Zova bi mogla postati jedna od omiljenih voćaka naših seljaka, jer rađa više od grožđa, ima sličnu cenu, a posao i ulaganja su mnogostruko manja.

Zova traži suvu i peskovitu zemlju, pa je sever Vojvodine trenutno centar njenog uzgoja u našoj zemlji. Na ovom području desetak voćara uspešno uzgaja zovu, najčešće sortu koja dolazi sa zapada Evrope, pod nazivom hazberg. Zova rađa od 10 do 12 tona po hektaru, trenutno je otkupna cena 45 dinara, može se prodati i za više, ali proizvođači računaju ukupno oko 600.000 dinara po hektaru od prodaje. Jene Šerfeze, uzgajivač zove iz Horgoša, kaže da se prinos po hektaru može i udvostručiti, ako proizvođač savlada sve veštine i priroda podari dobre uslove.- Otkup je 15 odsto povoljniji nego prošle godine, ali nekad smo prodavali kilogram i za 65 dinara. Na istoj parceli možete dobiti najmanje istu količinu kao grožđe, sasvim moguće i mnogo više, čak duplo, a ulaganja su vam mnogo manja. Nema hemijske zaštite, gotovo da je organska proizvodnja, lako se umnožava, a nema ni puno posla oko nje. Na kraju, mnogo se lakše i bere od grožđa - Kaže Šerfeze, koji ima oko tri i po jutra pod zovom.Orezivanje počinje u novembru, posle se samo održava međuredni prostor, što zovu čini jednom od najrentabilnijih kultura bobičastih plodova. Na našem tržištu potražnja za zovom je veća nego što trenutno možemo da proizvedemo. Otkupljivači su često zainteresovani i za cvet zove, ali voćari čekaju kraj avgusta i berbu plodova jer je prinos od njihove prodaje i šest puta veći.- Zova se koristi u farmaceutske svrhe, u prehrambenoj industriji, poznato je da ima 75 načina primene i u odnosu na druge vrste odmah je iza aloje vere. Imao sam nekoliko ponuda iz Švajcarske da ovde prerađujem zovu i izvozim im te proizvode koji su tamo jako popularni, pogotovo u lečenju. Ali ja ću sada 70 godina, to treba neko mlađi da radi. Od kada je na Zapadu zabranjena upotreba sintetičkih boja u prehrambenoj industriji, zova je dobila dodatno na značaju jer služi i za farbanje - nastavlja Šerfeze.Ovo je jedna od biljnih vrsta čiji svaki deo ima hranljivu ili farmaceutsku vrednost kaže prof. dr Vladislav Ognjanov, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, ali i uzgajivač zove. Od cveta se prave sokovi, a sirup zove je po njegovom svedočenju najskuplji koji možete naći na rafovima trgovina u Austriji. Inače u toj zemlji proizvodnja zove je veoma razvijena, godišnje u samo Nemačku izvezu 1.000 tona ove voćke.- Od plodova mogu da se proizvode džemovi koji su sve popularniji. Kod nas se u Bačkim vinogradima pravi taj specijalitet. Porto vina ne mogu bez zove, a proizvode se i rakija ili čaj. Ulaganja su mala, a kada bi domaćinstva uspela da razviju i prerađivačku proizvodnju, sa hektarom ili dva, četvoročlana porodica mogla bi normalno da živi - kaže Ognjanov.

Veliki potencijal nalazi se i u sortama koje niču na našem podneblju. Kako dodaje, popularni hazberg donesi oko 100 grama po grozdu, dok naša ljubostinja i do 450 grama.Cvetovi zove, koji se najviše i koriste, sadrže eterično ulje koje ima oko 40 materija, a bogato je glikozidima, taninima, flavonoidima, karotenima, rutinom i vitaminima. Bobice zove sadrže alkaloide, karotene, tanine, organske kiseline i vitamine A, B i C. Pretpostavlja se da su flavonoidi koje sadrži zova odgovorni za većinu njenih lekovitih svojstava. Flavonoidi su moćni antioksidansi koji štite naše ćelije od oštećenja. Sličnog sastava su i listovi. Svi delovi su bogati gvožđem, natrijumom i kalijumom.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/biljka-buducnosti-za-vocare-od-hektara-zove-zarada-5000-evra/qbh846z

 

 

Suša i mraz uticali su na otkupnu cenu šumskih plodova, pa su tako neki skuplji i do 50 odsto.

Najveći skok zabeležila je borovnica, koja se otkupljuje za pet KM po kilogramu, dok joj je prošle godine cena bila tri marke. Isto je i sa brusnicom i koprivom.

Prošle godine cena ovih plodova iznosila je tri, dok ove sezone iznosi četiri KM. 

Nedeljko Kusturić, vlasnik “Prirodnog bilja” iz Banjaluke, kaže za “Nezavisne” da su cene nešto više, jer je dosta plodova propalo, a nekih vrsta uopšte nema. 

Kao primer navodi zovu, za koju kaže da je faktični nije ni bilo jer je proleće bilo kišovito. Dodaje da se tokom godine vrši otkup maline, kupine, kantariona, koprive, šipka, borovnice… 

Otkupljivači kažu da je u toku otkup kupine, kojoj cena varira na dnevnoj bazi i trenutno košta 2,30 KM po kilogramu. Cena smrekinih bobica je dve, a borovnica 4,70 KM. 

“Prilikom otkupa proveravamo poreklo proizvoda, i lokaciju gde je ubrana”, kazao je Zoran Jagrović, direktor proizvodnje u “Tomatu”. 

On dodaje da trenutno vrše samo otkup kupine, a cena varira zavisno od lokacije. 

“Nije ista malina na selu, i ona pored puta, ili urbanog područja”, kaže on. Dodaje da je pokušao organizovati otkup na više lokacija, ali bezuspješno. 

“To je izuzetno teško, jer ljudi na primer u Banjaluci, nemaju tradiciju branja i sakupljanja šumskih plodova. Mnogo puta su izvarani od stane otkupljivača, i više nemaju poverenje”, rekao je Jagrović. 

Otkupljivači kažu da sabiranje šumskih plodova i lekovitog bilja, može biti dodatni izvor zarade, jer se u sezoni branjem mogu da se zarade dve prosečne plate. 

“Sakupljanje šumskih plodova je spor i težak posao. Istina je da seljak nikada nije ostao gladan, jer uvek ima nešto u prirodi, što se može sakupljati, i od čega se može zaraditi”, rekao je Kusturić. 

On dodaje da je sakupljanje bilja jedna vrsta dopunskog posla, ali da jedan manji broj porodica, živi isključivo samo od toga. 

“U ovom poslu ima para, ali su spore i teške. Sve što je vezano za ovakvu vrstu proizvodnje je sa visokim rizikom, ali uvek ima nešto u prirodi što se može sakupljati”, ističe Kusturić. 

Bračni par Dragan i Milanka N. već nekoliko godina, svaki slobodan trenutak, koriste da širom Srednjobosanskog kantona sakupljaju blagodati prirode. 

Iako su oboje zaposleni, vikende i godišnje odmore koriste za dodatnu zaradu. 

“Ranije smo u prirodi brali čajeve i sakupljani gljive, ali smo shvatili da ponešto možemo i da prodamo, pa smo tako počeli. Naša zarada iz hobija bila je tridesetak KM, čisto da pokrije troškove goriva, jer smo obilazili razne lokacije, radi rekreacije i bilja. Kasnije je to krenulo intenzivnije, pa smo se više posvetili i više zarađivali”, priča ovaj bračni par. 

Dodaju da ne znaju tačno koliko novca zarade u sezoni, jer prikupljaju zovu, koprivu, malinu, borovnice, srijemuš, ali samo od prikupljenih smrekinih bobica prošle godine su zaradili su oko 800 KM (400 evra).

Izvor: www.b92.net

 

Kako uzgajati jagode u saksiji:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2891-jagode-iz-saksije

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31