Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje, Serbia Organika je 24. septembra obeležilo 10. jubilej postojanja i rada udruženja. Od svog osnivanja
udruženje se zalagalo za razvoj organske proizvodnje i građenje prepoznatljivosti srpskih organskih proizvoda u svetu.
Tokom ove decenije kao nacionalno udruženje, Serbia Organika se trudila da poveže i u mreži sve aktere uključene u organsku proizvodnju u javnom i privatnom sektoru. Deset godina rada udruženja je doprinelo i vidljivom porastu broja proizvođača uključenih u organsku proizvodnju i samim
tim i porastu površina.
„U trenutku kada je Serbia Organika osnovana, organskom proizvodnjom u Srbiji bavilo se tek 108 proizvođača, na ukupnoj površini od 2.500 hektara, što
je predstavljalo tek zanemarljiv deo ukupnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Od tada površine pod organskomproizvodnjom su uvećane više od 8 puta
i danas, na 19.200 hektara, organskom proizvodnjom se bavi preko 6.000 proizvodjača” rekla je na proslavi jubileja prof. dr Snežana Oljača, predsednica Upravnog odbora Serbia Orgnike.
Ona je istakla da je udruženje, u saradnji sa resornim ministarstvom, Privrednom komorom Srbije i drugim domaćim i stranim partnerima, sprovela niz aktivnosti usmerenih na: kreiranje pravnog okvira za organsku proizvodnju, promociju organske proizvodnje i srpskih proizvoda u zemlji i inostranstvu, doprinoseći i razvoju domaćeg tržišta, dodala je Oljača.
„U deceniji za nama, osim što su se povećale površine pod organskom proizvodnjom i broj proizvođača, razvijao se i sektor animalne organske proizvodnje, ali i prerađivačka industrija, a iznos izvoza koji je dostigavši 27,5 miliona evra u 2018. godini porastao za više od 6 puta u prethodnih 7 godina. Proteklih deset godina Serbia Organika je učestvovala i inicirala brojne aktivnosti kao što su: kreiranje i adekvatna primena propisa, izgradnja instucionalnih okvira, kreiranje odgovarajućih i stimulativnijih mera podrške sektoru. Trudili smo se da unapredimo znanja o metodama organske proizvodnje, da povežemo
sektor primarne proizvodnje i prerade, radili na građenju poverenja potrošača, i da podignemo javne svesti, istakla je Ivana Simić, Generalni sektretar Serbia Organike.
„Ponosni smo na sve inicijative ostvarene rezultate, a posebno na višegodišnje organizovanje učešća domaćih preduzeća na Biofahu, najvećem svetskom sajmu organske proizvodnje u Nemačkoj; zatim organizovanje domaćih sajmova i izložbi organskih proizvoda; usvajanje Nacionalnog plana za organsku proizvodnju; edukaciju savetodavnog, nastavnog i nenastavnog kadra, posebno mladih i nezaposlenih, žena i dece u predškolskim
ustanovama; nismo zapostavili ni domaće potrošače sa kojima radimo svakodnevno”, dodala je Simić.
U okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje, u ime Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), 2009. godine osnivanje Serbia Organike
podržala je Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ. Od tada do danas, u saradnji sa Serbia Organikom implementirane su brojne aktivnosti u cilju razvoja ovog sektora.
„Prepoznali smo važnost organske poljoprivrede kao privrednog sektora sa rastućim trendom prodaje u celom svetu, ali i sa sve većim privrednim potencijalom
koji može doprineti ekonomskom napretku Srbije i njenoj promociji na međunarodnom tržistu. U godini kada Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju Serbia Organika obleževa 10 godina rada, zadovoljstvo nam je što možemo da kažemo da su udruženi napori urodili plodom i da su pomaci u ovoj oblasti očigledni na svim nivoima. Posebno nas raduje da je Vlada Srbije prepoznala važnost organske proizvodnje što doprinosi održivosti čitavog
sektora” izjavili su predstavnici GIZ-a.

Izvor: Agrobiznis magazin

Pčelarstvom se u Srbiji bavi 5,3% poljoprivrednih gazdinstava (29,9 hiljada), a ukupan broj košnica je 914 hiljada. Ovo predstavlja pad od 3,5% u broju gazdinstava i rast od 37,5% u broju košnica u odnosu na 2012. godinu.

Prema podacima godišnjeg istraživanja o stočarstvu Republičkog zavoda za statistiku (RZS), broj košnica pčela ima rastući trend od 2008. do 2018. godine. Linearna procena pokazuje da broj košnica u proseku raste za oko 43,7 hiljada godišnje.

Ukoliko se ovakva dinamika nastavi, očekuje se da će u godini sledećeg Popisa poljoprivrede (2022) biti registrovano oko milion košnica pčela, ocenjuju stručnjaci RZS.

Oko tri četvrtine košnica nalazi se u regionu Srbija – jug, dok je jedna trećina u regionu Srbija – sever.

Region sa najvećim brojem košnica je Region Šumadije i Zapadne Srbije, sa 41,2% ukupnog broja košnica.

U odnosu na podatke iz popisa, rast je zabeležen u svim regionima, a najveći je u Regionu Vojvodine i Regionu Šumadije, 68,4% i 37,3% redom.

Kako se navodi u analizi, nakon živinarstva, pčelarstvo ima najveći nivo specijalizacije proizvodnje.

Od ukupnog broja košnica oko 35% se nalazi na gazdinstvima koja se bave isključivo pčelarstvom.

Gazdinstva koja su se specijalizovala za pčelarstvo ima 4.000, što je čak 11 puta više nego u odnosu na podatke iz 2012. Nivo specijalizacije je najveći u regionu Vojvodine.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/pribli%C5%BEavamo-se-broju-od-milion-ko%C5%A1nica

Mnistar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović posetio je četiri sela na severu Bačke i sa gradonačelnikom Subotice Bogdanom Labanom i načelnikom SBO Dragim Vučkovićem obišao gazdinstva u Mišićevu, Đurđinu, Višnjevcu i farmu ovaca Stevana Cerovca u Bačkom Dušanovu.Nedimović je u razgovoru sa domaćinima istakao, da je poljoprivrednicima u Subotici i okolini, država tokom 2018. godine isplatila oko 8 miliona
evra subvencija.

"U Srbiji je podneto ukupno 160.000 zahteva poljoprivrednika za subvencije, a svaki 20. zahtev podneli su poljoprivrednici Subotice. Država će da pomogne onima koji rade i žive na selu”, kazao je Nedimović.

On je rekao da je važno da ratari i farmeri znaju kakve mere im nudi resorno Ministarstvo.

„Stočari su dobili državnu zemlju na deset godina. Probleme u tovnom govedarstvu država će da rešava subvencijama u 2020. godni, jer su šanse za izvoz povećane.“

Nedimović je najavio i da će za tri nedelje početi da se primenjuju mere podrške ženama i mladima, koji hoće da rade na selu.

 "Usvojene su odluke i za subvencije za kreditiranje, na ovom području su 60 posto muškaraca nosioci gazdinstva, a 40 posto žena, a u ostatku Srbije 85 su muškarci, a žene15 posto. Taj podatak objašnjava zašto Subotica ima veliki broj zahteva za subvencije“, istakao je Nedimović.

Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban je rekao da će Grad nastaviti podršku razvoju poljoprivrednih potencijala, jer svaki dvadeseti zahtev za subvencije je sa područja Grada.

 „Ogromna sredstva su isplaćena, a uz pomoć države razvijaćemo i poljoprivredu, da zadržimo mlade na selu. Grad pomaže sredstvima iz budžeta, za subvencije kratkoročnih kredita poljoprivrednicima “, rekao Laban.U Mišićevu Miroslav Vukajlović gaji 40 krava muzara, bikove i junad, zadovoljan je subvencijama države, kaže da je ministar ispunio svoje obećanje da će dobijati 50 posto povrata za mašine.

„Kupio sam i izmuzište za krave, uz 50 odsto povrata sredstava, i to je ispunio ministar. Vredi se baviti mlekarstvom. Još da se otkupna cena mleka poveća za koji dinar, bili bismo još zadovoljniji“.Mirko Orčić ima 40 tovnih junadi za dalju produkciju, a ima kaže problem sa plasmanom tovnih junadi i bikova na tržište, a i sa naplatom. Nedimović je rekao da je država potpisala ugovor za izvoz junadi u Tursku po dobroj ceni i da će to pomoći rešenju problema.

Stevan Cerovac ima farmu sa 180 ovaca, ali nema sigurno tržište, a kaže, da država pomaže regresiranje i nabavku priplodnog materijala. Dodaje da bi trebalo da ukrupnjava stado i obezbedi automatizaciju.

Nedimović je ocenio da su poljoprivrednici u Bačkoj obavešteni o sistemu subvencija i pomoći države, pa je zato i traže.

„Poljoprivrednicima je problem cena njihovog proizvoda, na šta se svi žale, ali potrebno je razumeti da tržište diktira cenu, utiče i na proizvodnju, a država ne može sve da otkupi, iako je Srbija pretežno poljoprivredna zemlja“, kaže Nedimović.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3342239/ministar-nedimovic-posetio-gazdinstva-na-severu-backe-drzava-ce-da-pomogne-onima-koji-rade-i-zive-na-selu-foto

Danas je na pijaci „Blok 44“ otvoren prvi karavan zimnice u sezoni 2019/20. Učesnici karavana su proizvođači iz cele Srbije sa raznovrsnom ponudom domaće zimnice, između ostalog razne vrste salate, ajvara, prirodnih sokova, džemova, sirupa idr.
Svi koji su posetili karavan zimnice bili su u prilici da uživaju u mirisu i ukusu sveže pripremljenog ajvara i da saznaju recepte i male tajne veštih „majstora svog zanata“.
Učesnici karavana zimnice čekaju Vas da i u danima vikenda, u periodu od 8 do 16 časova, dođete na plato pijace „Blok 44“ i uverite se da je ručno pravljena zimnica, koju možete naći samo na beogradskim pijacama, pravi izbor za porodičnu trpezu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali posetio je Kompaniju „Bibli“ u opštini Mladenovac i tom prilikom prisustvovao manifestaciji „Kosmajski
kazan“ koju prvi put ova kompanija organizuje uz podršku Opštine.
Događaju su prisustvovali direktor i vlasnik firme „Bibli“ Gregor Guberinić i predsednik Opštine, Vladan Glišić.
„Danas smo obišli jednu uspešnu domaću kompaniju i prisustvovali manifestaciji „Kosmajski kazan“ koja oživljava selo, ali ujedno i promoviše domaću proizvodnju i tradicionalne recepture u Srbiji. To su stvari koje moramo da podržimo jer su baš ovakve domaće kompanije, koje zapošljavaju oko 50 ljudi, nosioci privrednog razvoja naše zemlje. Država će za njih učiniti sve što može i po pitanju subvencija, ali i raznih vrsta podsticaja” kaže Mali.
Ministar ističe da je Mladenovcu potrebno što više domaćih malih i srednjih kompanija, ali i velikih stranih investicija.
„Srbija je šampion sveta po privlačenju stranih direktnih investicija, to nam je potvrdio i Fajnenšel Tajms. Nameravamo da u sledećem talasu investicija dovedemo jednog velikog investitora i u Mladenovac“, kaže Mali.
Ova manifestacija bila je prilika i da se promoviše opština Mladenovac, u kojoj je urađeno mnogo na poboljšanju infrastrukture.
„Mladenovac napreduje u poslednje četiri godine. Urađeno je više od 150 kilometara novih puteva, 12,5 kilometara vodovodne mreže, 7,5 kilometara kanalizacione mreže. Sada krećemo sa velikim nacionalnim investicionim programom koji je najavio predsednik Aleksandar Vučić, jer želimo da u naredne četiri godine uložimo više od 12 milijardi evra u izgradnju kanalizacione i vodovodne mreže, asfaltiranje ulica, u domove zdravlja, škole i vrtiće. Svaka lokalna samouprava, uključujući i Mladenovac, će konkurisati i sa zadovoljstvom kažem da opštine već uveliko pripremaju projekte. Upravo to je i glavni cilj
mog dolaska ovde - da ne samo Mladenovac, već i sve opštine u Srbiji, dobiju odgovarajuću infrastrukturu, a da domaćim preduzetnicima pomognemo da posluju
još bolje“, zaključio je Mali.

Izvor: Agrobiznis magazin

Zelena zvezda, zemljoradnička zadruga u Vinarcu nadomak Leskovca, uspešno se bavi proizvodnjom povrća koje plasira lancima velikih marketa širom Srbije, a uspela je i da izvozi u Francusku. Na deset hektara zakupljene zemlje, šest zadrugara ulaže svoj rad, znanje i mehanizaciju, a istovremeno i soptvenu vlasničku poljoprivrednu proizvodnju na svojim imanjima.

Ova zadruga uspešno funkcioniše i zahvaljujući saradnji sa oko 40 kooperanata iz okolnih sela.

- Kada smo osnovali zadrugu 2010. godine, nas desetorica bili smo vođeni više idejom o tome, da bi nas već u sledećoj godini sačekalo neprijatno iznenađenje sa izuzetno lošom godinom u poljoprivredi - počinje svoju priču Đorđe Micić, direktor Zelene zvezde, zemljoradničke zadruge u Vinarcu i jedan od njenih osnivača.

Prve proizvodne godine, koja je bila loša, od dvanaest osnivača šestoro je odmah odustalo pred tim izazovom.

- Oni koji su nas napustili, mislili su da to nije neka dobra priča i da tu nema perspektive. Mi koji smo verovali, te godine uzeli smo u zakup zemljište od 10 hektara državnog zemljišta i podigli kredit od 60.000 EUR - objašnjava Micić.

Prvi zasadi zajedničke proizvodnje bili su pod zelenom salatom, potom su zasadili paradajz.

- Goru godinu za poljoprivredu od te 2011. ne pamtim. Gajbica paradajza se prodavala za 100 dinara. To je bila cena za 11 kilograma s ambalažom. U tom momentu samo nas je gajba koštala 35 dinara, što znači da smo kilogram paradajza davali za 6 dinara, a njegova proizvođačka cena tada je bila 24 dinara i mi smo gubili po svakom kilogramu 18 dinara. Bio je to za neke naše zadrugare, negativan izazov zbog koga su odustali - priseća se Micić.

- Međutim, nas šestoro koji smo ostali u Zelenoj zvezdi, nismo odustali. Dali smo svu svoju imovinu, kuće pod hipoteku i uzeli kredit, koji smo, kako se ispostavilo u redovnom roku otplatili za 5 godina. Da nije bilo kredita, ko zna možda bi i mi odustali - kaže.

Srazmerno profitu, svake naredne godine rasla je i proizvodnja u zadruzi.

- Prve godine smo pod zasadima imali 70 ari, a onda naredne godine još 25 ari i svake sledeće još toliko, da bi smo danas dostigli neki maksimum u zatvorenoj proizvodnji povrća, od 2 hektara pod plastenicima i 8 hektara na otvorenom polju. Naravno, svako od nas zadrugara ima i sopstvenu proizvodnju na svom imanju, s tim što to povrće plasiramo preko zadruge kao što to činimo i sa proizvodnjom naših kooperanata kojih ima oko 40 iz okolnih sela - objašnjava direktor Zelene zvezde.

Zelena zvezda proizvodi gotovo svo povrće: zelenu salatu, rotkvice, mladi luk, paradajz, krastavac, crvenu paprika, babure, šilje.

- Sada nemamo nikakav kredit, taj prvi i jedini smo otplatili odavno i sada kod banke imamo otvorenu kreditnu liniju, u slučaju da dođemo u situaciju da kupujemo zemljište koje želimo da bude naše - objašnjava Micić.

- Na tržištu se pojavljujemo pod imenom Zelena zvezda Vinarce, Leskovac. Mnogo smo truda uložili u probijanje. Bili smo sitni proizvođači robe koju su dolaskom na kuću, kupovali prodavci s kombijima. Sada smo dostigli vrh, da nam kupci budu veliki, najveći, oni koji mogu u jednom danu da vam kupe i 20 tona paradajza. Naši kupci su Delez, Gomeks, Idea, a izvozimo tokom jula i avgusta i za Francusku. Kupci su svuda isti i u inostranstvu i ovde, svi veliki marketi uvode nove standarde i niko više neće da daje novac za robu lošeg kvaliteta - ocenjuje naš sagovornik.

Zelena zvezda je pre dve godine dobila kalibrator za sortiranje paradajza.

- Konkurisali smo kod resornog ministarstva i dobili pomoć od države – kalibrator, kompjuter za kontrolu navodnjavanja i veliki traktor, tako da nam je to puno značilo. Pakovanje paradajza nam je olakšano, skratili smo vreme za taj deo posla jer smo pre toga ručno odvajali paradajz po gramaži i to nam je odnosilo jako puno vremena - ističe Micić.

U Zelenoj zvezdi nisu još uvek realizovali sve ideje koje imaju.

- Kvalitet i količina su naši imperativi i to nam je svake godine sve bolje, ali je naša ideja da bavimo pakovanjem proizvoda, da pre svega oslobodimo naše kooperatnte, da oni mogu robu da dopreme kod nas u refuznom stanju, a da se mi bavimo pakovanjem. Imamo s vremena na vreme upravo tu problem, da proizvođači stave robu kojoj nije mesto tu, čuveno leskovačko pakovanje - zaključuje Micić.

Zrelena zvezda želi da napravi pak centar, kako bi, kažu, bili sigurni kada šalju robu bilo kom kupcu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2662798/zadruga-zelena-zvezda-zasijala-i-na-stranom-trzistu-paradajz-iz-vinarca-kod

Do devedesetih godina na širem području Divčibara domaćinstva iz obližnjeg valjevskog sela Krčmara imala su oko 50 koliba na imanjima.Tu su izvodili stada na ispašu od proleća do kasne jeseni, a one koji ih čuvaju nazivali su kolibarima.

Na obodima Divčibara već godinama je sve više turističkih autobusa, a sve manje kolibara i stada. Tako je i Vojislav Janković iz Krčmara staru kolibu zamenio savremenim gazdinstvom, gde tokom ispaše provede i do sedam meseci.

"Ove godine smo bili pet meseci. Počele su u septembru da se jagnje i morali smo da siđemo kući. Ali inače ne bih do kraja oktobra išao", kaže Janković.

On je, sa svojom porodicom, sagradio savremenu farmu. Trenutno imaju stado od oko 120 grla, koje je među najkvalitetnijim u valjevskom kraju.

"Ovo je dobar posao što se tiče ovaca i planiram dalje da proširujem stado", kaže Stojan Janković.

Savremeno ovčarstvo u ovom domaćinstvu poboljšano je prirodnim potencijalima. Zbog bioflore na Divčibarama i botaničkog sastava trave u ispaši, njihovo stado je zdravije, a proizvodi su kvalitetniji.

"Značajan deo u tom njihovom florističkom sastavu zauzimaju i veliki broj lekovitih biljaka koje sadrže takozvane aromatične, odnosno mirisne materije, koje ovce konzumiraju", objašnjava dr Radosav Vujić iz PSSS Valjevo.

Domaćinstvo Janković iz Krčmara među retkima je primerima u ovom kraju gde su mladi videli šansu za život na selu, koristeći sve prednosti u ovčarstvu koje im nudi priroda kojom su okruženi.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=10&dd=17&nav_id=1604765

Kompanija "Dunav osiguranje" je najbolje rangirana srpska osiguravajuća kuća na listi TOP 100 osiguravača po bruto fakturisanoj premiji u zemljama jugoistočne Evrope u 2018. godini i nalazi se na devetom mestu.

S premijom od 233,9 miliona evra, "Dunav osiguranje" zauzelo je deveto mesto, što je skok s desete pozicije na kojoj je Kompanija bila 2017. godine. U periodu između dva rangiranja (2018/17. godine) "Dunav" je zabeležio rast bruto fakturisane premije od 10,59 odsto i ostao jedina domaća osiguravajuća kuća među prvih deset osiguravača jugoistočne Evrope.Prvih sto osiguravača iz zemalja jugoistočne Evrope generisali su premiju od od 8,1 milijarde evra u 2018. godini, premašivši tako prethodni maksimum od 7,5 milijardi evra ostvaren 2017. godine.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/dunav-osiguranje-ponovo-medu-prvih-deset-osiguravaca-u-jugoistocnoj-evropi/wkwtd8p

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31