Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da su, posle zaplenjene 23 tone mesa sa isteklim rokom trajanja, policija i inspekcija uradile svoj deo posla a da je sada na potezu tužilaštvo.

On je za TV Pink rekao da će uvek postojati ljudi koji su spremni da se bave takvom nedozvoljenom radnjom, a da je na državi da ih u tome spreči.

„Činjenica je da pojedinci šverc često pokušavaju da rade iz pravca koji kontroliše Priština. Meso sa isteklim rokom trajanja nije ušlo na tržište, jer to je količina koja je mogla da napravio ozbiljan problem”, naglasio je Nedimović.

Da podsetimo, policija iz Jagodine je, u saradnji sa Upravom carine, zaplenila 23 tone švercovanog junećeg mesa sa isteklim rokom trajanja iz Brazila koje je preko Kosova prošvercovano u Srbiju, a bilo namenjeno jednom preduzeću u Ćupriji. Reč je o jednoj od najvećih zaplena mesa u poslednjih deset godina, nije imalo nikakvu deklaraciju, ni dokaze o ispravnosti. Kao nebezbedno ovo meso je uništeno je u kafileriji u Ćupriji. Uhapšeni vlasnik firme za preradu i distribuciju mesa u Paraćinu je, kako se pretpostavlja, nameravao da goveđe meso proda lancu marketa u Ćupriji.

Kako su za „Politiku” rekli u Upravi za veterinu, veterinarska inspekcija je uništila više od 23 tone zaplenjenih odrezaka junećeg mesa, koje se inače koristi za izradu proizvoda od mesa.

" Na određenim pakovanjima uočene su deklaracije objekata iz Brazila, od kojih su neka pakovanja još uvek bila u roku trajanja, a nekima je istekao i više od šest meseci", rekli su u Upravi za veterinu.

Izvor: http://www.politika.rs/sr/clanak/409239/Inspekcija-odradila-svoj-deo-posla-na-potezu-tuzilastvo

 http://www.politika.rs/sr/clanak/409206/Zaplenjene-23-tone-svercovanog-mesa-iz-Brazila

Srpski voćari koji proizvode i izvoze breskve nektarine u Rusiju ponovo su u problemu zbog zabrane uvoza ovog srpskog voća u Rusiju. Prema pisanju ruskih medija, uvoz koštunjavog voća, pre svega kajsija i breskvi iz Srbije privremeno je zabranjen, saopštila je ruska služba za fitosanitarni nadzor „Roseljhoznadzor". Oni su saopštili da je zabrana uvoza doneta zbog pojave gljivice monilinije u voću.
"U stalnom smo kontaktu sa ruskim kolegama kao i do sada i očekujemo da će izvoz biti nastavljen po okončanju analiza svih spornih pošiljaka i njihovog stavljanja pod kontrolu", rekao je srpski ministar poljoprivrede Branislav Nedimović povodom najava da bi Rusija mogla da uvede privremenu zabranu uvoza pojedinog voća iz Srbije.

„Radi se o situaciji koja je u neku ruku očekivana, a odnosi se konkretno na pojavu gljivica u breskvama, odnosno nektarinama koje se stvaraju zbog velike količine vlage u tom voću", objasnio je ministar.

On je pojasnio da su breskve i kajsije, pored maline i kupine najviše podložne kvarenju usled kiša, a, kako kaže, protiv prirode nekad ne možete. Napominje i da transport nektarina do hladnjača dodatno pogoršava proces.

„Ja verujem da će ovaj problem brzo biti rešen i da će na srednji rok sve biti u redu. Mi smo do sada izvezli oko 90 odsto ove vrste voća, i očekujemo da će izvoz biti nastavljen po okončanju analiza svih spornih pošiljaka i njihovog stavljanja pod kontrolu", naveo je Nedimović.

 

Izvor:http://rs.seebiz.eu/zbog-gljivica-zaustavljen-izvoz-breskvi-iz-srbije-u-rusiju/ar-179910/

Kukuruz u okolini Leskovca, čija je setva bila na početku meseca aprila, nalazi se u fazi svilanja i oplodnje. Svila je u potpunosti izbila iz ovijnih listova, metlica otpušta polenova zrna. Razvoj listova je završen, kaže savetodavac za ratarstvo
u Poljoprivrednoj stručnoj službi Boban Stanković, diplomirani inženjer poljoprivrede .

“Kiša koja je padala ovih dana pogodovaće prolećnim usevima, odnosno kukuruzu, suncokretu i soji, ali bi mogla loše uticati na žetvu pšenice. Potrebe kukuruza za vodom u svim periodima rasta i razvića nisu iste.

Najviše vode se utroši od cvetanja do završetka oplodnje, 28-30 % od ukupne količine.

Kukuruz je naročito osetljiv na sušu počevši sa periodom 10 dana pre metličenja i završavajući 20 dana iza početka cvetanja. Ovaj period je nazvan ,,kritičnim periodom“ i nedostatak vode u ovom periodu u značajnoj meri se odražava na visinu prinosa i taj nedostatak ne može se nadoknaditi u kasnijim fazama razvoja.
Na našim oglednim poljima kukuruz je u dobrom stanju. Lisna površina je očuvana, što znači da je fotosintetski aktivan. Ukoliko padne još jedna kiša proces nalivanja zrna završio bi kako treba, tako da se može očekivati dobar rezultat.
Prosečan prinos kukuruza na području Jablaničkog okruga, poslednjih desetak godina je između 3-5 t/ha. Uz samo malo veći napor i ulaganje u agrotehniku, prosečan prinos može se podići i na 7 t/ha.

Trenutno stanje kukuruza na leskovačkim poljima obećava više nego dobar rod u odnosu na prošlu godinu”, dodao je Stanković.

Izvor: https://jugpress.com/stanje-kukuruza-obecava-dobar-rod/

Rumunija se već mesecima bori sa zaraznom smrtonosnom bolešću koja napada svinje! Od početka godine u ovoj zemlji zbog afričke kuge morali su da ubiju 50.000 zaraženih životinja. Zbog rizika od širenja bolesti Ministarstvo poljoprivrede Srbije oformilo je Nacionalni krizni centar, a preko granice više ne može da se unese ni sendvič!

Rizik od unošenja afričke svinjske kuge u Srbiju sve je veći jer se virus u Rumuniji iz severozapadnih delova zemlje sada proširio i na zapadni i jugoistočni deo. Temišvarski region udaljen svega 100 kilometara od graničnog prelaza sa Srbijom sada se tretira kao rizičan pojas.

- Sa podacima od 8. avgusta ima tačno 635 žarišta kod domaćih svinja i 30 slučajeva kod divljih svinja. Ono što je za nas posebno bitno jeste da su ta žarišta obuhvatila ugroženo područje koje je blizu naše zemlje, područje Arada, tako da je jedan uzan pojas pogranični prema Rumuniji slobodan od afričke kuge - kaže Saša Ostojić iz Nacionalnog kriznog štaba Uprave za veterinu.

Carinici su prva linija odbrane od unošenja virusa. U Srbiju iz Rumunije više ne može da se unese ni sendvič sa mesom.

- Ništa što je na bazi mesnih proizvoda nije dozvoljeno, primera radi nije dozvoljeno unošenje sendviča u kojima se nalaze suhomesnati proizvodi, nije dozvoljeno unošenje svežeg mesa, mesnih prerađevina, imali smo pre nekoliko dana slučaj da nismo dozvolili unošenje dve table slanine - objašnjava koordinator poslova na Carinarnici Vršac Jovica Nikolajev.

U našoj zemlji nije zabeležen nijedan slučaj svinjske kuge, ali su stočari zabrinuti.

- Svako se plaši, čim ulažeš novac, svi se mi plašimo što se tiče tih bolesti, što se tiče afričke kuge, crvenog vetra, svega što napada našu stoku - kaže uzgajivač svinja Goran Mitrovanov.

Ministarstvo poljoprivrede i uprava veterine oformili su četiri regionalna krizna centra.

Uzgajivači svinja su pozvani da neovlašćenim licima i nezaposlenima ne dozvole ulazak na farme i da, ako nađu uginulu životinju, obaveste nadležne.

- Ne prilaziti tim leševima, već obavestiti ili nadležnu lovočuvarsku službu ili veterinarsku službu, koja će na adekvatan način zbrinuti taj leš da ne predstavlja potencijalnu opasnost - naglašava Zoran Ivanović iz Nacionalnog kriznog štaba Uprave za veterinu.

Ipak, najveći rizik od unošenja zaraze iz Rumunije u Srbiju predstavljaju divlje svinje, zbog čega su u pomoć pozvana i lovačka društva.

 

Izvor: https://www.srbijadanas.com/vesti/drustvo/kuga-stigla-pred-vrata-srbije-preko-granice-ne-moze-ni-sendvic-da-se-unese-2018-08-14

Divlje vrste orhideja, koje krase mnoge livade i šume u Srbiji, ugrožene su danas, više nego ikad zbog uništavanja njihovih prirodnih staništa.

U junu 2018. godine, pokrenuli smo inicijativu za zaštitu jednog takvog staništa – livade, na kojoj rastu četiri stogo zaštićene vrste orhideja i jedna zaštićena vrsta. Pored njih, na ovoj maloj livadi na teritoriji Lešnice (grad Loznica), između reka Drine i Jadra, raste još mnogo zaštićenih i strogo zaštićenih biljnih vrsta.

Dok nekima od njih treba 13 godina da procvetaju, neke su lekovite i beru se nelegalno u velikim količinama. Pored svega toga, na ovoj livadi se poslednjih nekoliko godina intenzivno iskopava šljunak, bez predhodno izvršene procene uticaja na životnu sredinu, a ove biljke zbog toga nestaju velikom brzinom.

U nastavku predstavljamo pet vrsta divljih orhideja koje rastu na ovom staništu:

1. Dactylorhiza incarnata – uskolisni kaćunak

Jedna od najčešćih vrsta na ovom području. Raste na vlažnim livadama širom Evrope i Azije. Zaštićena je Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti, Konvencijom o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje flore i faune CITES. Takodje je uvršćena u prvi tom „Crvene knjige flore Srbije“ kao krajnje ugroženi taksoni u flori Srbije.

2. Orchis militaris – soldatski kaćun

Preferira osunčane livade Evrope i Azije. Cveta u maju. Iako ne poseduje nektar, insekte privlači svojim izgledom i na taj način se oprašuje. Kao i uskolisni kaćunak spada u strogo zaštićene vrste u Srbiji.

3. Ophrys apifera – pčelica

Orhideja koja svojim izgledom oponaša životinje, tačnije ženku pčele, kako bi na ovaj način privukla mužjaka pčele zbog oprašivanja. Pored izgleda, ova biljka ispušta i miris koji je karakterističan za pčelu i tako povećava šansu za oprašivanje. Ipak, i pored svega toga, pčelica poseduje mogućnost samooplodnje. Kao i predhodne orhideje, spada u strogo zaštićene vrste u Srbiji.

4. Spiranthes spiralis – zasučica

Jesenja ohideja koja cveta u septembru. Posebna karakteristika ove vrste je da živi 11 godina pod zemljom, pre nego što oformi prve listove, a prvi put cveta u trinaestoj godini života. Pod zemljom formiraju posebnu zajednicu sa gljivama, na čiji se račun hrane pre nego što izbiju na površinu. Veoma je retka i u Srbiji strogo zaštićena vrsta.

5. Anacamptis morio – mirisni kaćunak

Ova vrsta je nešto češća od ostalih, ali je prema nekim autorima u Vojvodini pred nestajanjem. Cveta od aprila do juna. Zaštićena je vrsta, jer je ugrožena, ne samo zbog gubitka prirodnog staništa, već i zbog svog lekovitog dejsta, zbog čega je mnogi ljudi sakupljaju.

Inicijativa za pokretanje postupka zaštite livade na Pejinoj adi kao značajnog staništa strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta biljaka predata je Ministarstvu zaštite životne sredine i Zavodu za zaštitu prirode Srbije u junu 2018. godine.

Izvor: http://www.orca.rs 

Svaki uložen dinar u agrar, u poljoprivredna gazdinstva, u zadrugarstvo je najbolje uložen dinar. Višestruko se vraća u ekonomskom smislu, ali i onom širem, opštenarodnom i opštedržavnom, kroz opstanak i revitalizaciju sela Srbije, rekao je ministar Milan Krkobabić zadužen za regionalni razvoj prilikom posete zemljoradničkoj zadruzi „Blačka Blace“, jednoj od onih kojima su prošle godine dodeljena bespovratna sredstva Republike Srbije namenjena zadrugama.

Ministar se pre obilaska zadruge, u zgradi opštine Blace, a kasnije u prostorijama Kulturnog centra, sastao sa čelnicima opštine Blace, stručnim službama za poljoprivredu, vlasnicima zadruga i zadrugarima Topličkog okruga.

Krkobabić je izneo da je ovo pravi put da se strateški reši pitanje gajenja i plasmana poljoprivrednih proizvoda u Srbiji i podsetio da je suva šljiva bila najveći izvozni proizvod Srbije, krajem prošlog veka. Naime 1897. godine bilo je izvezeno 30.000 tona suve šljive u Sjedinjene Američke Države, što je Srbiji donelo prihod od 37 miliona dolara.

Predsednik Opštine Blace Milan Ćurčić zahvalio je ministru što je prepoznao da je pravo ulaganje upravo u osnovni izvor prihoda stanovnika ovog kraja, a to je poljoprivreda. Potvrdio je da će podrška lokalne samouprave ostati bezrezervna, poželeo da iznos sredstava za tu namenu ostane održiv ili uvećan.

Direktor ZZ „Blačka Blace“ Dušan Zečević istakao koliko je ova investicija značajna za 8 zadrugara i 70 njihovih ko operanata koji zajedno obrađuju 100 hektara zemljišta pod šljivom i višnjom.

Zadruge su jedini spas za srpsko selo. Trenutno na teritoriji Blaca postoje četiri a smatram da je optimum 30 zadruga. Moramo da budemo spremni za ono što nas čeka na tržištu Evropske Unije a zadruge su jedini recept za to, rekao je on.
Ova zadruga je osnovana 2016. godine i ove godine očekuje promet od 20 do 30 miliona dinara.

Zemljoradničkoj zadruzi „Blačka Blace“ u Topličkom upravnom okrugu dodeljeno je 12,2 miliona dinara za izgradnju hladnjače kapaciteta 200 tona i opreme za duboko zamrzavanje voća, berač za koštičavo voće i traktor.

Ove godine planirano je u Budžetu Republike Srbije novih 825 miliona dinara namenjenih zadrugarstvu, a Konkurs za dodelu tih bespovratnih sredstava je u toku i traje do 15. avgusta 2018 za zadruge i do 15.septembra za složene zadruge.

Izvor:Vlada Srbije

Grad Zrenjanin je raspisao konkurs za ostvarivanje prava korišćenja bez plaćanja i naknade poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini za 2019. godinu. Pored ovog, upućen je redovan poziv za dodelu državnog zemljišta vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava i stočarima po pravu prečeg zakupa.

Pravo da učestvuju imaju obrazovne ustanove, stručne poljoprivredne službe i socijalne ustanove, pravna lica u državnoj svojini registrovana u oblasti šumarstva, kao i visokoobrazovne ustanove – državni fakulteti, naučni instituti i ustanove za izvršenje krivičnih sankcija.

Stojan Kralj šef odseka za poljoprivredu gradske uprave Zrenjanin kaže: "Škole imaju prava do 100 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta, dok zatvori imaju pravo na dodelu do 100 hektara na besplatno korišćenje. Po ovom javnom pozivu može se dodeliti i visokoobrazovanim ustanovama iz oblasti poljoprivrede do 1000 hektara. Pravo učešća imaju sva pravna lica koja se prijave i dostave potrebnu dokumentaciju do 31. oktobra tekuće godine."

Pored ovog, upućen je redovan poziv za dodelu državnog zemljišta vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava i stočarima po pravu prečeg zakupa.

"Ova lica moraju da se prijave nadležnoj veterinarskoj inspekciji za Srednjobanatski okrug, stočari do 31.avgusta, kako bi oni do 31. oktobra izašli na teren kako bi popisali i napravili zapisnike, i kako bi ti proizvodjači dobili zemljište po pravu prečeg zakupa", napominje Stojan Kralj šef odseka za poljoprivredu gradske uprave Zrenjanin.

U javnoj svojini grada Zrenjanina nalazi se oko 500 hektara poljoprivrednog zemljišta, dok je u državnoj svojini 24 hiljada hektara.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/zrenjanin-konkurs-za-koriscenje-drzavne-zemlje-bez-naknade_940468.html

Opština Boljevac i ove godine nastavlja strategiju subvencionisanja poljoprivrednih proizvođača.

Ove godine u Fondu za poljoprivredu, u okviru Programa ruralnog razvoja, obezbeđeno je sedam miliona dinara. Visina subvencija iznosi 48 posto od vrednosti pojedinačne investicije, saopštila je opštinska uprava.

Zabeleženo je veliko interesovanje poljoprivrednih proizvođača za različite vidove podsticajnih sredstava, a sve više je onih koji se opredeljuju za voćarstvo. Poljoprivredni proizvođači, njih 97, koji imaju registrovana gazdinstva i ispunili su uslove konkursa za dodelu subvencija iz oblasti poljoprivrede, potpisali su nedavno ugovore o sufinansiranju nabavke opreme, mehanizacije ili sadnog materijala iz oblasti ratarske, stočarske, voćarske proizvodnje i pčelarstva, navodi se u saopštenju Opštine Boljevac nakon potpisivanja ugovora.

Projekat „Boljevac – kapija Timočke Krajine“ je sufinansiran sredstvima iz Opštine Boljevac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/sedam-miliona-dinara-za-razvoj-poljoprivrede/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31