Zbog natprosečno visokih temperatura ovih dana, poljoprivredni proizvođači očekuju da bi žetva pšenice, kojom je u Srbiji prethodne jeseni zasejano 550 do 600 hektara, mogla početi desetak dana pre uobičajenog roka, dok žetva ječma na severu Vojvodine već sredinom naredne nedelje.

Dušan Pilipović, poljoprivredni proizvođač iz Krajišnika, prethodne jeseni pšenicu je zasejao na površini od deset hektara, ali zbog brojnih problema tokom vegetacije ove proizvodne godine ne očekuje visok prinos.

"Zasejao sam deset hektara, ali ne očekujemo ništa, rod će biti jako loš zato što je napala bolest, pa je pšenica kasno nikla i retko", objašnjava Pilipović i dodaje da neće moći da pokrije uloženo.

"Teško da ćemo moći da pokrijemo uloženo, cenu nećemo dobiti, jer tek kad otkupe žito cena raste, a kada se kosi cena je najmanja", objašnjava Pilipović.

Dug sušan period tokom jeseni i zime produžio se sve do sredine aprila, a tada je za manje od mesec dana palo između 250 i 300 litara kiše po kvadratnom metru što nije zabeleženo u proteklih pola veka, da bi na kraju tropske vrućine koje ovih dana prelaze trideset stepeni pogoršale ionako tešku situaciju."Što se tiče temperature one već ne pogoduju pšenici, skraćuju period nalivanja, ubrzavaju sazrevanje i dalje zavisi od tih temperatura kada će početi žetva i koliko će sve biti ubrzano. Svakako da će se sve to odraziti sve i na smanjenje prinosa", ističe Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Ovogodišnja žetva ječma na severu Srbije mogla bi krenuti već krajem naredne nedelje, a prvi otkosi pšenice za petnaestak dana.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/zetva-psenice-pocinje-pre-roka-niski-prinosi-niska-i-otkupna-cena/m3lxz7k

Srbija će ove godine imati dovoljno pšenice za sebe, a više od milion tona će moći da izveze, istakao je direktor Udruženja Žita Srbije Vukosav Saković.

To je, kako kaže, ustanovljeno tokom realizacije programa koji su sproveli Ujedinjene nacije, odnosno organizacija FAO i Evropska banka za obnovu i razvoj.

- Cilj tog Programa je da vršimo propagandu pšenice i pronalazimo neka nova tržišta, ali i da svim zainteresovanima u zemlji kažemo šta mogu očekivati od ovogodišnje žetve - kaže Saković.

Navodi da je ove godine u vreme setve bila suša, pa je pšenica kasnila oko dva meseca, potom je usledila zima koja je bila uobičajena, a zatim izrazita suša u martu i prvoj polovini aprila.

- Tada smo se uplašili da nećemo imati pšenice ni za domaće potrebe, ali kako su došle kiše, pšenica je pokazala koliko je otporna. Sigurno je da smo iznad petogodišnjeg proseka. Da nije bilo kiše u maju, govorili bismo o rekordnom prinosu, ali je kiša za oko 7% umanjila očekivani rod. Ipak, Srbija će imati dovoljno pšenice za sebe, ali moći ćemo nešto više od miliona tona da izvezemo - rekao je Saković.

On kaže da poljoprirvednici nisu nezadovoljni rodom, ali da im "teško pada što su na kraju izgubili 7-10% roda.

Povodom cena on kaže da se kod berzanskih roba cene formiraju na svetskom tržištu i da ih mi ovde samo primenjujemo u zavisnosti od naših troškova.

- Prerano je govoriti o cenama, ali ćemo imati maksimalno moguće cene, a ovde postoji i velika konkurencija u izvozu, što pozitivno utiče na plasiranje na tržištu - kaže Saković.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2537327/srbija-ce-imati-dovoljno-psenice-vise-od-milion-tona-i-za-izvoz

Sudeći po vremenskim prilikama, koje se stabilizuju, ove godine žetva ozimog ječma u pojedinim delovima Vojvodine mogla bi početi posle 15. juna, a glavni posao krenuo bi nekoliko dana kasnije.Sladara „Soufflet Srbija“ DOO (nov naziv firme nema više „Maltineks“) u Bačkoj Palanci najveći je otkupljivač ječma i proizvođač pivskog slada u Srbiji jer ga godišnje otkupi oko 90.000 tona i proizvede oko 70.000 tona pivskog slada. Apatinska pivara, „Karlsberg“ i „Hajneken“, koji proizvode 94 odsto piva u Srbiji najveći su kupci slada, a slad proizveden u Srbiji kroz pivo čini i 12 odsto ukupnog izvoza piva u Evropu. Zbog toga je i pivarima važno kakva je godina kada je reč o kvalitetu ječma, osnovne sirovine od koje zavisi i kvalitet slada.

– Godišnje s kooperantima, a preko organizatora proizvodnje, odnosno zadruga, ugovaramo od 16.000 do 20.000 hektara pod ječmom – kaže, direktor sladare u Bačkoj Palanci Borislav Aralica. – Čak 95 odsto čini ozimi ječam, a on se seje s jeseni i mnogo se bolje pokazao na ovim našim prostorima, dok za jari ječam ovde nisu povoljne klimatske prilike. Opredelili smo se tradicionalno na Vojvodinu i imamo 14 otkupnih mesta, a ovog leta smo u pregovorima da otvorimo i jedno otkupno mesto u Plandištu. I sada svakodnevno iz eksternih silosa dovozimo 7.000 do 9.000 tona ječma mesečno na preradu u fabriku u Bačkoj Palanci, radimo u tri smene, a osim domaćim pivarama, slad delom plasiramo i kupcima u Crnoj Gori, Makedoniji, Grčkoj, Bugarskoj.

Za ovu proizvodnu godinu stručnjaci kažu da je bila karakteristična po tome što je početak vegetacije bio sušan pa su napravljene štete koje je samo delimično popravilo sadašnje vlažno vreme. Dodaju da je ječam zahvalan za ratare jer je to prva kultura koja stiže na naplatu, pre pšenice... – Procenjujemo da bi prvi otkosi ozimog ječma mogli pasti oko 15. juna u pojedinim delovima Vojvodine, a da bi glavna žetva krenula posle 20. juna – kaže direktor agronomije Vojislav Bursać, zadužen za sirovine.

– Zbog vremenskih prilika od setve do žetve prinosi će u pojedinim delovima biti šaroliki. Procenjujemo da će najmanji prinosi biti u delu Banata, oko četiri tone po hektaru, a u Bačkoj i Sremu očekujemo od pet do osam tona.Po dugogodišnjoj praksi, isplata otkupljenog ječma biće prvog četvrtka u julu. Prošle godine cena kilograma ozimog ječma bila je 17,30 dinara (bez PDV-a), a jarog 19,50 dinara (bez PDV-a). Ove godine cena još nije formirana.

Direktor Aralica je naglasio da će ovogodišnja cena biti poznata u toku žetve jer to je osetljiv posao. Cena se, naime, formira posle procene roda ječma u regionu, a to su u ovom slučaju tržišta Rumunije, Bugarske, ali i drugih susednih zemalja.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/pred-zetvu-ozimog-jecma-u-vojvodini-u-backoj-i-sremu-od-pet-do-osam-tona-u

Žetva suncokreta u Pomoravlju, Resavi i Levču u punom je zamahu. Rod je odličnog kvaliteta a i prinosi se visoki, rekli su Tanjugu u Poljoprivrednoj savetodavnoj službi za Pomoravski okrug u Jagodini.Bilo je dosta padavina što je povoljno uticalo na razvoj svih prolećnih kultura u ovom delu Srbije, pa i suncokreta, koji nije tradicionalno najzastupljenija kultura.

Najviše suncokreta je zasejano na parcelama Poljoprivrede - Dobričevo kod Ćuprije.

"Kroz naše oglede sa industrijskim uljanim kulturama, suncokretom i sojom, pokazalo se da im pogoduje ovo područje, a soja podnosi i visoke tempretaure i ova godina im je zaista pogodovala", izjavio je Tanjugu stručni savetnik Miodrag Simić.

"Savetujemo ljudima da seju više suncokreta i ima pomaka, ali još uvek ne u tom obimu kakav bi trebalo da bude", dodao je Simić.

Procenjuje se da je ove godine suncokretom u ovom regionu zasejano oko 3.500 hektara i uglavnom se radi o ugovorenoj setvi za Fabrike ulja u Srbiji.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/zetva-suncokreta-u-punom-zamahu-26-08-2018

Zbog obilne kiše i malo sunčanih dana žetva ovogodišnjeg roda pšenice u ćuprijskoj opštini nikad duže nije trajala. Kada se tome dodaju problemi sa rodom i otkupom žita, i to ne samo ove godine, ne čudi što mnogi poljoprivrednici ovog kraja umesto hlebnog zrna počnju da gaje voće.

- Tužna su pšenična polja pomoravske žitnice na kojima se crni polegla, nepožnjevena pšenica. Na nekim parcelama kvalitet hlebnog zrna toliko je loš da će završiti kao stočna hrana po otkupnoj ceni od osam do 12 dinara. Zbog toga su mnogi poljoprivrednici rešili da pšenica ostane nepožnjevena - kaže Nikolić.

Ovogodišnji rekorder u prinosu pšenice Nenad Nikolić, iz sela Batinca, sa 10 hektara dobio je 72.000 kilograma. Rod je prodao po ceni od 17 dinara po kilogramu. Nepožnjeveno mu je, kaže, 17 hektara. Pošto ni prinos, ni kvalitet ni približno neće biti kao u slučaju požnjevene pšenice, najverovatnije će završiti kao stočna hrana.

Zbog loših meteoroloških uslova, koji utiču na prinose i kvalitet roda, mnogi ratari i stočari sve više se opredeljuju za voćarstvo i vinogradarstvo. Tako je poljoprivrednik Srđan Jovanović iz Batinca, nekadašnji rekorder u proizvodnji mleka, ove godine na tri hektara zasadio stabla jabuke.

- Više od 30 hektara oranica u našoj opštini sada je pod višnjom sorte šumadinka, desetak hektara je pod kupinom loh nes, a sve je više hektara pod kruškom viljamovkom i drugim vrstama voća. Stotinak hektara zauzimaju novi voćnjaci i vinogradi u opštini koja je ranije bila žitnica Pomoravlja - ocenjuje Nikolić.

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:739222-Zitnica-Pomoravlja-prerasta-u-vocnjake

BEOGRAD: Jesenje setve - uljana repica i pšenica dobro napreduju, ali bi im dobrodošao "dobar" sneg koji bi ih pokrio i dodatno pomogao da sačuvaju vlagu za prolećni razvoj, izjavio je danas Tanjugu direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković.
setva. Interesantno je, kaže on, da je posejano skoro duplo više semena uljane repice u odnosu na prethodnu godinu, a slično je bilo i sa pšenicom. Prema njegovim rečima, velike suše su ugrozile druge poljoprivredne kulture i otvorile prostor da pšenicom bude zasađeno 675.000 hektara, što je, kako kaže, rekord koji u Srbiji nije zabeležen od ranih 90-ih godina.

"Za poljoprivredne proizvođače 2017. godina je bila najteža, budući da je bila ne samo sušna, već i izuzetno topla godina u kojoj su sve prolećne kulture značajno podbacile", rekao je Saković. Kako je dodao, taj "podbačaj" nije bio toliko strašan za jesenje poljoprivredne kulture, navodeći uljanu repicu i pšenicu.

"Viškovi za izvoz pšenice procenjeni su na oko 1,1 milion tona u odnosu na 1,2 miliona tona koliko je izveženo ranije. To nije neki značajniji podbačaj, oko 8-9 odsto. Kada je u pitanju uljana repica, kulutra koja je sve više zastupljena kod nas, tu stvari stoje najbolje, budući da je ukupan rod bio skoro 100 odsto veći nego prethodne godine", objašnjava Saković. Govoreći o ječmu, on je rekao da će izvoz te poljoprivredne kulutra biti nešto veći nego prethodne godine.

Kada je reč o prolećnim kulturama, najviše su podbacili soja i kukuruz, a nešto manje suncokret, naveo je Savković, i precizirao da je kod suncokreta taj podbačaj oko 10 odsto. Ozbiljne probleme imali su proizvođači soje, i to ne samo zbog suše, već i zbog napada grinje, usled čega su mnoge parcele, kaže on, ostale bez roda. "Prošla godina je bila teška godina za soju, prinosi su podbacili za čak 50 odsto", podvukao je Saković.

Navodeći da proizvedena količina soje podmiruje domaće potrebe, on je rekao da je i pored toga bilo porebe za značajnim uvozom soje, te da je od septembra do danas uvezeno oko 150.000 tona. "Na proleće ćemo verovatno imati viškove i moraćemo da izvozimo soju, a da li će cena na međunarodnom tržištu biti veća ili manja to u ovom trenutku niko ne zna, možda ćemo imati sreće pa oni koji su uvezli soju prođu i bolje", ocenjuje Saković.

Srbija je najpoznatiji izvoznik kukuruza, kaže Savković, budući da je to osnovna poljoprivredna kultura koja se u našoj zemlji seje na najvećim površinama, najviše rodi, izvozi, pa čak i najviše troši i prerađuje. "Prošle godine smo izvezli oko 2,5 miliona tona, a imali smo rod oko 8 miliona tona. Ove godine imamo rod četiri miliona tona, a izvozni viškovi za kukuruz su oko 800.000 tona", rekao je Saković.

On je napomenuo da je 2017. godina bila pozitivna za proizvođače poljoprivrednih kulutra, ali i obrazložio da se te kulture ne mogu posmatrati kalendarski, već "od žetve do žetve". "Ako posmatramo tako, sigurno je da će svi koji se nalaze u tom lancu imati gubitke, počevši od proizvođača, preko onih koji skladište i transportuju robu, do onih koji njom trguju na svetskom tržištu. Ti gubici su između 600 miliona i milijardu evra za onaj deo robe koji će biti manje izvezen i u zavisnosti od toga da li ćemo uključiti baš sve učesnike u tom lancu", zaključuje Saković.

Izvor: Tanjug

Prema podacima Ujedinjenih nacija, u svetu je gladno 815 miliona ljudi, nemaju ni jedan obrok dnevno. Broj gladnih brzo može premašiti i milijardu ljudi, jer su smanjene donacije i investicije u poljoprivredu. Sukobi, suša, klimatske promene i sukobi, razlozi su što neki ljudi dnevno nemaju ni jedan obrok. U svetu se 16. oktobar, obeležava kao Svetski dan hrane. Na taj dan 1945. godine, osnovana je Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija kaže da su humanitarne potrebe povećane u proteklih devet meseci naročito u Somaliji, Jemenu, Južnom Sudanu i Nigeriji. Zato međunarodna zajednica mora da poveća humanitarnu pomoć i hitno obezbedi sredstva.

"Oko 60 procenata od 815 miliona ljudi koji su gladni, živi u zemljama zahvaćenim sukobima", kaže Antonio Guteres, generalni sekretar Ujedinjenih nacija.

Zbog suše i slabije žetve u celom svetu raste cene hrane. Subsaharska Afrika je i dalje najteže pogođena glađu. Svetski dan hrane je dan kada se ukazuje na siromaštvo, glad i značaj proizvodnje hrane.

U Etiopiji, svaki deseti stanovnik je napustio zemlju zbog gladi i nezaposlenosti, najviše mladih.

Svetska organizacija pokrenula akcije pomoći, zapošljavanja i obuke za gajenje povrća, za ovčarstvo ili pčelarstvo.

"Moji roditelji su srećni jer rade. Uzgajaju ovce, a od toga imamo i direktnu korist", kaže Dar Husein.

"Bavimo se proizvodnjom povrća. Dobro nam ide. Očekujemo da ćemo zaraditi od berbe i prodaje. Otišli smo od kuće. Ovde smo srećni. Bolje živimo", kaže Aishasuf Sied.

I klimatske promena uzrok su da milioni ljudi, odlaze iz ruralnih područja.

"Povezali smo se sa lokalnim tržištem. Ono što proizvedemo ponudićemo školama i fakultetima", kaže Javar Seida.

Malo je onih koji se i pored svega vraćaju.

"Uzgajam piliće. Kada porastu, tada ih prodajemo. Sarađujemo s lokalnim organizacijama", kaže Amaid Ahmeda.

Pomoć Svetske organizacije i finansiranje poljoprivrede u ruralnim područjima smanjilo je migracije - ali samo u nekim zemljama. I dalje zabrinjava da raste broj gladnih i siromašnih i to u vreme, kada se širom sveta - baca trećina proizvedene hrane. Samo u SAD godišnje se baci oko 220 miliona tona hrane, vredne oko 50 milijardi dolara.

Izvor: www.rts.rs

 

Očekuju nas nova poskupljenja!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3122-ocekuju-nas-nova-poskupljenja

 

 

 

Rod suncokreta u Srbiji bio je između 600.000 i 610.000 tona, što je u odnosu na prošlogodišnju rekordnu proizvodnju 15 procenata manje, ali je ovo treća najbolja žetva u poslednjih 17 godina, izjavila je predsednica Odbora Udruženja poljoprivrede Privredne komore Vojvodine Olga Čurović.

Prema podacima Poslovne zajednice Industrijsko bilje, fabrike ulja su do sad otkupile i uskladištile 570.000 tona suncokreta, očekuje se da pristigne još nekoliko hiljada tona, a izvezeno je 24.000 tona.

Čurović je istaka da su prognoze sa početka žetve da neće biti solidnog roda rezultirale time da se očekuje uvoz od oko 50.000 tona suncokreta.

Prema njenim rečima, dva najveća proizvođača suncokreta Ukrajina i Rusija požnjele su 14,5, odnosno 11,5 miliona tona, i u odnosu na prošlu godinu povećale su proizvodnju za 22, odnosno za 25 odsto, a slična kretanja zabeležena su i u našem neposrednom okruženju.

Čurović je navela da žetva soje nije još završena. Očekuje se da će zbog suše rod iznositi svega 1,4 do 1,8 tona po hektaru, što znači da će biti povećan uvoz.  

Izvor: www.danas.rs

Sumirajući rezultate ovogodišnje žetve PKB-ovi ratari su zadovoljni prinosom pšenice od 6,92 tona po hektaru. Sa 3.204 hektara u silose je smešteno 22,161 tona zrna pšenice. Prinos za ponos od 8,82 tone, sa 411 hektara i ove godine ostvarili su ratari  na imanju “Lepušnica”. Prosečnan rod hlebnog žita u Srbiji kreće se od 4,3 do pet tona po hektaru. Odlični prinosi u PKB – u postignuti su primenom kompletne agrotehnike, novijeg sortimenta i povoljnih vremenskih prilika koje su pogodovale rastu te kulture.

Žetva je protekla bez većih kvarova kombajna i bez većih zastoja.  

Prinos tritikalea od 6,12 tone po hektaru kreće se u okvirima petogodišnje proseka PKB-a, ječma 5,62 tone po hektaru, što je za nekih 3,5 odsto manje od petogodišnjeg proseka (5, 82 tone). Prinos raži od 5,85 tona je takodje manji za  isti procenat od petogodišnjeg proseka (6,06). Posle žetve ratari vredno prikupljaju slamu za potrebe stočarske proizvodnje. U toku je baliranje pšenične slame i slame koja je preostala posle žetve tritikalea i raži.

-Najaviše posla u žetvi i baliranju slame bilo je za radnike “Brazde”, koji su udarna snaga PKB-a, kad je mehanizacija u pitanju. I pošto se radovi u poljoprivredi ili preklapaju ili nadovezuju, posle odnošenja slame, u toku je rasturanje i zaoravanje stajnjaka. Do 21. jula rasturen je na  213 hektara, taj posao prati zaoravanje, tanjiranje. U toku su pripreme za setvu jesenjih kultura, prvenstveno lucerke i uljane repice – kaže Božidar Marković, glavni inženjer za melioraciju zemljišta u PKB-u.

 

DVA MESECA SUŠE NA SEVERU

Na njivama PKB-a završen je treći otkos lucerke i pri kraju je baliranje sena, koje se odnosi s njiva. Suša je već počela da uzima svoj danak. Posečan prinos sena u trećem otkosu je 1,4 tone, što je manje nego prošle godine. U toku je košenje  četvrtog otkosa lucerke na Kovilovu, a do 21. jula je skinuto stotinak hektara.

Borba jarih useva sa žegom nastavlja se i krajem jula. Okopavine bolje izgledaju na južnim gazdinstvima. Kukuruz je u fazi mlečne zrelosti i biljke su manjeg habitusa, tako da će ratari ove godine ranije pripremati silažu, a prinos će biti manji nego prošle godine. Deficit vlage koji traje još od zime nastavljen je tokom proleca i leta. U zimskom periodu, od novembra do februara palo je 50 litara kiše, što je samo jedna trećina ili jedna četvrtina padavina od proseka. Zimske rezerve vlage su na minimumu. Žega je izraženija na severnim imanjima (“Prelaz”, “Pionir”, “Dunavac” i “Čenta”) gde će biti umanjenijii prinosi, zbog peskovitog zemljišta koje brzo izgubi vlagu kad je temperatura visoka. Na južnim imanjima (“Padinska”, “Kovilovo”, “Lepušnica” i “Mladost”), gde je ritska crnica teža za obradu, bilo je više padavina pa je bolje stanje useva. Ali i na severnim imanjima  obilnija kiša nije pala dva meseca.

 

NAVODNJAVANJE PUNIM INTEZITETOM

-Intezivno navodnjavanje useva u PKB-u traje od maja. Koristi se sva raspoloživa oprema, koja obuhvata oko 15 odsto obradivih površina. Manje padavine i visoke temperature odraziće se na prinose ratarskih kultura. Mašine za zalivanje rade punim kapacitetom, kako bi se, kolko tolko, izborili sa sušom. Najviše navodnjavamo semenski kukuruz, pošto se završio proces oplodnje i trenutno je u toku nalivanje zrna, zatim deo šećerne repe, soje i useve iz druge setve. Imali smo malo zastoja u snabdevanju vodom, kvarova mašina koje nas prate, iskakanja jedne crpne pume na Kišvari što je dovelo do pada vode u kanalskoj mreži. To je samo jedan u nizu problema koji prati posao na terenu – kaže Marković.

Zaštitari tretiraju semenski suncokret, prate bolesti semenskih useva i suzbijaju grinje u soji. Očekuje se redovan tretman protiv cerokospore na šećernoj repi, time se  sezona zaštite bilja polako privodi kraju.

U avgustu ratare očekuje pripremanje silaže, a u toku je servisiranje prikolica i kombajna. Čeka ih posao velikog obima, možda veći nego žetva pšenice.

Izvor: „POLJOINDUSTRIJA“

 

Žetva strnih žita je ozbiljan i odgovoran posao koji zahteva angažovanje većeg broja ljudstva i tehnike na zajedničkom poslu, u određenom prostoru, gde je povećana opasnost od izbijanja požara i povreda ljudi. Zato se moraju poštovati određena pravila propisana zakonom, čijom primenom se mogućnost neželjenih posledica svodi na najmanju meru.

Radi zaštite strnih useva od požara ne lože se otvorene vatre, u blizini useva u vreme njihovog sazrevanja, po pravilu tri nedelje pre žetve.

Ako su strni usevi zasejani na kompleksu zemljišta većem od 50, a manjem od 100 hektara, žetva se otpočinje prokošavanjem useva po sredini, najmanje u širini od 15 metara. Na kompleksu zemljišta većem od 100 hektara, prokošavanje se vrši tako da se odvaja približno svakih 50 hektara najmanje u širini od 15 metara. Po završetku prokošavanja, prokošeni pojas se mora odmah preorati.

Žetva strnih useva na zemljištu pored železničke pruge otpočinje žetvom useva pored pruge najmanje u širini od 60 metara. Pokošeni usevi i slama neposredno posle žetve moraju biti uklonjeni, a zemljište istog dana poorano.

Individualni poljoprivredni proizvođači neovršene strne useve i slamu mogu kamarisati na zajedničkim guvnima van naselja ili u sopstvenom dvorištu. Na zajedničkim guvnima kamarisanje se može vršiti po sistemu parnih kamara veličine 2x10 metara, tako da rastojanje između kamara bude 4 metra, a rastojanje i odstojanje para kamara najmanje 20 metara. Individualni poljoprivredni proizvođači uskladištavanje strnih useva mogu vršiti u svojim dvorištima na odstojanju od najmanje šest metara od drugih objekata i kuća. U slučaju nastanka požara zbog nepoštovanja navedenih protivpožarnih pravila, protivneodgovornihpojedinaca i preduzetnika biće preduzete odgovarajuće mere u skladu sa zakonom, odnosno pokrenuti zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka.

Žetva i transport strnih useva i slame obavlja se kombajnima, traktorima, drugim teretnim motornim vozilima koje su obezbeđene od izbijanja požara varničenjem, isijavanjem toplote ili na drugi način i snabdevene odgovarajućim hvatačima, razbijačima i prigušivačima varnica.

Kombajn kojim se obavlja žetva mora biti snabdeven ispravnim aparatomtipa C-9, ašovom i lopatom za gašenje požara. Ako se žetva i vršidba obavlja sa tri ili više kombajna pored opreme mora se obezbediti auto cisterna ili cisterna sa traktorskom vučom zapremine 3.000 do 5.000 litara napunjena vodom, sa ugrađenom pumpom i snabdevena opremom za gašenje požara.

Svakodnevno po završetku rada poljoprivredne mašine koje učestvuju u vršidbi, kao i ovršene žitarice, moraju se udaljiti na mesto bezbedno od izbijanja požara.

Pri obavljanju žetve, vršidbe, prevoza strnih useva i kamarisanja, ne može se pušiti, paliti i nositi vatra i koristiti sredstva sa otvorenim plamenom.

U slučaju da dođe do požara isti se objavljuje glasom:

„POŽAR – GORI ŽITO“ ili „POŽAR – GORI KOMBAJN“

Na datu uzbunu zaustavljaju se sve mašine i sve radnje i pristupa se gašenju požara. U slučaju da dođe do požara na poljoprivrednoj mašini isti ugasiti, izvršiti pregled ispravnosti i utvrditi da li je mašina sposobna za nastavak rada. Neispravna mašina ne sme obavljati radove na ugroženim područjima od požara.

dipl.ing. Željko Lazić

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30