Što se tiče radova na pčelinjaku u oktobru, uradite sve što ste propustili do sada. Zato bi trebalo da se uradi sve što može povoljno da utiče na pravilno zimovanje i solidan prolećni razvoj.
Pogače možemo davati samo kad pčele ne izleću jer bi u suprotnom delovale stimulativno na matice kao što deluje dodavanje hrane krajem zime. Pogače ne smemo dodavati kao rezervu hrane za kasni jesenji period. Oktobar je mesec u kome moraju biti završeni svi radovi oko uzimljavanja pčelinjih društava i nukleusa, a takođe i da budu ispunjeni svi uslovi od kojih zavisi uspešno prezimljavanje a to je:
- jaka pčelinja društva i nukleusi - dobra starosna struktura pčela - potrebna količina i kvalitet hrane - mlada matica. Najveći procenat gubitaka matica odnosi se na stare matice. Mlade matice su sposobnije za prezimljavanje i u težim uslovima, a poseban je njihov značaj za proletnji razvoj pčelinjeg društva. To znači da držanje starih matica nema nikakvo opravdanje.
Samo matice izuzetnih karakteristika se mogu držati duže od dve godine, a pitanje je koliko mogu izdržati u trečoj godini i dalje. Opravdano je takve matice držati u nukleusima za reprodukciju i proizvodnju mladih matica. Kada je reč o ispravnosti košnica, najviše pažnje treba posvetiti podnjači i krovu. Podnjače, posebno one od punog drveta vremenom mogu da istrunu. Na tim mestima se stvaraju veći ili manji otvori kroz koje miševi ulaze. Važno ih je držati odignute od zemlje od 40 cm do 50 cm. Krov je takođe važan deo košnice i mora uvek da bude ispravan, da ne bi kiša ili kasnije otopljeni sneg pravili problema zbog prevelike vlage.
Jedan od glavnih poslova pčela u ovom mesecu je zatvaranje svih nepotrebnih otvora propolisom. Pčele intenzivnije skupljaju propolis u jesen zato što su potrebe za njim veće i koristi se za lepljenje ramova, međuspratnih otvora, pokrovne daske i dr. Zbog ovoga nije opravdano skidati poklopac, pomerati ramove i nastavke
posle oktobra jer se remeti propolisni sloj.
Ose i stršljenovi su u ovom periodu još u punoj aktivnosti. Efikasna zaštita od njih se svodi na uništavanje njihovih gnezda u blizini pčelinjaka i postavljanje flaša
na odgovarajući broj košnica sa pivom, sirćem, kvascem. Na pčelinjaku i oko njega pokositi travu i korov da ne bi došlo do pojave raznih štetočina koje uznemiravaju pčele. Izvršiti uzimljavanje društava sa rezervnim maticama i nukleusima. Delimično uzimiti i ostala društva (zavisno od vremena).
Pčelinjak treba zaštiti od jakih vetrova. Izvršiti uskladištenje sanduka i ambalaže. Pretopiti saće i zaštiti ga od moljca.

Izvor: Agrobiznis magazin

Poslednjih godina svedoci smo sve češćih dugih i toplih jeseni koje voćkama produžavaju vegetaciju. U odsustvu slana do kasno u jesen, odloženo je opadanje lišća i slabije je zdrvenjavanje biljnih tkiva kod voćaka. Izmrzavanje pupoljaka tokom zime, kao i izmrzavanje cvetova od poznih prolećnih mrazeva u poslednjih nekoliko godina u našoj klimatskoj zoni postalo je učestala pojava. Visoke temperature u jesen (oktobar i novembar mesec) uticale su na bubrenje pupoljaka tako da su oni postali osetljiviji na mraz nego u godinama kada je proces kaljenja pupoljaka ujesen tekao normalno. Stepen izmrzavanja rodnih organa voćaka tokom zime usled neblagovremenog ulaska voćaka u zimsko mirovanje veći je u delovima Srbije sa pojačanom kontinentalnom klimom (sever Vojvodine, Posavina, Istočna Srbija), kod slabije negovanih zasada i pojednih vrsta voćaka (kajsija i breskva, pojedine sorte kruške itd.). Starost stabla, plodnost i vlažnost zemljišta, hemijske supstance koje regulišu rastenje takođe mogu modifikovati vreme prestanka porasta organa kod voćaka i njihov ulazak u mirovanje. Za otpornost voćaka na izmrzavanja od primarnog i presudnog uticaja je: 1) Rani završetak vegetacije; 2) Povoljni uslovi kaljenja (s postepenim snižavanjem temperature); 3) Stabilnost i trajanje zimskog mirovanja. Početno mirovanje (tzv. vegetativna zrelost) jeste sinonim za početak mirovanja voćaka. Za ovaj prvi potperiod mirovanja karakteristični su sledeći procesi unutar biljnog organizma: - Transformacija i migracija organskih materija iz listova u grane, deblo i koren; - Otpadanje lišća koje se u umerenoj klimatskoj zoni dešava u uslovima kratkog dana, kada su srednje dnevne temperature manje od 15 0C; - Međudejstvo biljnih hormona u smislu porasta nivoa endogenih inhibitora (sa prestankom porasta biljnih organa) i smanjenja nivoa stimulatora rastenja (sa starenjem lišća). Koncentracija ABA-hormona abiotskih stresova (suša, mrazevi) se povećava sa skraćenjem dana i padom temperature i njena uloga u uvođenju voćaka u mirovanje je indirektna-preko regulacije vodnog statusa pupoljaka u smislu prelaska vode iz slobodnog u vezano stanje; - Kaljenje u smislu pripreme voćke za nastupanje nepovoljnog vremenskog perioda sa niskim temperaturama. Ovaj proces se odvija kroz 2 faze: 1. faza otpočinje sa prestankom rastenja voćke , kada se ugljeni hidrati se nakupljaju i prelaze u rastvorljive i lako hidrolizujuće forme. Pri kraju ove faze (u temperaturnom opsegu 0 do -6 0C) skrob se pretvara u šećere čime se povećava otpornost ćelija prema niskim zimskim temperaturama. Sa ovakvim stanjem najveći broj voćaka ulazi u zimsko mirovanje. 2. faza se odvija pri nižim temperaturama (do -12 0C) kada dolazi do izvlačenja vode iz ćelije, do povećanja sadržaja šećera i lipida i odvajanja protoplazme od zidova ćelija. Formira se lipoproteinska membrana koja čini da je promet materija kroz nju u ćeliju minimalan. Navedeni procesi kaljenja se nastavljaju i tokom dubokog zimskog mirovanja. Niz okolnosti može znatno smanjiti prirodnu otpornost tkiva prema mrazu. Nedovoljne količine organskih rezervi kao posledica iznurenosti voćaka rodom, nezdrvenjavanje tkiva (zbog duže vegetacije, zasenjenosti grana u kruni, nedovoljne količine organskih materija), nepovoljni uslovi kaljenja krajem vegetacije (naglo nastupanje hladnoće nakon relativno toplog vremena), jaka suša (rezervne organske materije se troše za disanje) samo su neke od pojava koje dovode do umanjenja otpornosti voćaka na mraz. Rodni pupoljci su u posebnoj situaciji kad je reč o mirovanju. Razvoj glavnih elemenata cveta teče tokom leta i to je spor ali kontinuiran proces sa relativno malo vidljivim porastom. Postoji niz dokaza o tome da primordije cvetnih organa unutar pupoljaka nastavljaju da se morfološki razvijaju do kasno u jesen, pa čak i tokom zime. Kod kajsije se razvoj arhesporijalnog tkiva (muškog sporogenog tkiva) odvija kroz 3 faze tokom zime: 1. faza razvoja arhesporijuma može se produžiti i do sredine januara, 2. faza (mitotička deoba i razvoj materinskih ćelija polena) označava završetak dubokog zimskog mirovanja (najčešće sredinom januara meseca) i tada je i najveća otpornost cvetnih pupoljaka prema mrazevima. 3. faza (formiranje materinskih ćelija polena koje redukcionom deobom daju mikrospore) je vezana za ekološko zimsko mirovanje, kada je otpornost na mrazeve najmanja (traje do početka marta meseca). Otpornost cvetnih pupoljaka kajsije prema mrazevima zavisi od morfogeneze cvetnih pupoljaka i dejstva mrazeva. Sorte kajsije evropske i irano-kavkaske grupe imaju bržu i kraću morfogenezu arhesporijalnog tkiva. One su stoga osetljivije na mrazeve (naročito u januaru mesecu) u odnosu na sorte srednje azijske grupe (imaju sporiju morfogenezu). Dakle, i pored toga što cvetni pupoljci voćaka tokom mirovanja u poseduju visoku otpornost na mraz, njihova dvojna priroda (spolja miruju, a unutar pupoljaka se razvijaju cvetne primordije) čini da oni vrlo brzo izgube otpornost na mraz i pokreću se sa porastom spoljnjih temperatura vazduha.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30