliše robotski sistem „Šepard” ponašaju normalno. Isto tako naglašavaju da predstoji postupak da se prototip prilagodi serijskoj proizvodnji, što svakako nije ni jeftin, niti kratak proces. Ipak, Dušan Krstić i dr Milan Banić veruju da će robot pastir uskoro zameniti čoveka-pastira.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/467520/Robot-za-cuvanje-ovaca-zamenio-pastira

Pijačni karavan zimnice će ovog vikenda, 28. i 29. novembra, biti održan na pijaci Skadarlija (Bajlonijeva pijaca), saopšteno je iz Javnog komunalnog preduzeća Gradske pijace.

Karavani zimnice organizuju se svakog drugog vikenda na drugoj pijaci koja posluje u sastavu preduzeća, kako bi tradicionalna zimnica pripremljena od visokokvalitetnog lokalno gajenog povrća i voća bila dostupna sugrađanima u svim delovima grada.

Svi posetioci pijace Skadarlija, pored svežeg voća i povrća, imaće priliku da pazare i domaće proizvode pripremljene po tradicionalnoj recepturi, po pristupačnim cenama. Gradske pijace podsećaju posetioce beogradskih pijaca da ostanu odgovorni, poštuju preporučenu fizičku distancu i nose zaštitne maske, navodi se na sajtu grada.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3084576/karavan-zimnice-ovog-vikenda-na-bajlonijevoj-pijaci

Srbija ima veliki potencijal za razvoj jagodastog voća, iako se proteklih godina beleže pozitivni rezultati u tom sektoru, ima dosta mogućnosti za povećanje prinosa, uvođenje novih sorti i unapređenje kvaliteta. Na tom putu dragocena su iskustva Holandije, jer se kroz razmenu stručnog i praktičnog znanja, savremenih tehnologija i inovacija može unaprediti proizvodnja i povećati izvoz, istaknuto je na vebinaru PIB projekta – „Holandske preporuke proizvodnji u sektoru jagodastog voća (i trešnje) u Srbiji“.

Borovnica iz Srbije veoma je tražena na holandskom tržištu, istakao je Žil Bešor Plug (Gilles Beschoor Plug), ambasador Holandije u Srbiji i dodao da su velike šanse za saradnju dve zemlje u sektoru jagodastog voća. „Imamo nove sorte, najnovije tehnologije, vešte poljoprivredne proizvođače i to nam daje mogućnost da se nadopunjujemo i sarađujemo“, rekao je ambasador. Ističe da je 2020. godina teška za sve, ali je sektor jagodastog voća, uprkos teškoćama na početku, dobro prošao.

Veljko Jovanović, savetnik predsednika PKS, rekao je da je u Srbiji dominantno gajenje maline, da je borovnica u ekspanziji, kao i da jagoda ima veliki potencijal.

U Srbiji je 40.000 hektara pod jagodastim voćem, prošle godine izvezeno je 209 miliona evra smrznute maline. Imamo i odlične rezultate u izvozu tokom pandemije. Prosečna izvozna cena nam je oko 1,5 EUR po kilogramu, što znači da bi bilo dobro da izvozimo više prve klase nego sada. Međutim, veliki problem su i dalje niski prinosi svega 5,5 tona po hektaru, što je na nivou nerazvijene proizvodnje. Imperativ je da se ova situacija promeni u narednom periodu, da se radi na kvalitetu maline koji traži i prepoznaje tržište što će se najpre desiti kroz uvođenje novih sorti, naveo je Jovanović.

Rešenja za unapređenje sektora, po njegovim rečima, su kvalitetan sadni materijal, stroga kontrola i primena standarda, razvoj ugovornih odnosa, koordinacija proizvođača, otkupljivača i prerađivača, razvoj pravih zadruga, edukacija. Podseća da je PKS organizovala veliki broj seminara posebno u regionima gde se gaji jagodasto voće kako bi se pomoglo farmerima da usvoje nova znanja i unaprede proizvodnju.

Konsultant Đorđe Petrović predstavio je projekat PIB u koji je uključeno 12 holandskih kompanija koji će sarađivati sa srpskim proizvođačima.

Projekat PIB je rezultat višegodišnje saradnje Srbije i Holandije u ovoj oblasti, a finansira ga Vlada Kraljevine Holandije. Sprovodiće se u Srbiji naredne tri godine.

Projekat će se realizovati kroz tri osnovna stuba saradnje: državnih organa (inspekcijskih i stručnih službi), naučnih institucija i poslovnih subjekata.

Jedna od aktivnosti je i organizacija demonstracionog polja u Zemljoradničkoj zadruzi “Agro Eko Voće“ iz Arilja kao pokaznog ogleda kako se sa novim tehnologijama, primenjenim znanjem i uvezivanjem celog lanca proizvodnje mogu unaprediti kvalitet i kvantitet proizvodnje.

O svojim iskustvima u proizvodnji jagodastog voća u Srbiji na vebinaru su govorili predstavnici srpskih proizvođača koji očekuju da će im saradnja sa holandskim partnerima u okviru projekta pomoći da povećaju prinose i izvoz, unaprede kvalitet i uvedu nove sorte.

Vebinar su organizovali Ambasada Kraljevine Holandije, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Privredna komora Srbije.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/11/26/vocarstvo/bolji-prinosi-uz-holandsku-podrsku/

Podružnica francuske sertifikacione kuće EcoCert, ovlašćena od Ministarstva poljoprivrede za sertifikaciju organskih proizvođača u Srbiji, izdala je 6. novembra prvi sertifikat za organska vina po propisima Republike Srbije.

Sertifikovano je ukupno 10 etiketa vina, pet Vinarije Plavinci u Grockoj (Ćilibar, Selena, Ramonda, Indigo i Pét nat Tamjanika), te pet iz Vinarije MV Mladena Vujića iz Stalaća (MV Šardone, MV Tamjanika, MV Smederevka/Župljanka, MV Rizling i MV Kaberne SF).

Branislav Anđelić, vlasnik Vinarije Plavinci, kaže da je sertifikacija izuzetno zahtevna i da se vodi stroga evidencija o svakom koraku proizvodnje u vinogradu i vinariji.

- Iako je čitav postupa veoma skup, to je jedini način da se očuva dobro ime organskih proizvoda i da nas izdvoji od onih koji kažu da prave prirodno vino ali se ne usuđuju da uđu u proces nadzora od strane nezavisnog tela - kaže Anđelić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3083027/prvih-10-vinskih-etiketa-iz-srbije-dobilo-organski-sertifikat

Ja praktikujem da ramove plodišne radim u tihoj paši i to počev od repice,voćne, lipe, livadske, nikako u bagremu. Ne shvatite bukvalno radiće i tada, ali koja je isplativost.
Kada stavite da vam izvlače plodišne ramove, satne osnove u ramove u plodište, pčela će izvlačiti one ćelije za kojim ima potrebe, a potrebe će imati za malim radiličkim. Ramovi se uvek izvlačili u tihim pašama, jer je tada dosta polena i propolisa. U bagremu pčela slabo posećuje biljke koje na sebi imaju polena i propolisa, tako da tada i ne treba raditi plodišne ramove, to je brza paša gde se mnogo gubi na izgradnji voska, jer je odnos med vosak 3,6:1.
U brzoj paši bagremovoj vosak je najkvalitetniji po sadržaju nema u sebi primesa, ali to ne znači da će biti kvalitetno urađene ćelije. Kako raditi? Jedan urađen ram, drugi sa satnom, kada želimo tako da radimo kada se stave između ramova sa leglom biće urađeni idealno i odmah zaleženi i na njima biće radiličke ćelije.
Ramove koje ubacujemo sa bočnih strana to su okviri koji se ubacuju u pčelinju zajednicu koja će izvlačiti trutovske ćelije jer smo ih ubacili sa bočnih strana i oni će tu služiti da se smanjuje varoa ram građevinak koji će biti isečen sa zatvorenim trutovskim leglom.
Ramove ubacivati za izradu u količini koliko je jaka pčelinja zajednica i koliko pokriva pčela, nikada ne cepati leglo preko mere maksimalno stavljati po dva rama desno i levo, i to treba raditi kada je temperatura povoljna. Kod izrade saća ogroman uticaj imaju nectar polen, propolis to je taj preduslov koji zadovoljava i koji je porteban da saće ima čvrstoću. U bagremu pčela unosi nectar, slabo polen, propolis skoro ništa zato i nisu ispunjeni uslovi za izradu kvalitetnih satnih osnova za radiličke ćelije u kojima će se leći pčela radilica.zbog brzine i količine velikog unosa nektara. Kada pogledamo ram sa bagremovim medom videćemo da su medni poklopci beli znači nedostatak određenih materija. Pogledamo ostale medne poklopce u kojima se rastvara propolisna smola,koja sadrži bojenu materiju hrizin, od koje vosak dobija žutu do narandžaste boje.
Nikada ne raditi satne osnove između starog sača i trutovskog legla. Uvek će biti braon boje i ako je taze urađeno jer će uzimati vosak sa tamnog saća. Pčela po svojoj potrebi radi onoliko količine ćelija i onog oblika za kojim ima potrebe.
Vosak prvog kvaliteta je bele ili svetlo žute jednolične boje, savršeno čist, bez bilo kakvih primesa, miriše na med. U vosak prvog kvaliteta spada vosak dobijen od saća ramova građevinaka, voštanih zaperaka mednih poklopaca.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/11/24/pcelarstvo/u-kom-vremenskom-periodu-raditi-satne-osnove/

U Novoj Varoši, na čijoj teritoriji se godišnje proizvede oko 10.000 tona sira, u toku je sertifikacija punomasnog zlatarskog sira, jednog od najznačajnijih autohtonih belih sireva. U postupak dobijanja oznake i imena porekla uključeno je dvadesetak vlasnika registrovanih objekata za proizvodnju i preradu mleka.Od zaštite geografskog porekla do sertifikacije, prešli su dug, višegodišnji put, koji će im uz specifično podneblje, viševekovnu tradiciju i poštovanje savremenih standarda kvaliteta doneti i sigurnost u poslovanju."Svi proizvođači koji se bave proizvodnjom zlatarskog sira će biti sigurni da se na tržištu ne može pojaviti bilo koji drugi proizvod pod imenom zlatarski sir izuzev stvarno ko proizvodi zlatarski sir", objašnjava Milanka Trtović iz Komarana.

Taj postupak, prema rečima Ljubenka Vjetrovića iz mlekare "Brđanka", omogućava da na tržištu njihovi proizvodi budu dosta vidljiviji, prepoznatljiviji, a samim tim i cena po kojoj bi se prodavalo znatno veća.

Sa gotovo 6.000 grla muznih krava, proizvodnjom sira na obroncima Zlatara, Javora, Murtenice i Čemernice, bavi se oko 500 domaćinstava. Od izrade elaborata do organizovanja proizvodnje, u postupak sertifikacije uključeni su vlasnici registrovanih objekata za proizvodnju i preradu mleka.

"U proces je ušlo 17 individualnih poljoprivrednih domaćinstava i četiri mlekare koje ukupno dnevno prerađuju oko 10.000 litara mleka, što je prevedeno na proizvodnju zlatarskog sira negde tonu do tonu i po na dnevnom nivou", ističe Milinko Šaponjić, savetnik za poljoprivredni i ruralni razvoj Nove Varoši.

Marijana Đokić, rukovodilac Odeljenja za LER Nova Varoš, naglašava da im predstoji da u narednom svi zainteresovani proizvođači uđu u postupak sertifikacije kako bi dokazali da već proizvode zlatarski sir po standardima iz elaborata.

Na korak do cilja uslediće višemesečna, zvanično kontrolisana proizvodnja, a onda, kako se očekuje početkom naredne godine, i sertifikat koji će potvrditi autentičnost zlatarskog, punomasnog sira sa ovog podneblja.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4162172/zlatarski-sir-sertifikacija.html

Ambasada Kraljevine Holandije, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Privredna komora Srbije pozivaju Vas na Webinar PIB projekta - Holandske preporuke proizvodnji u sektoru jagodastog voća (i trešnje) u Srbiji.

Projekat, koji je rezultat višegodišnje saradnje Srbije i Holandije u ovoj oblasti, finansiran je od strane Vlade Kraljevine Holandije i sprovodiće se u Srbiji naredne tri godine.

Projekat će se realizovati kroz tri osnovna stuba - saradnju državnih organa (inspekcijskih i stručnih službi), saradnju naučnih institucija i saradnju poslovnih subjekata.

Na vebinaru govore:

1. Marko Čadež, predsednik PKS

2. Gilles Beschoor Plug, ambasador Holandije u Srbiji
 

3. Veljko Jovanović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije

4. Kolinda Hrehorović, rukovodilica grupe za proizvodnju i tržište voća i povrća – Sektor poljoprivredne politike

5. Đorđe Petrović i Fred Evers, predstavnici PIB projekta
6. Geert Kits Nieuwen, ataše za poljoprivredu Ambasade Holandije u Srbiji

Jedna od aktivnosti je i organizacija demonstracionog polja u Zemljoradničkoj zadruzi ''Agro Eko Voće'' iz Arilja. Demo polje će služiti kao pokazni ogled kako se sa novim tehnologijama, primenjenim znanjem i uvezivanjem celog lanca proizvodnje može unaprediti kvalitet i kvantitet proizvodnje.

Prijavljivanje je na sledećem linku i uz sledeće šifre:

https://zoom.us/j/92662323678?pwd=UnNEa1AvK3IwZmZwcTNsOFdSdXAwdz09

Meeting ID: 926 6232 3678

Passcode: 587160

Izvor: https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/pks-webinar-holandija-2020-11-25

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30