Cene hrane rastu već peti mesec zaredom, što ukazuje na postepeni oporavak od šoka koji je izazvala pandemija, saopštila je FAO.

Kako navodi Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu, indeks cena osnovnih prehrambenih proizvoda u oktobru porastao na prosečnih 100,9 bodova, najviše od januara. To je za 3,1 bod više u odnosu na revidiranu vrednost u septembru.Cene žitarica su prethodnog meseca skočile za 7,2 odsto u odnosu na septembar, a u poređenju sa oktobrom prošle godine za 16,5 odsto, kako navodi FAO. Izvozna cena pšenice porasla je zbog smanjene ponude, dok su cene kukuruza dostigle najviši nivo u više od šest godina, usled velike potražnje iz Kine.

Cene stočnog ječma i sirka takođe su porasle, dok je pirinač znatno pojeftinio, prenosi Večernji list. Cene šećera u oktobru povećale su za 7,6 odsto u odnosu na septembar, usled očekivanog pada proizvodnje u Brazilu i Indiji zbog oskudnih padavina.

Indeks cena mleka i mlečnih proizvoda se u oktobru povećao za 2,2 odsto, najviše zbog poskupljenja sira.

Cene biljnih ulja uvećale su za 1,8 odsto, usled poskupljenja palminog i sojinog ulja, dok su cene ulja repice naglo pale zbog neizvesne potražnje u Evropskoj uniji.U oktobru su jedino pale cene mesa za 0,5 odsto u odnosu na septembar, nakon što je Kina uvela zabranu na uvoz svinjetine iz Nemačke zbog potvrđenih slučajeva afričke svinjske kuge.

FAO navodi da su žetve žitarica u svetu na putu da u 2020. godini dostignu rekord, iako su prognoze dodatno smanjene na 2,75 milijardi tona. Čak i u tom slučaju bio bi zabeležen rekord i povećanje u odnosu na prošlu godinu za 1,6 odsto.

Organizacija prognozira da će potrošnja žitarica u sezoni 2020/2021. iznositi 2,745 milijardi tona, što bi predstavljalo povećanje za 1,9 odsto u odnosu na 2019/2020.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/cene-hrane-rastu-vec-peti-mesec-zaredom-postepeni-oporavak-od-soka/r1ggrmm

Cene kukuruza i pšenice su od početka godine povećane dok soja beleži najvišu cenu, kaže za Novosadsku televiziju direktor Produktne berze Miloš Janjić. Prema njegovim rečima, najavljeni uvoz visokokvalitetne pšenice o kom se polemisalo u javnosti se nije dogodilo jer su cene u inostranstvu više nego u Srbiji. 

Od početka godine je došlo je do povećanja cene kukuruza i pšenice a poslednjih nedelja međutim, cene stagniraju, kaže Miloš Janjić direktor Produktne berze. Miloš Janjić, direktor Produktne berze: Što se tiče konkretno pšenice, ona možemo da kažemo da miruje na 19 dinara bez PDV-a, prosečna pšenica. Naravno zavisi od kvaliteta samog zrna najviše utiče taj kvalitet. Što se tiče tržišta izvoz je dosta stao u odnosu na prethodnu godinu ako gledamo statistika neumoljivo govori o tome da je izvoz mnogo manji. Što se tiče domaćih kupaca znači mlinara, oni su se opskrbiili sa dovoljnim količinama tako da trgovanje značajno slabi a samim tim je dovelo i na nižu cenu u odnosu na prethodni period. Što se tiče kukuruza opet zavisi od pariteta koliko je udaljen od luke ali tržište, takođe, beleži, beleži blagi pad. Jedino je kod soje došlo do blagog rasta cena i ona je na 39,5 dinara bez PDV-a.

Cene van Srbije su više nego kod nas i najavljeni uvoz visokokvalitetne pšenice se nije desio, tvrdi direktor Produktne berze. Miloš Janjić, direktor Produktne berze: Mi smo deo svetskog tržišta tako da sjedne strane dobro je imati stav države odnosno mišljenje jedno o ceni koja se predviđa, s druge strane tu je tržište pa će se videti. 

Ministarstvo poljoprivrede najavljuje ranije objavljivanje otkupnog cenovnika što će umnogome olakšati računicu poljoprivrednim proizvođačima.

Prinosi kukuruza i pšenice pokazuju jasan trend porasta u Srbiji. Prosečni prinosi ovih žitarica porasli su za 26 i 18 odsto i dostigli 4,4 tone po hektaru za pšenicu i 5,6 tona za kukuruz. Ukoliko se ti prinosi uporede sa onima u EU, istraživanje Organizacije za hranu i poljoprivredu FAO je pokazalo da bi oni mogli biti veći za 20 odsto.Ovako, za "Novosti", trenutno stanje u ratarstvu ocenjuje Dmitrij Prihotko, ekonomista FAO. Kako ističe, ne predviđa se da će se domaća potražnja znatno povećati u nekom narednom periodu, pa bi to moglo predstavljati višak za izvoz od milion tona kukuruza i 500.000 tona pšenice. To bi bio prihod od više od 200 miliona dolara, po trenutnim cenama na svetskom tržištu. A da bi se to ostvarilo, situacija nesumnjivo zahteva ulaganja u skladištenje žitarica i logistiku.- Naša procena je da su potrebe za skladištenjem oko 8,4 miliona tona, u godinama sa maksimalnim prinosima, što je, recimo, bila 2016. - ističe Prihotko.

- Proširenje kapaciteta od 400.000 tona, u savremenim silosima, zahteva ulaganja od 60 do 70 miliona dolara. Uz potencijalno dugoročno povećanje produktivnosti, međutim, možda će biti potrebna dodatna ulaganja i u lučku i železničku infrastrukturu, ali i u modernizaciju rečne flote. Tako bi srpski poljoprivrednici mogli da iskoriste svoj proizvodni i trgovinski potencijal.

Svakako, ni Srbija nije pošteđena uticaja klimatskih promena. One se, kako ističe naš sagovornik, već uveliko dešavaju. Doći će do daljeg povećanja temperature i promeni u količini i obliku padavina.

- Prosečna količina padavina u Vojvodini, u periodu od 1981. do 2019. godine, bila je 637 mililitara godišnje - objašnjava Dmitrij Prihotko. - Procena je da će se smanjiti na 593 mililitra 2041-2060. godine. Prosečna godišnja temperatura će se povećati sa 12,3 na 15 celzijusa. Zimski i letnji usevi, u svim regionima, biće dodatno pogođeni promenom vrsta štetočina koje ih napadaju. Pojaviće se i nove biljne bolesti, usled zagrevanja.Očekuje se da će klimatske promene produžiti vegetacijski period i pomeriti sezonu sazrevanja unapred, smatra Dmitrij Prihotko. Suva razdoblja uzrokovaće smanjenje prinosa prolećnih kultura. A to se upravo Srbiji dogodilo 2012. i 2017. godine, kada je kukuruz bio najviše pogođen u poređenju sa ozimom pšenicom.

- Intenzivna i češća pojava toplotnih talasa povećaće proizvodni rizik i smanjiti sveukupnu poljoprivrednu proizvodnju - govori Dmitrij Prihotko. - Uz to, očekuje se da će se i deficit vode dodatno povećati, što zahteva pojačana ulaganja u navodnjavanje i promene u poljoprivrednoj praksi.

Najbolja sezona za izvoz pšenice u Srbiji bila je 2018-2019. Naša zemlja je izvezla 860.000 tona pšenice. Od toga, 100.000 tona je otišlo u Italiju, što je rekord u novijoj istoriji Srbije, kaže Prihotko.

- Srbija je trenutno na 18. mestu u svetu i na trećem mestu u jugoistočnoj Evropi, po izvozu pšenice - naglašava Dmitrij Prihotko. - Ovo je bila dobra godina i za izvoz kukuruza, sa 2,4 miliona tona izvezene robe. Izvoz žitarica i uljarica je bio 800 miliona dolara, što je oko 25 odsto celokupnog poljoprivrednog izvoza u Srbiji. Ekvivalentno je 1,5 odsto PDP Srbije za 2019. godinu.

Poslednje dve godine FAO i EBRD podržavaju Vladu Srbije i Udruženje "Žita Srbije" u njihovim naporima da ekonomski ojačaju položaj naše zemlje, kao velikog proizvođača i izvoznika žitarica i uljarica na globalnoj sceni. Prema rečima Prihotka, oni su sarađivali na pitanjima domaće infrastrukture i luka, kvaliteta zrna, trgovine i izvoza, uključujući fitosanitarne zahteve za izvoz pšenice u Egipat.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:829421-Rastu-prinosi-zitarica-ali-ne-koristimo-pun-potencijal-Strucnjak-otkriva-kako-mogu-biti-20-odsto-veci

Pančevo – Žednoj pšenici na poljima južnobanatskih opština Pančevo, Alibunar, Kovačica i Opovo, padavine su jako prijale.

Poslednje u nekoliko minulih kišnih dana donele su 49 litara tečnosti po kvadratnom metru, što je samo donekle dovoljno hlebnom žitu, koje je najdalje odmaklo u razvoju i sprema se za nalivanje zrna.

Još od jeseni poljoprivrednici ove regije imaju problem sa sušom, pa je klasje počelo i da podgoreva, a pojedine, kasno posejane kulture, stale su sa nicanjem i kasne, ne toliko zbog temperature vazduha, koliko je sunce isijavalo, a sve vreme duvao topao vazduh i košava, te je setva na nekim mestima obavljena u suvo zemljište.

Ozimi usevi koji su plitko posejani slabo su se ukorenili s jeseni, koja je takođe bila izuzetno topla, pšenica je non-stop „radila” i da nije bilo februarskog hladnih talasa, prema oceni stručnjaka za ratarstvo Bogdana Garalejića, rukovodioca savetodavne službe Instituta „Tamiš” u Pančevu, klasala bi još i ranije, a i ovako je poranila sedam do deset dana.

Rubni delovi oranica u koje je sunce direktno udaralo su se gotovo osušili, ali je slika u samom usevu drugačija i nema tako drastičnog sušenja pšenice, koja je trenutno u fazi oplodnje. Njoj su i nadalje, po oceni Garalejića potrebni oblaci i temperature do 25 stepeni, a najviše padavine za nalivanje zrna koje bi trebalo da traju i do 45 dana, kako bi ovdašnji ratari mogli da računaju na stabilne i dobre prinose.

„Ukoliko dođe do novih toplotnih udara i naglog presecanja tog perioda imaćemo problem u kojem će se vegetacija završiti, doći će do naglog zrenja i prinosi će biti niži. Takođe, ono što je sada bitno jeste da su poljoprivredni proizvođači završili i završavaju zaštitu klasa od bolesti i da dodaju poneke insekticide zbog žitne pijavice, a suvo vreme je pospešilo i pojavu lisnih vaši. Svakako bi dorodošle veće padavine, kojih istina na ovom terenu ima sporadično i mestimično, ali je ovo i period vremenskih nepogoda sa jakim vetrovima”, kaže za „Politiku” Garalejić.

On skreće pažnju da je primetna neupućenost i manjak znanja o samoj proizvodnji, pre svega kada je reč o plodoredu.

„U atarima velikog broju sela, a mi ih na ovoj teritoriji imamo 32, plodored je narušen. Uočljiva je dominacija dve biljne vrste – kukuruza i suncokreta, koja se preseca uljanom repicom, što izaziva velike probleme u zaštiti bilja i utiče na otpornost štetočina, jer bismo morali da imamo razmak od tri godine. Svaka uljana kultura iza sebe ostavlja određene patogenosti u zemljištu, što ne baš da bi uništilo kulture, ali bi moglo da prepolovi prinos sledeće, ako nema tog razmaka. Plodored mora da se proširi, ne mogu trgovci da diktiraju šta će proizvođači sejati, a to je ono što se dešava. Borimo se da učimo proizvođače da steknu znanja o poslu kojim se bave, a taj nivo je izuzetno nizak, da bi mogli da donose odluke”, upozorava Bogdan Garalejić iz Instituta „Tamiš” u Pančevu.

http://www.politika.rs 

Srpski agrar je tokom 2017. godine u Evropu i svet izvezao više od 2,5 miliona tona žitarica i uljarica. Kompanija MK Group, sa svojim članicama MK Commerce i Agroglobe, zaslužna je za čak trećinu tog izvoza, čime je zauzela vodeće mesto među izvoznicima žitarica, pokazuju podaci udruženja Žita Srbije.

Kako je saopštila MK Group, ukupan izvoz svih žitarica u Srbiji za 2017. godinu iznosio je 1,7 miliona tona, od čega su gotovo 25% izvezle kompanije Miodraga Kostića. Sledeći na listi izvoznika su Delta Agrar sa 205.911 tona i Konzul sa 165.396 tona.

I pored smanjenog prinosa, koji je posledica suša tokom prošle godine, glavni izvozni proizvod Srbije je i dalje kukuruz. U izvozu kukuruza 2017. godine učestvovale su 192 kompanije, a Dunavom je otpremljeno oko 1,1 miliona tona, što čini skoro 64% ukupnog izvoza. Ostalih 36% prevezeno je železnicom i kamionima. Najviše je izvezeno u Rumuniju, dok su Italija i BiH na drugom i trećem mestu, navode iz MK Group.

Kada je reč o pšenici, tokom 2017. izvezeno je 511.154 tona. Među najvećim izvoznicima i ove žitarice ponovo se nalaze kompanije članice MK Group sa više od 10% izvoza. Izvoz brašna iznosio je 235.457 tona, što preračunato na zrno daje količinu od 306.094 tona pšenice. Na prvom mestu po izvozu brašna i ovde je članica MK Group - Žito Bačka iz Kule, sa količinom od skoro 40.000 tona. Drugu i treću poziciju zauzimaju Mitsidest Point iz Sremske Mitrovice i MB Komerc iz Rume.

Kada je reč o izvozu soje, tokom 2017. godine izvezeno je 114.591 tona, a uvezeno 151.806 tona. Kompanije koje su ostvarile najveći izvozni rezultat su RWA Srbija, Delta, Konzul i kompanije članice MK Group.
 
 
Međutim, ono što je zanimljivo, među brojkama u saopštenju nema ni reči, odnosno broja, o ostvarenim prohodima odnosno profitu. Bilo bi zanimljivo za sve, da saznamo, koliko je novi tržišni lider zaradio na onome što je trećina proizvođača žita u Srbiji proizvela u prošloj godini, prokomentarisao je za naš portal, Goran Đaković, glavi i odgovorni urednik Agrobiznis magazina.
 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30