Odavno je poznato da pčela radi očuvanja društva u toku zimskog perioda mora da obezbedi zalihe hrane za vreme paše. Ovaj, možemo slobodno reći „refleksni posao“, ona izvodi i zbog zaštite od neprijatelja i štetočina. Zalihe meda se nalaze u zrelim ćelijama sa poklopčićima. Kako med ima hidroskopna svojstva ukoliko je vlažnost vazduha 60% u tom slučaju se vodnjikavost ne menja dok kada je veća od 60% med uvlači u sebe vlagu, dok kada je manja gubi svoju vlagu.
Zahvaljujući poklopčićima med je obezbeđen, tako da nema prekomernog zgušnjavanja, naročito u vreme zimskog perioda, kada pčele ne mogu da regulišu temperaturu. Zanimljivo je i to da voštani poklopci sprečavaju širenje mirisa meda, što bi moglo da privuče pčele tuđice ili kradljivice.
Postoje i pčele stražari, koje čuvaju med u vreme kada je toplo. Njih može biti od nekoliko do više stotina, u zavisnosti od opasnosti koja preti. Da bi sprečile krađu meda, one skladište zalihe na najudaljenije mesto od leta, odnosno u gornje delove gnezda. Primećeno je da radi zaštite zaliha meda pčele leto u jesen delimično zatvaraju propolisom. Koliko su za pčele važne zalihe meda u zimskom periodu, govori i činjenica da one svoje zalihe brane ubadanjem žaokama, nakon čega umiru. Žrtva koja je ubodena osetiće jak bol i spontanim kretanjem žaoka koja je najčešće ostala u koži se još više zariva, i samim tim povećava efikasnost otrova.Sve ovo želeli smo da vam predočimo kako biste bolje razumeli značaj ostavljanja dovoljne količine zaliha meda u košnici. Što su zime oštrije i duže, to su i količine potrebne za prezimljavanje veće.
Takođe, utrošak meda u zimskom periodu zavisi i od snage pčelinje zajednice. Na primer, na severu pčele utroše 7 do 10 kilograma meda, dok na jugu 6 do
8 kilograma. Treba znati da je od kraja februara utrošak hrane skoro dvostruko veći, jer se tada pojavljuje leglo u zajednici. Takođe, posle prvog takozvanog
pročisnog leta raste utrošak hrane jer je potrebno održavati visoku temperaturu u gnezdu.
Svako uznemiravanje pčelinje zajednice u toku zimskog perioda dovodi do povećane potrošnje hrane, jer pčele koriste dodatne zalihe za održavanje temperature u košnici. Zbog toga je veoma važno da obezbedite pčelama dovoljne količine hrane za prezimljavanje, a ukoliko je iz nekog razloga neophodno da se izvrši dodavanje hrane, to treba činiti kada su temperature iznad tri stepena Celzijusa. Pčele u tom slučaju treba prihranjivati šećernim sirupom koji je gust (na 1 litar
vode staviti 2 kilograma šećera). Držati se ovog odnosa, jer gušći rastvor kristalizuje, a ređi opterećuje creva pčele.

Izvor: Agrobiznis magazin

Stručnjaci za ratarstvo i poljoprivredu uglavnom nisu zadovoljni stanjem polja u kojima se ove sezone gaje ozimi usevi. Pšenica i uljana repica prate uobičajeni kalendar vegetacije na svega 10 % zasejanih površina. U selu Medveđa kod Despotovca Radiša Radisavljević se bavi proizvodnjom i osnovnom preradom glavnih ratarskih kultura. Nepovoljne vremenske prilike na početku sezone u vreme jesenje setve i dalje se , kaže , osećaju u poljima.

 „Fali kiše, imali smo 2-3 meseca bez padavina. Automatski imamo mnogo otežano nicanje, stvorila se pokorica. Imam utisak da je narod malo okasnio u početku, a posle je bila suša, pa nije moglo. Imamo otežanu pripremu“ kaže za Radio Beograd iskusni ratar i rekorder u proizvodnji Radiša Radisavljević iz okoline Despotovca.

Utiske slične Radisavljevićevim ima i rukovodilac oglednog polja Instituta Tamiš u Pančevu koji kaže da pšenica koja je nama najinteresantnija je u jako različitoj fazi. Ili nije nikla ili je slabo ponikla ušla u period zime. “Većina polja ima pšenicu sa jednim do tri lista, a svega 10 % pšenice se nalazi u pravoj fazi, tačnije u fazi bokorenja” objašnjava sagovornik Radio Beograda. Prema Živkovićevim rečima, najveći problem naših ratara je to što u zemljištu još nema dovoljno vlage.

Pošto jesenas nije bilo vlage azot je ostao u površinskom sloju i nije došlo do njegovog ispiranja u niže slojeve. Zato je sada najbiitnije ne žuriti sa prihranom. Treba sačekati skidanje snežnog pokrivača, videti koliki je sadržaj azota i do potrebne količine treba ići u dva navrata.

Da je strpljenje je sada najvažniji adut naših poljoprivrednika, poručila je i stručnjak za uljanu repicu Instituta za ratarstvo iz Novog Sada, Ana Marjanović Jeromela. Ona kaže da je potrebno i preoravanje uljane repice koja nije dobro nikla, a za to imamo dovoljno vremena u martu. Međutim, može se desiti da nas usev prijatno iznenadi s obzirom da snega ima dovoljno sada i da omogući brz rast i razvoj u prolećnom periodu s obzirom da će biti dovoljno vlage u zemlji.

Kada su u pitanju ozimi usevi u Srbiji ove sezone se gaje na oko 750 000 hektara. Sa oko 560 000 hektara najveća kultura je pšenica . Pod značajnijim površinama izdvajaju se još ječam sa oko 100 000 i uljana repica sa oko 35 000 hektara.

Izvor: Radio Beograd

U zimskom periodu ishrane krava osnovno kabasto hranivo je silaža od kompletne kukuruzne biljke. Lucerkino seno u našim usovima služi kao dopuna kabastoj hrani. Njegova količina u velikoj neri zavisi od vremenskih prilika koje mogu biti presudne za spremanje većih količina sena. Pored ova dva kabasta hraniva, obavezno se upotrebljava kompletna krmna smeša sa 18 % proteina. Najbolja proizvodnja mleka u zimskom periodu ishrane postiže se kada se zadovolje potrebe u kabastoj hrani sa 50 % silaže i 50 % sena. Ovo podrazumeva da je hrana kvalitetna po hranljivoj vrednosti i ukusu. Nije baš lako obezbediti kvalitetnu silažu od kompletne kukuruzne biljke. Ima godina kada nepovoljne vremenske prilike umnogome komplikuju proizvodnju kvalitetne silaže. Sušni period u raznim fazama razvoja kukuruza utiče da bude malo klipa u odnou na ukupnu masu biljke. Zatim, stočari su često prinuđeni da ne poštuju stadijum voštanog zrenja zrna kukuruza što je optimum prilikom siliranja. Struka i nauka insistiraju da se prilikom siliranja kompletne kukuruzne biljke siliranje obavlja u stadijumu voštanog zrenja.

U stadijumu mlečnog zrenja biljka sadrži manje šećera, a više skroba i daje suviše kiselu silažu koju stoka nerado jede, pogotovu ako se silira pre mlečnog zrenja. Drugi parametar za optimum stadijuma zrenja kukuruza za siliranje je kada odnos klipa i stabljike bude 50 % : 50 %. Ako je proces siliranja tekao normalno pH silaže iznosi 3,7-4,2. Odnos ispoljenih kiselina ukazuje na njen kvalitet. Mlečna kiselina je bez mirisa. Oštar miris ukazuje na prisustvo veće količine sirćetne seline. Neugodan miris na kiselo otkriva višak buterne kiseline. Dobra silaža sadrži oko 2 % mlečne kiseline, 0,3-0,5 % sirćetne kiseline tragove buterne.

U kojoj meri proizvođač mleka može obezbediti kvalitetnu i ukusnu hranu, dobro izbalansiranu u odnosu na optimalne potrebe krave, zavisiće i uspeh proizvodnje. Neadekvatnom hranom pogotovu visokomlečnih grla mogu se napraviti takve greške da se dobije manja proizvodnja po grlu nego kod ekstenzivnih rasa, a uz to vidno se narušava i zdravstveno stanje. Dobrom ishranom vršimo prevenciju i održavamo jedinke permanentno u dobroj kondiciji. Uvek težimo da postignemo što pozitivniji hranidbeni bilans sa što manje inputa, ali taj pozitivni bilans treba da ide u što veću produkciju mleka a nikako za kompenzovanje nedostataka u drugim tehnološkim segmentima proizvodnje. Glavni preduslov za uspešnu proivodnju je dobar zdravstveni status farme i dobro zdravstveno stanje svake jedinke. Nema govora o bilo kakvoj proizvodnji bez zdravih životinja i zdravog zapata.

 

SAVETI: Ishrana teladi kolostrumom

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/govedarstvo/item/3388-saveti-ishrana-teladi-kolostrumom

 

 

 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30