Dugo se smatralo da je tretman bakrom i uljem najbolje rešenje za zimski tretman voćaka, međutim naučno inženjerski krugovi su došli do drugačijeg zaključka. Sve veći izazovi u proizvodnji kvalitetnijeg sa jedne i jeftinijeg proizvoda sa druge strane su nametnuli novo rešenje u ovom pogledu zaštite voćarskih kultura. Bakar je korišćen višedecenijski i njegovo taloženje u zemljištu prouzrokuje brojne štetne posledice po zdravlje bilja. Sa druge strane
mineralno ulje u količinama koje su delotvorne za suzbijanje prezimljujućih formi štetočina (a to je 30 litara ulja po hektaru) je stavka čija ekonomska opravdanost se dovodi u pitanje. Sa druge strane, sumpor i kreč su među najjeftinijim sredstvima za zaštitu bilja, a i te kako su efikasna.
Hemijske kuće su radi što većeg profita zbog prodaje bakarnih i uljnih preparata marketinški potisnule sumpor i kreč, što nije slučaj u voćarski mnogo razvijenijim zemljama gde je ova kombinacija na početku vegetacije neizostavni tretman u zaštiti. S toga, akademska mi je dužnost da vam preporučim u predstojećoj sezoni primenu sumporno krečne čorbe za tretiranje voćnih vrsta na početku vegetacije.
Da se podsetimo sumpor deluje i kontaktno i isparenjima na prezimljuće forme štetočina(u prvom redu vaši i grinje) i biljnih bolesti, dok kreč ima funkciju što boljeg fiksiranja sumpora na površini biljke. Takođe kreč produžava dejstvo sumpora i čini ga netoksičnim za biljku. Ono što je zanimljivo je da novija istraživanja su pokazala da i sam kreč deluje kao jak kontaktni fungicid i baktericid. Generalna preporuka kod svih voćnih vrsta u fazi burbrenja pupoljaka primeniti 18 kg sumpora u prahu i 10 kg negašenog kreča na 1000 litara tečnosti. Najkvalitetnija priprema ove mešavine se sastoji u tome da se prvo u manjoj količini vode ukuva negašeni kreč postepenim dodavanjem sumpora u prahu, a tek nakon hlađenja sjedini sa ostatkom vode i nakon toga
upotrebi. Jako je bitno da se procede kroz gazu eventualne nečistoće i primese koje nisu rastvorene i dobro pormešane kako ne bi došlo do zapušenja dizni. Poželjno je za ovaj tretman radi lakše aplikacije koristiti što veći promer dizni za prskanje.
Kada je reč o količini utrošene količine tečnosti za prskanje po hektaru pravilo glasi ovako. Za svakih metar rodnog dela stabla voća koristiti minimum 500 litara
tečnosti. U prevodu mladi voćnjaci se tretiraju sa 500, a voćnjaci u punom rodu, kao i oni sa redukovanim sistemom rezanja i sa velikim krošnjama i do 1500 litara tečnosti po hektaru. Potrebno je naglasiti da je svako stablo potrebno detaljno okupati prilikom tretmana.
Napomena je da se sam momenat tretiranja ne sme promašiti, jer može sa jedne strane doći do izostanka efekta, a s druge strane to ispoljavanja fitotoksičnog efekta na voćke. Ukoliko se porani sa tretmanom postoji šansa da eventualne padavine odstrane preparat sa biljke i time izostane efekat, a ukoliko se zakasni i pupoljak već pukne ova mešavina može izgoreti mlado biljno zeleno tkivo. Pravi trenutak za primenu je faza bubrenja pupoljaka. U toku vegetacije se ova mešavina može primenjivati i kao preventivni fungicid za većinu gljivičnih infekcija, ali uosam puta razblaženoj koncentraciji.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Zima je vreme kada nema radova na njivama i kad mehanizacija miruje. Većina traktora u Srbiji stara je po dve i više decenija, a svaki poljoprivrednik će vam reći koliko je teško odvojiti novac za novu mehanizaciju ili priključne mašine koje su izuzetno skupe. Zato je neophodno voditi računa, posebno preko zime, kad mehanizacija miruje i obavezno je zaštiti od kiše, snega i vetra i ostalih vremenskih nepogoda.
Kada je u pitanju zaštita i čuvanje poljoprivredne mehanizacije tokom zime, svaki savet dobro dođe. Kvarovi koji nastaju zbog neodgovornog ponašanja mogu
predstavljati veći trošak nego što je izgradnja adekvatnog objekta kao što su garaže, šupe, hangari, ili bar nadstrešnice, kako se traktori sačuvali od direktnog uticaja snega i kiše. Kako savetuju stručnjaci za mehanizaciju, nakon završetka svih poslova na njivi treba otkloniti nedostatke koji su primećeni u toku rada i zameniti pohabane i istrošene delove. Potrebno je mašinu ili priključne mašine dobro oprati od prljavštine, nakupljene masti, ulja, zemlje i žetvenih ostataka. Pri pranju i čišćenju, treba voditi računa da se ne probiju gumeni semerinzi oko osovina i da se vodom ne napune ležajevi. Posle detaljnog pranja,
mašine osušiti kompresorima ili duvalicama za lišće. Treba biti oprezan jer nestručno rukovanje komprimovanim vazduhom može dovesti do oštećenja. Detaljno čišćenje i otklanjanje svih prljavština neophodno je jer pojedini delovi od polimera i plastike postaju kruti i pucaju, boja vremenom bledi i menja svoju strukturu, dok gume brže propadaju ukoliko ostane nakupljena zemlja na njima preko zime.
Posebno su osetljivi metalni delovi koji usled vode od kiše i snega u kombinaciji sa prljavštinom brže izazivaju koroziju. Pre zimskog odmora neophodno je i dobro podmazivanje onih delova koji su za to predviđeni. Ukoliko nemate pri ruci mazalice može da vam posluži veći špric i deblja igla kako biste lakše došli do onih manje pristupačnih delova mehanizacije.
Kada je u pitanju čišćenje motora, preporuka je da to uradi stručno lice, mada se većina starijih poljoprivrednika dobro izveštila i znaju kako da pravilno očiste motor. Pa ako nemate u blizini majstora može vam pomoći stariji komšija poljoprivrednik koji sigurno zna da dobro i pravilno očisti traktorski motor. Osim detaljnog čišćenja samog motora treba očistiti i sistem za hlađenje, proveriti tačku mržnjenja rashladne tečnosti, pregledati u kakvom je stanju pumpa rashladne tečnosti i nabaviti novu ili remontovati postojeću pumpu ukoliko je to potrebno. Posebno obratite pažnju na gumene cevi i creva koje mogu ispucati od sunca i nakupljene prljavštine, te ih zamenite ukoliko je to potrebno. Hidraulične tečnosti se dosipaju do zimskog maksimuma da bi se smanjila
količina vazduha, a samim tim i kondenzacija vode usled promena temperature.
Rezervoar iz istih razloga treba da je pun, a treba namazati i gumu na poklopcu rezervoara ili je zameniti, ako je oštećena. Gume na traktorima i prikolicama
treba da su temeljno oprane i napumpane na odgovarajući pritisak, a neophodno je proveriti i stanje ulja i filtera. Na sličan način se održavaju i kombajni kod kojih posebno treba proveriti da se negde slučajno nije zadržalo seme ili slama. Nivo tečnosti u akumulatoru je takođe jedan od važnih faktora koji treba proveriti pre zimskog mirovanja mehanizacije kako na proleće ne biste imali problem sa paljenjem. Stručnjaci za mehanizaciju preporučuju da nivo tečnosti
u akumulatoru bude pet mm iznad ćelija, i na svakih pet do šest nedelja tečnost treba dopuniti. Plugovi i slične mašine koje su za vreme rada nezaštićene od
korozije treba detaljno oprati, a zatim i namazati mašću radne delove kako bi se sprečila korozija tokom zimskog mirovanja a usled povećane vlažnosti, čak i
ako ih čuvate u zatvorenom prostoru. Temeljno očišćena i za zimu pripremljena mehanizacija i priključne mašine parkiraju se na suve daske ili palete. Lanci za
pogon se mogu zaštiti specijalnim sprejevima ili ih jednostavno rastavite i potopite u ulje. Svi hidraulični klipovi treba da su uvučeni, kako ne bi zarđali. Ne zaboravite i prikolice koje je takođe potrebno dobro očistiti posebno između spojeva i stranica u koje se često zavuku žetveni ostaci. Jednom godišnje, najbolje pred zimu, treba skinuti točkove sa prikolice, pregledati da li ima oštećenja i podmazati ležajeve.
Stručnjaci upozoravaju da su na zimske uslove čuvanja mehanizacije posebno osetljivi rasipači mineralnih đubriva, jer brzo i lako podležu koroziji. Zato je neophodno dobro oprati i namazati sve delove koji nisu zaštićeni bojom. Ukoliko ima oštećenja boje takvo mesto treba očistiti, pa ponovo prebojiti. Ne treba zaboraviti da moderne prskalice kad se operu i potpuno isprazne u svom sistemu creva mogu zadržati manju količinu tečnosti.
Ukoliko se tečnost smrze led može potpuno oštetiti crevo. Zato se preporučuje da se posle pranja i ispiranja čistom vodom ili specijalnim sredstvima u rezervoar sipa koncentrat antifriza i pusti da cirkuliše po čitavom sistemu. Na taj način će se umesto vode u crevima eventualno zadržati antifriz koji je najčešće otporan na mraz i temperaturu do – 25 stepeni.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Dubina, način i vreme osnovne obrade za proizvodnju pšenice zavise od preduseva, osobina zemljišta, klime, žetvenih ostataka i sistema obrade.

Na težim zemljištima obrađuje se dublje, jer se brže sležu. Na lakim i peskovitim zemljištima obrađuje se pliće.

Ako je u vreme setve sušan period, iz razloga što je vlagu iz dubljih slojeva zemljišta iskoristio predusev, a u površinskom sloj (15 cm) ima minimum vlage, osnovna obrada se vrši bez otvaranja plastice, npr. čizel plugovima pri čemu radni organi ne bi trebalo da prodiru dublje od 20 cm. Tako se samo rastresa površinski sloj ali se zemljište ne okreće i čuva se vlaga u zemljištu. Žetveni ostaci moraju prethodno da budu odstranjeni sa parcele. A ako je u vreme setve jesen vlažna, bez obzira na predusev i stanje zemljišta, mora se vršiti klasična obrada zemljišta oranjem ili podrivanjem ( na 3-4 godine). Dubina bi trebala da bude što manja ( do 25 cm), ali se žetveni ostaci moraju kvalitetno zaorati.

Ukoliko se pšenica gaji posle lucerke vrše se dva oranja ili oranje sa predplužnikom. U prvom oranju se samo odseca vrat lucerke i zaorava se, da bi se u drugom oranju zaorao i vrat sa korenom. Predplužnik odseca vrat, a plug odmah za njim seče koren. Ako se ore odmah na pravu dubinu korenovi koji su blizu zemljišta će se regenerisati i ugušiti pšenicu.

Predsetvenom pripremom treba obezbediti rastresit površinski sloj koji će prekriti seme i optimalno zbijen sloj na koji će se seme položiti. Rastresiti sloj smanjuje otpor klici pri nicanju, a optimalno zbijen sloj obezbeđuje dobar kontakt između semena i zemljišnih čestica, a kasnije i pravilno ukorenjavanje biljke. Ako nemamo pravilno obezbeđena ova dva sloja otpor klici pri klijanju može biti velik, kontakt korena i zemljišnih čestica loš, što se direktno reflektuje na nicanje a samim tim i na prinos. Ako je sloj optimalno zbijen vlaga se duže zadržava i ova vlaga će trajati do nedelju dana, pa će biljka pri prvoj kiši nastaviti razvoj.

Predsetvena priprema se izvodi različitim oruđima, u zavisnosti od obrade:

– ako je obrada izvršena čizel plugom dovoljno je jednom preći setvospremačem,

– ako je klasična obrada ( oranje) izvedena u suvim jesenima predsetvena priprema se izvodi paker valjcima da bi se rasitnilo i sabilo zemljište, kasnije se prolazi setvospremačem dva puta.

– ako je klasična obrada ( oranje) izvedena u vlažnim jesenima predsetvena priprema se izvodi lakom tanjiračom ili lakim paker valjkom, a predsetvena obrada setvospremačima, rotacionom drljačom, drljačom (lakom ili teškom).

Broj prohoda zavisi od kvaliteta osnovne obrade.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/01/06/ratarstvo/koji-su-to-jesenji-radovi-u-proizvodnji-psenice/

Što se tiče radova na pčelinjaku u oktobru, uradite sve što ste propustili do sada. Zato bi trebalo da se uradi sve što može povoljno da utiče na pravilno zimovanje i solidan prolećni razvoj.
Pogače možemo davati samo kad pčele ne izleću jer bi u suprotnom delovale stimulativno na matice kao što deluje dodavanje hrane krajem zime. Pogače ne smemo dodavati kao rezervu hrane za kasni jesenji period. Oktobar je mesec u kome moraju biti završeni svi radovi oko uzimljavanja pčelinjih društava i nukleusa, a takođe i da budu ispunjeni svi uslovi od kojih zavisi uspešno prezimljavanje a to je:
- jaka pčelinja društva i nukleusi - dobra starosna struktura pčela - potrebna količina i kvalitet hrane - mlada matica. Najveći procenat gubitaka matica odnosi se na stare matice. Mlade matice su sposobnije za prezimljavanje i u težim uslovima, a poseban je njihov značaj za proletnji razvoj pčelinjeg društva. To znači da držanje starih matica nema nikakvo opravdanje.
Samo matice izuzetnih karakteristika se mogu držati duže od dve godine, a pitanje je koliko mogu izdržati u trečoj godini i dalje. Opravdano je takve matice držati u nukleusima za reprodukciju i proizvodnju mladih matica. Kada je reč o ispravnosti košnica, najviše pažnje treba posvetiti podnjači i krovu. Podnjače, posebno one od punog drveta vremenom mogu da istrunu. Na tim mestima se stvaraju veći ili manji otvori kroz koje miševi ulaze. Važno ih je držati odignute od zemlje od 40 cm do 50 cm. Krov je takođe važan deo košnice i mora uvek da bude ispravan, da ne bi kiša ili kasnije otopljeni sneg pravili problema zbog prevelike vlage.
Jedan od glavnih poslova pčela u ovom mesecu je zatvaranje svih nepotrebnih otvora propolisom. Pčele intenzivnije skupljaju propolis u jesen zato što su potrebe za njim veće i koristi se za lepljenje ramova, međuspratnih otvora, pokrovne daske i dr. Zbog ovoga nije opravdano skidati poklopac, pomerati ramove i nastavke
posle oktobra jer se remeti propolisni sloj.
Ose i stršljenovi su u ovom periodu još u punoj aktivnosti. Efikasna zaštita od njih se svodi na uništavanje njihovih gnezda u blizini pčelinjaka i postavljanje flaša
na odgovarajući broj košnica sa pivom, sirćem, kvascem. Na pčelinjaku i oko njega pokositi travu i korov da ne bi došlo do pojave raznih štetočina koje uznemiravaju pčele. Izvršiti uzimljavanje društava sa rezervnim maticama i nukleusima. Delimično uzimiti i ostala društva (zavisno od vremena).
Pčelinjak treba zaštiti od jakih vetrova. Izvršiti uskladištenje sanduka i ambalaže. Pretopiti saće i zaštiti ga od moljca.

Izvor: Agrobiznis magazin

Poslednjih godina svedoci smo sve češćih dugih i toplih jeseni koje voćkama produžavaju vegetaciju. U odsustvu slana do kasno u jesen, odloženo je opadanje lišća i slabije je zdrvenjavanje biljnih tkiva kod voćaka. Izmrzavanje pupoljaka tokom zime, kao i izmrzavanje cvetova od poznih prolećnih mrazeva u poslednjih nekoliko godina u našoj klimatskoj zoni postalo je učestala pojava. Visoke temperature u jesen (oktobar i novembar mesec) uticale su na bubrenje pupoljaka tako da su oni postali osetljiviji na mraz nego u godinama kada je proces kaljenja pupoljaka ujesen tekao normalno. Stepen izmrzavanja rodnih organa voćaka tokom zime usled neblagovremenog ulaska voćaka u zimsko mirovanje veći je u delovima Srbije sa pojačanom kontinentalnom klimom (sever Vojvodine, Posavina, Istočna Srbija), kod slabije negovanih zasada i pojednih vrsta voćaka (kajsija i breskva, pojedine sorte kruške itd.). Starost stabla, plodnost i vlažnost zemljišta, hemijske supstance koje regulišu rastenje takođe mogu modifikovati vreme prestanka porasta organa kod voćaka i njihov ulazak u mirovanje. Za otpornost voćaka na izmrzavanja od primarnog i presudnog uticaja je: 1) Rani završetak vegetacije; 2) Povoljni uslovi kaljenja (s postepenim snižavanjem temperature); 3) Stabilnost i trajanje zimskog mirovanja. Početno mirovanje (tzv. vegetativna zrelost) jeste sinonim za početak mirovanja voćaka. Za ovaj prvi potperiod mirovanja karakteristični su sledeći procesi unutar biljnog organizma: - Transformacija i migracija organskih materija iz listova u grane, deblo i koren; - Otpadanje lišća koje se u umerenoj klimatskoj zoni dešava u uslovima kratkog dana, kada su srednje dnevne temperature manje od 15 0C; - Međudejstvo biljnih hormona u smislu porasta nivoa endogenih inhibitora (sa prestankom porasta biljnih organa) i smanjenja nivoa stimulatora rastenja (sa starenjem lišća). Koncentracija ABA-hormona abiotskih stresova (suša, mrazevi) se povećava sa skraćenjem dana i padom temperature i njena uloga u uvođenju voćaka u mirovanje je indirektna-preko regulacije vodnog statusa pupoljaka u smislu prelaska vode iz slobodnog u vezano stanje; - Kaljenje u smislu pripreme voćke za nastupanje nepovoljnog vremenskog perioda sa niskim temperaturama. Ovaj proces se odvija kroz 2 faze: 1. faza otpočinje sa prestankom rastenja voćke , kada se ugljeni hidrati se nakupljaju i prelaze u rastvorljive i lako hidrolizujuće forme. Pri kraju ove faze (u temperaturnom opsegu 0 do -6 0C) skrob se pretvara u šećere čime se povećava otpornost ćelija prema niskim zimskim temperaturama. Sa ovakvim stanjem najveći broj voćaka ulazi u zimsko mirovanje. 2. faza se odvija pri nižim temperaturama (do -12 0C) kada dolazi do izvlačenja vode iz ćelije, do povećanja sadržaja šećera i lipida i odvajanja protoplazme od zidova ćelija. Formira se lipoproteinska membrana koja čini da je promet materija kroz nju u ćeliju minimalan. Navedeni procesi kaljenja se nastavljaju i tokom dubokog zimskog mirovanja. Niz okolnosti može znatno smanjiti prirodnu otpornost tkiva prema mrazu. Nedovoljne količine organskih rezervi kao posledica iznurenosti voćaka rodom, nezdrvenjavanje tkiva (zbog duže vegetacije, zasenjenosti grana u kruni, nedovoljne količine organskih materija), nepovoljni uslovi kaljenja krajem vegetacije (naglo nastupanje hladnoće nakon relativno toplog vremena), jaka suša (rezervne organske materije se troše za disanje) samo su neke od pojava koje dovode do umanjenja otpornosti voćaka na mraz. Rodni pupoljci su u posebnoj situaciji kad je reč o mirovanju. Razvoj glavnih elemenata cveta teče tokom leta i to je spor ali kontinuiran proces sa relativno malo vidljivim porastom. Postoji niz dokaza o tome da primordije cvetnih organa unutar pupoljaka nastavljaju da se morfološki razvijaju do kasno u jesen, pa čak i tokom zime. Kod kajsije se razvoj arhesporijalnog tkiva (muškog sporogenog tkiva) odvija kroz 3 faze tokom zime: 1. faza razvoja arhesporijuma može se produžiti i do sredine januara, 2. faza (mitotička deoba i razvoj materinskih ćelija polena) označava završetak dubokog zimskog mirovanja (najčešće sredinom januara meseca) i tada je i najveća otpornost cvetnih pupoljaka prema mrazevima. 3. faza (formiranje materinskih ćelija polena koje redukcionom deobom daju mikrospore) je vezana za ekološko zimsko mirovanje, kada je otpornost na mrazeve najmanja (traje do početka marta meseca). Otpornost cvetnih pupoljaka kajsije prema mrazevima zavisi od morfogeneze cvetnih pupoljaka i dejstva mrazeva. Sorte kajsije evropske i irano-kavkaske grupe imaju bržu i kraću morfogenezu arhesporijalnog tkiva. One su stoga osetljivije na mrazeve (naročito u januaru mesecu) u odnosu na sorte srednje azijske grupe (imaju sporiju morfogenezu). Dakle, i pored toga što cvetni pupoljci voćaka tokom mirovanja u poseduju visoku otpornost na mraz, njihova dvojna priroda (spolja miruju, a unutar pupoljaka se razvijaju cvetne primordije) čini da oni vrlo brzo izgube otpornost na mraz i pokreću se sa porastom spoljnjih temperatura vazduha.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30