Žene na selu, čiji opstanak uglavnom zavisi od prirodnih resursa i poljoprivrede, čine više od četvrtine ukupnog svetskog stanovništva. U zemljama u razvoju, žene na selu predstavljaju skoro 43 odsto ukupne radne snage u poljoprivredi. One proizvode i prerađuju većinu dostupne hrane čime snose najveću odgovornost za bezbednost hrane.Poljoprivrednice u zapadnoj Srbiji nemaju dana odmora, a kako Bojana Đorđević iz čačanskog sela LJubić žene na selu rade od jutra do mraka,bez predaha.
“ U odnosu na žene u gradu, mi na selu ustajemo u pola sedam, spremamo doručak i odlazimo u štalu. Ja sam majka troje dece, treba prvo da spremim doručak,pa onda pravo u štalu . Nemaš podelu posla na muške i ženske, sve radiš kao da si na poslu, ako ne i više, ali za to te niko ne plaća. Imaš obaveze kao i žene u gradu, ali i oko domaćinstva , i u štali,i na njivi, uvek na selu ima posla, kaže Bojana.

Žene sa sela praznuju jedino kada je crveno slovo jer to je jedini trenutak kada sebi priušte malo odmora, kaže Rada Petrović iz Stančića.
“ Po meni je žena na selu veća ličnost nego zaposlena žena,žena na selu ima kuću, dvoriste i sve se od nje očekuje. Kada završi kućne poslove,od peglanja, raspremanja, čišćenja i kuvanja, ide na njivu, iz njive ide u štalu da namiri stoku,pa se vrati na njivu, a često kao i mi, dok smo se bavili povrtarstvom ne spava, kaže Rada.Veću pažnju javnosti imaju zaposlene žene u gradskim sredinama,dodaje Rada.
“ Nikada se niko nije setio da propiše jelovnik za žene na selu, one rade od jutra do mraka i moraju se hraniti zdravo, ali i imati vremena za odmor koji im najviše nedostaje”,dodaje Rada Petrović iz Stančića.

Imajući u vidu da 76 odsto ekstremno siromašnih živi u ruralnim oblastima, obezbeđen pristup proizvodnim poljoprivrednim resursima ženama u selu doprinosi smanjenju svetske gladi i siromaštva, čime žene na selu dobijaju ključni značaj za uspeh nove Agende održivog razvoja do 2030. godine.
Međunardoni dan seoskih žena prvi put je ustanovljen 2008 od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u okviru rezolucije 62/136 od 18.decembra 2007. Ova rezolucija prepoznaje “kritičnu ulogu i doprinos seoskih žena, uključujući i urođeničke kulture za unapređenje poljoprivrednog i ruralnog razvoj, poboljšanje bezbednosti hrane i smanjenje siromaštva.”
Žene na selu su i dalje izložene teškom fizičkom radu, njihov doprinos se gotovo i ne vrednuje, u vrlo malom procentu poseduju imovinu, a brigu o sebi zanemaruju, stavljajući porodicu i radne obaveze na prvo mesto.

 

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest950079.html

Status žena u ruralnim područjima, a naročito u privredi, nepovoljan je iz godine u godinu i predstavlja ozbiljan problem u oblasti rodne ravnopravnosti u našem društvu, najviše zbog neplaćenog rada, apeluju u Zavodu za ravnopravnost polova povodom 15. oktobra, Međunarodnog dana seoskih žena.Žene na selu su preopterećene poslovima u domaćinstvu, nemaju uslove za brigu o svom zdravlju, neke od njih nemaju ni zdravstveno ni penzijsko osiguranje, a u starosti neretko žive na rubu egzistencije jer su im penzije male ili ih uopšte i nemaju, kažu u Zavodu.

"Žene čine više od polovine radnika u celoj Evropi, no njihov ekonomski doprinos je znatno manji, a situacija je jednaka sa ženama u poljoprivredi. Na primer, više od jedne trećine žena na prostoru Evropske unije je uključeno u proizvodnju hrane, te više od polovine u usluge povezane s proizvodnjom hrane, dok među vlasnicima poljoprivrednih zemljišta u Evropi žene čine svega 29 odsto, dok u Srbiji one čine 12 odsto. Žene svojim radom čine veliki postotak proizvodnje u poljoprivredi, statistike pokazuju da su one ujedno te koje dobijaju mnogo manje finansijske pomoći i mnogo manje koriste mogućnosti koje nudi poljoprivredna politika. Korisnici mera poljoprivredne politike većinom su poljoprivrednici sa većim poljoprivrednim gazdinstvima, obrazovaniji i mlađi, a to su obično muškarci; dok su žene te koje su manje obrazovane, s manjim farmama i starije životne dobi", naglašavaju u Zavodu za ravnopravnost polova.

Rešenja ovog nepovoljnog položaja u kom se nalaze žene u ruralnim područjima je pre svega, navode u instituciji, u obrazovanju, informisanosti, ekonomskom osnaživanju i pristupu finansijskim sredstvima.

"Zavod za ravnopravnost polova obeležio je ove godine Međunarodni dan seoskih žena organizovanjem tradicionalne manifestacije 'Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini'. Na Sajmu u opštini Šid predstavile su se seoske žene iz 200 udruženja žena sa područja čitave Vojvodine. Ženska udruženja su prikazale svoje rukotvorine i druge proizvode afirmišući na taj način svoj aktivizam, kreativnost i preduzetnički potencijal. Proizvodnja rukotvorina se smatra drugim izvorom prihoda za poljoprivredna gazdinstva nakon primarne poljoprivrede, i ona može biti perspektivna grana koja uz minimalna ulaganja može da obezbedi samozaposlenje i izvor prihoda za preko hiljadu žena iz svih krajeva Vojvodine i doprinese turističkoj ponudi i promociji i zemlje i regiona. Koristi koje iz toga proizlaze su nesporne i iz ugla ženskih prava i sa stanovišta ekonomskog rasta i produktivnosti", poručuju u Zavodu.

15. oktobar je ustanovljen kao Svetski dan seoskih žena na Konferenciji žena Ujedinjenih nacija u Pekingu 1995. godine, kada se i naša vlada obavezala da ženama na selu obezbedi ravnopravan pristup i potpuno učešće u strukturama vlasti i učini vidljivim njihove potrebe i mogućnosti u kreiranju razvojnih politika sela.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Srbija/225578/Zene-na-selu-mnogo-rade-manje-su-placene-nemaju-iste-mogucnosti-kao-muskarci.html

Povodom Međunarodnog dana seoskih žena koji se obeležava 15. oktobra, predstavnici Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Delegacije EU u Srbiji i UN Women posetili su udruženje žena "Udahni život" iz Stanišića, koje se bavi organskom proizvodnjom povrća i edukacijom žena za preradu, proizvodnju sadnica i povrtarstvo. Potpredsednica vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Zorana Mihajlović, poručila je da su žene na selu ogroman potencijal i imaju ključnu ulogu u proizvodnji hrane i poljoprivredi, te da kao takve ne smeju da ostanu marginalizovane i neplaćene za posao koji obavljaju.Ona je, povodom obeležavanja Međunarodnog dana seoskih žena, istakla da su žene na selu najugroženiji i najranjiviji deo seoskog stanovništva, te da je neophodno podržati ih i ohrabriti da se udružuju, registruju poljoprivredna domaćinstva i zajedničkim snagama istupaju ka tržištu.

“Znamo da je više od polovine njih formalno nezaposleno, da 60 odsto nema pravo na penziju, da su retko vlasnice imovine. Država je kroz IPA fondove obezbedila 300.000 evra za projekte koji za cilj imaju ekonomsko osnaživanje žena, posebno žena na selu," navela je Zorana.

"Hoćemo da im pomognemo da se udruže, nabave opremu za proizvodnju, da ih naučimo da razviju poslovanje, plasiraju svoje proizvode - da posao koji rade unovče", poručila je ministarka i istakla:

"Na taj način osnažuju sebe i svojim porodicama i deci obezbedjuju kvalitetniji život”, istakla je Mihajlović.

Izvor:http://www.pressonline.rs/info/drustvo/414391/mihajloviceva-pozvala-zene-sa-sela-da-se-udruze.html

U Srbiji na selu živi oko milion i po žena, koje su i dalje među najugroženijim socijalnim grupama. U posebno teškom položaju su one koje se bave poljoprivredom. Novi zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom treba da poboljša njihov položaj. Naime, prvi put će biti predviđena mogućnost da žena vlasnica imanja ima porodiljsku naknadu kao što imaju i druge žene. Žene koje rade na selu uglavnom su, pokazuje praksa, ekonomski zavisne od mušakarca, najčešće i zdravstveno ugrožene. Kako i same kažu, rade mnogo, a njihov rad malo se ceni.Milena Antić Janić iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja najavljuje da bi novi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom mogao bi da poboljša položaj žena na selu. "Cilj je da žene vlasnice poljoprivrednih gazdinstava ostvaruju mogućnost na nadoknadu. To je bitno jer osnažuje ženu i omogućava da dok živi i radi na selu bude zaštićena", objašnjava Milena Antić Janić. Napominje da je osnovni cilj da se zaštite žene koje se bave poljoprivredom. Novi zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom prošao je javnu raspravu i dobijanje mišljenja, a neophodno je dobijanje novog seta mišljenja kako bi ušao u skupštinsku proceduru. "Očekujemo da će do kraja godine zakon ući u skupštinsku proceduru", kaže Milena Antić Janić.

Izvor: RTS

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31