Pančevo – Žednoj pšenici na poljima južnobanatskih opština Pančevo, Alibunar, Kovačica i Opovo, padavine su jako prijale.

Poslednje u nekoliko minulih kišnih dana donele su 49 litara tečnosti po kvadratnom metru, što je samo donekle dovoljno hlebnom žitu, koje je najdalje odmaklo u razvoju i sprema se za nalivanje zrna.

Još od jeseni poljoprivrednici ove regije imaju problem sa sušom, pa je klasje počelo i da podgoreva, a pojedine, kasno posejane kulture, stale su sa nicanjem i kasne, ne toliko zbog temperature vazduha, koliko je sunce isijavalo, a sve vreme duvao topao vazduh i košava, te je setva na nekim mestima obavljena u suvo zemljište.

Ozimi usevi koji su plitko posejani slabo su se ukorenili s jeseni, koja je takođe bila izuzetno topla, pšenica je non-stop „radila” i da nije bilo februarskog hladnih talasa, prema oceni stručnjaka za ratarstvo Bogdana Garalejića, rukovodioca savetodavne službe Instituta „Tamiš” u Pančevu, klasala bi još i ranije, a i ovako je poranila sedam do deset dana.

Rubni delovi oranica u koje je sunce direktno udaralo su se gotovo osušili, ali je slika u samom usevu drugačija i nema tako drastičnog sušenja pšenice, koja je trenutno u fazi oplodnje. Njoj su i nadalje, po oceni Garalejića potrebni oblaci i temperature do 25 stepeni, a najviše padavine za nalivanje zrna koje bi trebalo da traju i do 45 dana, kako bi ovdašnji ratari mogli da računaju na stabilne i dobre prinose.

„Ukoliko dođe do novih toplotnih udara i naglog presecanja tog perioda imaćemo problem u kojem će se vegetacija završiti, doći će do naglog zrenja i prinosi će biti niži. Takođe, ono što je sada bitno jeste da su poljoprivredni proizvođači završili i završavaju zaštitu klasa od bolesti i da dodaju poneke insekticide zbog žitne pijavice, a suvo vreme je pospešilo i pojavu lisnih vaši. Svakako bi dorodošle veće padavine, kojih istina na ovom terenu ima sporadično i mestimično, ali je ovo i period vremenskih nepogoda sa jakim vetrovima”, kaže za „Politiku” Garalejić.

On skreće pažnju da je primetna neupućenost i manjak znanja o samoj proizvodnji, pre svega kada je reč o plodoredu.

„U atarima velikog broju sela, a mi ih na ovoj teritoriji imamo 32, plodored je narušen. Uočljiva je dominacija dve biljne vrste – kukuruza i suncokreta, koja se preseca uljanom repicom, što izaziva velike probleme u zaštiti bilja i utiče na otpornost štetočina, jer bismo morali da imamo razmak od tri godine. Svaka uljana kultura iza sebe ostavlja određene patogenosti u zemljištu, što ne baš da bi uništilo kulture, ali bi moglo da prepolovi prinos sledeće, ako nema tog razmaka. Plodored mora da se proširi, ne mogu trgovci da diktiraju šta će proizvođači sejati, a to je ono što se dešava. Borimo se da učimo proizvođače da steknu znanja o poslu kojim se bave, a taj nivo je izuzetno nizak, da bi mogli da donose odluke”, upozorava Bogdan Garalejić iz Instituta „Tamiš” u Pančevu.

http://www.politika.rs 

Srpski agrar je tokom 2017. godine u Evropu i svet izvezao više od 2,5 miliona tona žitarica i uljarica. Kompanija MK Group, sa svojim članicama MK Commerce i Agroglobe, zaslužna je za čak trećinu tog izvoza, čime je zauzela vodeće mesto među izvoznicima žitarica, pokazuju podaci udruženja Žita Srbije.

Kako je saopštila MK Group, ukupan izvoz svih žitarica u Srbiji za 2017. godinu iznosio je 1,7 miliona tona, od čega su gotovo 25% izvezle kompanije Miodraga Kostića. Sledeći na listi izvoznika su Delta Agrar sa 205.911 tona i Konzul sa 165.396 tona.

I pored smanjenog prinosa, koji je posledica suša tokom prošle godine, glavni izvozni proizvod Srbije je i dalje kukuruz. U izvozu kukuruza 2017. godine učestvovale su 192 kompanije, a Dunavom je otpremljeno oko 1,1 miliona tona, što čini skoro 64% ukupnog izvoza. Ostalih 36% prevezeno je železnicom i kamionima. Najviše je izvezeno u Rumuniju, dok su Italija i BiH na drugom i trećem mestu, navode iz MK Group.

Kada je reč o pšenici, tokom 2017. izvezeno je 511.154 tona. Među najvećim izvoznicima i ove žitarice ponovo se nalaze kompanije članice MK Group sa više od 10% izvoza. Izvoz brašna iznosio je 235.457 tona, što preračunato na zrno daje količinu od 306.094 tona pšenice. Na prvom mestu po izvozu brašna i ovde je članica MK Group - Žito Bačka iz Kule, sa količinom od skoro 40.000 tona. Drugu i treću poziciju zauzimaju Mitsidest Point iz Sremske Mitrovice i MB Komerc iz Rume.

Kada je reč o izvozu soje, tokom 2017. godine izvezeno je 114.591 tona, a uvezeno 151.806 tona. Kompanije koje su ostvarile najveći izvozni rezultat su RWA Srbija, Delta, Konzul i kompanije članice MK Group.
 
 
Međutim, ono što je zanimljivo, među brojkama u saopštenju nema ni reči, odnosno broja, o ostvarenim prohodima odnosno profitu. Bilo bi zanimljivo za sve, da saznamo, koliko je novi tržišni lider zaradio na onome što je trećina proizvođača žita u Srbiji proizvela u prošloj godini, prokomentarisao je za naš portal, Goran Đaković, glavi i odgovorni urednik Agrobiznis magazina.
 

U toku je optimalan agrotehnički rok za setvu pšenice koja bi, prema procenama agronoma, ove jeseni mogla biti zasnovana na oko 600 hiljada hektara.

Poljoprivrednici su naročito zainteresovani za setvu te ozime strnine, a razlog je to što im od proizvodnje pšenice najpre stiže novac neophodan za dalja ulaganja u poljoprivredu.

U ataru Iriga već su zasejane značajnije površine pod hlebnim žitom.

Ozima Pšenica

Za svoje uspevanje ozima pšenica zahteva blage uslove, umerene zime. Zato se ona gaji u umerenom pojasu i to između 30º i 50º g.š. Ovo je njen optimalni rejon kulture. Ozima pšenica se seje u jesen. U svetu, ozima pšenica zauzima veće površine. U proseku daje veće prinose od jare i njen je opšti ekonomski značaj time veći. Ozima pšenica daje ne samo veći, nego i stabilniji prinos u odnosu na jaru.

Izvor: www.rtv.rs

Enormono visoke temperature u Srpskoj doslovno su uništile poljoprivredu. Šteta je oko 300 miliona maraka. Hiljade tona voća i povrća domaće proizvodnje je uništeno. Jabuke, kruške šljive i razno voće već sada trpe i cene skaču za 50 odsto. Ista je situacija i sa povrćem i u Srpskoj se očekuje povećanje cena luka, krompira, paradajza takođe za 50 odsto.

Zbog suše koja je poharala i kukuruz, soju i trave trpe i uzgajivači stoke. Sada sledi povećanje cena stočne hrane, a zbog toga moraće da bude uništen čitav stočni fond, jer se neće isplatiti uzgajati stoku, sa duplo skupljom stočnom hranom. Uništavanje stočnog fonda doneće s druge strane veliko poskupljenje mesa već za šest meseci. Kad se sve sabere, građani Republike Srpske će zbog suše morati da izdvajaju duplo više novca za voće i povrće, ali i meso u narednom periodu - poručili su sagovornici "Novosti".

Mišo Maljčić, predsednik Udruženja uzgajivača svinja RS, potvrđuje za "Novosti" da će zbog suše doći do poskupljenja stočne hrane, što će se naravno odraziti i na poskupljenje tovljenika.

- Međutim, to nikada nije sigurno, jer obično čim poskupi stočna hrana, uzgajivači se rešavaju stoke. Mi uništavamo stočni fond u Srpskoj, jer ne možemo da istrpimo visoku cenu stočne hrane. A kad se uništi stočni fond, dolazi do velikih količina mesa na tržištu i njegova cena pada. Samim tim, nije sigurno da će doći do poskupljenja mesa odmah sad na jesen. Tek na proleće naredne godine građani će osetiti velike posledice suše, jer će tada doći do drastičnog povećanja cena mesa, jer ga tada jednostavno neće biti dovoljno - navodi Maljčić. - Vidimo da Vlada RS nije proglasila elementarnu nepogodu i to je loše. Vlada gleda sebe a ne poljoprivrednike. Nekoliko miliona maraka pomoći poljoprivrednicima samo je kap u moru i naši domaćini ostaju na ledini.

Stojan Marinković, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednih proizvođača, kaže da će u Srpskoj doći do povećanja cena voća i povrća za 50 odsto i jedino će profitirati uvoznici.

- Suša će ostaviti traga i za narednu godinu, jer će poljoprivrednici teže ući u prolećnu setvu. Kukuruz, soja, voće i povrće idu nagore sa cenom. Imajući u vidu da smo ranije imali i mrazeve koji su već proredili voće i povrće, suša ga je sada dokusurila - kaže Marinko vić.

Maljčić kaže da bi bilo bolje da odmah dođe do blagog poskupljenja mesa, jer bi se tako održao stočni fond, poljoprivrednici ne bi poslovali sa gubitkom i na proleće ne bi imali veliko poskupljenje. Ali, to se neće dogoditi, jer uvoznici diktiraju cenu.

CENE DIKTIRAJU UVOZNICI

Uvoznici će imati veliki profit i oni će diktirati cenu jer nema konkurencije sa domaćim proizvodima. Definitivno domaći poljoprivrednici ostaju bez hiljade tona voća i povrća koje je uništeno usled suše. Pored toga pod znakom pitanja je i prolećna setva, jer će se poljoprivrednici teško oporaviti od ovakve godine - ističe Stojan Marinković.

Izvor: www.naslovi.net

Ovogodišnji prinosi kukuruza, suncokreta, soje i šećerne repe neće biti rekordni poput prošlogodišnjih zbog visoke junske temperature i manje količine padavina od prosečnih, a kako je direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković rekao dobro je to što nedostatak padavina nije zabeležen u celoj zemlji.

Kratkotrajne padavine početkom jula su odgovarale usevima, jer su delimično popravile stanje vlage u zemljištu, a ukoliko uskoro padne još kiše situacija bi mogla da se popravi.

Visoke temperature ubrzale su sazrevanje zrna pšenice i žetva je u punom jeku, a prema podacima Ministarstva poljoprivrede do sada je obavljena na oko 65 odsto zemlje pod usevima

Direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković kaže za Tanjug da će suša svakako ostaviti traga na usevima, ali dodaje da je dobro što nedostatak padavina nije zabeležen u celoj zemlji, pa su sušom više pogođeni Banat, deo Srema i Negotinska krajina, dok su centralna Srbija i Bačka imale dovoljno padavina.

"Sigurno ne možemo očekivati nove rekorde u proizvodnji ove godine, ali će to više zavisiti od toga kada će doći nove padavine. Ukoliko kiša bude nešto urednije dolazila u narednih mesec dana, onda bi stvari mogle dosta da se poprave, a gubici budu minimalni", rekao je Saković.

Dodaje da je nezahvalno govoriti o prinosima, jer se situacija može promeniti u zavisnosti od toga da li će pasti nove količine kiše, ali navodi da se rekordni prinosi neće ponoviti.

"Za sada sve liči na prosečnu petogodišnju proizvodnju, čime proizvođači svakako ne mogu da budu zadovoljni. Kod kukuruza to je oko 6,5 tona po hektaru, a kad je reč o suncokretu i soji oko tri tone", objasnio je Saković.

Kaže da je prošle godine prosečan prinos pšenice u zemlji bio oko 5,1 tonu po hektaru, što je bio apsolutni rekord za Srbiju, dok se ove godine očekuje prinos između 4,3 i 4,4 tone po hektaru.

"To će se znati kada žetva bude završena u celoj zemlji. Za sada možemo reći da imamo prinos negde oko 15 odsto manji nego prethodne godine", rekao je Saković.

Govoreći o ceni pšenice, Saković navodi da se ona kod nas još nije formirala, jer žetva nije završena, i dodaje i da ju je teško predvideti, kao i da postoji velika razlika između želje proizvođača i realne tržišne vrednosti po kojoj se pšenica može plasirati na međunarodno tržište.

"Kupci bi mogli pronaći sebe u ceni od 16,5 dinara, a prodavci traže sebe u ceni od 18 dinara po kilogramu. To je velika razlika i u narednih desetak dana će se svesti na pravu tržišnu cenu", rekao je Saković.

On je dodao da Srbija, kao izvoznik pšenice, mora da se uklapa u međunarodne cene, i naveo da ni kod nas ni u svetu za sada ne postoji nijedan razlog za enormno poskupljenje pšenice.

Inače, prema podacima ove godine kukuruz je zasejan na površini nešto većoj od milion hektara, suncokret na 221.735 hektara, soja na 203.114, a šećerna repa na 54.183 hektara.

Izvor: www.naslovi.net

Između planina Jadovnik i Čemernica, preko obronaka Zlatara, na razdaljini dugoj čak 70 kilometara i nadmorskoj visini od 1.200 metara, agronom Jekoslav Purić iz Nove Varoši, na površini od 60 hektara organski uzgaja dve vrste retkih žitarica, heljdu i speltu.

Purić slovi za najvećeg proizvođača ovih kultura u zemlji. Svoje proizvode prodaje širom Srbije, kako on kaže, od Priboja do Subotice, a nisu retki ni kupci iz susednih zemalja, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. 

Ove žitarice odlično podnose oštriju klimu i otpornije su na bolesti pšenice. To je i glavni razlog zbog kojeg je Purić svoje "poverenje" poklonio njima, pa iz godine u godinu, više od dve decenije, povećava površine koje seje. 

Seme spelte posejano je na 34 hektara, a heljde na 26 hektara. Narod se sve više opredeljuje za zdraviji način ishrane, što podrazumeva smanjivanje upotrebe belog brašna, a povećava potrošnju drugih žitarica, pre svih spelte i heljde - u dahu zbori starina Jekoslav Purić, koji gazi sedmu deceniju, ali i dalje vešto barata traktorom. 

Očekivani prinosi po hektaru kreću se od 1,2 tone za heljdu do 3,5 tone za speltu. Kompletan rod završi u silosima gde se posle sušenja melje, zatim pakuje i sprema za tržište - naglašava Jekoslav. 

Seme spelte posejano je na 34 hektara, a heljde na 26 hektara. Narod se sve više opredeljuje za zdraviji način ishrane, što podrazumeva smanjivanje upotrebe belog brašna, a povećava potrošnju drugih žitarica, pre svih spelte i heljde - u dahu zbori starina Jekoslav Purić, koji gazi sedmu deceniju, ali i dalje vešto barata traktorom. 

Očekivani prinosi po hektaru kreću se od 1,2 tone za heljdu do 3,5 tone za speltu. Kompletan rod završi u silosima gde se posle sušenja melje, zatim pakuje i sprema za tržište - naglašava Jekoslav. 

Zbog loše cene, prosto sam nateran da smanjim zasejane površine. Proizvodnja je skupa, a otkupna cena krompira izuzetno niska, tako da je računica slaba - jada se Karaklajić. 

Nadničar Aldin Ibrović iz Kladnice svakodnevno prelazi desetine kilometara kako bi u cik zore stigao na imanje i prionuo na posao, jer kaže u Sjenici posla nema.

Naporno jeste ali mora da se radi, gazde su kažu zadovoljne mojim radom, a i ja sam zadovoljan kako me plaćaju - ističe Aldin.

Izvor: www.srbijadanas.com

Raste uvoz hrane

jun 24, 2018

Svetska tržišta prehrambene robe su prilično uravnotežen, podržana velikim zalihama pšenice i kukuruza i obnovljenom proizvodnjom uljarica, ali će ukupna novčana vrednost uvoza ove godine porasti zbog viših troškova transporta i većeg obima uvoza, objavila je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO).Ukupna vrednost uvoza hrane u svetu premašiće ove godine 1,3 hiljade milijardi dolara, što je za 10,6 odsto više u odnosu na prošlu godinu, navodi se u novom izveštaju FAO o prognozama globalnih tržišta hrane, koji objavljuje dva puta godišnje. Prema izveštaju, objavljenom na zvaničnoj internet stranici organizacije sa sedištem u RImu, rast troškova uvoza će biti izraženiji u najnerazvijenijim zemljama, zatim u državama s niskim prihodima koje oskudevaju u hrani i onima u subsaharskoj Africi, i to zbog većeg uvoza mesa, šećera, mleka i mličnih proizvoda i uljarica. Rast troškova uvoza se predviđa za sve kategorije prehrambene robe, osim ribe, kod koje rast domaće tražnje u mnogim zemljama u razvoju uspeva da podmiri snažan razvoj sektora akvakulture, dodaje se u dokumentu. Svetske cene prehrambenih proizvoda porasle su u maju prvi put u tri meseca, pri čemu je FAO-v indeks cena hrane - koji je objavljen danas - iznosio u proseku 172,6 bodova u tom mesecu, što je za 2,2 odsto više nego u aprilu i oko 10 posto više nego u maju 2016. godine. Ovaj indeks prati cene pet glavnih grupa prehrambenih proizvoda na međunarodnim tržištima: žitarice, biljna ulja, mlečne proizvode, meso i šećer. U maju je zabeležen rast cena svih kategorija osim šećera. FAO procenjuje da su globalna tržišta trenutno dobro snabdevena svim osnovnim prehrambenim namirnicama, čak iako u tom pogledu postoje razlike među pojedinim zemljama ili regionima. Predvidaju da bi svetske cene pšenice trebalo da ostanu stabilne, naročito u prvoj polovini poljoprivredne sezone, dok će gotovo rekordna proizvodnja žitarica koje se prvenstveno koriste za prehranu životinja i proizvodnju piva, verovatno očuvati žestoku konkurenciju među vodećim izvoznicima. Procenjuju takođe da će ponuda pirinča i dalje biti obimna, iako može splasnuti budući da pojedine zemlje izvoznice smanjuju svoje državne zalihe. Očekuje se da će proizvodnja uljarica u sezoni 2016/2017. porasti na rekordan nivo zahvaljujući prvenstveno izvanrednim prinosima soje. Prve pokazatelji upućuju na dobru ponudu i u sezoni 2017/2018, što dodatno pritiska cene uljarica. Proizvodnja mesa će, prema predviđanju FAO, stagnirati treću godinu uzastopno, uglavnom zbog očekivanog pada u Kini, dok će proizvodnja mleka porasti za 1,4 odsto, zahvaljujući ubrzanoj ekspanziji u Indiji. U posebnom izveštaju o globalnoj proizvodnji i tražnji žitarica, koji je takođe objavljen danas, FAO predviđa da će ove godine u svetu biti proizvedeno ukupno 2.594 miliona tona žitarica, što je za 0,5 odsto niže nego prethodne godine. Pritom se očekuje da će proizvodnja pšenice biti manja za 2,2 odsto, dok će proizvodnja kukuruza biti veća za 1,4 posto. Ukupna tražnja za žitaricama u 2017/2018. godini će dostići rekordnih 2.584 miliona tona, izračunali su stručnjaci FAO, uz blagi pad potražnje za pšenicom i nešto jači rast tražnje za kukuruzom. Zalihe žitarica trebalo bi na kraju sezone 2018. da iznose 703 miliona tona, što neznatno više od rekordnog nivoa projektovanog za ovu godinu, procenjuju u FAO. Izvor: Tanjug

Srbija je na drugom mestu u Evropi, odmah iza Malte, po procentualnom rastu izvoza u dolarima u 2016. godini. Najveći doprinos tome je dao izvoz poljoprivrednih proizvoda, izjavio je direktor Udruženja Žita Srbije Vukosav Saković. “Članice Udruženja Žita Srbije izvezle su 3,5 miliona tona robe i najviše doprinele suficitu u spoljnoj trgovini poljoprivrednih proizvoda”, rekao je Saković na tradicionalnom Danu žitara, koji je organizovalo Udruženje “Žita Srbije” u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu UN (FAO), u okviru 84. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu. “Kada posmatramo Evropu u prethodnoj godini, 14 zemalja zabeležilo je rast izvoza, a izraženo u procentima, Srbija je na drugom mestu, odmah iza Malte”, rekao je Saković, navodi se u zajedničkom saopštenju FAO i “Žita Srbije”. U svetu je, kako kaže, samo 68 zemalja u 2016. godini imalo rast izvoza u dolarima, a ako posmatramo rast u odnosu na prethodnu godinu u procentima – Srbija se nalazi na petom mestu. “Sarađujući sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) u ovoj godini se trudimo da dodatno poboljšamo tržišni ambijent kako bi rezultati u izvozu bili jos bolji”, istakao je on. Koordinator FAO i EBRD projekata u Srbiji Miloš Milovanović kaže da je projekat unapređenja izvoza žitarica i uljarica iz Srbije započet početkom godine u saradnji sa “Žita Srbije”, i da EBRD i FAO žele da pomognu u podizanju kapaciteta lokalnih proizvođača i izvoznika, ali i “otvaranju vrata” stranih tržišta na kojima Srbija još uvek nije prisutna sa svojim proizvodima. “Krenuli smo sa predstavljanjem ovog sektora poljoprivrede Srbije na skupu proizvođača žitarica “Black Sea Grain” održanom u aprilu ove godine u Kijevu, a u planu je i nastup na “Global Grain” konferenciji koja će se održati u novembru ove godine u Ženevi”, rekao je Milovanović. Izvor: GdeInvestirati/Tanjug

Poljoprivredno gazdinstvo Jevtić  iz Bačkog Gradišta proizvodi speltu od njive do finalnog proizvoda. Ova žitarica je veoma poznata po svom zdravstvenom i lekovitom svojstvu. Za razliku od današnjih žitarica nije zagađena jer sama sebe čuva od svih zagađenja. Poseduje prijatan, sladak ukus i lako se vari. Jevtići površinu pod speltom svake godine proširuju pošto je potražnja za ovom žitaricom sve veća. U proizvodnji spelte najviše vremena iziskuje ljuštenje same žitarice. Ova žitarica je idealna hrana za ljude koji drže dijetu, za dijabetičare, osobe sa alergijama, za smanjene holesterola. Proizvode plasiraju na teritoriji cele Srbije, pretežno su zastupljeni po većim prodajnim objektima. Kako nam je istakla Ratka, svoje proizvode izlažu i sa pokretom gorana Novog Sada na novosadskom proleću i jeseni, sajam hrane i pića u Beogradu. I evo danas nas ima po celoj Srbiji, naravno uz mnogo rada i truda svih nas u porodici. Mi nismo bili stručnjaci za poljoprivredu ali smo bili sigurni da zdravlje ulazi na usta i da će poljoprivreda ona tradicionalna sigurno naći mesto u ovom brzom, elektronskom i giga-giga svetu i vremenu. Na svu sreću danas se širi priča o spelti i sve više ljudi je proizvodi a mnogo više ih koristi. Njene kvalitete svako ko koristi može u nedogled da broji. Spelta se prvi put pominje u nekim delovima Egipta, kao samostalna biljka odvojena od pšenice. Nekada je sve bilo ručno, pa i lupanje i izvejavanje, ne bi li se dobila potrebna čistoća zrna. Osobine ove biljke, zbog kojih je vredi gajiti su brojne. Njena najbolja osobina je što ima ljusku na sebi koja je štiti od zagađenja. Spelta sadrži proteine, nezasićene masti, vitamine (A, C, grupe B, E i K), biljnu kiselinu, mineralne soli (kalcijum, kobalt, gvožde, fosfor, magnezijum, mangan, kalijum, bakar, selen, natrijum) i vlakna. U svom asortimanu imaju mekinje koje su 100% od spelte, griz, speltinu testeninu od celog zrna spelte, pahuljice koje nisu termički obrađene nego su sušene na vazduhu. Brašno od spelte se koristi za pravljenje svih namirnica, počevši od hleba, princes krofni pa do kori za tortu. Nisu potrebni dodaci kao što su jaja i kvasac kako bi hleb narastao.

Prilikom gajenja svake biljne kulture, pa tako i kod ječma, postoje fiziološki procesi koji utiču na rast, razvoj i količinu prinosa. Efekat stresa kod ječma najčešće se ispoljava kroz nedostatak količine svetlosti koju biljka prima i kroz fotosintetsku efikasnost konverzije sunčeve svetlosti. Navedeni uslovi utiču na formiranje biomase useva. 

Žetveni indeks ječma zavisi od količine raspoloživih asimilata za formiranje akceptora asimilata i njihovo nalivanje. Količina upijene energije najvećim delom utiče na formiranje nadzemne biomase i velikim delom je izložena uticajem stresa na biljku. Ona može biti smanjena usled manje fotosintetske površine ili manjeg trajanja zelene lisne površine. Veličina i dužina trajanja fotosintetske površine tokom ciklusa useva utiče na količinu ukupne svetlosti koja dospe na površinu useva.

Površina lista zavisi od količine vode koju biljka uzima, propustljivosti ćelija lista, dostupnosti hranljivih materija i ćelijskog soka u ksilemu. Korišćenje energije zavisi od rasporeda useva na površini. Veće korišćenje prisutno je kod međurednog razmaka biljaka. Nasuprot tome, u sušnim predelima neophodno je nalivanje zrna.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30