Tokom januara pčelar ima obavezu da makar jednom nedeljno obilazi pčelinjak. U zimskim mesecima je važno da pčelinjak bude zaštićen od vetra i okrenut prema sunčanoj strani. Sneg se skida sa leta košnica dok se sa krova ne skida, jer je odličan izolator. Ukoliko je više snega na košnici pčele potroše manje hrane. Mrtve pčele koje se nađu na letu takođe treba redovno uklanjati. Kada se podiže krov košnice proverava se utopljavajući materijal i ako je mokar zamenjuje se suvim i čistim. Zbog ventilacije on ne sme da „zadihtuje”.
Kada sneg počne da se otapa uklanja se pažljivo sa poletaljki da ne bi preko noći zaledio i zatvorio leto, što bi moglo izazvati uginuće društva. Za vreme zime miševi i poljske voluharice pričinjavaju najveću štetu pčelinjaku, jer košnice svojom toplotom i materijalom za ishranu pružaju ovim glodarima veoma povoljnu
sredinu za zimovanje. Najčešće ulaze u košnicu kroz leto ili otvore kojesami prave na osetljivim mestima.
Kad prodru u košnicu jedu saće, med, cvetni prah i same pčele. Pčele su tokom zime slabo pokretljive i ne pružaju nikakav otpor, pa ovi glodari izgrizu i iskidaju saće. U ovom periodu je neophodno da leto bude otvoreno onoliko koliko omogućava priliv svežeg vazduha u sve ulice gde su pčele formirale klube. Vodena para koja nastaje u zimskom klubetu odvodi se kroz otvor na poklopnoj dasci, koji se proverava da nije eventualno začepljen.
Tako se izbegava kondenzovanje pare u vodene kapljice koje mogu biti uzrok plesnivosti saća, ramova, zidova košnice i uginuća pčelinjih društava. Pčele se ni u kom slučaju ne smiju uznemiravati. Uznemirenost izaziva tzv. rasturanje klubeta, pri čemu se pčele, usled hladnoće ukoče i uginu. Kada pčele nemaju dovoljno kvalitetne hrane u medu, na satonošu se dodaje šećerno – medna pogača. Pčelama će nekoliko dodatih pogača omogućiti bolje prezimljavanje i uspešnu
prolećnu obnovu. Povremeno topliji dani tokom ovog meseca su izuzetno značajni za prezimljavanje pčela.
Naime u medu ima dosta minerala i drugih sastojaka koji se kao nesvarljive materije nagomilavaju u debelom crevu pčela. Zbog niskih temperatura pčele
ne mogu da izleću napolje i izmet izbace van košnice, pa su uznemirene, troše hranu, a u težim slučajevima dolazi do proliva i izbacivanja u samu košnicu. I upravo je toliko važan „pročisni let“ pčela, kako bi sadržaj debelog creva izbacile van košnice.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Glavni preduslov za uspešnu proizvodnju na jednoj farmi je svakako dobar zdravstveni status svake jedinke, kao i genetički materijal. Nema govora o bilo kakvoj proizvodnji bez zdravih životinja i zdravog zapata. Drugi važan faktor je ishrana stoke, naročito u zimskom periodu. Dobrom ishranom vršimo prevenciju i održavamo jedinke permanentno u dobroj kondiciji. Na ovu temu odgovore nam je dala, dipl.inž. stočarstva, LJiljana Nerandžić, savetodavac PSSS
Kraljevo.
Ako govorimo o mlečnim grlima, najbolja proizvodnja mleka u zimskom periodu ishrane postiže se kada se zadovolje potrebe u kabastoj hrani sa 50% silaže i sena, a ostatak kroz koncentrovanu hranu. Ovo podrazumeva da je hrana kvalitetna po hranljivoj vrednosti i ukusu. U nedostatku možemo dodati rezance.
,, Silaža je najvažnije hranivo koje se koristi za ishranu muznih grla u zimskom periodu. Na vreme ubrana, u periodu prelaska iz mlečne u voštanu zrelost i dobro spremljena silaža od cele biljke kukuruza, sa visokim udelom zrna (35-40% ) sadrži 30-35% suve materije. Ovakva silaža je bogata hranljivim materijama i energijom. To je tipično ugljeno hidratno hranivo, ali siromašno proteinima. Nedostatak izvesnih hranljivih materija dopunjuje se korišćenjem koncentrovanih hraniva i kvalitetnog sena. Veoma je bitno da su hraniva kvalitetna, a to znači da su dobro konzervisana bez plesni i buđi. Da se na primer kukuruz ubira za silažu u vreme prelaska iz mlečne u voštanu fazu zrenja, da je seno dobro osušeno, jer gubici kod neadekvatno sušenja mogu biti i 40%, zatim pravovremena kosidba livadskog sena podrazumeva košenje livadskih trava u početku cvetanja.Jedna preporuka za povećanje raznovrsnosti i kvalitet obroka je korišćenje i suvih rezanaca šećerne repe. Ovo hranivo je ugljenohidratno, siromašno proteinima (8%) sa sadržajem sirove celuloze od 18% i sa
zadovoljavajućim procentom kalijuma i kalcijuma, ali niskim sadržajem fosfora. Obroke treba dobro izbalansirati, vodeći pri tom računa da krave dobiju sve što im je potrebno za dobru kondiciju i dobar kvalitet i kvantitet mleka.
Lucerkino seno u našim uslovima služi kao dopuna kabastoj hrani. Pored ova dva kabasta hraniva obavezno se upotrebljava kompletna krmna smeša sa
određenim % proteina. Ipak, u zimskom periodu ishrane krava osnovno kabasto hranivo je silaža od kompletne kukuruzne biljke. NJu treba obezbediti
na vreme i u pravom trenutku, ističe Nerandžić.

,,U zimskom periodu ishrane krava osnovno kabasto hranivo je silaža od kompletne kukuruzne biljke. Lucerkino seno u našim usovima služi kao dopuna kabastoj hrani. NJegova količina u velikoj meri zavisi od vremenskih prilika koje mogu biti presudne za spremanje većih količina sena. Ima godina kada nepovoljne vremenske prilike umnogome komplikuju proizvodnju kvalitetne silaže. Sušni period u raznim fazama razvoja kukuruza utiče da bude malo klipa u
odnosu na ukupnu masu biljke. Zatim, stočari su često prinuđeni da ne poštuju stadijum voštanog zrenja zrna kukuruza, što je optimum prilikom
siliranja Struka i nauka insistiraju da se prilikom siliranja kompletne kukuruzne biljke, siliranje obavlja u stadijumu voštanog zrenja. Ako je proces
siliranja tekao normalno pH silaže iznosi 3,7-4,2. Odnos ispoljenih kiselina ukazuje na njen kvalitet.
Mlečna kiselina je bez mirisa. Oštar miris ukazuje na prisustvo veće količine sirćetne seline. Neugodan miris na kiselo otkriva višak buterne kiseline. Dobra silaža sadrži oko 2 % mlečne kiseline, 0,3-0,5 % sirćetne kiseline tragove buterne. U kojoj meri proizvođač mleka može obezbediti kvalitetnu i dobro
izbalansiranu hranu u odnosu na optimalne potrebe krave, zavisiće i uspeh proizvodnje. Neadekvatnom hranom, pogotovu visokomlečnih grla mogu se napraviti takve greške, da se dobije manja proizvodnja po grlu nego kod ekstenzivnih rasa, a uz to vidno se narušava i zdravstveno stanje.
Dobrom ishranom vršimo prevenciju i održavamo jedinke permanentno u dobroj kondiciji. Glavni preduslov za uspešnu proivodnju je dobar zdravstveni status farme i dobro zdravstveno stanje svake jedinke. Nema govora o bilo kakvoj proizvodnji bez zdravih životinja i zdravog zapata. U službi ove priče treba napomenuti i grešku koju naši farmeri uglavnom čine pri ishrani krava u zasušenju, gde treba obroke svesti na najmanju moguću meru, što je pak u praksi retkost.

,,U ovoj fazi krave se pripremaju za telenje i narednu laktaciju. Periodom pred telenje se smatra 21 dan pred očekivani partus. U toku ove faze, potrebe krava
u hranljivim materijama rastu zbog intenzivnijeg rasta ploda, obnavljanja vimena i sinteze kolostruma. Iako konzumacija opada kako se telenje približava, potrebe u nutrijentima rastu i neophodno je da se u obroku nalaze kvalitetna hraniva, naročito  u energiji i proteinima. Naravno, potrebno je obezbediti i dovoljno mineralnih materija, vitamina, soli itd. Nivo koncentrata se takođe povećava (3-4 kg) budući da se očekuje da će krava nakon telenja konzumirati
značajne količine koncentrata koje kod visokoproizvodnih često premašuju i 10 kg dnevno. U suštini, krava mora spremno dočekati telenje kako ne bi
došlo do metaboličkih oboljenja koja se najčešće javljaju kao posledica neadekvatne ishrane. Preobilni obroci u kasnoj fazi graviditeta i tokom perioda zasušenja, u velikoj meri povećavaju rizik od pojave “sindroma debelih krava” kakve proizvođači pogrešno žele.Kod pregojenih krava povećana je mogućnost pojave teških telenja, retencije placente, infekcije materice i cističnih jajnika. Nagla mobilizacija telesnih rezervi masti dovodi do povećane akumulacije masti u
jetri. U ovom periodu, u obroke se mogu uključiti kabasta hraniva koja nisu naročito bogata u energiji (travno seno, slama) kao i smanjenje koncentrovanog
dela obroka na minimum.“ - pojašnjava naša sagovornica.
Higijena štale predstavlja polaznu osnovu za uspešan uzgoj stoke, odnosno osiguranje zdravog i produktivnog stada. Svrha čišćenja i dezinfekcije je uništavanje mikroorganizama u štali da bi se sprečile pojave bolesti i infekcije od kojih životinje oboljevaju, ali mogu i uginuti. Prost primer je višak amonijaka koji je posebno prisutan u zimskim uslovima. Poznato je da ovaj element koji smeta i našim nozdrvama svojim ne tako prijatnim mirisom razdire kopitare
i napada muskulaturu nogu. Nehigijena može izazavati niz problema kaže sagovornica.

,,Neadekvatna higijena na farmama direktno utiče na zdravlje i produktivne sposobnosti životinja. Gomilanje prostirke i neredovna zamena stvara idealne uslove za razvoj bakterija i širenje zaraze među životinjama. Izlučevine životinja su takođe idealna sredina za patogene, pa ove objekte treba održavati čistim i
urednim svakog dana. S druge strane, kontaminacija mleka, mesa i drugih proizvoda znatno je veća u takvim uslovima. Bolesti, pa i uginuća su verovatnija u prostorijama u kojima se ne održava redovna higijena. Ukoliko je bolest već prisutna i postoje uginule životinje, neophodno je odmah izmestiti životinje, ukloniti tela i izvršiti temeljno čišćenje i dezinfekciju objekata. Preventivnu dezinfekciju treba obavljati jednom, a najbolje dva puta godišnje. Proleće
i jesen su najbolji period za dezinfekciju, a obavezna je i ukoliko prelazite sa čuvanja jedne životinjske vrste na drugu“, ističe na kraju naša sagovornica.

Izvor: Agrobiznis magazin 

U zimskom periodu u zrelim lastarima i starijim višegodišnjim nadzemnim delovima čokota od ugljenih hidrata preovladavaju šećeri, a skrob se nalazi u minimumučime se povećava otpornost vinove loze prema zimskim mrazevima. Da bi biljka stekla otpornost prema nepovoljnim zimskim uslovima, posebno mrazevima, mora proći proces kaljenja. U fenofazi sazrevanja lastara i opadanja lišća dolazi do kaljenja, što uzrokuje razne fiziološke i biohemijske promene koje su veoma važne. Jači rani jesenji mrazevi negativno utiču na pravilno kaljenje. Šta se dešava u biljkama usled kaljenja? Smanjuje se količina ukupne vode , a povećava se količina vezane vode, raste osmotski pritisak ćelijskog soka.
Proces kaljenja vinove loze se odvija u dve faze. U prvoj fazi se u tkivima biljaka prisniženim temperaturama vrši hidroliza ranije nagomilanog skroba i nakupljanje tzv. zaštitnih materija -šećera. Kod sorata koje su otpornije na mraz ovaj proces se odvija brže. U novembru i prvoj polovini decembra u
trajanju od 3 do 4 nedelje, odvija se prva faza kaljenja na temperaturama od + 2 do – 3 °C . U tom periodu dolazi do procesa hidrolize skroba na nisko molekularna jedinjenja, odnosno šećere, čija je funkcija zaštitna, odnosno povećava se koncentracija ćelijskog soka, pa se time snižava tačka mržnjenja. U drugoj fazi kaljenja, koja se događa sredinom decembra na temperaturama od -3 do -6°C, ćelije se oslobađaju slobodne i slabo vezane vode. Voda izlazi
u međućelijske prostore, nastavlja se hidroliza skroba i svi ti procesi su usmereni da se ćelija sačuva od izmrzavanja.
Onima koji se odluče za vinogradarenje u ravničarskim vinogorjima i žele da gaje autohtone sorte, za koje se preporučuje kratka rezidba na kondire, preporučujemo jedan stari način gajenja, formiranje peharastog uzgojnog oblika, sa pritkom kao osloncem ( to je tzv. župski način rezidbe).
Prepoznaje se po tome što se na vrhu stabla formiraju 3-4 kraka raspoređena u obliku pehara, a na vrhu svakog od njih se rezidbom ostavlja po jedan kondir sa po dva okca. Uz čokot se postavlja pritka. Peharasti uzgojni oblik daje mogućnost zagrtanja i očuvanja dovoljnog broja okaca od izmrzavanja.
U ravničarskim vinogorjima vinogradari koji se opredele za špalirski način gajenja kao rešenje za smanjenje rizika od izmrzavanja loze, preporučuje se ostavljanje rezervnog kondira pri osnovi svakog stabla i negovanje jednog ili dva lastara. Sa jeseni, posle opadanja lišća, ovi lastari se povijaju i mogu se zagrnuti potpuno ili
delimično. U praksi se pokazalo da je ovo delimično zagrtanje bolje. Zašto? Ako potpuno zagrnete lastare, a zemljište je tokom zime jako vlažno, može doći do truljenja okaca.
Ali, ako i delimično zagrnete, samo vrh ovih lastara podrazumeva se da treba da postoji snežni pokrivač koji će sačuvati ova okca. Ako ste već ostavili rezervni
kondir i odnegovali dva lastara, onda ih obavezno povijte i delimično zagrnite.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

Početkom decembra u holandskim staklenicima ubrane su prve jagode uzgajane pod posebnim uslovima. U pitanj su četiri hektara pod staklenicima koje koriste isključivo LED osvetljenje.

U kombinaciji nekoliko vrsta jagoda holandski stručnjaci najavljuju da će vrlo brzo uspostaviti proizvodnju tokom koje će svakog dana tokom cele godine brati sveže jagode.

- Za Božić smo brali oko kilogram voća po kvadratnom metru. To znači da sa naša četiri hektara sa potpuno LED osvetljenjem u novom stakleniku možemo da uberemo 40.000 kilograma svežih jagoda nedeljno. Tako će potrošači tokom cele godine, pa i zimi biti u prilici da kupe sveže voće – rekao je za Horti dejl Boudevijan van der Val.

Da bi postigli berbu jagoda tokom cele godine u zasadi kombinovali nekoliko sorti. Najviše je zastupljena Elesante koja se pokazala kao najbolja za uzgoj u zaštićenom prostoru. U pitanju je holandska autohtona sorta, visoke otpornosti na bolesti sa dobrom plodnošću, bujnom vegetacijom sa čvrstom i uspravnom stabljikom i pravilnim rastom.

- Elsante je naša glavna kultura. Tradicionalno najbolje prinose daje od početka septembra do polovine decembra, a potom od aprila do kraja maja. U ostalim staklenicima smo posadili belu jagodu koja zri u septembru, kao i sortu Sonata koja se dobro pokazala u ranom zimskom uzgoju sa proizvodnjom od početka decembra do sredine februara, dok leti gajimo Furor koja daje po 1,5 kilograma roda po stabljici, ima čvrste plodove koji su dobri za transport – otkrio je on.

Na pitanje da li imaju problem sa plasmanom Boudevijan priznaje da su imali problema zbog korone, ali ističe da su njihove jagode tražene širom sveta od Japana do Holandije, Nemačke, Velike Britanije, ali i u skandinavskim zemljama kao što su Danska, Norveška i Švedska.

 Izvor: Agrobiznis magazin

Procena raspoloživosti azota pre N – prihrane najtačnije se obavlja uz pomoć N – min metode kojom se neposredno pre kretanja vegetacije, utvrdi raspoloživa količina u zoni do koje je dospeo koren.

Saveti za N – prihranu ozime pšenice

Prihrana fosforom i kalijumom se ne preporučuje zbog njihovog neznatnog premeštanja u dubinu, pa koren ostaje na površini, što smanjuje otpornost na poleganje i sposobnost korišćenja vode iz dubljih slojeva. Ureu ne treba primenjivati u prvoj N – prihrani (najbolje ni u drugoj) zbog zakišeljavanja zemljišta. Potrebnu koncentraciju raspoloživog azota zimi u zemljištu treba postići primenom nitratnih đubriva. Suvišna količina azota snažno utiče na porast nadzemnog dela, a vrlo malo korena, pa se proširuje odnos korena prema izdanku i biljke su plitko ukorenjene. U hladnim, posebno glinovitim, humoznim i slabo aeriranimzemljištima, nitrati umanjuju štetne redukcijske procese, što je važno za aktivnost mikroorganizama i snabdevanje biljaka azotom i drugim elementima.

Visok sadržaj azota u bokorenju predstavlja neophodnu rezervu za prolećno izduživanje. Tada naglo raste potreba za azotom, što je i pravi trenutak za drugu prihranu. Kod kasnijih rokova setve prisutna je opasnot od izduživanja koje određuju građu, odnosno broj klasića na klasu i začetaka cvetova u klasu.

Dobra ishranjenost azotom u vlatanju sprečava kasniju sterilnost klasića i povećava broj plodnih cvetova. Komponente klasa samo su delimično genetski (sortno) određene pa je time dobra N – ishranjenost biljaka još značajnija.

Nakon oplodnje, dozrevanje pšenice odvija se na račun rezervi hraniva, uz njihovo premeštanje iz fotosintetskih neaktivnih delova biljke (starog lista) u klas. N – prihranu ozimih žita treba obaviti u momentu kada počinje razvoj vegetativnih organa (1. N prihrana u bokorenju) i kod zametanja klasa (2. N – prihrana u početku vlatanja). Prva prihrana je važna u svim okolnostima jer se u 2. i 3. etapi razvoja (treći i četvrti list) izdužuje i segmentira budući klas. Ona utiče na koncentraciju hlorofila u listu (boja useva), intenzivniju fotosintezu i brži rast biljaka u vlatanju. Prvu prihranu ne treba obaviti prerano (kad su ozima žita u mirovanju, odnosno po smrznutom zemljištu i hladnom vremenu), već u trenutku prolećnog kretanja vegetacije. Mudro je jedan deo N primeniti u jesen u vidu UREE ili KAN-a pod osnovnu obradu (na lakšim i plitkim zemljištima treba primeniti 25 do 30 % do ukupne potrebe azota, a na težim 30 do 50 %).

Prvu N – prihranu ozimih žita treba, zbog opasnosti od poleganja i pojave bolesti, ograničiti na najviše 55 kgN/ha. Druga prihrana obavlja se u momentu zametanja klasića, koja pada u početku vlatanja, ne kasnije. Taj trenutak se određuje isključivo na osnovu stanja razvoja useva pšenice. Treća prihrana u klasanje (pre oplodnje) ima malo značenje za visinu prinosa, ali utiče na porast hektolitarske mase i veći sadržaj azota u zrnu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Zavisno od vremenskih uslova, tokom decembra meseca se može odraditi dosta toga što je propušteno u proteklom periodu, samo ako uslovi to dozvoljavaju.

Sadnju ne trebamo obavljati ako je temperatura u minusu, jer može doći do oštećenja korenovog sistema, a samim tim i do smanjenja prijema sadnica.

Prednost zimske sadnje je u tome što je korenov sistem aktivan tokom zime tj. nakon sadnje on će se pripremiti na dobar način za početak vegetacije.
Odmah nakon sadnje voćke trebamo zaštititi od divljči jer, zečevi isrne mogu napraviti velike štete koje mogu smanjiti prijem sadnica. Najbolje je ograditi ceo zasad žicom, ali ova mera je dosta skupa, pa se u praksi stabla štite pojedinačno plastičnom mrežicom.

Ukoliko se sadnja ne završi dok su povoljni vremenski uslovi, sadnice je potrebno utrapiti do ponovnog momenta sadnje. Sa sadnim materijalom se treba postupati oprezno, kako bi se sačuvale od isušenja, mehaničkih oštećenja i drugo. Takođe se treba voditi računa da ne dodje do mešanja sadnica različitih sorti.
Trapenje sadnica se može obaviti na više mesta, i to: ispod nastrešnica, podrumima, garažama i dr. Najbolji materijal koji se koristi prilikom trapenja je vlažan pesak.

Trap se formira tako što se na dno nabaci pesak debljine 20 cm i sirine 50 cm celom dužinom, sadnice se ređaju snop do snopa ,a zatim se nabaci sloj peska, potom se ređa drugi red i postupak se ponavlja.
Kod trapljenja na otvoreno potrebno je izabrati povoljno mesto gde ne treba dolaziti do zadržavanja viška vode. Kod ovakvog načina trapljenja otvara se brazda dubine 40-50 cm, ručno ili plugom zatim se postavljaju snopovi pa posle toga se nabacuje trošna zemlja ili pesak kako bi se istisnuo vazduh izmedju zila.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/12/11/vocarstvo/aktuelni-radovi-decembra-meseca-u-vocarstvu/

Mnogi pčelari imaju svoj sistem rada, i smatraju ga najboljim, što je sasvim normalno. Ali postoji nešto gde se moramo složiti, ispravno je samo jedno rešenje, a može se ostvariti na više načina, pčela provetrava košnicu u nekoliko slučajeva.

Radi obezbeđenja gnezda spoljnim svežim vazduhom i odstranjenjem ugljen-dioksida koji se obrazuje kao rezultat razmene materija u telu pčela i larvi. To je naročito potrebno kada se broj pčela u društvu znatno uveća, i postoji dosta legla.
* Kada spoljna temperatura dosta poraste.
* Kada treba otstraniti suvišnu vodenu paru iz gnezda, koja nastaju isparavanjem svežeg nektara, čime se olakšava i ubrzava sazrevanje meda.
Provetravanje obavlja grupa pčela koje nazivamo vetrilice, koje svrstane u redove ispred i iza leta snažnim treperanjem krila stvaraju vazdušnu struju koja teče iz unutrašnjosti košnice napolje.

To se može primetiti kod dimljenja pčela, kojom brzinom pčela izbacuje dim kroz leto vraća ga nazad.

Provetravanje košnice u toku leta mora biti mnogo intezivnije, posebno kada je spoljna temperatura visoka, kada je priliv nektara povećan i u toku sazrevanja meda. Ulaz košnice treba sistematski da se širi uporedo sa jačanjem društva. Kada se primeti veliki napor pčela na provetravanju košnice (na letu kod kojih treba otvoriti sva okrugla leta na telima.

Posebno se odnosi kod selidbe obezbediti maksimalnu ventilaciju, provetravanje.

Provetravanje košnica se ostvaruje uglavnom preko ulaznog otvora (leta) preko varaozne podnjače, zatim poklopnim daskama sa mrežom, svim okruglim letima na telima.

Sada ću se malo pozabavati baš tim problematičnim zimskim uslovima, kada nam se događa da nam buđave ramovi, a nismo ni svesni da smo sami izazvali to.

Kada postoji samo donji ulaz leto kao što pojedine naše kolege zagovaraju tu tehnologiju tada nastaju najveći problemi. Ima jedno leto odozgo smo stavili u zbeg nekoliko novina, da košnicu utoplimo, jer nismo stigli novine pročitati pa da sačekaju, sada nam hladan vazduh nadire spolja kroz ulazni otvor, pošto je teži, taloži se na dnu košnice i tek kada se zagreje, postepeno se podiže uvis.

Topliji i vlagom zasićen vazduh iz gornjeg dela košnice, ne može slobodno da izlazi napolje, već se postepeno spušta niz zidove, hladi se i obrazuje vodene kapi koje vlaže zidove košnice i krajnje satove. Pčelar učesnik u lošoj pripremi za uzimljavanje.

Bolja ventilacija se stvara ako košnica ima samo gornji ulaz (leto). Čist hladan vazduh ulazi odozgo, i pada prema dnu, a topao, vlagom i ugljen – dioksidom zasićen vazduh diže se uvis, i izlazi kroz gornji ulazni otvor.

Kada košnica ima doljnje i gornje otvore (leta), doljnje leto u toku jeseni polako počinje da se smanjuje a gornje otvori, doljnje smanjuje se lagano do skoro potpunog zatvaranja ostavi mu se otvor za jednu pčelu.

Zimska ventilacija košnice ima veliki značaj za dobro i pravilno prezimljivanje pčela. Ono se mora obezbediti još početkom jeseni.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/11/16/pcelarstvo/ventilacija-gnezda/

Novembar je mesec početka nove proizvodne godine u voćarstvu i vinogradarstvu. Pošto su skinuti plodovi kod svih vrsta voća i vinove loze, može se pristupiti svim redovnim agrotehničkim i pomotehničkim operacijama karakterističnim za ovaj period, prenosi PSSS Leskovac.

Kod jabuke, kruške, dunje, šljive, breskve, kajsije i višnje, može se u ovom mesecu izvršiti osnovna prihrana NPK đubrivima(NPK=8:16:24, NPK=11:11:23,NPK=15:15:15 i dr.) Koristeći kombinaciju preporučenu na osnovu izvršene analize zemljišta, kod starijih zasada prihrana se vrši ručno ili mašinski po celoj površini a kod mladih zasada prihrana se vrši ručno oko stabla ili u pantljici, ako je gusta sadnja.

Kod jagodičastog voća ova operacija se može obaviti i nešto kasnije, ali obavezno pre pokrivanja letorasta kod kupine. Po završetku prihrane obavezna je osnovna obrada, podrivanje ili oranje, ako međuredna površina nije zatravljena.

Proizvođači koji imaju veće površine mogu pristupiti orezivanju svojih zasada. Rezidba rodnih voćaka usmerena je na regulaciju vegetativnog i reprodutivnog prirasta, odnosno regulisanje redovne i obilne rodnosti i visok kvalitet proizvoda.

Zimska osnovna rezidba mladih voćaka svodi se uglavnom na najmanju moguću meru. Uglavnom se uklanjaju jednogodišnji lastari pri vrhu voditeljice konkurenti i pri osnovnim željenim grančicama. Proređuju se lastari koji imaju nepoželjan položaj, a ostavljaju oni koji imaju dobar raspored. Rezidba na rod se izvodi uklanjanjem oštećenih i polomljenih grana, zatim uklanjanjem jednogodišnjih jakih lastara koji imaju uspravan rast. Bočni i slabi lastari se proređuju. U u suštini voćke nam govore šta ostaviti a šta ostraniti.

Kod mladih zasada može se obaviti prihrana zajedno sa obradom. Kod Oblačinske višnje pre osnovne obrade potrebno je skinuti izdanke u redovima.

Izvor:https://www.ekapija.com/business-advice/3070434/sta-se-radi-u-vocnjaku-u-novembru-prihrana-rezidba-obrada-zastita

Da bi se zasadi pravovremeno i blagovremeno pripremili za period zimskog mirovanja potrebno je primeniti razne hemijske i agrotehičke mere. Odmah nakon berbe pripremni radovi u voćnjaku započinju i imaju za cilj što bolju pripremu stabla za prezimljavanje, da se smanji infekcioni potencijal, brojnost prezimljujućih oblika štetočina i raznih patogena. Samo oni koji blagovremeno odrade ove pripreme mogu u sledećoj vegetaciji očekivati zadovoljavajući prinos i kvalitet plodova, piše Nenad Stefanović PSSS Leskovac za jugpress.

Potrebno voditi računa o higijeni u voćnjaku i ukloniti izvore zaraze! Prvo je potrebno uvek vršiti dezinfekciju alata (alkoholom) kako se ne bi prenela zaraza od jednog na druga stable.

Sve suve grane, opalo lišće, opale plodove, kao i one koje su ostali smežurani i sasušeni na stablima potrebno je sakupiti i ukloniti iz voćnjaka jer privlače glodare i mnoge štetočine. Grinje, pauci, razne vrste štitatstih vaši i drugih biljnih vaši, cvetojeda, smotavaca i dr. kao i uzročnici bolesti kovrdžavosti lišća, čađave pegavosti, krastavosti ploda, truleži, raka korena, bakteriozne plemenjače prezimljavaju u voćnjacima u vidu jajaša, larvi, spora, micelija itd. ukoliko se ne primene ove mehaničke mere zaštite.Potrebno je pregledati sva stabla u voćnjaku i po potrebi ukloniti sve polomljene, suve i zaražene grane. Zaražene grane se uklanjaju do zdravog tkiva kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti kroz drvnu masu. Poželjno je da rezovi budu što manji, ukoliko su rane veće poželjno ih je premazati kalemarskim voskom.

Đubrenje

U ovom periodu vrši se i đubrenje voćnjaka koja je jedna od važnijih agrotehničkih mera u fazi mirovanja. Ono direktno utiče na održavanje plodnosti i strukture zemljišta, utiče na porast biljke, pojačava njenu otpornost, a doprinosi i boljoj rodnosti i kvalitetu plodova. Kako bi znali koliko i kog đubriva da dodamo najbolje je odneti zemljište na agrohemijsku analizu gde ćemo dobiti detaljno uputstvo o njihovoj primeni.Samo tako ćemo znati potrebne količine đubriva koje treba uneti u zemlište.

Zaštita od glodara

Što se tiče zaštite od glodara mlada stabla potrebno je zaštititi mrežicama a koji tokom zime mogu naneti veliku štetu. Oštećena stabla zakržljaju u razvoju, osetljivija su na niske temperature i mrazove, a veoma često zbog tih oštećenja mogu i da propadnu, pa je u tom slučaju potrebno zasaditi novu sadnicu. Tek nakon 12 godina koren i vrat stabla dovoljno očvrsnu da ih glodari ne napadaju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3064274/kako-adekvatno-pripremiti-vocnjak-za-period-zimskog-mirovanja 

Najkasnije do početka oktobra pčele treba prihraniti i svim društvima obezbediti neophodnu količinu hrane za prezimljavanje. Društva treba da uđu u zimu sa 14 do 20 kg meda. Ako nema toliko hrane, dopunjuje se šećernim sirupom, čiji je sastav dva dela šećera i jedan deo vode (odnos 2 : 1) ili u odnosu 1 : 1. Društva treba izjednačiti, jača imaju nešto više legla, pa se od njih može oduzeti po koji ram i dodati slabijim društvima. Izjednačavanje društava treba raditi samo ukoliko su sva društva potpuno zdrava.
U ovom mesecu se izvodi i poslednje leglo, a matica prestaje sa polaganjem jaja ili se polaganje svodi na najmanju meru. Pčele postaju sve mirnije , a izleti su sve ređi. Radilice raspoređuju hranu tako da je mogu najlakše koristiti kada formiraju klube i počnu da žive u njemu. Češljeve protiv miševa postaviti na leta ,a dosadne i agresivne osice odstranićemo ako ispred košnica postavimo flaše sa malo piva ili slatke vode.
Zdravstveno stanje pčela i borba protiv varoe su vrlo bitne stavke na koje treba obratiti pažnju u ovom mesecu. Moramo napraviti jasnu strategiju u borbi protiv varoe koja će sadržati precizno definisane termine tretiranja čime ćemo obezbediti potpunu kontrolu nad količinom varoe u našim pčelinjacima. U ovom slučaju koristimo oksalnu kiselinu koju nakapavamo po pčelama. Kod metode nakapavanja upotrebljava se rastvor 35 g dihidrata oksalne kiseline u litru rastvora šećera i vode u razmeri 1:1 (za litar takvog rastvora treba promešati 600 g šećera i 600 ml vode). Po punoj ulici nakapava se 5 ml rastvora. Ova metoda je dala odlične rezultate, te se veoma raširila, jer je laka i brza za izvođenje. Ne preporučuje se ponavljanje tretiranja iste zime, odnosno jedna generacija pčela sme biti tretirana oksalnom kiselinom samo jednom. Korektno obavljen tretman uklanja skoro svu varou i isključuje prolećni tretman protiv ovog parazita.
Pčelinjak mora biti zaštićen od domaćih i divljih životinja. Ovo je posebno važno u zimskom periodu kako se ne bi dozvolio kontakt tih životinja sa košnicama
(da ih ne pomeraju, ne ćešu o njih i dr.) pošto bi se pčele u pčelinjem klubetu uznemirile, pri čemu mogu dovesti do njegovog rasturanja sa težim posledicama
ukoliko su temperature niže. Svi pčelari koji su u mogućnosti trebalo bi da ograde pčelinjak.
U oktobru se može saditi medonosno drveće i žbunje, pa se savetuje da se obavezno posadi bar poneka biljka, na pčelinjaku ili njegovoj blizini. To može bitii i
neka voćka, ili razno samoniklo drveće i žbunje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31