Više od 240 izlagača iz Srbije i Republike Srpske iznelo je gotovo 400.000 tegli na štandove 11. Festivala zimnice u Koceljevi.

Tokom dvodnevne manifestacije u slavu ajvara, kiselih krastavčića, paprika na sto načina, marmelada, džemova, voćnih sirupa i brojnih drugih proizvoda, ova opština na sredokraći puta između Valjeva i Šapca još jednom je potvrdila da je istinska srpska prestonica zimnice.

Prema oceni predsednika opštine Veroljuba Matića, Festival zimnice je manifestacija s posebnim šmekom, koja umnogome doprinosi razvoju sela i poljoprivrede.

Uz izlagače iz Valjeva, Šapca, Loznice, Osečine, Uba, Čačka, Leskovca, Aleksandrovca, Aranđelovca, Kikinde, Subotice, Novog Bečeja, Novog Sada, Sombora, Užica, na ovom festivalu su najbrojniji bili oni iz Koceljeve.Vredne domaćice iz ovog kraja, kojih je bilo preko 50, ponudile su kupcima više od 80.000 tegli raznih zimskih đakonija.

Festival je juče posetio i Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Kako je istakao, žitelji Koceljeve znaju da proizvedu zdravu hranu, što je, uz kvalitetno obrazovanje, formula za srećnu budućnost.

On je podsetio da je u obližnjem selu Donjem Crniljevu uloženo oko 220 miliona dinara u rekonstrukciju osnovne i srednje škole, kao i 11,5 miliona za izgradnju fiskulturne sale.

– Imam sreću da mi je supruga iz Kruševca, pa ceo brojni ženski deo familije to mnogo bolje radi od mene, pa dođem samo na gotovo. A pošto sam ribolovac, uzvraćam ribom – odgovorio je ministar na novinarsko pitanje da li i sam priprema zimnicu, otkrivši da mu je od svih đakonija iz zimskog špajza najmiliji – ajvar.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/438815/U-Koceljevu-po-pun-spajz

Udruženje „Interaktiv“ pokrenulo je program formiranja mreže domaćinstava za proizvodnju i prodaju proizvoda sa ruralnog područja.

Cilj ovog projekta je da se omogući povećanje prihoda seoskih domaćinstava, a posebno ekonomski osnaže žene, koje se bave poljoprivredom.

Ideju je pokrenulo Ministarstvo poljoprivrede, uz podršku Ministarstva za rad boračka i socijalna pitanja, Grada Kragujevca i Poljoprivredne stručne službe Kragujevac.

Sve ono što proizvode registrovana poljoprivredna gazdinstva u okolini Kragujevca: voće, povrće, med, zimnicu, sokove, mlečne, mesne i druge proizvode, tokom maja, moći će da prodaju sa svog kućnog praga, navode u Udruženju „Interaktiv“.

Drugi način je prodaja domaćih proizvoda preko interneta, jer će namirnice sa sela i proizvode koji su spravljani na tradicionalan način postaviti na sajt i prikupljati porudžbine zainteresovanih kupaca.

Ovakva prodaja zaživela je u većim srpskim gradovima a primer dobre prakse predstavljaju Nemačka i Danska.

Iskustva iz drugih mesta, primeri dobre prakse i stručni saveti nadležnih službi zainteresovali su, uglavnom, žene koje žive na selu, a koje bi rado učestvovale u ovom programu.

U saradnji sa Poljoprivrednom stručnom službom Kragujevac Udruženje „Interaktiv“ organizovalo je prezentaciju koja se odnosila na ruralnu ekonomiju, a nadležni su predstavili Pravilnik za prodaju malih količina poljoprivrednih proizvoda.

U zgradi grada u Skupštinskoj sali, održano je i predavanje koje se odnosi na subvencije i podsticaje u poljoprivredi.

I ovaj program i prezentacija biće organizovan u saradnji sa lokalnom samoupravom.

Izvor:http://rtk.co.rs/prodaja-domacih-proizvoda-preko-interneta/

Jesen je vreme kada se ubiraju plodovi i priprema zimnica. Bez obzira da li je pripremate sami po bakinim receptima, kupujete na pijaci kod proverenog prodavca ili u supermarketu, po neki savet uvek dobro dođe. Odkada je sveta i veka ljudi su pokušavali da pronađu načine kako da sačuvaju namirnice. Zimnica je jedan od najstarijih načina konzervisanja hrane, odnosno način da se hranljiva svojstva sezonskih namirnica sačuvaju za upotrebu van sezone. Konzervisanje se može vršiti sušenjem, zaslađivanjem, kiseljenjem u zavisnosti da li je u pitanju voće ili povrće. Za bogatu i kvalitetnu zimnicu, ako je pripremate sami, osim proverenog recepta, postoji nekoliko osnovnih pravila. 

Koja su to pravila, koje su mane i prednosti konzervansa, šta uraditi kada se, recimo, na džemu uhvati plesan možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

IZVOR:Agrobiznis magazin

Istina je da se ajvar može napraviti od manje više bilo koje crvene paprike. Međutim, za vrhunski ajvar neophodna je vrhunska paprika, tačno određenog kvaliteta i po mogućnosti uzgojena na prirodan način, kao nekad.

Poznato je da se dakle najbolji ajvar pravi od starih, autohtonih balkanskih sorti paprike a najbolja među najboljima jeste čuvena Kurtovska kapija, i to ona uzgojena na padinama netaknutih prirodnih oaza u podnožju Kopaonika, gde temperatura vazduha i sastav zemljišta posebno pogoduju ovoj vrsti.

Kurtovska kapija je paprika intenzivne crvene boje, robustne i čvrste građe, sa samo dve ili ređe tri strane, duguljasta i špicasta na vrhu. Puna ukusa i mirisa, ova paprika obiluje suvim mesnatim delom što je veoma važno za kvalitetan ajvar. Kada se stavi na roštilj, ova paprika ne cvrči i ne pušta tečnost već se polako peče, tako da zadržava ispod kožice sve sokove i ukuse. Obzirom da ima samo dve ravne strane, lako se ravnomerno peče i još lakše ljušti.

I na kraju nakon konsultacija sa iskusnim domaćicama, da sumiramo smernice za odabir prave paprike za najbolji ajvar:

  1. Paprika mora biti sasvim zrela i neoštećena.
  2. Najvažnije je da paprika bude mesnata i suva. Kada se stavi na roštilj ovakva paprika ne cvrči i ne pušta mnogo tečnosti, već se polako peče i zadržava sve sokove i ukuse.
  3. Birajte pljosnate paprike koje se lako peku samo sa dve strane i samim tim i lako ljušte.
  4. Ako ste u prilici izaberite organski gajenu papriku starih sorti čiji su plodovi obično nešto manji ali čvršći, takozvanih „ajvarki“ od kojih je najbolja Kurtovska kapija.

Izvor: www.ajvar.com

 

Kako se pravi zaboravljena poslastica od dunja

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3163-kako-se-pravi-zaboravljena-poslastica-od-dunja

 

Iako čine 43 odsto radne snage u poljoprivredi, žene na selu često nemaju ni dana radnog staža, iako rade duže od propisanog punog radnog vremena. Samo 15 odsto poseduje zemlju, a obrađuju je ravnomerno sa muškarcima, i učestvuju u poljoprivrednoj proizvodnji. 

15. oktobra je obeležen Međunarodni dan žena na selu, a u nastavku možete pogledati naše vredne domaćice i njihove priče. 

 

Etno kuća „Erić“, smeštena u malom, ali naveliko poznatom mestu u srcu Šumadije, u Mrčajevcima. Za osam godine rada, postali su prepoznatljivi kako ambijentom, tako i ukusom domaće srpske kuhinje. Ideja je nastala kao rezultat očuvanja tradicije i tradicionalnih srpskih jela. “Mi smo uspeli da spojimo tradiciju i nostalgiju za starim, minulim vremenima sa potrebama modernog doba”, navodi nam Marija Tomašević, suvlasnica Etno kuće “Erić”, koja nas je sa velikim gostoprimstvom dočekala. U etno kući "Erić" se uživa uz pesmu i rakiju iz čokanja, uz žubor fontane i kamin (ognjište), u kojem pucketaju drva i kuva se hrana. Sam ambijent jedinstven je po autentičnosti, toploti drveta i mnoštvu detalja, što ih čini izuzetnim, a tradicionalno prepoznatljivim. Sve miriše na dom, toplo je i ušuškano, ne veliko, a udobno i otvoreno za svako društvo.

              

              Marija Tomašević

 

Vesna Bogosavljević iz Mrčajevaca, ostala je bez radnog mesta u banci. Kada su joj ponudili da radi u drugoj, ona je to odbila, i vratila se u svoje rodno mesto, gde sada pravi sirovinu za papriku u pavlaci. Prošle godine, proizvela je 220 tona somborke paprike. Prošlogodišnji rod je omogućio da se napuni 2.500 buradi, dok su ove godine očekivanja još veća. Teži se postizanju količine od 300 tona paprike za godinu dana. Paprika somborka je sorta blago ljuta, plod je težine od 60 do 90 gr. Ova sorta paprike je odlična za punjenje sa pavlakom, a koristi se i za turšiju. Somborka spada u bele sorte, postepeno zri i polako prelazi u crvenu boju. Odlična je za plasteničku proizvodnju, kao i za uzgajanje na otvorenom prostoru.

                                  

                                   Vesna Bogosavljević

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/2843-vise-od-300-000-ljudi-na-nasim-stranicama-procitalo-videlo-je-vesninu-zivotnu-pricu

 

Na Festivali zimnice u Koceljevi, na jednom od mnogobrojnih štandova, našla se i “Careva kuhinja”, zimnica vredne domaćice Biljane Ilić iz Svileuve. Kako je za naš časopis istakla Biljana, najviše se prodaje ajvar, koji se mogao kupiti po ceni od 500 dinara za jednu teglu. “Gledajući cenu sirovine, ajvar nije skup, ali su meni potrebna tri dana da ga napravim. Prvog pečem papriku, drugog je čistim i ostavljam da se preko noći ocedi, a tek trećeg na red dolazi prženje, pakovanje u tegle i pasterizovanje. U jednom takvom ciklusu mogu da proizvedem 20 tegli, a onda sve iznova”, dodaje Biljana.

                              

                              Biljana Ilić

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/seoski-turizam-i-ruralni-razvoj/item/3108-da-li-ste-probali-kisele-lubenice

 

Gazdinstvo Dimitrijević, iz sela Popučke kod Valjeva, bavi se proizvodnjom zimnice. Vredna domaćica Nataša, u svojoj ponudi imaju ljutenicu, peglanu papriku i papriku sa renom. Glavni proizvod porodice Dimitrijević je ajvar od pečene čiste paprike. Na gazdinstvu Dimitrijević, radi njih sedmoro, a pored svega, zanimljivo je i to, da su deca uključena u porodični biznis, pored svih obaveza u školi. Kako nam je istakla naša sagovornica, papriku gaje iz semena, sade u njivi kroz koju protiče reka Toplica, čime su rešili i navodnjavanje. U planu im je da pored slanog programa, prošire proizvodnju i na slatki program. 

                                        

                                        Najmlađi članovi porodice Dimitrijević

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/seoski-turizam-i-ruralni-razvoj/item/3067-septembarski-ukusi-danas-i-sutra-u-aviv-parku

Na samo deset kilometara nadomak Valjeva nalazi se selo Brankovina. U Srbiji poznato mesto po narodnom stvaralaštvu, i po jednoj od najpoznatijih pesnikinja Desanki Maksimović. Pored znamenitosti, Brankovina je poznata po vrednim i velikim poljoprivrednim proizvođačima. Jedan od takvih primera je domaćinstvo Maksimović iz Brankovine, naša sagovornica Biljana Maksimović, koja nas je ugostila na svom imanju, koje se prostire na 7 ha, i ovom prilikom je istakla: „Domaćinstvo Maksimović se pored ratarskih i povrtarskih kultura koje uzgajamo na imanju, bavi i proizvodnjom visokokvalitetnih italijanskih sorti jagoda i proizvodnjom živića od frigo sadnica. Na oko 20 ari, pored standardnog uzgoja na otvorenom polju, jagodu uzgajamo i u plastenicima po svetskim standardima malč (mulch) folije, sistema navodnjavanja „kap po kap“, đubrenja i prihrana vodotopivim đubrivima. 

                             

                             Biljana Maksimović 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/1665-kod-maksimovica-sve-dobro-rada

 

Na ovogodišnjem festivalu sira u Beogradu, koji se održao za vikend u Domu omladine, nagrada za najbolju inovaciju pripala je Ljiljani Janjić za lisnati sir, za srpsku Mocarelu sa smokvom i suvom šljivom.

                     

                           Ljiljana Janjić

U poslednje vreme, proizvodnja cveća u plastencima je sve više zastupljena. Veliki broj domaćinstava počeo je sa ozbiljnom proizvodnjom cveća i sadnog materijala u plastenicima. Aleksandra i Igor Tomić, u selu Bešenovo kod Sremske Mitrovice, u plasteniku uzgajaju cveće. U njihovoj proizvodnji, najviše su zastupljeni lizijantusi, a na manjoj površini ruže. Kako nam je istakao Igor, lizijantus je dugotrajan cvet koji podseća na ruže. Ima duge stabljike, dobro zatvorene pupoljke i cvetove različitih boja.

U plasteniku porodice Tomić, pretežno su zastupljeni lizijantusi u beloj i ljubičastoj boji. Kako nam navodi Aleksandra, najpopularnija je tamno ljubičasta boja, koja se lepo uklapa u aranžmane sa ostalim cvećem. Lizijantus je sve popularniji cvet, što pokazuju i nove vrste koje se plasiraju na tržište.  Sa njima se postupa kao i sa ostalim rezanim cvećem. Potrebno je redovno zalivanje, održavanje cveća i skraćivanje stabljike prilikom rezidbe.

               

                    Aleksandra i Igor Tomić

Na Festivalu zimnice u Koceljevi, upoznali smo vrednu domaćicu Branku Nedeljković. U njenom šporetu vatra pucketa već nekoliko meseci, i za Agrobiznis magazin, ovom prilikom kaže: "Ispečeno je preko hiljadu kilograma paprika, od toga sam napravila ajvar, pinđur, džemove, slatka, voćne sirupe i sve to po bakinim starim receptima". U porodičnom poslu, pomažu joj suprug i sin Marko, koji nam je naveo, da je ovogodišnji asortiman bogat slanim programom, gde se posebno izdvaja pečena paprika sa belim lukom i đumbirom, kao i paprika sa renom. Porodica Nedeljković, na svom poljoprivrednom gazdinstvu, proizvodi sveže voće i povrće, koje prerađuje i pakuje u teglice, koje su sa posebnim ukusom dekorisane i izložene na štandu.

                       

                       Branka Nedeljković 

U Koceljevi je, poslednjeg vikenda u septembru mesecu, održana deveta po redu, privredno-turistička manifestacija “Festival zimnice”, koja je okupila preko 220 izlagača, iz svih krajeva Srbije. Festival zimnice je postao brend Koceljeve, koju za dva dana manifestacije, poseti i do 20.000 gostiju.

Vatra u “Smederevcu” se u koceljevačkim domaćinstvima nije gasila od maja meseca. Na velikom broju štandova, našlo se oko 80.000 različitih teglica, od slatkog do slanog programa. Na šarenim tezgama, bilo je ne samo krastavčića, cvekle, pečenih paprika, raznih kiselih salata, te slatka od smokava, dunja, višanja, lubenica, uz sokove od zove i sirupe od kupine, već i suhomesnatih proizvoda poput kobasica, slanine, čvaraka.

Na jednom od mnogobrojnih štandova, našla se i “Careva kuhinja”, zimnica vredne domaćice Biljane Ilić iz Svileuve. Kako je za naš časopis istakla Biljana, najviše se prodaje ajvar, koji se mogao kupiti po ceni od 500 dinara za jednu teglu. “Gledajući cenu sirovine, ajvar nije skup, ali su meni potrebna tri dana da ga napravim. Prvog pečem papriku, drugog je čistim i ostavljam da se preko noći ocedi, a tek trećeg na red dolazi prženje, pakovanje u tegle i pasterizovanje. U jednom takvom ciklusu mogu da proizvedem 20 tegli, a onda sve iznova”, dodaje Biljana.

Pored tradicionalnih receptura, ove godine, na štandu su se prvi put našle kisele lubenice, salata koja je po ukusu dosta slična kiselim krastavcima, kao i slatko od šargarepe.

Porodica Ilić, ove godine je dobila nagradu, treće mesto za sirup od višnje, koji Biljana prodaje u velikim količinama.  

Kako je istakla naša sagovornica, recept za pravljenje kiselih lubenica nije zahtevan. Prokuva se voda i doda morska so. Zatim se nezrele lubenice iseku na željenu veličinu, i preliju spremljenim nalivom. Sipa se u tegle, zatvara, i ostavi da lubenice uskisnu. Ova neobična salata, ima ukus kao kiseli krastavci, i odlična je kao dodatak uz mnoga jela. 

                                      

                                       Salata kisele lubenice

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji od 15. oktobra. 

 

KOCELjEVA: U Koceljevi je danas otvorena 9. privredno-turistička manifestacija “Festival zimnice“, koja je okupila preko 220 izlagača. Manifestaciju, koju poseti oko 15.000 ljudi iz cele Srbije, otvorila je premijerka Ana Brnabić koja je poručila da će država nastaviti da pomaže poljoprivrednike i slične festivale.

Na tezgama u Koceljevi, pored zimnice, mogli su da se nađu proizvodi od mesa preko slatkiša do domaće radinosti, a poznavaoci kažu da se za dva dana, koliko traje festival, proda između 700 i 2.000 zimnica. Kraj je, kažu, poznat po toj proizvodnji budući da je nekada postojala fabrika “Voćar“, u kojoj se industrijski proizvodila zimnica. Premijerka je tokom posete Koceljevi obišla izlagače, razgovarala sa njima, a proizvođači su želeli da joj poklone teglice ajvara i druge proizvode koje, kako veruju, premijerka nema vremena da pripremi zbog obaveza. Ovo je deveta manifestacija. Sledeća je jubilarna, pa će vam doći cela vlada, prokomentarisala je u razgovoru sa jednim izlagačem Brnabić. U zvaničnom obraćanju rekla je da je ta lokalna samouporava veoma odgovorna s obzirom da ima 88 zaposlenih, a da je optimalno 126. Rekla je da tako opština štedi i može da podrži manifestacije i dovodi investitore.

Podržaćemo Koceljevu, podržaćemo celu Mačvu. Mislim da je u poslednje vreme otvoreno 1.050 radnih mesta, jedna od većih fabrika je Rauh, ali ne treba da se oslanjamo samo na strane investitore i to je ono što Koceljeva dobro radi, oslanjate se na vaše preduzetnike, poljoprivrednike, rekla je ona.

Premijerka je tokom posete Koceljevi obišla izlagače, razgovarala sa njima, a proizvođači su želeli da joj poklone teglice ajvara i druge proizvode koje, kako veruju, premijerka nema vremena da pripremi zbog obaveza.

Izrazila je zadovoljstvo što se puno njih javilo za subvencije za nabavku traktora, kao i za podršku mladim poljoprivrednicima, koja je ove godine višestruko veća. Pored toga što treba da se ponosite na Koceljevu i Mačvu, budite ponosni i na Srbiju. Sinoć sam doputovala iz Milana. Ne postoji zemlja u EU koja nije rekla - svaka čast kakvo ste gostoprimstvo pokazali prema migrantima, rekla je ona.

Za ovu manifestaciju, koju je postilo 15.000 ljudi, samo žene iz Koceljeve spremile su 80.000 tegli zimnice. Još toliko stiglo je iz drugih krajeva Srbije.  Iako su tu žene glavne, i muževi su tu da pomognu i da garantuju kvalitet. Povrće i voće ubiraju iz sopstvenih plastenika, a zimnicu spremaju uglavnom bez aditiva. Osim što je prodaju na festivalu, ima i onih koji su svoje proizvode uspeli da plasiraju i u inostranstvu. A ono što se ne proda na festivalu, prodavace se do zime, jer se ovde i ugovaraju poslovi... 

Izvor: Tanjug, B92, Blic

Septembar predstavlja period kada počinjemo sa spremanjem zimnice, tako da je to i period kada kupujemo veće količine voća i povrća.

Povodom početka sezone spremanja zimnice, Veletržnica Beograd, kao najveća institucija za promet poljorivredno-prehrambenih proizvoda, spremila je bogatu ponudu svežeg voća i povrća po najpovoljnijim cenama, u odnosu na maloprodajne cene.

Ovom prilikom pozivamo sve potrošače a posebno naše starije građane da kupuju na Veletržnici Beograd. Pored najpovoljnijih cena, krajnji potrošači su sigurni da kupuju zdravo i sveže voće i povrće, direktno od naših proizvođača. Potrošači su takođe sigurni da će dobiti tačnu količinu robe koja je izmerena.

Veletržnica Beograd je za naše najstarije potrošačespremila simbolične poklone koji će se deliti na izlazu sa Veletržnice, utorkom i četvrtkom od 08:00 h do 10:00 h, tokom septembra meseca.

Spremite zimnicu na vreme od svežeg voća i povrća koje ćete naći na Veletržnici Beograd.

Veletržnica Beograd je udaljena samo 7 km od centra grada i nalazi se na bivšoj Kvantaškoj pijaci. Trgovina i promet robe se odvija od 00 do 24 časa svakog dana, čak i za vreme državnih i verskih praznika.

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Festival zimnice je tradicionalna privredno - turistička manifestacija, koja se ove godine održava po deveti put u Koceljevi. Na Festivalu zimnice 2016. godine, učestvovalo je 192 izlagača iz svih krajeva Srbije. Deo Festivala je i takmičenje u pripremanju lovačkog gulaša, a na prošlom Festivalu učestvovalo je 198 ekipa.

U okviru Festivala zimnice 30.09.2017. održaće se tradicionalno takmičenje u pripremanju lovačkog gulaša.

Propozicije takmičenja u pripremanju lovačkog gulaša:
- Kotizacija (učešće) je 1.500,00 dinara (plaća se prilikom prijave, ili na sam dan takmičenja)
- Ekipa broji tri člana
- Osnova sadržine kotlića je meso divljači (divlja svinja) koje obezbeđuje organizator
- Dodavanje drugih vrsta mesa je dozvoljeno, ali je trošak ekipe, začini su tajna i trošak ekipe
- Drva za loženje, suncobrani i isticanje naziva ekipe obezbeđuje organizator

Satnica takmičenja u pripremanju lovačkog gulaša:
- 09:30 – 10:00 okupljanje i postavljanje ekipa
- 10:00             početak takmičenja
- 14:30 – 15:00 uzimanje uzorka
- 15:00 – 16:00 oceljivanje
- 16:00             proglašenje pobednika

Kako biste učestvovali u takmičenju u pripremi lovačkog gulaša, potrebno je da preuzmete prijavu na sajtu opštine Koceljeva, koju ćete popunjenu predati Opštinskoj uprava Koceljeva, na adresi Nemanjina br. 74, u Koceljevi. Ukoliko nemate mogućnost štampanja, možete se prijaviti i u prostorijama Opštinske uprave. Krajnji rok za podnošenje prijava je 26.09.2017. godine.

Izvor: koceljeva.gov.rs

Zbog nepovoljnih vremenskih prilika ove godine, ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, biće oko 4,22 milijarde dolara, što je gotovo 20 odsto manje nego prošle godine, procenjuju agroekonomisti. Zbog suše su pored kukuruza znatno smanjeni prinosi soje i šećerne repe. U pojedinim delovima Srbije, grad je uništio voće i povrće.

Septembar je nezamisliv bez mirisa pečenih paprika. Koliko će se one peći ove godine, zavisi prvenstveno od cene. Proizvođači tvrde da se one verovatno neće menjati.

"Dosta je posađeno, ko je pogođen nevremenom, tamo se ne sade paprike, malinari jesu i višnje, a mi sa paprikom nismo. Bila je mala oluja, ali su plastenici dignuti", ističe Marina Zdravković, proizvođač iz sela Pertate, opština Lebane.

Možda nije pogođen nevremenom, ali Vidosavu Paunoviću, povrtaru iz Baluge Trnavske, kraj Čačka, suša je prepolovila rod paprike, ali i ostalog povrća.

Prema njegovim rečima, od kupovne moći, ponude i potražnje zavisi da li će moći da naplati uloženo.

"Sve to stoji da vidimo, ništa sada ne može da se prognozira", naglašava Vidosav.

Dok proizvođači razmatraju eventualno povećanje cena, potrošači razmišljaju kako što jeftinije da naprave zimnicu.

Da bi više kupovali sirovine, a manje gotove proizvode analitičari, kažu da cene ne smeju previše da osciliraju. Ne isključuju mogućnost manjeg rasta, ali ne drastičnog.

"Prvi je razlog što je kupovna moć stanovništva mala, pogotovo je na udaru krajem avgusta, početkom septembra, kada se pripremaju i zimnice, kada se pripremaju i drva, kada se đacima nabavljaju knjige, tako da će biti malo novčanog prostora da se kupuju veće količine povrća. Drugi je razlog je što to mogu da iskoriste uvoznici ako bi došlo do rasta cena da zbog nižih cena u Albaniji, Makedoniji ili negde drugde u okruženju mogu da izvrše pritisak na domaću proizvodnju i da se smanje cene", objašnjava agroekonomski analitičar Milan Prostran.

U suprotnom sa porastom cena, redukovaće se i potražnja, a tada bi osim kupaca sa manje teglica u špajzu, na gubitku bili i sami proizvođači.

Izvor: www.rts.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31