Pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Aleksandar Bogićević, sa saradnicima posetio je Leskovac. Bogićević je obilazak započeo posetom gradonačelnika Leskovca Gorana Cvetanovića u njegovom kabinetu gde su razgovarali o stanju poljoprivredne proizvodnje u gradu, radu Poljoprivredne savetodavne stručne službe i subvencijama koje Republika i grad daju poljoprivrednicima. Nakon sastanka održana je konferencija za medije na kojoj je gradonačelnik Cvetanović istakao da je Leskovac grad čije ime je sinonim za ukusne i autentične poljoprivredne proizvode, ali i vredne i marljive nosioce poljoprivrednih gazdinstava čije porodične firme predstavljaju stožer leskovačke privrede.

“Drago mi je da smo danas dobili priliku da sa vama razgovaramo o daljem unapređenju uslova za bavljenje ovom važnom privrednom granom, možda u Leskovcu i najbitnijom, s obzirom na to da je na teritoriji grada Leskovca registrovano preko 15.500 aktivnih poljoprivrednih gazdinstava. Sledeći agrarnu politiku Vlade Republike Srbije i Ministarstva poljoprivrede, nastojimo da našim poljoprivrednim proizvođačima budemo solidna podrška. Uspeli smo da pridobijemo njihovo poverenje, koje je bilo poljuljano, a to pokazuje i prošlogodišnji rekordan broj prijavljljenih poljoprivrednika za subvencije grada za koje se prijavilo 994 proizvođača. Od 2013. godine do sada smo dali 6300 subvencija i 216,5 miliona dinara za povrtare, vinogradare, voćare, pčelare, stočare. Pomenuću i činjenicu da smo do sada udruženim snagama sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uspeli da rešimo mnoge probleme naših poljoprivrednih proizvođača i omogućimo im bolje uslove rada jer smo u atarske puteve, komasaciju i elektrifikaciju polja investirali preko 2 miliona evra, odnosno 250 miliona dinara.

Obraćajući se medijima pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević je rekao: “Zadovoljstvo mi je što sam u Leskovcu posle dve godine i moram da primetim da se Leskovac od moje poslednje posete dosta promenio i da je lepši i življi grad u kojem se radi za dobrobit svih njegovih građana. Došli smo da se upoznamo sa realizacijom programa za poljoprivredu. Kada svi radimo zajedno imamo ovakve rezultate. Što se tiče izdvajanja u Leskovcu za ovu godinu, planira se 40 miliona dinara i to je dobar iznos, a posebno je za pohvalu što je Leskovac uspeo da u toku pandemije poveća sredstva”. Bogićević je ovom prilikom nagalsio da  zadrugarstvo daje rezultate, jer poljoprivrednik kao jedinka i mala gazdinstava nemaju finansijsku moć da pokrenu neke veće ptipove proizvodnje, zato je važno da se udružuju, ali je još važnije da u gradu Leskovcu oni mogu da konkurišu za subvencije. Pored subvencija bitini su znanje i stručni saveti, zato su važne poljoprivredne stručne službe, instituti i fakulteti dodao je on.

“Dosta toga se može naučiti zahvaljujući savetima PSSS koje ministarstvo plaća a poljoprivrednici dobijaju besplatno. Svaka greška u poljoprivredi se skupo plaća tako da je važno iskoristiti mogućnosti koje im pružamo. Ponovo napominjem da je važno je i udruživanje preko zadruga jer se lakše dolazi do repro materijala ali i do kupaca, zato se nadam da ćemo imati još više uspešnih zadruga“ – rekao je na konferenciji pomoćnik ministra Bogićević.

Nakon konferencije gradonačelnik i pomoćnik ministra su posetili gazdinstvo Jovana Stojkovića u selu Navalin. Stojkovići raspolažu sa 30 hektara zemljišta, od čega na dva hektara imaju zasade krastavca i paradajza u plastenicima što im je glavna delatnost, gde se na oko 7 hektara upravo sadi paprika za ajvar i krompir na otvorenom, a preostalih 20 zauzimaju zasadi pšenice i kukuruza .Zatim su posetili i zadrugu Zelena zvezda direktora Đorđa Micića koja postoji od 2010. godine i okuplja osam zadrugara. Pretežno se bavi proizvodnjom povrća i to, paradajza, krastavca, zelene salate na oko 10 hektara zemlje. Godišnja proizvodnja ove zadruge iznosi oko 600-700 tona robe u zavisnosti od godine.

 

Izvor: RTS1 Ovo je Srbija

Muškatle su najpopularnije cveće kod nas i nema bašte ili balkona tokom leta na kome nema bar neki struk ovog cveta. U pitanju je biljka koja se lako održava, dobro podnosi vrele letnje dane i ne zahteva posebnu negu. Postoji više stotina vrsta ove biljke od uspravnih do visećih, a najčešće se gaje u saksijama i žardinjerama. Slapovi visećih muškatli najlepši su ukras svake terase bez obzira da li živite u gradu ili na selu.

 Rodom iz južne Afrike

Muškatla je biljka iz roda pelargonium i u zavisnosti od sorte mogu biti jednogodišnje ili višegodišnje biljke. Vode poreklo iz Kapske oblasti u južnoj Africi gde rastu u stenovitim oblastima okrenute ka jugu.  Osim što su izuzetno dekorativne i osvajaju svojim raskošnim bojama od tamno crvene, ljubičaste do bele, nežno roze i šarene, ovo cveće ima veoma prijatan miris, pa se često koristi u industriji parfema.

Muškatle vole plodno, neutralno do alkalno zemljište, a preporuka je da to bude mešavina zemlje ili tresetni supstrat u krupnim granulama. Prilikom sadnje mladica, savetuju iskusni baštovani, nemojte previše jako pritiskati zemlju oko biljke, jer muškatle vole rastresitiju podlogu koja dozvoljava cirkulaciju vazduha. Ukoliko ih sadite u saksijama ili žardinjerama vodite računa da biljci omogućite dobro dreniranje koje se postiže slojem šljunka na dnu saksije. Vegetativni proces kod ove biljke započinje kada spoljašnja temperatura dostigne minimum deset stepeni, pa je savet stručnjaka da ih ne iznosite na terase dok ne prođu kasni prolećni mrazevi, a najidealnije vreme je početak maja. Biljku zalivajte sipanjem vode u posudu ispod saksije i poželjno je jednom u dve nedelje dodavati malo tečnog đubriva u vodu za zalivanje kako bi biljka brže i bolje napredovala. U zavisnosti od sorte muškatle osim oblika i boje cvetova mogu imati i različite vrste listova od tamno zelenih do mesnatih listova koje imaju svetliju nijansu zelene. Muškatle poseduju žlezdane dlake na stablu i listovima koje sadrže aromatična ulja. Iako važe za cveće koje odlično podnosi sunce i letnje vreline, vodite računa koju sortu muškatle ste odabrali, jer postoje i one koje ne vole previše direktnog sunca, što će se odmah odraziti na cvetove koji će umesto jarkih imati jadnu, ispranu boju.

Trikovi za više cvetova

Muškatle cvetaju od kasnog proleća do jeseni, ali se vreme cvetanja može produžiti do prvih jesenjih mrazeva. Trik je da se u litar vode za zalivanje doda kap farmaceutskog joda koja će biljci omogućiti bolju razmenu kiseonika. Takođe, muškatle je dobro dva puta mesečno zalivati vodom u kojoj se nalazi prihrana za biljke na bazi fosfora koji podstiče cvetanje. Iskusni baštovani preporučuju da se muškatle umesto veštačkim đubrivom jednom nedeljno zaliju sa malo mleka koje sadrži potrebne minerale kao što su kalijum, kalcijum, fosfor i magnezijum koji će ojačati biljku i podstaći cvetanje. Naučnici su kod muškatli uočili i zanimljiv fenomen – cvetaju samo kada je temperatura vazduha najviše 30 stepeni. Čim živa u termometru pređe 30 podeok one prestaju sa cvetanjem, jer biljka štedi hranu neophodnu za preživljavanje.

U zavisnosti od sorte muškatle se razmnožavaju vegetativno putem reznica ili semenom i u tom slučaju, seme mora da bude sveže, jer brzo gubi  klijavosti. Ukoliko je u pitanju višegodišnja biljka krajem septembra uklonite sve preostale cvetove, a biljku orežite kako bi imala lep, grmolik oblik. Tokom zime muškatle čuvati u svetlog prostoriji u kojoj je temperatura od 7 do 10 stepeni, povremeno skratite vrhove izdanaka i štedljivo je zalivajte.

Borba protiv bolesti

Muškatle su prilično otporne na bolesti, a najčešće ih pogađa bakterijsko uvenuće. Listovi uvenu i izgledaju kao zatvoreni kišobrani, suše se i odumiru. Ukoliko se lišće ne odstrani na vreme bolest se prenosi na celu biljku. Kao preventiva protiv ove bolesti savetuje se da povremeno operete podmetač od saksije pre nego što ponovo zalijete cveće. Tokom vlažnog vremena, ali samo kod uspravnih sorti, može se pojaviti i rđa muškatli U pitanju je gljivična infekcija koja se ispoljava u vidu smeđih fleka na površini lista. Da bi se izbegla ova bolest savet je da se muškatle ne sade previše zbijeno kako bi biljke imale dobar protok vazduha, pravilno ih zalivajte i pažljivo uklanjajte delove  koje je bolest već zahvatila.

Pojedini baštovani primetili su i da se na listovima muškatli povremeno javljaju crvenkasti rubovi. To je znak da je bijlci  hladno i najčešće se događa kada je danju jako toplo, ali su noći hladne. Preporuka je da muškatle unosite uveče na toplo mesto, a vraćate na terasu ujutru sve dok noći ne postanu toplije.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Za desetak dana počeće setva šećerne repe. Iako proizvodnju u Evropi ugrožava jeftin šećer proizveden od šećerne trske, a uvezen iz Brazila, stručnjaci kažu da će repa u Srbiji biti posejana na nešto većim površinama nego prošle godine.

Bez obzira na okolnosti, ugledni ratar u Bečeju Nandor Kovač će, kao i svake godina, posejatu šećernu repu i to 25 hektara.

Šećerna repa je jedina kultura za koju ratari znaju koliko će im biti cena plaćena. Ove godine će 34 EUR za tonu repe platiti i Sunoko i Hellenik Sugar. I dok je pre deceniju tona šećera na tržištu bila i više od 700 EUR, sada je cena pala na nešto više od 300 EUR.

Generalni direktor kompanije Sunoko, koja u svom vlasništvu poseduje šećerane u Vrbasu, Kovačici i Pećincima, Slobodan Košutić kaže da ratari profit mogu obezbediti samo većom proizvodnjom.

- Poređenja radi, evropski proizvođači šećerne repe u Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji i Poljskoj, dobijaju od 13 do 14 tona šećera po hektaru. Mi smo prošle godine ostvarili osam, a izazov nam je da postignemo 10 tona po hektaru - izjavio je Košutić.

Kompanija Sunoko je sa proizvođačima ugovorila proizvodnju šećerne repe na 27.000 hektara.

Hellenik Sugar će repu primiti sa 12,5 hiljada hektara, a prerađivaće je u šećerani u Crvenki, dok će ona u Žablju, kao i prošle godine, ostati van pogona.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3193119/ove-godine-cena-za-tonu-secerne-repe-34-eur

"Napravili smo ogromne pomake u saradnji sa NR Kinom", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon sastanka sa ambasadorkom Čen Bo."Srbija je 15 puta povećala izvoz u Kinu u poslednjih pet godina, to je ogroman rezultat za nas", istakao je Vučić.

Vučić je istakao da je saradnja dve zemlje zasnovana na principima iskrenog prijateljstva, solidarnosti i poštovanja.Kina je sada treći spoljnotrgovinski partner Srbije, dodao je predsednik Srbije. Kako je rekao, podigli smo razmenu u sferi poljoprivrede sa 29 na 55 miliona evra ali tu je još uvek ogroman potencijal.

Postoje kineske kompanije koje su zainteresovane za investicije u poljoprivredu Srbije, kazao je Vučić.

Istakao je da Srbija u Kinu izvozi kukuruz, jabuke, meso... ali da će da insistira da ne izvozimo samo sirovine već da dođu kompanije koje bi ovde i proizvodile.

"Dogovorili smo izvoz jagnjećeg i goveđeg mesa, za kukuruz, čekamo poslednje dozvole za izvoz jabuka i, nadam se, kada prođe afrička kuga, da rešimo problem oko svinjskog mesa”, rekao je Vučić.

"Čekamo dozvole za suvu šljivu, ali tražili smo da nađu kompanije koje bi u Srbiji radile viši stepen prerade, da ne izvozimo sirovine", dodao je Vučić.

Prema njegovim rečima, imamo visoke logističke troškove pri izvozu u Kinu, ali danas su razgovarali sa predstavnicima kineske železnice, kako bismo značajno snizili cenu naših proizvoda na teritoriji Kine.

"Zamolili smo da dobijemo carinske stope na kineskom tržištu kakve imaju Novi Zeland i Argentina, tada bismo bili mnogo konkurentniji i pomogli bismo našim poljoprivrednim izvođačima", kazao je Vučić.
Osim u poljoprivredu, očekuju se nove velike investicije iz Kine: u sepptembru 474 miliona evra ulaganje u timočki rudnik, Ling Long u Zrenjaninu, početak rada fabrike u Nišu pre kraja godine... "Kompanija Mint će u aprilu ili maju otvoriti pogon u Loznici, počinje proizvodnja, a oni žele da grade i novu fabriku u Šapcu, to je velika vest za ceo mačvanski region“, rekao je.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2021&mm=03&dd=06&nav_id=1822258

Odgovarajući na pitanja novinara u Palati Srbija, nakon sastanka sa ambasadorkom Kine Čen Bo, predsednik Vučić je prokomentarisao svoju raniju izjavu da da mu se ne sviđa vino Istarska malvazija.

- Nekome smeta to što se meni ne dopada jedna sorta vina. Zbog toga bi trebalo da ozbiljno budem kažnjen, da se nama zabrani da mislimo, da imamo ukus i da moraju posebne procedure da prođu naše nepce, usna duplja, jezik, da bismo morali da imamo drugačiji nos.

- Ko smo mi da smemo da izražavamo drugačije mišljenje? Treba da budemo kažnjeni, najbolje je da to bude Haški tribunal kada sam ja u pitanju, jer tvrdim i stvarno mislim da su srpska vina bolja. Ponosan sam na srpska vina- rekao je predsednik.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/drustvo/971958/treba-goni-haski-tribunal-vucic-srpska-vina-bolja-ponosan-sam-njih

 

Značaj poljoprivrede u vreme pandemije je veliki i ulaganje u nju obezbeđuje rast BDP-a istakao je ministar Branislav Nedimović i najavio isplatu subvencije od 4.000 dinara po hektaru u narednih 15 dana. Tada će biti isplaćeno 70 miliona evra na račune poljoprivrednih gazdinstava pojasnio je resorni ministar koji je govorio na konferenciji AGRO BELGRADE 2021.
“Mi imamo ove godine više novca za subvencije nego prethodnih godina. I podsetiću vas samo da smo prošle godine isplatili 11,5 milijardi dinara za mere ruralnog razvoja. To su vam traktori, mašine, sistemi za navodnjavanje i sve ostalo. A godinu pre toga je bilo 6,5 milijardi. Dakle, došlo je skoro do 100% više izdvajanja za subvencije i sad imamo državne mere, plus imamo novi konkurs koji radimo sa Svetskom bankom od 38 miliona dolara”.

Konferencija je dostupna u celosti na linku: https://www.youtube.com/watch?v=PskwR9ZyRj4 

Prošle godine poljoprivredni sektor zabeležio je rekorde u spoljnotrgovinskoj razmeni i značajno je uticao na BDP države rečeno je na konferenciji kao i da je izvoz u 2020. godine iznosio 4,13 milijardi dolara dok je suficit u agrosektoru dostigao 1,8 milijardi dolara.



Sekretar za poljoprivredu Grada Beograda Milinko Veličković rekao je da Beograd iz godine u godinu povećava iznos sredstava namenjen podsticajima u poljoprivredu: "Subvencije su 2013. iznosile 20 miliona dinara, a ove godine i pored pandemije ukupno ćemo uložiti 200 miliona. Podelićemo 100 traktora u Beogradu, koji posle Vojvodine ima najviše poljoprivrednog zemljišta. Čak 250.000 hektara zemljišta je obradivo i to nas obavezuje da vodimo računa o poljoprivredi" rekao je Veličković. On je najavio da će u narednih 10 dana biti raspisana četiri konkursa za podsticaje: za nabavku mašina i traktora, za stočartstvo, odnosno nabavku junica i umatičenih stada ovaca i koza, podsticaj za voćartstvo i povrtarstvo i za pčelarstvo.
Skupu se video linkom obratila i direktorka USAID kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj Šenli Pinčoti koja je naglasila da se značaj poljoprivrede u Srbiji ogleda u činjenicama da je ona prošle godine činila 15 procenata BDP-a i da je u poljoprivredi angažovano 15 procenata od ukupnog broja zaposlenih: "Međutim, ima mesta za poboljšanje. Kako bi se ubrzao rast, agrobiznisi mogu da unaprede kvalitet svojih proizvoda, pobojšaju izvoz i osvoje nova tržišta. Lideri na tom putu su proizvođači voća i povrća, s obzirom na to da potražnja za svežom i zdravom hranom raste globalno", rekla je Pinčotijeva. Dodala je da zapadna tržišta nude mogućnosti za agrobiznise uz usvajanje novih standarda, inovativnost i stvaranja novih partnerstava, u čemu USAID pomaže. U stručnom delu konferencije razgovarano je o perspektivama izvoznih tržišta voća i povrća, potencijalu jabučastog i koštičavog voća i sadnog matarijala, modelima finansiranja agrobiznisa u Srbiji u 2021. i naprednim tehnologijama u voćarstvu i povrtarstvu.


Govorivši o finansiranju poljoprivrede Branko Greganović, predsednik NLB Banke koja je nedavno kupila Komercijalnu banku je rekao: ” Mi smo poslednjih sedam godina ozbiljno i odgovorno pristupili agro sektoru i pozicionirali se u grupu najjačih banaka. Mi verujemo u taj segment srpske ekonomije i nudimo sve oblike finansiranja a poseban akcenat smo dali na finansiranje opreme i kupovinu zemljišta. Uz saradnju sa velikim distributerima u prilici smo da pružimo kvalitetniju podršku poljoprivrednicima. Integracijom sa Komercijalnom bankom mi ćemo postati banka broj jedan što se tiče poljoprivrede a svakako ćemo podržati inicijativu Ministarstva poljoprivrede i Svetske banke“. On je naglasio da finansiranje poljoprivrede u značajnoj meri zavisi i od države a to se u prethodnoj godini itekako vidi:“ Nema značajnijeg dela poljoprivredne proizvodnje koji mi ne podržavamo, bilo samostalno ili uz mere države“. Greganović je još dodao da su agro savetnici banke i u svakom trenutku sa poljoprivrednicima na polju gde im uz najbolje finansijske savete pomažu da unaprede poslovanje gazdinstva. On je zaključio da NLB banka može u saradnji sa lokalnim i nacionalnim nivoima vlasti pomoći poljoprivrednicima da lakše dodju do sredstava i ispunjavanjavanja uslova koji im na prvi'' pogled možda nisu dostižni.''

"Agro Belgrade ima za cilj da postane centralno mesto za razmenu znanja, iskustava i poslovnih prilika u ovom delu Evrope za oblasti voćarstva, vinogradarstva i povrtarstva.
Ove godine se usled okolnosti izazvanih virusom Covid 19, održala online konferencija bez izlaačkog dela. Fokus je na edukaciji i širenju znanja koja se tiču uspešnog agro poslovanja u Srbiji tokom 2021. godine. Posebno je važno informisati ljude o modelima finansiranja agro biznisa, sobzirom na to da podsticaji postoje, a nedovoljno se koriste. Zato je ovo jedna od važnih tema ovogodišnje konferencije" rekao je Vladimir Živanović, direktor maifestacije AGRO BELGRADE dodao da se u drugom delu godine planiara organizacija dvodnevnog Agro Belgrade berry business forum dok je centralni sajamski događaj zakazan za 27.-29- januar 2021. godine na Beogradskom sajmu.
 
 

Srbija poslednjih godina mnogo ulaže u nove zasade vinograda i proizvodnju vrhunskih vina. U svetu se traže nove arome što je šansa za naše autohtone i odomaćene sorte. U vinogradima je sve više prokupca i tamjanike, kao i zlatnih medalja na svetskim konkursima za vina od tih sorti.

Naša autohtona sorta sa najdužom istorijom, prokupac, rasprostranjena je u Župi ali i regionu. Zovu ga "crnka", "kameničanka", "rskavac", "skopsko crno".

Prokupac je prinosna sorta koja se gajila na tradicionalnom župskom čokotu – gidži, ali se uspešno prilagodio i savremenim sistemima. Naši stari srpski vinari i kombinati prokupac su koristili za spravljanje ružičastih vina, vinjaka i kupaža.

Slavica Todić sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu kaže da su viša stabla prihvatljivija za intenzivniju proizvodnju.

- Stablo je nešto više i gaji se u špalirima i redovima. To je nešto što ne narušava kvalitet grožđa. Ti novi oblici su vrlo prilagodljivi za intenzivniju proizvodnju, primenu mehanizacije, da to bude isplativije i ekonomičnije - navodi Todićeva.

Vinar iz Župe Lazar Lazarević navodi da se opredelio za autohtone sorte prokupac i tamjaniku.

- To je u planu i što se tiče zasada novih vinograda. Opredelilo nas je to što smo iz Župe. To su naše dva sorte koje ovde najbolje rađaju i koje ovde imaju veliku perspektivu i budućnost" naglašava Lazarević.

Proizvodnja grožđa i kasnije vrhunskih vina postaje sve unosniji posao. To je prilika i za upošljavanje ljudi raznih profila. Novi vlasnici ulažu u nove ali i u osavremenjavanje već postojećih vinograda.

- Ispostavilo se da vinograd ima jedan fini teroar i finu ekspoziciju iako nije po knjizi i teoriji. Daje odlično grožđe i mi smo bili u prilici da napravimo i jako dobro vino - ukazuje vnar iz Topole Vladimir Živanović.

Vlasnici naših vinoteka ističu da je tokom prošle, godine korone, prodaja bila zadovoljavajuća i da su se posebno tražile autohtone, lokalne srpske, ali i regionalne sorte. Ta autentičnost može biti šansa ka probirljivom svetskom kupcu, koji je zasićen poznatim, pre svega, francuskim sortama grožđa i vina.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3193249/traznja-za-novim-sortama-vina-u-svetu-sansa-za-domaci-prokupac-i

Potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović sastao se danas sa ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država g. Entonijem Godfrijem. Glavna tema sastanka bila je dalje unapređenje poljoprivredne saradnje, posebno u oblasti organske hrane koja svake godine beleži nove rekorde, kako u proizvodnji, tako i u izvozu.

Proizvođači iz Srbije su tako u 2020-oj godini zabeležili veći izvoz za čak 30% u odnosu na 2019-tu godinu. Upravo su SAD jedna od zemalja u koje se srpska organska hrana sve više izvozi, pre svega voće, poput smrznutih malina, kupina i suvog voća.

Povoljni uslovi za izvoz velikog broja (oko 5000) industrijskih i poljoprivrednih proizvoda u SAD, bez carine, je svakako dobra poslovna prilika za srpske proizvođače na čijem jačanju i plasmanu robe će se u narednom periodu zajedničkim naporima Srbije i SAD dodatno raditi.

Izvor:http://www.minpolj.gov.rs/amerika-dobro-trziste-za-srpsku-organsku-hranu/

Ruže najbolje cvetaju u Srbiji i na jugu Francuske

Srbija je prošle godine izvezla ruža u vrednosti 2,5 miliona evra, a prema ocenama evropskih stručnjaka, naša zemlja i jug Francuske najbolja su podneblja za gajenje ove vrste cveća. Da bi se srpski proizvođači cveća i ukrasnog bilja bolje pozicionirali na svetskom tržištu i povećali izvozni učinak, neophodni su dodatni podsticaji, veći zasadi i najsavremenije tehnologije proizvodnje, ističe Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS).

„Najznačajniji regioni za proizvodnju cveća i ukrasnog bilja su sever Vojvodine, okolina Šapca, Ljiga, Trstenika, Kruševca, Sremčice i Velike Drenove“, kaže Bogunović. Objašnjava da su Srbija i jug Francuske najbolja podneblja u Evropi za gajenje ruža, jer imaju skoro identičnu mikroklimu, veliki broj sunčanih dana i kvalitetno zemljište.

Ruže najbolje cvetaju u Srbiji i na jugu Francuske

Bogunović je podsetio da je resorno ministarstvo poljoprivrede na predlog članica Grupacije proizvođača cveća i ukrasnog bilja PKS, usvojilo nekoliko inicijativa koje se odnose na subvencionisanje proizvodnje ruža i regulisanje statusa proizvođača cveća. To će, po njegovim rečima, doprineti bržem razvoju ove grane privrede i većoj spoljnotrgovinskoj razmeni.
Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene Srbije sa svetom cveća i drugog ukrasnog bilja u 2020. godini dostigla je 19,4 miliona evra. Srbija je u svet izvezla 4,2 miliona evra ili 2,7 tona, a uvezli smo cveća i ukrasnog bilja za nešto više od 15 miliona evra ili 6,7 tona .
Srbija je najviše cveća izvozila u Evropsku uniju, 51 odsto ukupnog izvoza, zatim u Rusiju, Belorusiju i Kazahstan. Petina izvoza plasirana je na tržišta CEFTA regiona.
Najviše cveća uvozimo iz EU i to iz Holandije, Italije i Slovenije, ali nam stiže i sa afričkog kontinenta iz Etiopije i Kenije, odakle uvozimo uglavnom sveže ruže za bukete. Najviše se uvoze sadnice orhideja, zumbula, narcisa i lala i sečeno cveće poput hrizantema, ljiljana i ruža iz Holandije.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31