etva suncokreta započeće za desetak dana, a proizvođači će rod predavati otkupljivačima na osnovu ugovora bez cene (blanko).Cena će se znati tek za mesec do dva dana, rekao je danas predsednik Upravnog odbora udruženja "Pančevački ratari" Jovan Negovan.

On je rekao da se očekuje da prosečan prinos na njivama gde nije bilo grada bude oko 3,5 tona po hektaru i da bi "bila katastrofa da suncokret zahvati nevreme koje se najavljuje"."Kada predamo suncokret, jer nemamo mogućnosti da tolike količine lagerujemo kod kuće, cena se ne zna nego su nam ugovori blanko, jer otkupljivači čekaju da vide kako će se suncokret plaćati na svetskom tržištu kada se završi žetva u Ukrajini i Rusiji, gde su najveći proizvođači te uljarice", rekao je Negovan.

Otkupljivači, a najveći su Dijamant, Sojaprotein i Viktorija, prema rečima Negovana, platili su 2012. godine suncokret 55 dinara po kilogramu, a 2013. godine cena je pala na 24 dinara i od tada se kreće od 30 do 32 dinara bez poreza na dodatu vrednost (PDV), što "ne pokriva ni direktne materijalne troškove".

On je rekao da je ove godine zasejao 40 hektara suncokreta i da se gubitak iz godine u godinu povećava.

"Otkupljivači su ukinuli slobodno tržište, a dokaz je da će, po dogovoru, svi ponuditi istu, minimalnu cenu", rekao je Negovan.

Istakao je da bi cena, koja bi pokrila direktne materijalne troškove i obezbedila zaradu, a da se ne uračunava porez i amortizacija mašina, trebalo da bude bar 40 dinara za kilogram bez PDV-a.

Predsednik Upravnog odbora Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić rekao je da su poljoprivrednici nezadovoljni zato što otkupljivači preuzimaju suncokret bez otkupne cene, a posle mesec-dva dana ponude "navodno akontnu (početnu), pa kasnije podignu simbolično za dinar-dva, zbog čega predlažu protest".

Istakao je da sledeće godine neće posejati 60 hektara suncokreta već će smanjiti tu površinu i zasejati samo tamo gde bude morao da bi održao plodored, odnosno promenio setvenu kulturu zbog bolesti biljaka.

U Srbiji je ove godine zasejano 220.000 hektara suncokretom, 20.000 manje nego prošle godine.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=08&dd=14&nav_id=1577629

Slavka Jovanović, načelnica Uprave za poljoprivredu opštine Paraćin upozorila je poljoprivrednike da nakon žetve nikako ne pale žetvene ostatke ili bilo šta drugo na svojim imanjima.

Naime, oni mogu biti kažnjeni s deset hiljada dinara novčano, kao i od strane Ministarstva poljoprivrede. Kazna za pravna lica od 300 hiljada do milion dinara.

"Biće isključeni na tri godine iz aktivnog statusa, što znači da će tri godine gubiti subvencije koje im pripadaju po osnovu poljoprivrednog zemljišta, biljne proizvodnje, đubriva, goriva i neće moći da nabavljaju opremu i mašine subvencionisane od strane Ministarstva poljoprivrede. Zato apelujemo i molimo naše poljoprivrednike da ne pale biljne ostatke na imanjima. Osim toga uništavaju mikrofloru svojih parcela gde i umanjuju vrednost zemljišta“, kaže Jovanovićeva.

Izvor: https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3297351/kazne-za-paljenje-strnjike-i-do-milion-dinara-apel-poljoprivrednicima-da-ne-pale-nista-na-svojim-njivama

Žetva pšenice je završena, reklo bi se u idealnim vremenskim prilikama, bez kišnog perioda pri ubiranju useva, pa su sada pogledi usmereni ka suncokretu i soji u iščekivanju da vreme posluži ratare i da i žetvu uljarica završe bez vremenskih oscilacija.

Krajem avgusta očekuje se da počne žetva suncokreta, a poljoprivredni stručnjaci za tu uljaricu kažu da biljci ne treba kiše, da će i pri visokim dnevnim temperaturama izdržati dok ne stignu žeteoci, i da se, gledajući kako usev izgleda na njivama, može očekivati dobar rod.Za razliku od suncokreta, kojem suša ne škodi, soji je kiša preko potrebna. Ukoliko ne padne uskoro, kaže struka, može se desiti da mahune počnu da žute i da otpadaju, premda soja, bar za sada, izgleda odlično, pa su očekivanja da će žetva početi s prvim danima septembra.

Suncokreta smo ove godine posejali na 235.000 hektara, ali je preoran na parcelama gde je bilo poplava i vremenskih nepogoda pa sada, po podacima "Žita Srbije", ta kultura pokriva 220.000 hektara, koliko je zauzela i soja.

Lane je, podsećamo, suncokret zauzeo 245.000 hekara, prosečan prinos bio je 3,1 tone po hektaru, pa je naša zemlja imala 760.000 tona. Pod sojom je prošle godine bilo 230.000 hektara, dobili smo 770.000 tona, jer je prosečan rod bio oko 3,5 tone po hektaru.Direktor "Žita Srbije" Vukosav Saković kaže da se od ove žetve soje i suncokreta ne očekuju odstupanja u pogledu prinosa, a to znači da ćemo i ove godine imati približno iste količine tih poljoprivrednih kultura, što je dovoljno za domaće potrebe i za izvoz. Lanjski suncokret je već prodat i prerađen, ali soja još nije, navodi Saković.

Imamo, dodaje on, zalihe soje od prošle godine, a po grubim procenama, od ovogodišnje žetve imaćemo oko 400.000 tona za izvoz. U pogledu cene, Saković kaže da, ukoliko bi žetva suncokreta krenula sada, otkupna cena bi bila kao i prošlogodišnja, oko 30 dinara kilogram.

Kilogram soje je lane koštao 35 dinara, da bi kasnije bila 45 dinara, podseća predsednik Saveza poljoprivrednika Banata Dragan Kleut, dok poljoprivrednik iz Sente Ferenc Šoti kaže da očekuje da otkupna cena suncokreta bude između 35 i 40 dinara jer bi ratari tada mogli ostvariti zaradu. Prošle godine kilogram suncokreta na otkupnom mestu u Senti bio je 31,5 dinar.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/pripreme-za-zetvu-uljarica-ratari-ocekuju-40-dinara-za-suncokret-50-za-soju/bdr79cb

Tradicionalna smotra poljoprivrede, industrije i trgovine - SPIT koju organizuje Udruženje poljoprivrednika “Klub 100P plus” održana je u Kaću, na parceli porodičnog gazdinstva Vojislava Maleševa.Jubilarni, petnaesti put, prikazane su mašine, kao i brojana oprema neophodna poljoprivrednicima. Bila je to prilika da paori pogledaju i sami isprobaju mašine brojnih proizvođača, ali i na licu mesta dobiju brojne stručne savete i preporuke.

Prema rečima organizatora na manifestaciji su predstavljene nove tehnologije i dostignuća u poljoprivrednoj mehanizaciji, struka i nauka, teorija i praksa. Poljoprivredni proizvođači iz cele Vojvodine su mogli da čuju najaktuelnija dešavanja u agrobiznisu, a najzanimljiviji deo je bio prikaz mašina u radu. Ovom tradicionalnom manifestacijom, na svečani način je obeležen kraj žetve.– Drago mi je što se jedna ovakva manifestacija održava na teritoriji Novog Sada – rekao je na otvaranju smotre član Gradskog veća za privredu Milorad Radojević. – Činjenica da traje 15 godina i da se broj izlagača i posetilaca svake godine povećava dokazuje da ona dobija sve veći značaj i to ne samo na lokalnom nivou. Grad Novi Sad je prepoznao važnost ove manifestacije i podržava njeno održavanje. Ove godine buyet Grada za poljoprivredu i ruralni razvoj iznosi oko 50 miliona, što je daleko više u odnosu na prethodnu, kada je bio 16 miliona dinara. Pored svega što je u prethodnom periodu rađeno, ove godine imamo i dve nove mere, a to su podrška mladim poljoprivredenicima, za koju smo izdvojili 20 miliona i podrška udruženjima iz oblasti poljoprivrede, za koje je izdvojeno 10 miliona dinara. To jasno ukazuje na opredeljenost Grada da ulaže i u prigradska naselja, a sve u cilju ostanka mladih ljudi na selu i ravnomernog razvoja Grada.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/novi-sad/uz-nove-masine-obelezen-kraj-zetve-21-07-2019

U subotičkom ataru gotovo je završena žetva pšenice, ali je već sada jasno da je rod znatno manji nego prethodnih godina i da se kreće između 4,5 do 5,5 tona po hektaru. Stručnjaci procenjuju da je ostalo da se sa njiva skine još 10 odsto od oko 20.000 hektara, koliko je posejano, ali požnjevena pšenica neće napuniti silose.

"Sejali smo u prašinu, od septembra do Nove godine palo je svega tri litra kiše", kaže zemljoradnik Pavle Kujundžić, objašnjavajući zbog čega je prinos nizak.Otkupna cena pšenice je 18 dinara, ali Kujundžić navodi da je to niska cena i strahuje da će još padati.

"Za sada pšenicu otkupljuju samo mlinari. Kada oni popune svoje potrebe, prestaće otkup, a trgovci su našli jeftiniju pšenicu u okolnim zemljama", navodi.

Na visinu prinosa značajno su uticali suša i predusevi, kaže Branko Suvajac, agronom koji na njivi prati kombajniranje preostalih parcela pod pšenicom. Tamo gde je prethodno na parceli bila šećerna repa, ona je sabila zemljište i dodatno iscrpla vlagu, dodaje.Prve najavne otkupne cene pšenice kretale su se oko 14 dinara, da bi na početku žetve ona bila 18 dinara.

Zbog najava da će otkupna cena pšenice biti niža, privrednici Severnobačkog okruga traže od Privredne komore Srbije da se obrati Vladi Srbije kako bi kontrolisala otkupljivače pšenice i tako sprečila stvaranje kartela i dogovora oko formiranja cene.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/zetva-psenice-pri-kraju-prinosi-slabi-proizvodace-brine-niska-otkupna-cena/2xhferz

Kiše, koje ovih dana padaju, a noćas je bila najobilnija sa 50 litara po kvadratnom metru, prekinule su žetvu pšenice u Pomoravskom okrugu, zasejanu na oko 15.000 hektara.
Žetva je na polovini, a ove kiše mogle bi izazvati klijanje u klasu na parcelama koje su polegle, kao i dodatno izbijanje korova, što će uticati na konačni rezultat i prinosa i kvaliteta, ocenili su danas za Tanjugu i poljoprivrednici i poljoprivredni stručnjaci.Trebaće bar tri dana da se zemljište prosuši, kako bi kombajni i traktori mogli da uđu u njive, navode poljoprivrednici.

Prinosi na do sada požnjevenim površinama bili su od 1,5 do 5,5 tona "a i prinosi i kvalitete i ove kao i svake godine, zavisi koliko je ko uložio, da li je sejao pravo seme po savetu struke ili svoje sa tavana", kaže stručni savetodavalac za ratarstvo Poljoprivredno stručne savetodavne službe za Pomoravski okrug u Jagodini Miodrag Simić.

Mlinovi u Pomoravskom okrugu otkupljuju pšenici po 18 dinara, a na tablama, na kojima je istaknuta cena, piše i da nema odbitaka.

Poljoprivrednici kažu da Fabrike stočne hrane plaćaju više.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/drustvo/kisa-prekinula-zetvu-psenice-otkup-18-dinara-bez-odbitka_1033124.html

Žetva još nije završena ali će u nekim delovima zemlje posao biti završen već za vikend.Bačvani su posao skoro završili, jer podaci Žita Srbije kažu da je pšenica ubrana s 90 odsto posejanih površina, dok je u Sremu i Banatu taj posao urađen na dve trećine njiva. U centralnim područjima zemlje žito je ostalo još da se skine na oko 40 odsto posejanih oranica.Paralelno sa žetvom krenulo se i sa trgovanjem ovogodišnjeg zrna.

Pravna lica, navodi direktor Žita Srbije Vukosav Saković, za kilogram žita dobijali su juče od 17,5 do 18,2 dinara, dok otkupljivači individulanim poljoprivrednicima plaćaju akotnu cenu od 17 do 17,5 dinara.

U silosu BMM u Kaću poljoprivrednici su pšenicu mogla predati za 19 dinara za kilogram, “Unitrgovina” u Padini davala je 18 dinara, a toliko je vredela i u silosu u Kukujevcima. Na tim otkupnim mestima ratari na keš treba da čekaju od tri do deset dana.

Cena novog roda je takva kav je , a ratari ratari mahom žure da rod prodaju i novac dobiju što pre, jer ne treba zaboraviti, žito donosi prvi prihod u ekonomskoj godini poljoprivrednicima.Malo njih rod ostavlja na lager premda su mišljenja da će za dva, tri meseca kilogram žita koštati preko 20 dinara.Nemanja Petrović iz Udruženja “Starčevački paori” kaže za “Dnevnik” da se u Starčevu i okolini nudi za žito akontacija do 17 do 18 dinara, i da nema saznanja da je neko od ratara već završio trgovanje odnosno dobio novac.

- U našem ataru, ako vreme posluži, žetva bi trebala da bude završena tokom vikenda. Na njivama gde je žito ovršeno prinosi su šaroliki. Klima ove godine nije pogodovala pšenici i cena novog žita neće doneti neki veći prihod ratarima –kazao je Petrović.

U okolini Sente žetva bi trebala, takođe, za vikend da bude gotova –kaže poljoprivrednik Ferenc Šoti i naglašava da su kod njih njive sa pšenicom pune korova i da je zemlja zbog kiše raskvašena, pa su morali čekati, kako bi kombajni mogli ući u njive. Prinosi se, ističe, kreću, od tone i po do tri i po tone po jutru

- U Senti silosi nude akotaciju od 16,5 dinara, premda je to malo, jer da bi se troškovi pokrili žito bi trebalo da košta 20 dinara, a da bi se nešto i zaradilo kilogram nove pšenice trebalo bi da bude 22 dinara - naglašava Šoti. – Uglavnom svi predajemo i čekamo novac malo ko će kod nas pšenicu ostaviti na lager.Žetva se malčice otegla, kaže direktor Poslovnog udruženja Vukosav Saković, zbog korova na nekim njivama i raskvašenog zemljišta, ali su očekivanja, da će se posao narednih dana završiti i dobiti, kako se i očekivalo - 2,5 miliona tona pšenice.

- Prinosi su na nivou petogodišnjeg proseka, u Vojvodini oko pet tona po hektaru a u centralnom delovima zemlje malo ispod četiri tone po hektaru - navodi direktor Saković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/zetva-otkupna-cena-psenice-se-vrti-oko-19-dinara-12-07-2019

Žetva pšenice u Pomoravskom okrugu, koja je zasejana na površini od oko 15.000 hektara, zahuktava se, a sa njom i otkup. Prinosi se kreću do 4,5 tona, a mlinska preduzeća otkupljuju po ceni od 18 dinara.

Žetvu su ubrzale visoke temperature ovih dana koje loše utiču na jedrost zrna, a mnogo pšenice je zbog nevremena poleglo, što se odražava na prinos i kvalitet, rekli su Tanjugu poljoprivredni stručnjaci za ratarstvo Jagodine.Poljoprivrednik iz sela Glogovca Kamenko Miloradović izjavio je da se prinosi kreću od 1,5 do 4,5 tona, zavisno od ulaganja. On i njegov komšija ističu da se cena od 18 dinara koju sada plaćaju mlinari u Jagodini "odnosi na na hlebno žito", koga, zbog poleglosti i drugih vremenskih nepogoda, neće biti mnogo, a ostalo se plaća i do dva dinara manje. Kažu da kombajneri za svoj posao naplaćuju 100 evra po hektaru.

Uz žetvu, ubrzava se i otkup, tako da pred otkupnim stanicama čekaju traktori sa prikolicama napunjenim pšenicom. Radnici koji uzimaju uzorke pšenice na vlažnost i primese, izjavili su da je vlažnost dobra, posebno kod pšenice koja se dovozi iz brdsko-planinskog dela, dok je sa njiva uz Veliku Moravu "malo vlažnija".

Poslednje kiše uzrokovale su naglo bujanje korova.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/zetva-psenice-u-punom-jeku-kvalitet-zrna-dobar-otkupna-cena-niska/gewcbnr

Žetva pšenice na vojvođanskim poljima je počela. Doduše, ne u punoj meri, ali je ipak ulaskom kombajna na njive označen početak ovogodišnje žetve.Kao i svakog leta Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu prvi je započeo žetvu pšenice na oglednim poljima, a stručnjaci Instituta zabeležili su i početak žetve u Torniku u opštini Žitište. Na individualnoj parceli u Torniku prinos je, po rečima dr Vladimira Aćina, prema procenama oko 6,5 tona pšenice po hektaru, a procenat vlažnosti zrna 13.

– To nije loš prinos za ovu godinu uzimajući u obzir da je pšenica kasno nikla zbog velike suše tokom jeseni, a potom i obilnih kiša sve do nedavno – istakao je dr Aćin, ukazujući da očekuje da će tokom vikenda, ukoliko kiša ne pokvari planove, žetva krenuti punim intezitetom.Svi se nadaju da se neće ponoviti lanjska godina kada se žetva otegla više sedmica zbog čestih kiša. Ove godine rod će se ubirati s 570.000 hektara, što je površina na kojoj je pšenica jesenas posejana. U odnosu na 2017. godinu, prošle jeseni pšenica je posejana na oko 90.000 hektara manje. - Predviđa se da će ova godina biti solidna i da će prosečan prinos po hektaru biti oko 4,5 tone - kaže direktor “Žita Srbije” Vukosav Saković, ukazujući da bi ukupan ovogodišnji prinos trebalo da bude oko 2,5 miliona tona pšenice.

Da podsetimo, prošle godine je sa 660.000 hektara pod pšenicom dobijeno 3,3 miliona tona, uz prosečan prinos od pet tona po hektaru. – Za naše potrebe dovoljno je 1,5 miliona tona pšenice, pa ćemo ostatak od ovogodišnjeg roda prodati. Prošle godine izvezli smo 1,1 milion tona žita i brašna na strana tržišta - predočio je Saković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/pocela-zetva-psenice-u-vojvodini-29-06-2019

Na oglednim poljima novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo juče oko podneva krenula je žetva ječma.Stručnjaci tog instituta već godinama prvi započinju žetvu ozimih kultura na oglednim poljima najavljujući predstojeću žetvu, prvo ječma, a onda i pšenice. Očekuje se da će od nedelje, u zavisnosti od toga, šta će preovladati – kiša ili sunce – žetvu ječma početi ratari širom zemlje. Na njivama se još ponegde zelene klasovi ječma pa ukoliko kiša prestane a sunce upeče, žetva bi trebalo da krene za pet-šest dana, dok je za žetvu pšenice potrebno koji dan više.

Po rečima dr Vladimira Aćina s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, ima primera da je na nekim njivama ječam već ovršen, ali da su to pojedinačni slučajevi jer je zrno još vlažno zbog velike kiše koja je neumorno padala proteklih dana.

– Dobili smo informaciju da je poljoprivrednik Nandor Kovač iz Bečeja na 20 hektara već završio žetvu pivskog ječma, domaće sorte, i dobio prinos od 8,8 tona to hektaru – kazao je dr Aćin. – To je, inače, dobar rod, a pogotovo u ovoj vremenski nepovoljnoj godini, koji je postignut zahvaljujući potpunoj primeni agrotehnike. O tome koliko će ove godine biti ječma, dr Aćin kaže da je nezahvalno govoriti jer je to uslovljeno klimatskim uslovima, ali je izvesno da će rod biti šarolik od regiona do regiona.Ječma je ove godine posejano na blizu 100.000 hektara, od toga bezmalo polovina na području Vojvodine – malo više od 42.000 hektara. Koliko će koštati ovogodišnji rod ječma, još se ne zna.

Podsećamo, jesenas smo, po podacima „Žita Srbije”, posejali pšenice na 570.000 hektara. U setvi 2017, kaže isti izvor, pšenice smo imali na 660.000 hektara i dobili 3,3 miliona tona hlebnog zrna, a prosečan prinos po hektaru bio je pet tona.

Direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković kaže da se očekuje da prinos ove žetve bude manji nego lane, i da će se kretati oko 4,5 tone po hektaru.

– Naša zemlja bi trebalo da u žetvi pšenice 2019. godine dobije oko 2,5 miliona tona hlebnog zrna, od kojih će milion tona biti za inotržište – kazao je Saković.

Govoreći o početku žetve, naveo je da bi vršidba pšenice trebalo da krene oko 1. jula, a ukoliko se nastavi kišno vreme, kombajni bi trebalo da uđu u njive za nekoliko dana kasnije, oko 5. jula.

– Kvalitetet i količina zrna na svakoj njivi zavisiće od primene agrotehnike, i to ratari znaju – podvukao je Saković.

Koliko će koštati pšenica u setvi 2019. još nije poznato.Otkupna cena će biti poznata u toku žetve jer se ona formira posle procene roda ječma u Rumuniji, Bugarskoj i drugim zemljama regiona.

Na berzama u Evropi trenutno se stočni ječam prodaje po 170 do 217 evra tona, a pivski od 226 do 228 evra po toni.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/pivski-jecam-dobacuje-i-do-88-tona-po-hektaru-22-06-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31