Zadrugarstvo u zemljama razvijenog dela Evrope funkcioniše na drugim osnovama nego što je to slučaj kod nas. Naime, članovi zadruge su farmeri koji su udružili celokupnu svoju imovinu i stavili je na raspolaganje zadruzi.

Tu imovinu čine:

- obradivo poljoprivredno zemljište;

- mehanizacija i oprema;

- objekti za smeštaj stoke;

- skladišta;

- hangari;

- transportna sredstva i drugo.

Broj ovako udruženih zadrugara može biti ograničen ili pak neograničen u zavisnosti od interesa članova zadruge. Pošto su udružili svoju imovinu, kako pokretnu tako i nepokretnu, zainteresovani su da zadruga posluje profitabilno.

Iz tog razloga, u samom ugovoru koji su potpisali prilikom pristupanja ovakvoj zadruzi, definisali su sve delove ugovora do detalja kako bi zaštitili svoja prava, ali i prihvatili obaveze definisane gore navedenim ugovorom.

Članovi zadruge na svojim skupštinama biraju i razrešavaju menadžment, odnosno direktora, upravni odbor i druga tela u zavisnosti od potrebe.

Poslovne odluke donosi menadžment zadruge u dogovoru sa članovima zadruge na skupštinama koje se održavaju u određenim vremenskim intervalima.

Ovakav vid zadrugarstva ima opravdanje, jer u jakoj konkurenciji koja vlada na tržištu, neophodan je radi opstanka same zadruge. Na ovaj način postaju ozbiljan privredni subjekt koji ima šansu da uspešno posluje, širi se i uvećava zaradu.

Zarada ostvarena na ovaj način deli se članovima zadruge po ugovoru sklopljenom prilikom pristupanja istoj. Takođe, menadžmentu se isplaćuju mesečne zarade.

Visina akumulacije koja se ostvari poslovanjem zadruge usmerava se na nove poslove i nova tržišta ili se pak deponuje u poslovnim bankama.

Radi ojačavanja konkurentnosti, neke zadruge se udružuju sa drugim zadrugama ili drugim privrednim subjektima odnosno trgovinskim lancima, prerađivačima radi većeg profita.

U nekim zemljama veći broj zadruga su se udružile po horizontali (bave se istom delatnošću) ili po vertikali (sa onima koji se bave drugim delatnostima) i tako čine velike konkurentne sisteme koji kontrolišu veći deo tržišta.

Takvi sistemi najčešće imaju primarnu proizvodnju, preradu, transport, maloprodaju i veleprodaju.

U ovakvim firmama nastalim udruživanjem zadruga zarađuje se veliki novac koji služi za isplatu dividende, mesečne zarade, a isto tako i za nove investicije.

Branislav Radovanović, PSSS Mladenovac                                               

Nakon što je država u julu odobrila nemačkom proizvođaču mesa Tenisu da zakupi državno zemljište u opštini Zrenjanin, „kralju mesa“ u međuvremenu je, kako je Danasu rekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, odobren još jedan zahtev i to za zemljište u Kikindi, dok će zahtev za zakup zemlje u Sečnju biti odobren u narednih sedam dana.

Postupci za odobrenje preostala dva zahteva su, kako kaže Nedimović, u toku. Informaciju od ministra poljoprivrede list „Danas“ dobio je  neposredno nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić Tanjugu rekao da „dajemo sve od sebe i borimo se (da Tenis dođe), samo nemoj da nam govore oni koji su protiv toga sve vreme i koji vode kampanje“.

Na pitanje zašto još nema ugovora sa Tenisom, Vučić nije odgovorio, osim ako se doskočica da treba „da su radosni, da nam podignu spomenik, što se to nije desilo s obzirom o kakvim su oni silnim problemima pričali“, ne računa kao to.

„Malo ste me nasmejali. Ti ljudi su vodili višegodišnje kampanje protiv Klemensa Tenisa, govorili da je on najgore zlo, da je on najveći problem, da će uništiti našu poljoprivredu, da će razoriti našeg seljaka, našeg domaćina, a sad se valjda žale što još nije sagradio te farme“, rekao je Vučić juče za Tanjug.

Izvor: Danas

 

Da li se uvoz mesa prerađivačima obio o glavu?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3229-da-li-se-uvoz-mesa-preradivacima-obio-o-glavu

 

Kvalitetnom obradom zemljišta, stvaraju se pogodni uslov za voćke, koje će prvih godina brzo razviti svoj uzgojni oblik i kasnije podneti planirani rod. U nizu mera koje sačinjavaju pripremu zemljišta za sadnju sadnica, pre svega treba izvršiti čišćenje od kamenja, panjeva, žila i dotrajalih voćaka.

Nakon toga, nadovezuje se nivelacija zemljišta. U nekim slučajevima, za podizanje zasada leske, mogu se koristiti i livade, koje prethodno treba razorati na dubinu od 30-40 cm, a zatim dve godine gajiti ratarske kulture.

Za komercijalno gajenje lešnika, kako u svetu, tako i kod nas, primenjuju se različita rastojanja sadnje, koja se kreću od 5x3 do 6x9 m (Manušev, 1988).

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

Koja je najbolja podloga za kalemljenje leske?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3068-koja-je-najbolja-podloga-za-kalemljenje-leske

 

Priprema zemljišta za sađenje voćnih sadnica obuhvata niz mera, gde se na prvom mestu nalazi čišćenje od kamenja, panjeva, žila, šumskog drveća ili starih voćaka. Vađenje panjeva se može obaviti ručno ili uz pomoć mehanizacije.

Nakon toga, nadovezuje se ravnjanje, odnosno nivelisanje određene površine. Kako bi se ublažila erozija, na površinama oštrijeg reljefa, prave se kanali za oticanje vode. Kisela zemljišta podležu procesu kalcifikacije. Na zemljištima sa visokom podzemnom vodom, treba pristupiti drenaži.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

DUNJA - malo traži, a puno daje

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3112-dunja-malo-trazi-a-puno-daje

 

Evropska komisija je 12. oktobra objavila smernice koje treba da pomognu članicama da zaštite poljoprivredno zemljište od pretnji poput prekomernih spekulacija sa cenama ili vlasničke koncentracije. Članice EU imaju pravo da ograniče prodaju poljoprivrednog zemljišta kako bi očuvale zajednice poljoprivrednika i podsticale održivu poljoprivredu. Međutim, sve mora da bude u skladu sa propisima EU, posebno onim koji se odnose na slobodno kretanje kapitala. Komisija je, kako je podsetila, 2015. pokrenula procedure protiv članica koje su diskriminisale investitore iz drugih zemalja EU i uvodile neproporcionalna ograničenja za prekogranične investicije.

U novom dokumentu Komisija je članicama dala smernice šta mogu da urade da regulišu prodaju poljoprivrednog zemljišta na osnovu sudske prakse Suda pravde EU. Komisija je razjasnila da su članice kompetentne da odluče o merama kontrole prodaje poljoprivrednog zemljišta.

Kao što je pojasnio Sud pravde EU, neka ograničenja mogu da budu prihvatljiva pod određenim uslovima, npr. prethodna dozvola nacionalnih vlasti za akviziciju zemlje, ograničenje površine koja se kupuje, državna intervencija u oblasti cene.

Među prihvatljivim je i pravo na "prvenstvo u kupovini" koje omogućava određenim kategorijama kupaca da kupe poljoprivredno zemljište pre nego što se proda drugom. To pravo mogli bi da imaju kupci iz redova farmera koji rentiraju zemlju koju obrađuju, susedi, suvlasnici i država.

Međutim, zakoni EU ne dozvoljavaju diskriminatorne restrikcije poput zahtevanja prijave boravka kao preduslova za preuzimanje zemlje. Protiv zakona su i neproprcionalna ograničenja na prekogranična ulaganja. Takvim će se smatrati obaveza da kupac sam obrađuje zemlju, zabrana kupovine kompanijama ili traženje kvalifikacije za poljoprivredu kao preduslov.

Komisija je smernicama odgovorila na poziv Evropskog parlamenta iz marta. Parlament je tražio od EK da donese jasan i sveobuhvatan set kriterijuma za regulisanje tržišta zemljišta kako bi se obezbedili jednaki uslove za sve u skladu sa pravilima EU. Poljoprivredno zemljište je oskudno i predstavlja posebnu imovinu koja zahteva isto tako posebnu zaštitu. Stoga neke članice EU zavode ograničenja na kupovinu.

Istovremeno su strane investicije značajan izvor kapitala, tehnologije i znanja i mogu da unaprede produktivnost u poljoprivredi i pristup finansiranju lokalnom biznisu, obrazložila je EK i istakla da su propisi EU o slobodnom kretanju kapitala ključni za prekogranična ulaganja. U maju 2016. Evropska komisija je tražila od Bugarske, Mađarske, Letonije, Litvanije i Slovačke da se usklade sa propisima EU o prodaji poljoprivredne zemlje. Naime, neke odredbe zakona tih članica koje su ograničavale pojedincima i kompanijama iz EU kupovinu zemlje bile su diskriminatorne ili preterano restriktivne.

Ti zakoni usvojeni su nakon što je isteklo prelazno odstupanje od slobodne kupovine oranica koje su neke zemlje dobile kada su ulazile u EU.

Evropski parlament uradio je detaljno istraživanje izazova s kojima se članice EU suočavaju na njhovim tržištima poljoprivrednog zemljišta. Bojazni se posebno odnose na povećanu koncentraciju zemljišta ili preveliko spekulisanje cenama zemlje.

Izvor: EURACTIV.rs

Dunja je medonosno voće, iz porodice ruža, koje je usko povezano sa jabukom i kruškom. Drvo dunje je listopadno i prilično malo, dok je zreli plod žuto-zlatne boje, sličan obliku ploda kruške.

Zemljište je supstrat u kojem se dunja ukorenjuje, i iz kojeg se snabdeva vodom i mineralnim materijama. Neophodno je dobro poznavanje osobina zemljišta, na kome će se posaditi sadnica, pošto dunja na istom staništu ostaje od 30 do 40 godina.

Za uzgajanje dunje, od velikog su značaja dubina i struktura zemljišta. S obzirom na to, da dunja ima dobru razvijenu korenovu mrežu, pogodno je da zemljište ima što dublji sloj.

Zemljište sa visokom podzemnom vodom (višom od 120 do 150 cm), nepovoljnim toplotnim i vazdušnim režimom, nije podesno za gajenje dunje. Zemljište treba da bude rastresito i propustljivo.

Dunja je po broju sorti vrlo siromašna voćna vrsta. Do sada je registrovano oko 500 sorti dunje. U svetskoj proizvodnji je zastupljeno oko sto sorti, a u našoj zemlji samo dve. Sorte dunje se međusobno razlikuju po morfološkim i fiziološkim osobinama, na osnovu kojih se vrši opis i prepoznavanje. Od morfoloških osobina, najznačajniji je oblik i krupnoća ploda, kao i osobine mesa ploda (ukus i aroma). Od fizioloških osobina, najznačajnije su sazrevanje ploda i rodnost sorti. Neke sorte dunje, mogu se razlikovati i po vremenu cvetanja, dužini čuvanja ploda, otpornosti prema ekološkim stresovima.

Grupisanje sorti dunje može se vršiti na osnovu navedenih osobina.

Na osnovu oblika ploda, sorte dunje se dele na:

  • sorte jabukolikog oblika
  • sorte kruškolikog oblika
  • sorte zvonastog oblika

Na osnovu krupnoće ploda, sorte dunje se dele na:

  • sorte srednje krupnog ploda (mase od 100 do 300 g)
  • sorte krupnog ploda (mase od 310 do 500 g)
  • sorte vrlo krupnog ploda (više od 500 g)

Na osnovu ukusa mesa, sorte dunje se dele na:

  • sorte slatkastog ukusa
  • sorte slatkasto-kiselkastog ukusa
  • sorte kiselkastog ukusa
  • sorte kiselkasto-slatkastog ukusa

Svaka od ovih grupa može da bude sa slabo ili jako izraženom aromom, kao i bez izražene arome.

Na osnovu vremena sazrevanja, sorte dunje se dele na:

  • rane sorte (sazrevaju u prvoj polovini septembra)
  • srednje sorte (sazrevaju od kraja septembra do sredine oktobra)
  • pozne sorte (sazrevaju od polovine oktobra)

Na osnovu rodnosti, sorte dunje se dele na:

  • slabo rodne (sa prosečnim prinosom manjim od 60kg/stablu)
  • umereno rodne (sa prinosom od 60-150 kg/stablu)
  • rodne ( sa prinosom većim od 150 kg/stablu)

Stara domaća sorta, nastala kao spontani sejanac, nepoznatog porekla. Prvi put je zapažena u okolini Leskovca, po kome je dobila i ime. Smatra se jednom od najkvalitetnijih sorti. Sazreva u prvoj polovini oktobra meseca. Plodovi se dobro drže na grani. Stablo je slabo do srednje bujno, sa jakim i pravim deblom i krunom. List je sitan, tamnozelene boje. To je pozno cvetna sorta, delimično samooplodna, sa relatvno slabom klijavošću polena. U zavisnosti od oprašivača, rodnost joj varira, od prosečne do odlične.

Leskovačku dunju ne treba gajiti u čisto sortnim zasadima, jer će tada njena rodnost biti slaba. Stablo u petnaestoj godini starosti, može da da prinos od preko 100 kg, dok su pojedina stabla gajena pored tekuće vode, davala prinos i do 150 kg. Plod je srednje krupan do krupan, prosečne mase oko 300 g. Okruglastog je oblika, sa glatkom i ravnom površinom.

Peteljka je vrlo kratka, prilično debela. Pokožica je tanka, glatka i sjajna. Meso ploda je čvrsto, zbijeno, sočno, osvežavajućeg ukusa. Može da se čuva u običnim skladištima do januara meseca, ne gubeći sočnost. Odlične je rodnosti i kvaliteta, pa je pogodna za sve vidove industrijske prerade: u sokove, džemove, slatko i rakiju.

Dunje se smatraju izuzetno lekovitim voćem. Lekoviti su plodovi, listovi i seme. Od ploda posebno sok i sirup. Zahvaljujući taninu i sluzi, povoljno deluju na rad creva i sprečavanje infektivnih bolesti. Dunjin sok, ukuvan sa istom količinom šećera, leči kašalj i astmu. Pečena ili kuvana dunja, preporučuje se kod upale želudačne i crevne sluzokože, ali i za lečenje anemije. Čaj od cvetova dunje pomaže smirivanju kašlja. Čaj od semenki dunje deluje smirujuće, i otklanja nesanicu. 

Dunja je medonosno voće, iz porodice ruža, koje je usko povezano sa jabukom i kruškom. Drvo dunje je listopadno i prilično malo, dok je zreli plod žuto-zlatne boje, sličan obliku ploda kruške.

Zemljište je supstrat u kojem se dunja ukorenjuje, i iz kojeg se snabdeva vodom i mineralnim materijama. Neophodno je dobro poznavanje osobina zemljišta, na kome će se posaditi sadnica, pošto dunja na istom staništu ostaje od 30 do 40 godina.

Za uzgajanje dunje, od velikog su značaja dubina i struktura zemljišta. S obzirom na to, da dunja ima dobru razvijenu korenovu mrežu, pogodno je da zemljište ima što dublji sloj.

Zemljište sa visokom podzemnom vodom (višom od 120 do 150 cm), nepovoljnim toplotnim i vazdušnim režimom, nije podesno za gajenje dunje. Zemljište treba da bude rastresito i propustljivo.

 

Više o pomenutoj temi pročitajte u novom broju Agrobiznis magazina za mesec septembar, koji će biti u prodaji od 15. septembra. 

 

Stručnjaci savetuju kako da odaberete pravu sortu:

 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2906-strucnjaci-savetuju-kako-da-odaberete-pravu-sortu

 

Kajsija je postala veoma popularna voćna vrsta. Jako su velike oscilacije u rodnosti. Ne voli mrazišta, ne voli ravnice. Obavezno se mora voditi računa o strukturi sortimenta, i najviše se preporučuju rano cvetne i kasno cvetne sorte Mora se voditi računa o izboru podloga, o pomotehnici, agrotehnici. Pravilan izbor zemljišta za podizanje zasada kajsije, veoma je bitan, jer najdikektnije utiče na ekonomske efekte, proizvodnje kajsije. Kajsija uspeva, na lakim aluvijalnim zemljišta, umereno plodnim i umereno vlažnim. U Srbiji se kajsija gaji u priobaljama velim reka, (Dunava, Save, Tise, Velike Morave), gde se kajsija najviše gaje. U pogledu mehaničkog sastava, najviše joj odgovaraju zemljišta gde je odnos peska i gline 60:40, zato što su to zemljišta laka za obradu. Ne podnosi, suvišne vlaža, teška zemljišta. Najbolja pH vrednost je 6,5 do 7,5, mada se dokazalo da se može gajiti i na zemljištima sa pH 8 do 8,5. Nadmorska visina za gajenje kajsije je od 800 do 900 m. Kod nas najbolji zasadi kajsije podignuti su u Podunavlju, od 100 do 200 m, u zapadnoj Srbiji, od 200 do 450 m , u Sremu od 180 do 200m. Bližu većih vodenih površina kasija dobro uspeva. Kako temperatura utiče na prinos voća Kako temperature utiču na prinos voća http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2848-kako-niske-temperature-uticu-na-prinos-voca

Srbija se prostire na površini od ukupno osam miliona i 840 hiljada hektara. Oko 70 odsto te teritorije čini poljoprivredno zemljište, dok je 30 odsto pod šumama. Zemljište je svuda vredan resurs pa banke sve više odobravaju kredite za kupovinu poljorivrednog zemljišta, posebno u Vojvodini.

Industrijalizacija u Srbiji decenijama za nama opustela je trećinu sela. Međutim, pitanje je dana kada će poljoprivreda postatati jedan od profitabilnijih poslova. Dokaz za to je sve više bankarskih kredita za kupovinu zemljišta. 

Janko Hrcan iz Kisača, objašnjava zašto je podigao kredit da kupi zemljište. Tvrdi da su kamate za tu namenu značajno pale, što mu otvara mogućnost za isplativiju proizvodnju.

"Ako nam neko ponudi zemljište u blizini našeg zemljišta, lično gledam da ukrupljavam posed i čak i da nemam pare, uzmem pare od banke na period od pet, sedam ili osam godina, tu kamatu ćemo nadomestiti i rodom", rekao je Janko Hrcan. 

Kamate za kupovinu zemljišta pre tri godine kretale su se oko 10 odsto, a sada su od tri do do četiri odsto godišnje. Sve je stvar dogovora sa klijentima, zavisno od vrste obezbeđenja, roka otplate ili veličine parcele.

"Obezbeđenje po ovim kreditima je najčešće sama zemlja koja je predmet kupovine. To u određenim situacijama stvara dodatne troškove o čemu klijenti treba da povedu računa, upis hipoteke, procena vrednosti zemljišta, overa ugovora i tako dalje", kaže Zoran Ristić iz Unikredit banke.

Ako je zemljoradnja profitabilna kako onda objasniti da na samo nekoliko kilomatara od centra Beograda imamo njive i livade koje ničemu ne služe. Odgovor je u našem mentalitetu. Ovde su, na primer, dva brata pre 50 godina podelila imanje. Jedan je to ostavio unucima, a oni otišli u inostranstvo. Drugi je prodao svoj deo parcele, uzeo kaparu ali nije je naplatio, pa je sada ta parcela u sudskom sporu.

U Srbiji je registrovano 1.305.000 poljoprivrednika koji u proseku poseduju po pola hektara. Investitora za ukrupnjavanje poseda ima ali oni u pojedinim delovima Srbije zbog rascepkanosti parcela, ne mogu da ukrupne imanje da bi uložili u modernu proizvodnju.

"Često se može čuti da je zbog nekih grešaka u katastru ili zato što je u katastru upisano više vlasnika na jednoj parceli, to zemljište ostalo neobrađeno. Mi beležimo kako stvari stoje, dakle, ako postoji više vlasnika na jednoj parceli mi ih moramo upisati kao vlasnike parcele", kaže Maja Radović iz Republičkog geodetskog zavoda.

Kako se budemo približavali članstvu u Evropskoj uniji, zemljište će vredeti više. Imaćemo i više interesovanja za poljoprivredno zemljište. Za onaj brdsko-planinski deo država ima subvencije, ali i planove ostanka i povratka na selo.

Izvor: www.rts.rs

Izgradnja četiri magistralna sistema za navodnjavanje od 11, koliko je zaključeno ugovorom sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, počeće u avgustu.

To je najavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, koji je kazao da će, kada se završi izgradnja svih 11 magistralnih sistema, Srbija imati novih 25.000 do 30.000 hektara zemljišta koji se navodnjava.

"Pralelno sa tim mi subvencionišemo mikrosisteme za navodnjavanje bušenjem bunara, koji se najčešće koriste u voćarstvu i povrtarstvu. Definitivno da klimatske promene čine svoje, moramo učiniti dodatni napor da što više poljoprivrednih površina stavimo pod sistem za zalivanje", rekao je Nedimović za RTS. 

On je podsetio da je u Srbiji do tri odsto obradivih površina pod sistemom zalivanja, a da se teži da to bude bar 10 odsto. 

"Sistemi za navodnjavanje su važni naročito na onim prostorima koji su usmereni na voćarstvo i povrtarstvo. Tu se mogu isplatiti sistemi za navodnjavanja, zbog toga su važni predeli oko Beograda, Mladenovac, Smederevo, Leskovac", zaključio je ministar.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31