Januar je otpočeo niskim temperaturama, padavinama, sa dosta snega. Kasnije temperature su se stabilizovale oko nule. Padavine, kiša, sneg, susnežica sve je to što karakteriše januar. Valjda će se nadoknaditi nedostatak padavina tokom jeseni. Ulaska u parcele u januaru nije bilo, ili vrlo retko.
„Prva nedelja kada se može raditi u parceli” je rečenica koja se vezuje za mesec februar, retko početak marta i setvu jarih kultura kao što je stočni grašak, stočna grahorica, a i ovas. Šta nam to govori. Pa da smo osnovnu obradu morali uraditi ranije tokom jeseni i početkom zime. U toj nedelji kada se može ući u parcelu mi radimo predsetvenu pripremu i izvodimo ako je moguće setvu jare kulture.
Tačno vreme setve u tom periodu niko ne može unapred po datumu reći, pošto može biti mraza, snega, leda ili nekih drugih padavina koji sprečavaju izvođenje poljoprivrednih radova. Ova rečenica takođe sprečava čuveno pitanje „kako sejati stočni grašak u drugoj polovini februara ako je napolju -5°C“. Najznačajnije ratarske krmne kulture koje naši stočari trebaju da seju su lucerka, crvena detelina, sudanska trava, krmni sirak, stočni grašak i grahorica. Sve one zauzimaju oko 8% obradivog zemljišta, što je zaista malo. Takođe njihovim uvođenjem mi uvodimo i neophodni plodored sa više
kultura.Ove krmne kulture se koriste kao sveže seno, silaža ili senaža. Pored tih malih površina veliki problem je neodgovarajuće zemljišta po svom kvalitetu, a naročito po svom pH koji je nizak na većini parcela ispod Save i Dunava i što ograničava setvu lucerke i crvene dateline. Zbog toga treba sejati veće površine pod stočnim graškom koji podnosi niže vrednosti pH i to naročito za dobijanje zelene krme. Lucerku ne treba sejati na parcelama koje nisu plodne, koje su plitke i sa niskim pH. Sve ovo važi i za crvenu detelinu samo malo blaže. Stočni grašak je jednogodišnja biljka koju treba sejati kako zbog dobijanja velike količine zelene mase, a ona je od 30-50t/ha tako i što ga stoka rado jede. Koristi se kao zelena krma ili kroz silažu i senažu. Imavisok sadržaj vitamina,mineral i proteina.
Rano se skida pa ako je godina povoljna (ima dosta padavina), ili postoji navodnjavanje postoji i mogućnost druge žetve na istoj parceli. Na istu parcelu ga sejati posle 3-4 god, dolazi posle suncokreta, strnih žita. Dobar je predusev za strnine i okopavine. Osnovna obrada se obavlja na dubinu od 22-25 cm, što je pre moguće kako bi se sačuvala vlaga koja je došla padavinama u kasno jesenjem i zimskom periodu. Savremena poljoprivredna proizvodnja zahteva da uradimo agrohemijsku analizu zemljišta i na osnovu dobijene preporuke primenimo kompleksna mineralna i azotna đubriva. I to je jedino ispravno, ali pošto mnogi naši poljoprivredni proizvođači to ne rade iako je besplatno ako su registrovana poljoprivredna gazdinstva evo okvirne preporuke.
Istovremeno sa osnovnom obradom uneti 60-80 kg/ha fosfora (P₂O₅) i 70-90kg/ ha kalijuma (K₂O). Predsetveno uneti do 30kg/ha azota(N) .Ponavljam ovo je samo okvirno.  Najraniji rok za setvu jarog stočnog graška je 20 februar. Pre toga ne bi trebalo izvoditi setvu. Retke su godine kada vredni poljorivredni proizvođači ne uspeju da poseju stočni grašak do kraja februara ili početkom marta. Treba se potruditi da se stočni grašak poseje u prvoj nedelji poljoprivrednih radova kako bi se izbegao eventualno poguban uticaj kasnijih visokih temperatura i mogući period bez padavina.
Setva se obavlja na međuredni razmak od 12,5cm, na dubinu od 4-5 cm. Količina semena je ona koju je preporučio proizvođač. Za većinu sorata koje se gaje za proizvodnju krme količina semena je oko
150-160 kg/ha, a ako se koristi potporni usev on čini 15-20 % količine semena i kod nas je to najčešće ovas, ređe ječam. Kosi se za zelenu krmu pri kraju cvetanja, početak formiranja mahuna, za silažu
ga kosimo u fazi mlečno voštane zrelosti odnosno kada je procenat suve materije 25-28 %. Naši stočari trebaju da seju veće površine pod stočnim graškom ne na uštrb drugih krmnih kultura. Moja je preporuka da to budu površine pod žitaricama u koje će ući i stočni grašak. Može se gajiti i na kiselim zemljištima koja nisu plodna, koja nisu duboka, koja nisu strukturna, ukratko koja su kao većina naših zemljišta.Na taj način će dobiti zelenu krmu sa površina koje za to nisu ranije korišćena i čija proizvodnja nije skupa.
Jara grahorica se može sejati i na manje plodnim zemljištima. Setva jare grahorice se istovremeno obavlja kada i stočni grašak, sa količinom semena od oko 120 kg/ha u smeši sa potpornim usevom, na
dubinu od 3-4 cm. Međuredni razmak je 12,5 cm preporuka je da se posle setve obavi valjanje lakim valjcima. Odlično podnosi kasne mrazeve. Prinos zelene mase je od 40-50 t/ha. Eto,poštujmo termin „prva nedelja radova“ i preporučenu agrotehniku i imaćemo koliko toliko siguran prinos ranih jarih kultura.

Izvor:Agrobiznis magazin

Uz mnoštvo zastarelih propisa i papirologije koje smo već zaboravili, došao je red da elektronska uprava uđe i u sektor poljoprivrednih subvencija. Prema rečima ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, Branislava Nedimovića, u ovoj godini će se raditi na uspostavljanju sistema E-agrar, koji bi trebalo da olakša komunikaciju poljoprivrednika sa resornim ministarstvom.
„Uz pomoć ovog sistema poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i kompanije moći će da se registruju ili obnove status u elektonskom obliku, kao i da dobijaju direktna plaćanja elektonskim putem“, kazao je on na predstavljanju „Sive knjige“ Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u kojoj su preporuke za pojednostavljenje uslova poslovanja i smanjenje sive ekonomije u Srbiji.
Kako je istakao, uvođenjem novog elektronskog sistema poljoprivrednici će sve što je za njih važno moći da urade bez odlaska na šalter i prikupljanja papira. „Pilot mera u okviru ovog projekta počeće
već u aprilu u delu koji se odnosi na stočarsku proizvodnju, kako bi sistem bio testiran“, kazao je Nedimović. On je istakao značaj zakona koji omogućava elektronsko prijavljivanje sezonskih radnika, a koji je u primeni od ove godine. Naveo je da su izdata prva rešenja i da se potvrdilo da sistem funkcioniše.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je novi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi („Službeni glasnik RS“ broj 104/2018 od 28.12.2018 godine). Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi i način ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi, kao i obrasci zahteva za ostvarivanje tih podsticaja. Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi ostvaruje na osnovu zahteva koji podnosi Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede –Upravi za agrarna plaćanja na adresu Bulevar kralja Aleksandra 84, 11050 Beograd. Uz zahtev za podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi za grla predata klanici podnosi se prijemnica za otkupljena grla sa specifikacijom grla za koje se podnosi zahtev overena od strane klanice i nadležnog veterinarskog inspektora.
Lice koje podnosi zahtev ostvaruje pravo za na podsticaje u stočarstvu za tov junadi za najmanje tri grla tovne junadi po podnetom zahtevu, dok se pravo na podsticaje u stočarstvu za tov svinja ostvaruje za najviše 5.000 grla tovnih svinja po registrovanom pljoprivrednom gazdinstvu u toku jedne kalendarske godine. Podsticaji za tov stoke mogu da se ostvare ako se podnese zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje za tov junadi, tov svinja,tov jagnjadi i tov jaradi za svaku godinu od 1. februara do 31. jula tekuće kalendarske godine i ako su grla predata klanici ili izvezena
u periodu od 1. jula prethodne kalendarske godine do 30. septembra tekuće kalendarske godine.
U 2019. godini zahtev za podsticaje podnosi se u propisanom roku ako su grla predata klanici ili izvezena u periodu od 01. oktobra 2018. godine do 30.juna 2019. godine. Zahtev za podsticaje podnosi se posebno za svaku vrstu tovnih grla, s tim da se za istu vrstu tovnih grla podnosi najviše do tri zahteva u gorenavedenom periodu, a za isto grlo zahtev za podsticaje može da se podnese jednom za jednu kalendarsku godinu, po završetku tova. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestao je da važi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov
jagnjadi i tov jaradi („Službeni glasnik RS”, br. 111/15, 9/16, 110/16 i 44/18 – dr. zakon).

Izvor: Agrobiznis magazin

Smanjenje populacije divljih svinja najvažnija je mera u sprečavanju pojave zarazne bolesti afričke kuge kažu stručnjaci i nadležni i napominju da bi naročito manji farmeri trebalo da vode računa o biosigurnosnim merama, odnosno podignu ih na viši nivo.Takođe je važno da se na vreme i pravilno odreaguje na prvu sumnju na ovu bolest kod životinja i da lovovi ne budu grupni.

Na teritoriji Srbije za sada nije registrovana pojava afričke kuge svinja, ali su ipak na snazi preventivne mere budući da za to postoji opasnost jer se radi o vrlo zaraznoj bolesti. Naime, Ministarstvo poljoprivrede donelo je naredbu o odstrelu divljih svinja kako bi se sprečila pojava bolesti, a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da je plan da se u naredna dva do četiri meseca populacija divljih svinja redukuje za čak 70 odsto.

Nedimović je za Tanjug rekao da higijensko-zdravstveni odstrel neće ugroziti opstanak populacije divljih svinja, te da je ta mera neophodna kako bi se što više redukovao broj eventualnih prenosilaca virusa afričke kuge.

"Nema leka za afričku kugu svinja, takav lek na svetu ne postoji. Gde god se pojavi bolest mora doći do eutanazije", rekao je Nedimović.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Nenad Budimović rekao je za Tanjug da je jedna od mera da se ova bolest suzbije smanjenje populacije divljih svinja gde se virus održava i brzo mutira.

"Ne postoji vakcina protiv ove bolesti koja je opasna za domaće i divlje svinje, i nanosi veliku ekonomsku štetu, dok po ljude srećom, nije opasna" rekao je Budimović.

Kako kaže, u graničnim područjima, naročito kod zemalja kod kojih je registrovana pojava bolesti, Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj može da se smanji populacija domaćih svinja otkupom žive stoke, i samim tim i mogućnost da se unese virus.

Kretanje divljih svinja, kaže, ne može da se kontroliše i jedino što ih zaustavlja u daljem kretanju su prirodne prepreke - šume, reke. Za ovu bolest, navodi, specifično je i to da nema pravila gde će se pojaviti.

"Naši farmeri treba da znaju da je bitno da biosigurnosne podignu na viši nivo, da nema kretanja i da se ne dozvoljava da neko uđe u objekte", objašnjava Budimović.

Kako kaže, više su ugrožena manja domaćinstva gde su te mere manje zastupljene, dok je za očekivati da velike farme sigurno sprovode te mere.

"Odstrel divljih svinja jeste možda drastična, ali jedna je od dobrih metoda jer mora da se smanji populacija divljih životinja koji su nosilac i faktor prenosa bolesti", kaže Budimović.

Šef Katedre za zarazne bolesti životinja Veterinarskog fakulteta u Beogradu Miroslav Valčić napominje da je veoma važno kako će se reagovati kad se pojavi prva sumnja i da je bitno da se uzorak što pre odnose do nadležnog instituta kako bi se utvrdilo da li je reč o bolesti afričke kuge ili nekoj drugoj.

"Važna je prva sumnja ali i brzina dijagnostike kako bi se sprovele dalje mere", rekao je profesor Valčić.

Predsednik Lovačkog saveza Srbije Bratislav Ćirković rekao je da se afrička kuga svinja pojavila u svim okolnim zemljama, a da posebno brine pojava u Rumuniji, u graničnim delovima sa Srbijom.

Budući da je najvažnija i najefektivnija mera smanjenje fonda divljih svinja, to ne treba da brine jer, objašnjava, postoje reprocentri za proizvodnju divljih svinja pa da neće biti problema da se matični fondovi kasnije vrate na staro stanje.

"Nije pitanje da li će biti pojave ove bolesti, već kada", kaže Ćirković za Tanjug i dodaje da su se Uprava za veterinu, Uprava za šume, Lovački savez na vreme pripremali za to i lovce edukovali kako da postupe u slučaju da primete uginule jedinke, i da o tome obaveste veterinarske institute.

Lovački savez međutim, preporučuje i da se ne obavljaju grupni odstreli jer može doći do migracije divljih svinja, već da se organizuju pojedinačni lovovi naročito na području Vojvodine.

"Pored toga važna je i edukacija ljudi koji žive na selu i imaju manje ili veće farme svinja", rekao je sagovornik Tanjuga. Takođe dodaje da i oni koji se bave nomadskim čuvanjem posebnih sorti svinja, poput mangulice, treba da obustave to jer i domaće svinje mogu da budu veliki prenosioci ove bolesti.

U cilju suzbijanja i sprečavanja širenja zarazne afričke kuge svinja u Srbiju, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede izdalo je pre dvadesetak dana naredbu o preduzimanju mera koje se prevashodno odnose na strogu kontrolu prometa i uvoza živih svinja i proizvoda svinjskog porekla u zemlji. Među merama je sprečavanje prodora mesa, prerađevina i svega ostalog iz zemalja koje imaju taj problem, a što može ugroziti životinjski svet.

Prema naredbi koju je izdalo resorno ministarstvo, uvozna dozvola može da se izda ako ne postoji rizik po zdravlje životinja što se utvrđuje u skladu sa Zakonom o veterinarstvu i Direktivom Uprave za veterinu kojom je jasno precizirano postupanje po svakom zahtevu.

Naredbom se zabranjuje slobodan uvoz i provoz pošiljaka poreklom iz zemalja ili područja zahvaćenim afričkom kugom svinja, a za svaki konkretan slučaj izdaje se uvozna dozvola.

Afrička kuga svinja je zarazna virusna bolest domaćih i divljih svinja koja se prenosi kontaktom zaraženih sa zdravim svinjama, kontaminiranom hranom i vodom, odećom i obućom, inficiranim predmetima i opremom, prevoznim sredstvima, stajnjakom, glodarima, insektima.

Izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/208571/Nije-pitanje-da-li-ce-se-pojaviti-africka-kuga-svinja-vec-kada.html

Srbija je rešila da se obračuna sa voćarskom mafijom, koja zbog svojih mutnih radnji šteti ugledu Srbije zloupotrebljavajući sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom!Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i drugim nadležnim službama sprovelo opsežnu akciju u kojoj je uhapšeno 59 osoba, što je, kako ističu, nastavak totalne i beskompromisne borbe protiv svih koji ugrožavaju nacionalne interese i privilegovan položaj Srbije na najznačajnijim svetskim tržištima, među kojima je i tržište Ruske Federacije.
- Policija je uhapsila pet osoba osumnjičenih da su uvozile voće iz Grčke, izrađivali za njega lažnu dokumentaciju i potom ga, kao proizvode srpskog porekla, prodavali na tržištu Rusije. Zbog sumnje da su počinili krivično delo pranje novca time što su pomogli u sačinjavanju lažne dokumentacije, nadležnom tužilaštvu privedena su i 54 poljoprivredna proizvođača sa teritorije Beograda, Kragujevca, Smedereva, Smederevske Palanke, Topole - saopštio je MUP.Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je za Kurir rekao da će ovakve akcije "imati stalno, dok god se neko pravi pametan" i podsetio na onu od pre nekoliko meseci, kada je privedeno više od 80 osoba zbog krijumčarenja voća na tržište Carinskog saveza.
- Mi smo to presekli, tako da nema štete u tom smislu po sporazum, zato to i radimo da ne bi nastala šteta. Da ne radimo ovo, bio bi narušen ugled Srbije, mi na ovaj način poboljšavamo ugled tako što sprečavamo ljude da krijumčare. Voćarskoj mafiji se mora stati na put! Sporazum sa Rusima povodom izvoza voća i povrća od strateške je važnosti za našu državu, tu imamo najbolje tržište - istakao je Nedimović.

Kako je naveo MUP, u poslednjoj akciji uhapšeni su odgovorno lice preduzeća "Coja promet" A. C. (63) i zastupnik tog preduzeća A. C. (36), odgovorna lica preduzeća "Citrum AKZ" N. C. (37) i Z. C. (62), kao i odgovorno lice firme "D&B trans" B. K. (42), i navedeno da je "Coja promet" pribavio protivpravnu imovinska korist od oko 105 miliona dinara.Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić kaže za Kurir da se zbog minorne zarade pojedinih firmi koje se bave ilegalnim radnjama uništava srpski sektor voća:
- Ovde se radi o poverenju i mogućnosti uvođenja embarga na korišćenje bescarinskog izvoza, što bi bila ukupna nacionalna šteta koja bi pogodila sve naše proizvođače i izvoznike. Sve zbog reeksporta proizvoda iz drugih zemalja preko srpskih firmi na rusko tržište. Poverenje može biti poljuljano i praktično mogu da uvedu moratorijum na izvoz pojedinih proizvoda u određenom vremenskom periodu za bescarinski izvoz.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3208863/akcija-mup-i-ministarstva-poljoprivrede-pohapsena-vocarska-mafija

Na 41. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, „Dunav osiguranje“ je na štandu Kompanije, u Hali 1, predstavilo Zimsku akciju: veliki popust na onlajn kupovinu polise putničkog zdravstvenog osiguranja (PZO) od čak 25% i pogodnosti za kupovinu polisa za PZO, paket putnog osiguranja, pomoć na putu i „Zimsku čuvarkuću“ na svim prodajnim mestima. Popust 25% za onlajn kupovinu polise za putničko zdravstveno osiguranje U izjavi medijima Nemanja Petrović, direktor Direkcije za prodaju neživotnih osiguranja u „Dunav“-u predstavio je pogodnosti online polise : -Posvetite se izboru destinacije i pripremi za putovanje, ali ne zaboravite ni „prijatelja na putu“ – polisu putničkog zdravstvenog osiguranja (PZO) „Dunav osiguranja“, koju možete kupiti preko interneta, iz svog doma, automobila, kancelarije, bez odlaska na prodajno mesto Kompanije. Tako štedite i vreme i novac, polisu dobijate čak 25% jeftinije! Onlajn kupovinu individualne, porodične ili polise PZO za više putovanja možete obaviti jednostavno, klikom na link: www.dunav.com/kupi-online/ Zimska akcija na prodajnim mestima Na svim prodajnim mestima Kompanija odobrava i sledeće popuste pri ugovaranju putničkog zdravstvenog osiguranja, odnosno paketa putnog osiguranja: - 10% na premiju PZO za poslovna ili turistička putovanja u inostranstvo koja ne traju duže od 30 dana, - 15% popusta na premiju paketa putnog osiguranja ukoliko se zaključuje samo osnovno osiguravajuće pokriće (putničko zdravstveno osiguranje, osiguranje od posledica nesrećnog slučaja – nezgode, te osiguranje od građanske odgovornosti), i - 20% popusta na premiju osiguranja u slučaju ugovaranja jednog ili oba dopunska pokrića (osiguranje od otkaza putovanja i osiguranje prtljaga), za poslovna ili turistička putovanja u inostranstvo koja u kontinuitetu ne traju duže od 90 dana, ističe Petrović. Uz zaključenu polisu za PZO ili paket putnog osiguranja osiguranici dobijaju: - 30% popusta na premiju osiguranja pomoći na putu i - mogućnost zaključenja paketa „Zimske čuvarkuće“, za period trajanja putovanja, po specijalnoj ceni, zaključio je Direktor Direkcije za prodaju neživotnih osiguranja u Kompaniji „Dunav“. Akcija traje do 28. februara 2019. godine. Detaljnije informacije o Zimskoj akciji „Dunava“ zainteresovani mogu dobiti posetom internet stranice Kompanije: www.dunav.com, besplatnim pozivanjem Kontakt centra na broj 0800 386 286 ili na prodajnim mestima širom Srbije. Košarkaši Crvene Zvezde gosti na štandu Kompanije “Dunav osiguranje” na Sajmu turizma u Beogradu Majkl Odžo je centar iz Nigerije i odnedavno igrač „Crvene zvezde“.Visok je 216 centimetara, širokog osmeha, košarkaš s najvećim stopalom na svetu, neposredan i sa istom sigurnošću rukuje se sa sagovornikom kao što drži loptu pred protivničkim košem – to bi bio sažet utisak o Majklu koji stiču svi koji su bar nakratko imali priliku da se s njim sretnu. - Ispred košarkaškog kluba KK Crvenu Zvezda želim da se zahvalim “Dunav osiguranju” za ovu saradnju, rekao je u izjavi medijima Majkl Odžo, centar „Crvene zvezde“. - Bavim se sportom jer je to moj izbor, ali košarka, kao i svaki sport, zahteva mnogo odricanja, mnogo putovanja, neophodno je da imate neku dodatnu sigurnost. Zato kupujem polisu osiguranja. To je potpora koja je neophodna svim ljudima, naročito sportistima zbog povreda, ali i kao podrška u životu za nepredviđene situacije. Polisa osiguranja ima svoju svrhu i prednost. Ne bih mogao ni da igram da mi jedna kompanija nije izašla u susret i za mene počela da pravi patike u broju 56, koje se ne proizvode u serijskoj proizvodnji, neposredno i šarmatno ističe Odžo, okružen brojnim posetiocima Sajma s kojima se dobacivao loptama, na štandu „Dunav osiguranje“. Dejan Davidovac, plejmejker, bek i krilo igrač koji iz FMP-a, gde je započeo svoju sportsku karijeru, prelazi u Crvenu Zvezdu. U prvom timu Crvene Zvezde je već 3 sezone . Visok je 2.02 m. Dušan Ristić, igra u prvom timu na poziciji centra. Bivši koledž igrač u Americi, zvezda Arizone. Visok je 2.13m. Sa reprezentacijom Srbije do 18 godina osvajač je bronzane medalje na Evropskom prvenstvu 2012. godine. - Mnogo je rizika u sportu i u životu, neophodno je da imate sigurnost koja vam daje prostor za manevar, finansijski ili neki drugi. U životu nema garancije, ali polisom koju redovno kupujem dajem sebi prostora da me iznenadne situacije ne ostave bez opcije, bez mogućnosti da nađem rešenje. Tako je i sa klubovima… važna nam je podrška kako bismo, kada izađemo na teren, brinuli samo o igri, a ne i o svim pratećim stvarima. Podrška Kompanije „Dunav“ nam je veoma važna i ovom prilikom im zahvaljujem. To je i svojevrsna potvrda da nas društvo, publika i svi oni koji vole sport podržavaju, rekli su prilikom druženja s novinarima i brojnim okupljenim posetiocima štanda Kompanije „Dunav“ Dušan Ristić i Dejan Davidovac igrači “Crvene Zvezde”.

Brend je jedna od najčešće korišćenih reči poslednjih decenija i označava marku, zaštitni znak, vrstu ili tip proizvoda čije je samo ime prepoznatljivo kod potrošača. Ekonomisti, ali i obični ljudi koriste termine brend i brendiranje kao deo poslovnog i svakodnevnog govora, a da se retko ko zapita šta ovi termini zapravo znače i otkad su u upotrebi. Brand (žig), je engleska reč koju su koristili američki kauboji na divljem zapadu koji su žigosali svoje krave, kako bi ih
razlikovali od ostalih krava u preriji. Sa poslovne tačke gledišta branding je veoma sličan ovome, a cilj je da se određeni proizvod izdvoji od svih ostalih ili sličnih artikala na tržištu.
Mnoge zemlje odavno su shvatile značaj brendiranja, a posebno zaštite oznake geografskog porekla, kako bi sačuvali svoje tradicionalne proizvode. Italijani su, recimo, decenijama vodili bitke i sudske sporove kako bi zaštitili ime Parmiđano ređano (parmezan), i danas ovo ime sme da nosi samo sir proizvoden u provincijama Parma, Ređo Emilija, Modena, Bolonja i Mantova. U Srbiji, koja je bogata proizvodima koji se vekovima pripremaju na tradicionalan način, tek poslednjih godina počelo se ozbiljnije razmišljati i raditi na zaštiti određenih brendova i zaštiti oznake geografskog porekla. Pre nekoliko meseci stupio je na snagu, a odnedavno počeo i da se primenjuje, novi Zakon o oznakama geografskog porekla. Kako kaže slovo zakona oznake geografskog porekla upotrebljavaju se za obeležavanje prirodnih, poljoprivrednih, prehrambenih i industrijskih proizvoda, proizvoda domaće radinosti i usluga. Ime porekla je geografski naziv zemlje, regiona, ili lokaliteta, kojim se označava proizvod koji odatle potiče, čiji su kvalitet i posebna svojstva isključivo ili bitno uslovljeni geografskom sredinom, uključujući prirodne i ljudske faktore i čija se proizvodnja, prerada i priprema u celini odvijaju na određenom ograničenom području.
Nažalost izgubili smo priliku da pojedine tradicionalno srpske proizvode na vreme zaštitimo na ovaj način. Česi su pre nas zaštitili šljivovicu kao svoj brend,
dok su nam Nemci „oteli“ prepečenicu„Manastirku“ i zaštitli kao svoju, iako je rakija odvajkada bila poznata kao srpsko nacionalno piće. Oko ajvara se vodila
teška bitka kada su Slovenci 1996. godine u Nemačkoj ovo ime zaštitili kao svoj brend, iako Slovenija nikada nije bila poznata po proizvodnji paprike, a još manje po pravljenju ajvara. Na sreću, godinu i po dana kasnije taj žig je poništen, a ime leskovačkog ajvara je danas zaštićeno kao srpski brend. Može li se ovome stati na put i kako? Kada se priča o značaju brendiranja određenih artikala obično se razmišlja o ekonomskom značaju, ali postoji i emotivni deo koji je tesno povezan sa pozitivnim iskustvom samog potrošača. Ovo se posebno odnosi na proizvode koji u svom nazivu imaju geografsku odrednicukao što je, recimo, Pirotski ćilim koji je duboko ukorenjen u svest potrošača. Na tu kartu treba igrati, i tu se pokazuje koliko je važna zaštita proizvoda na osnovu
geografskog porekla. Šta zapravo znači oznaka geografskog porekla i zašto je toliko važna?
Zaštita oznake geografskog porekla ima za cilj da se zaštiti kvalitet i karakteristike proizvoda sa specifičnog geografskog podneblja. Proizvođači koji vekovima
proizvode ove artikle po tradicionalnoj recepturi čuvaju ih od zaborava. Osim toga, roba sa oznakom geografskog porekla garantuje kupcu provereni kvalitetom čime se ostvaruje čitav niz pogodnosti na tržištu. Zaštita i očuvanje ovih proizvoda je od nacionalnog značaja. Uticaj specifičnog podneblja i tradicionalni način proizvodnje, čine ih drugačijim od drugih. Stručnjaci ističu da prilikom zaštite geografskog porekla određenog artikla akcenat treba da bude na regionu iz koga proizvod potiče, a ne na državi. To omogućava proizvođačima bolju prepoznatljivost i pozicioniranje na tržištu, pa samim tim i višu cenu po kojoj će robu prodati. Osim toga, ovim je omogućena zaštita od kopiranja, jer su ovi artikli najčešće na meti plagijatora, a ime se koristi kao mamac za kupce.
Treba naglasiti da se putem zaštite geografskog porekla stvaraju potencijali za razvoj turizma, jer se čuvaju naši stari običaji i pamte načini na koje su ljudi
nekada stvarali. To je direktno povezano i sa razvojem sela i podsticanjem ljudi da ostaju u njima i privređuju na tradicionalne načine koji su se prenosili sa kolena nakoleno. Pored prednosti za proizvođače, zaštita geografskog porekla donosi i brojne garancije za potrošače. Naime, ukoliko proizvod nosi ovu oznaku potrošač je siguran da on potiče baš sa tog područja i da su njegove karakteristike vezane za način života i rada ljudi iz tog regiona. Takođe, kupcu se garantuje i da proizvod poseduje izuzetan kvalitet, koji kontrolišu nezavisne organizacije. Zaštita geografskog porekla donosi mnoge prednosti proizvođačima
i samom geografskom području sa koga potiču. Proizvodi se bolje vrednuju, jer se razlikuju od drugih sličnih artikala na tržištu, pa se potražnja za njima povećava.Jedan od primera koliko je važna zaštitita geografsko poreklo je Ariljska malina, koja je postala prepoznatljiv srpski brend širom sveta, pa ne čudi što je dobila ime i „crveno zlato“. Arilje ima kombinaciju raznolikih karakteristika reljefa, klimatskih obeležja i guste mreže voda, čime su stvoreni uslovi u kojima plod maline dobija specifičan kvalitet i svojstva priznata odkupaca sa domaćeg i svetskog tržišta.
Istoričari su zabeležili da su prvi žbunovimaline u Srbiji zasađeni 1880. godine kao ukrasne biljke po okućnicama i baštama imućnih ljudi. Robna proizvodnja maline počinje tek 1920. godine, a od nekada ukrasnih žbunova danas je malina postala prepoznatljiv srpski brend.Procedura za zaštitu proizvoda sa oznakom geografskog porekla nije preterano komplikovana. Postupak se pokreće u Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije. Ovaj postupak može da pokrene
svako domaće fizičko i pravno lice, njihova udruženja, privredne komore, opštine...
Prvo moraju da se definišu svojstva proizvoda koji potiče sa određenog područja, a onda se podnosi prijava u kojoj se opisuje područje, ljudski faktor i znanja koja doprinose da taj artikal ima poseban kvalitet. Prijava može da se podnese i elektronskim putem, a sve je detaljno objašnjeno na samom sajtu Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije. Zatim se pravi elaborat. To je dokument koji uspostavlja pravila za korišćenje oznake geografskog porekla i definiše korake i postupke za proizvođače koji žele da proizvod plasiraju na tržište. Procedura za dobijanje oznake geografskog porekla traje od godinu dana, do dve
godine. Kada se jednom zaštiti geografsko poreklo proizvoda traje neograničeno, a svake treće godine se produžava uz kontrolu kvaliteta. Roba sa zaštićenim
geografskim poreklom velika su šansa za male, kvalitetne proizvođače, jer oni time postižu konkurentnost svojih proizvoda.
Srbija je zemlja sa velikim potencijalom kada su ovakvi proizvodi u pitanju. To je odlična mogućnost da se razviju male, ruralne sredine i stvore brendovi koji će biti prepoznatljivi u svetu. Na spisku Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije nalazi se 57 proizvoda, ali je licenca ograničena samo na
našu zemlju. Na spisku su: Futoški kupus, Rtanjski čaj, Pirotski ćilim, Sirogojno, Užička goveđa pršuta, Leskovački domaći ajvar, Petrovska klobasa, Ariljska malina, Valjevski duvan čvarci, Bezdanski damast, Homoljski med, Sjenički sir, Pirotski kačkavalj...
Nažalost osim Ariljske maline samo još tri proizvoda iz Srbije dobila su u sertifikat od međunarodnih organizacija i priznata su kao sprski brend širom sveta, a to su Leskovački ajvar, bermet iz Sremskih Karlovaca i med sa Fruške gore. Možda će neko reći da to i nije važno... Međutim, treba istaći da roba koja ima
oznaku zaštićenog geografskog porekla, prema Lisabonskoj konvenciji, ne podleže carinskim barijerama, nema propisanih kvota za njen izvoz na tržište Evropske unije, a na domaćem i inostranom tržištu prodaje se skuplje od proizvoda koji nemaju to obeležje.

Izvor:Agrobiznis magazin

Pčelarstvo je već duži niz godina u usponu, a na to ima uticaj niz faktora, pre svega priroda koja omogućava bavljenje ovim poslom, a sa druge strane država koja kroz subvencije daje podsticaje. Savez pčelarskih organizacija Srbije, je jedna od retkih organizacija koja svojim članovima i aktivnostima obezbeđuje napredak struke. Ali da se vratimo na početak.
Šta pčelar treba da ima kada započinje svoju karijeru. Pored alata, košnica i naravno pčelinjeg društva, obavezno sebi priuštite jednu lepu svesku koja će vam
poslužiti kao pčelarski dnevnik, odnosno podsetnik šta ste uradili, videli ili planirali da uradite. Možda će u početku biti lako, kada imate dve ili tri košnice, ali ako ste pravi pčelar, vrlo brzo če te imati barem dvadeset društava, a to već predstavlja ozbiljan izazov i za najinteligentnije. Zato smo ovoj priči i dali naslov „pametan piše a glup pamti“. Neki pčelari vole da sebi ostave poruke na košnicama, papirićima, ali to je na duge staze pogrešno, jer poruke na košnicama blede i brišu se, papirići se gube, a sveska koju ćete koristiti na kraju će uvek biti lepa uspomena na dan kad ste postali pčelar.
Svaki pregled košnice treba da ima neki svoj razlog. Recimo, prvi se radi što ranije kada temperature budu oko 15 °C. Sa sobom poneti sve što je potrebno od
opreme i dimilicom najpre kroz donje leto ubaciti nekoliko mlazeva dima. Zatim, kada podignemo poklopnu dasku, takođe uduvati dim, pa početi pregled. Prvi
pregled treba da je letimičan i kratkotrajan, proveriti da li društvo ima maticu, koliko ima meda i opšte stanje. Društvo koje ima maticu, prema iskustvu pčelara, odmah zabruji po otvaranju poklopca i brzo se smiri dok ono koje nema maticu bruji i dalje. Takođe, ako izvadite okvir iz ovakve košnice možete videti kako pčele podrhtavaju sa krilima. Ukoliko nedostaje hrane treba dodati rezervni okvir sa medom, a ako ga nemate uzmite iz neke druge košnice koja je jača i prihranite sa jednim litrom toplog sirupa. Kod malog pregleda proverite i da li ima plesnivog saća i odmah ga odstranite, očistite leto i u dnevnik obavezno unesite zapažanja.
Nakon malog pregleda obično za sedam do deset dana radi se veliki pregled. Ovim pregledom ponavljamo sve iz malog pregleda ali detaljno proveravamo maticu koja ako je leglo dobro imamo pravilno raspoređene krugove. U slučaju da je nema ili loše zalaže jaja bez odlaganja treba pristupiti popravci ili likvidaciji. Obično se savetuje pripajanje društvima srednje jačine. Ukoliko se primeti da društvo ima dosta pčela, dobru maticu a malo meda, treba ga prihraniti. Ukoliko nemamo med u saću do samog legla sa obe strane staviti okvir ispunjen gustim šećernim sirupom. Kad spoljašnja temperatura poraste, pčele prihranjivati šećernim sirupom koji treba sipati u hranilicu. Ukoliko ipak bude hladnijih dana prihranjivanje nastaviti šećernim pogačamaKod ocenjivanja jačine društva treba imati u vidu i broj ulica saća koje pčele zaposedaju. Kod slabog društva one zauzimaju četiri do pet ulica, šest do sedam u srednje jakom društvu, a ako ih ima preko sedam tada kažemo da je društvo jako. Kvalitet saća takođe ukazuje na kvalitet pčelinjeg gnezda. Saće treba da bude od
radiličkih ćelija i da nije previše staro, da nije polomljeno, iskrivljeno i buđavo. Treba imati u vidu i činjenicu da se nekada dogodi da pčele same zamenjuju iscrpljene i stare matice, ali imajući u vidu da te matice uglavnom stradaju jer je vreme loše i ima malo trutova, ovakvom društvu treba pomoći dodavanjem dva okvira legla sa pčelama i maticama. Matica treba da bude zatvorena u žičani kavez koji se prekriva novinskim papirom. Dok pčele budu progrizle papir i pustile maticu doći će i do prihvatanja matice. Ako je došlo do pojave ušećerenog meda u saću, takvo saće otklopiti i ostaviti u mlakoj vodi najmanje tri sata, izvaditi i dobro ocediti i predveče staviti u košnice. Za dan ili dva pčele će preraditi i ponovo ćemo imati tečni med.
O zdravlju legla možemo steći utisak na osnovu boje legla. Ako je boja promenjena ili crvići ne zauzimaju pravilan položa, poklopčići su ugnuti, probušeni ili pegavi, budite sigurni da je leglo bolesno. Ako imate ovakvu situaciju hitno započnite lečenje ili likvidaciju društva. Pronalaženje matice je izuzetno važan
posao i ponekad iziskuje dosta vremena. Da bi se pronašla brzo, kroz donje leto ubacite nekoliko malzeva dima i ona će krenuti naviše. Dakle, odmah po nadimljavanju sa donje strane otvorite košnicu i izvadite krajnji okvir. Po vađenju okvira, razmaći okvire da bi se izbeglo gnječenje. Prema iskustvu matica do podne obično bude u sredini legla a drugom delu dana na krajnjim okvirima ili okvirima sa medom. Važan deo posla velikog pregleda čini i čišćenje podnjača od mrtvih pčela. Ovaj posao je lak kod košnica koje imaju pokretnu podnjaču jednostavnom zamenom sa rezervnom i tako redom dok ne očistite sve. Ako su podnjače nepokretne koristimo rezervnu košnicu sa kakvim inače pčelarimo. Košnicu dobro opaliti novinskim papirom a potom u nju prebaciti jedno društvo, zatim tu košnicu očistiti pa nju koristiti i tako redom dok ne očistimo sve košnice. Prilikom velikog pregleda sav vosak i propolis koji stoji tamo gde
ne treba ukloniti a ostrugani vosak prvom prilikom pretopiti. Da bi izbegli situaciju da pčele po košnici izgrađuju saće ili lepe propolisom premažite takva mesta vazelinom ili rastopljenim parafinom. Radi uvećanja prolećne nosivosti potrebno je pregraditi maticu pomoću pregradne daske sa leglom na pet do šest okvira. Sa početkom sezone odnosno paše, pčelama treba obezbediti vodu.

Izvor:Agrobiznis magazin

Najnovije globalne podatke o organskoj poljoprivredi širom sveta predstavio je  Institut za organsku poljoprivredu (FiBL) na vodećem svetskom sajmu organske hrane u Nirnbergu, u Nemačkoj. Statistički godišnjak „Svijrt organske poljoprivrede“ konstatuje da je bila još jedna rekordna godina za organsku poljoprivredu. Prema najnovijem istraživanju FiBL-a o organskoj poljoprivredi širom sveta, organska poljoprivredna proizvodnja se značajno povećala, a broj organskih proizvođača i organske maloprodaje je takođe nastavio da raste, dostigavši još jedan najviši nivo, kako pokazuju podaci iz 181 zemlje (podaci od kraja 2017).

Kompanija za istraživanje tržišta Ecovia Intelligence procenjuje da je globalno tržište za organsku hranu dostiglo 97 milijardi dolara u 2017. godini (oko 90 milijardi evra). Sjedinjene Države su vodeće tržište sa 40 milijardi evra, a slede ih Nemačka (10 milijardi evra), Francuska (7,9 milijardi evra) i Kina (7,6 milijardi evra). U 2017. godini, mnoga velika tržišta su nastavila da pokazuju dvocifrene stope rasta, a francusko organsko tržište poraslo je za 18 posto. Švajcarci su najviše potrošili na organsku hranu (288 evra po stanovniku u 2017. godini). Danska je imala najveći udeo organskog tržišta (13,3 posto ukupnog tržišta hrane).

Skoro tri miliona proizvođača širom sveta

U 2017. godini prijavljeno je 2,9 miliona organskih proizvođača, što je 5 posto više nego u 2016. godini. Indija je i dalje zemlja s najvećim brojem proizvođača (835.200), a slede Uganda (210.352) i Meksiko (210.000).

Na kraju 2017. godine organski je rađeno 69,8 miliona hektara, što predstavlja rast od 20 posto ili 11,7 miliona hektara u odnosu na 2016. godinu, to je najveći rast ikada zabeležen. Australija ima najveću organsku poljoprivrednu površinu (35,6 miliona hektara), zatim Argentina (3,4 miliona hektara) i Kina (3 miliona hektara). Zbog velikog porasta područja u Australiji, polovina globalnog organskog poljoprivrednog zemljišta je sada u Okeaniji (35,9 miliona hektara). Evropa ima drugo po veličini područje (21 procenat; 14,6 miliona hektara), zatim Latinska Amerika (11,5 odsto; 8 miliona hektara). Organska poljoprivreda se povećala na svim kontinentima. Deset ili više odsto poljoprivrednog zemljišta je organsko u četrnaest zemalja. Međutim, mnoge zemlje imaju daleko veće udele. Zemlje sa najvećim organskim učešćem u ukupnim poljoprivrednim zemljištima su Lihtenštajn (37,9%), Samoa (37,6%) i Austrija (24%). U četrnaest zemalja od ukupne površine 10 posto ili više poljoprivrednog zemljišta je organsko. Globalne organske statistike pokazuju doprinos organske poljoprivrede ciljevima održivog razvoja. Prema dr. Monici Rubiolo iz SECO-a i Josephu Vozniaku iz ITC-a “globalni podaci o organskoj proizvodnji i tržištima su od velike važnosti za kreatore politike i doprinose razumevanju važnosti organske poljoprivrede u različitim zemljama”. „Ova publikacija pokazuje naše stalno angažovanje u oblasti transparentnosti u organskom sektoru“, kaže profesor Urs Niggli, direktor FiBL-a i Louise Luttikholt, izvršni direktor IFOAM-a. I dodaju: “Ova publikacija takođe pokazuje doprinos organske poljoprivrede ciljevima održivog razvoja. Sve u svemu, godišnjak pokazuje potencijal organske poljoprivrede koja treba da doprinese održivoj budućnosti! ”

Veoma dobra posećenost Nacionalnog štanda Srbije prvog dana Međunarodnog sajma organske hrane Biofach 2019, koji se održava u Nirnbergu, obećava kvalitetan nastup srpskih kompanija i ove godine, prve, u organizaciji Privredne komore Srbije (PKS) i Razvojne agencije Srbije (RAS), uz podršku Nacionalne asocijacije Serbia Orgaica i GIZ-a.

U okviru Nacionalnog štanda Srbije, površine 63 m2, devet domaćih kompanija predstavljalo je širok asortiman proiz­voda -  od svežeg, sušenog, liofiliziranog i zamrz­nutog voća i povrća, preko proizvoda od žitarica i uljarica do sirća i snekova. Na sajmu Biofach 2019 izlagali su: Ecoagri Serbia, Bela Crkva, Suncokret, Hajdukovo, Drenovac, Arilje, Zadrugar, Ljubovija, All Natural Foods, Nova Pazova, Den Juro Organic, Beograd, Jovanjica, Beograd, Mondi Lamex, Kraljevo i Menex, Kruševac.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28