Priprema zemljišta za sađenje voćnih sadnica obuhvata niz mera, gde se na prvom mestu nalazi čišćenje od kamenja, panjeva, žila, šumskog drveća ili starih voćaka. Vađenje panjeva se može obaviti ručno ili uz pomoć mehanizacije.

Nakon toga, nadovezuje se ravnjanje, odnosno nivelisanje određene površine. Kako bi se ublažila erozija, na površinama oštrijeg reljefa, prave se kanali za oticanje vode. Kisela zemljišta podležu procesu kalcifikacije. Na zemljištima sa visokom podzemnom vodom, treba pristupiti drenaži.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

DUNJA - malo traži, a puno daje

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3112-dunja-malo-trazi-a-puno-daje

 

Evropska komisija je 12. oktobra objavila smernice koje treba da pomognu članicama da zaštite poljoprivredno zemljište od pretnji poput prekomernih spekulacija sa cenama ili vlasničke koncentracije. Članice EU imaju pravo da ograniče prodaju poljoprivrednog zemljišta kako bi očuvale zajednice poljoprivrednika i podsticale održivu poljoprivredu. Međutim, sve mora da bude u skladu sa propisima EU, posebno onim koji se odnose na slobodno kretanje kapitala. Komisija je, kako je podsetila, 2015. pokrenula procedure protiv članica koje su diskriminisale investitore iz drugih zemalja EU i uvodile neproporcionalna ograničenja za prekogranične investicije.

U novom dokumentu Komisija je članicama dala smernice šta mogu da urade da regulišu prodaju poljoprivrednog zemljišta na osnovu sudske prakse Suda pravde EU. Komisija je razjasnila da su članice kompetentne da odluče o merama kontrole prodaje poljoprivrednog zemljišta.

Kao što je pojasnio Sud pravde EU, neka ograničenja mogu da budu prihvatljiva pod određenim uslovima, npr. prethodna dozvola nacionalnih vlasti za akviziciju zemlje, ograničenje površine koja se kupuje, državna intervencija u oblasti cene.

Među prihvatljivim je i pravo na "prvenstvo u kupovini" koje omogućava određenim kategorijama kupaca da kupe poljoprivredno zemljište pre nego što se proda drugom. To pravo mogli bi da imaju kupci iz redova farmera koji rentiraju zemlju koju obrađuju, susedi, suvlasnici i država.

Međutim, zakoni EU ne dozvoljavaju diskriminatorne restrikcije poput zahtevanja prijave boravka kao preduslova za preuzimanje zemlje. Protiv zakona su i neproprcionalna ograničenja na prekogranična ulaganja. Takvim će se smatrati obaveza da kupac sam obrađuje zemlju, zabrana kupovine kompanijama ili traženje kvalifikacije za poljoprivredu kao preduslov.

Komisija je smernicama odgovorila na poziv Evropskog parlamenta iz marta. Parlament je tražio od EK da donese jasan i sveobuhvatan set kriterijuma za regulisanje tržišta zemljišta kako bi se obezbedili jednaki uslove za sve u skladu sa pravilima EU. Poljoprivredno zemljište je oskudno i predstavlja posebnu imovinu koja zahteva isto tako posebnu zaštitu. Stoga neke članice EU zavode ograničenja na kupovinu.

Istovremeno su strane investicije značajan izvor kapitala, tehnologije i znanja i mogu da unaprede produktivnost u poljoprivredi i pristup finansiranju lokalnom biznisu, obrazložila je EK i istakla da su propisi EU o slobodnom kretanju kapitala ključni za prekogranična ulaganja. U maju 2016. Evropska komisija je tražila od Bugarske, Mađarske, Letonije, Litvanije i Slovačke da se usklade sa propisima EU o prodaji poljoprivredne zemlje. Naime, neke odredbe zakona tih članica koje su ograničavale pojedincima i kompanijama iz EU kupovinu zemlje bile su diskriminatorne ili preterano restriktivne.

Ti zakoni usvojeni su nakon što je isteklo prelazno odstupanje od slobodne kupovine oranica koje su neke zemlje dobile kada su ulazile u EU.

Evropski parlament uradio je detaljno istraživanje izazova s kojima se članice EU suočavaju na njhovim tržištima poljoprivrednog zemljišta. Bojazni se posebno odnose na povećanu koncentraciju zemljišta ili preveliko spekulisanje cenama zemlje.

Izvor: EURACTIV.rs

Dunja je medonosno voće, iz porodice ruža, koje je usko povezano sa jabukom i kruškom. Drvo dunje je listopadno i prilično malo, dok je zreli plod žuto-zlatne boje, sličan obliku ploda kruške.

Zemljište je supstrat u kojem se dunja ukorenjuje, i iz kojeg se snabdeva vodom i mineralnim materijama. Neophodno je dobro poznavanje osobina zemljišta, na kome će se posaditi sadnica, pošto dunja na istom staništu ostaje od 30 do 40 godina.

Za uzgajanje dunje, od velikog su značaja dubina i struktura zemljišta. S obzirom na to, da dunja ima dobru razvijenu korenovu mrežu, pogodno je da zemljište ima što dublji sloj.

Zemljište sa visokom podzemnom vodom (višom od 120 do 150 cm), nepovoljnim toplotnim i vazdušnim režimom, nije podesno za gajenje dunje. Zemljište treba da bude rastresito i propustljivo.

Dunja je po broju sorti vrlo siromašna voćna vrsta. Do sada je registrovano oko 500 sorti dunje. U svetskoj proizvodnji je zastupljeno oko sto sorti, a u našoj zemlji samo dve. Sorte dunje se međusobno razlikuju po morfološkim i fiziološkim osobinama, na osnovu kojih se vrši opis i prepoznavanje. Od morfoloških osobina, najznačajniji je oblik i krupnoća ploda, kao i osobine mesa ploda (ukus i aroma). Od fizioloških osobina, najznačajnije su sazrevanje ploda i rodnost sorti. Neke sorte dunje, mogu se razlikovati i po vremenu cvetanja, dužini čuvanja ploda, otpornosti prema ekološkim stresovima.

Grupisanje sorti dunje može se vršiti na osnovu navedenih osobina.

Na osnovu oblika ploda, sorte dunje se dele na:

  • sorte jabukolikog oblika
  • sorte kruškolikog oblika
  • sorte zvonastog oblika

Na osnovu krupnoće ploda, sorte dunje se dele na:

  • sorte srednje krupnog ploda (mase od 100 do 300 g)
  • sorte krupnog ploda (mase od 310 do 500 g)
  • sorte vrlo krupnog ploda (više od 500 g)

Na osnovu ukusa mesa, sorte dunje se dele na:

  • sorte slatkastog ukusa
  • sorte slatkasto-kiselkastog ukusa
  • sorte kiselkastog ukusa
  • sorte kiselkasto-slatkastog ukusa

Svaka od ovih grupa može da bude sa slabo ili jako izraženom aromom, kao i bez izražene arome.

Na osnovu vremena sazrevanja, sorte dunje se dele na:

  • rane sorte (sazrevaju u prvoj polovini septembra)
  • srednje sorte (sazrevaju od kraja septembra do sredine oktobra)
  • pozne sorte (sazrevaju od polovine oktobra)

Na osnovu rodnosti, sorte dunje se dele na:

  • slabo rodne (sa prosečnim prinosom manjim od 60kg/stablu)
  • umereno rodne (sa prinosom od 60-150 kg/stablu)
  • rodne ( sa prinosom većim od 150 kg/stablu)

Stara domaća sorta, nastala kao spontani sejanac, nepoznatog porekla. Prvi put je zapažena u okolini Leskovca, po kome je dobila i ime. Smatra se jednom od najkvalitetnijih sorti. Sazreva u prvoj polovini oktobra meseca. Plodovi se dobro drže na grani. Stablo je slabo do srednje bujno, sa jakim i pravim deblom i krunom. List je sitan, tamnozelene boje. To je pozno cvetna sorta, delimično samooplodna, sa relatvno slabom klijavošću polena. U zavisnosti od oprašivača, rodnost joj varira, od prosečne do odlične.

Leskovačku dunju ne treba gajiti u čisto sortnim zasadima, jer će tada njena rodnost biti slaba. Stablo u petnaestoj godini starosti, može da da prinos od preko 100 kg, dok su pojedina stabla gajena pored tekuće vode, davala prinos i do 150 kg. Plod je srednje krupan do krupan, prosečne mase oko 300 g. Okruglastog je oblika, sa glatkom i ravnom površinom.

Peteljka je vrlo kratka, prilično debela. Pokožica je tanka, glatka i sjajna. Meso ploda je čvrsto, zbijeno, sočno, osvežavajućeg ukusa. Može da se čuva u običnim skladištima do januara meseca, ne gubeći sočnost. Odlične je rodnosti i kvaliteta, pa je pogodna za sve vidove industrijske prerade: u sokove, džemove, slatko i rakiju.

Dunje se smatraju izuzetno lekovitim voćem. Lekoviti su plodovi, listovi i seme. Od ploda posebno sok i sirup. Zahvaljujući taninu i sluzi, povoljno deluju na rad creva i sprečavanje infektivnih bolesti. Dunjin sok, ukuvan sa istom količinom šećera, leči kašalj i astmu. Pečena ili kuvana dunja, preporučuje se kod upale želudačne i crevne sluzokože, ali i za lečenje anemije. Čaj od cvetova dunje pomaže smirivanju kašlja. Čaj od semenki dunje deluje smirujuće, i otklanja nesanicu. 

Dunja je medonosno voće, iz porodice ruža, koje je usko povezano sa jabukom i kruškom. Drvo dunje je listopadno i prilično malo, dok je zreli plod žuto-zlatne boje, sličan obliku ploda kruške.

Zemljište je supstrat u kojem se dunja ukorenjuje, i iz kojeg se snabdeva vodom i mineralnim materijama. Neophodno je dobro poznavanje osobina zemljišta, na kome će se posaditi sadnica, pošto dunja na istom staništu ostaje od 30 do 40 godina.

Za uzgajanje dunje, od velikog su značaja dubina i struktura zemljišta. S obzirom na to, da dunja ima dobru razvijenu korenovu mrežu, pogodno je da zemljište ima što dublji sloj.

Zemljište sa visokom podzemnom vodom (višom od 120 do 150 cm), nepovoljnim toplotnim i vazdušnim režimom, nije podesno za gajenje dunje. Zemljište treba da bude rastresito i propustljivo.

 

Više o pomenutoj temi pročitajte u novom broju Agrobiznis magazina za mesec septembar, koji će biti u prodaji od 15. septembra. 

 

Stručnjaci savetuju kako da odaberete pravu sortu:

 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2906-strucnjaci-savetuju-kako-da-odaberete-pravu-sortu

 

Kajsija je postala veoma popularna voćna vrsta. Jako su velike oscilacije u rodnosti. Ne voli mrazišta, ne voli ravnice. Obavezno se mora voditi računa o strukturi sortimenta, i najviše se preporučuju rano cvetne i kasno cvetne sorte Mora se voditi računa o izboru podloga, o pomotehnici, agrotehnici. Pravilan izbor zemljišta za podizanje zasada kajsije, veoma je bitan, jer najdikektnije utiče na ekonomske efekte, proizvodnje kajsije. Kajsija uspeva, na lakim aluvijalnim zemljišta, umereno plodnim i umereno vlažnim. U Srbiji se kajsija gaji u priobaljama velim reka, (Dunava, Save, Tise, Velike Morave), gde se kajsija najviše gaje. U pogledu mehaničkog sastava, najviše joj odgovaraju zemljišta gde je odnos peska i gline 60:40, zato što su to zemljišta laka za obradu. Ne podnosi, suvišne vlaža, teška zemljišta. Najbolja pH vrednost je 6,5 do 7,5, mada se dokazalo da se može gajiti i na zemljištima sa pH 8 do 8,5. Nadmorska visina za gajenje kajsije je od 800 do 900 m. Kod nas najbolji zasadi kajsije podignuti su u Podunavlju, od 100 do 200 m, u zapadnoj Srbiji, od 200 do 450 m , u Sremu od 180 do 200m. Bližu većih vodenih površina kasija dobro uspeva. Kako temperatura utiče na prinos voća Kako temperature utiču na prinos voća http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2848-kako-niske-temperature-uticu-na-prinos-voca

Srbija se prostire na površini od ukupno osam miliona i 840 hiljada hektara. Oko 70 odsto te teritorije čini poljoprivredno zemljište, dok je 30 odsto pod šumama. Zemljište je svuda vredan resurs pa banke sve više odobravaju kredite za kupovinu poljorivrednog zemljišta, posebno u Vojvodini.

Industrijalizacija u Srbiji decenijama za nama opustela je trećinu sela. Međutim, pitanje je dana kada će poljoprivreda postatati jedan od profitabilnijih poslova. Dokaz za to je sve više bankarskih kredita za kupovinu zemljišta. 

Janko Hrcan iz Kisača, objašnjava zašto je podigao kredit da kupi zemljište. Tvrdi da su kamate za tu namenu značajno pale, što mu otvara mogućnost za isplativiju proizvodnju.

"Ako nam neko ponudi zemljište u blizini našeg zemljišta, lično gledam da ukrupljavam posed i čak i da nemam pare, uzmem pare od banke na period od pet, sedam ili osam godina, tu kamatu ćemo nadomestiti i rodom", rekao je Janko Hrcan. 

Kamate za kupovinu zemljišta pre tri godine kretale su se oko 10 odsto, a sada su od tri do do četiri odsto godišnje. Sve je stvar dogovora sa klijentima, zavisno od vrste obezbeđenja, roka otplate ili veličine parcele.

"Obezbeđenje po ovim kreditima je najčešće sama zemlja koja je predmet kupovine. To u određenim situacijama stvara dodatne troškove o čemu klijenti treba da povedu računa, upis hipoteke, procena vrednosti zemljišta, overa ugovora i tako dalje", kaže Zoran Ristić iz Unikredit banke.

Ako je zemljoradnja profitabilna kako onda objasniti da na samo nekoliko kilomatara od centra Beograda imamo njive i livade koje ničemu ne služe. Odgovor je u našem mentalitetu. Ovde su, na primer, dva brata pre 50 godina podelila imanje. Jedan je to ostavio unucima, a oni otišli u inostranstvo. Drugi je prodao svoj deo parcele, uzeo kaparu ali nije je naplatio, pa je sada ta parcela u sudskom sporu.

U Srbiji je registrovano 1.305.000 poljoprivrednika koji u proseku poseduju po pola hektara. Investitora za ukrupnjavanje poseda ima ali oni u pojedinim delovima Srbije zbog rascepkanosti parcela, ne mogu da ukrupne imanje da bi uložili u modernu proizvodnju.

"Često se može čuti da je zbog nekih grešaka u katastru ili zato što je u katastru upisano više vlasnika na jednoj parceli, to zemljište ostalo neobrađeno. Mi beležimo kako stvari stoje, dakle, ako postoji više vlasnika na jednoj parceli mi ih moramo upisati kao vlasnike parcele", kaže Maja Radović iz Republičkog geodetskog zavoda.

Kako se budemo približavali članstvu u Evropskoj uniji, zemljište će vredeti više. Imaćemo i više interesovanja za poljoprivredno zemljište. Za onaj brdsko-planinski deo država ima subvencije, ali i planove ostanka i povratka na selo.

Izvor: www.rts.rs

Izgradnja četiri magistralna sistema za navodnjavanje od 11, koliko je zaključeno ugovorom sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, počeće u avgustu.

To je najavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, koji je kazao da će, kada se završi izgradnja svih 11 magistralnih sistema, Srbija imati novih 25.000 do 30.000 hektara zemljišta koji se navodnjava.

"Pralelno sa tim mi subvencionišemo mikrosisteme za navodnjavanje bušenjem bunara, koji se najčešće koriste u voćarstvu i povrtarstvu. Definitivno da klimatske promene čine svoje, moramo učiniti dodatni napor da što više poljoprivrednih površina stavimo pod sistem za zalivanje", rekao je Nedimović za RTS. 

On je podsetio da je u Srbiji do tri odsto obradivih površina pod sistemom zalivanja, a da se teži da to bude bar 10 odsto. 

"Sistemi za navodnjavanje su važni naročito na onim prostorima koji su usmereni na voćarstvo i povrtarstvo. Tu se mogu isplatiti sistemi za navodnjavanja, zbog toga su važni predeli oko Beograda, Mladenovac, Smederevo, Leskovac", zaključio je ministar.

Izvor: www.b92.net

Nemački kralj mesa Klemens Tenis dobio je zeleno svetlo od lokalne samouprave grada Zrenjanina za zakup 2.420 hektara državnog obradivog zemljišta koje će koristiti u narednih 30 godina, saznaje “Blic”.

Ovakvu odluku donela je nadležna komisija, a uskoro bi trebalo i Skupština grada da je verifikuje. Doduše, to je samo jedan od pet zahteva poznatog nemačkog investitora, koliko ih je podneo, kako bi došao do 10.000 hektara srpskog obradivog zemljišta koje mu je potrebno da bi uzgajao svinje i klaničnu industriju, za šta je planirao da uloži 300 miliona evra. Zakup prvih hektara su znak su da su ova ulaganja izvesna, odnosno da nije odustao od investicije u Srbiji, a ukoliko mu se bude odobrilo sve što je tražio, izvesno je da će ući u top pet srpskih zemljoposednika. Ono što je takođe izvesno to je da će Tenis u ataru grada Zrenjanina, na dodeljenih 2.420 hektara, udariti i kamen temeljac za svoju prvu farmu svinja u Srbiji.

Izvor “Blica” iz Nemanjine 11 tvrdi da se ovom odlukom otvaraju vrata za veliku investiciju u Srbiji, koja bi narednih godina postala značajan uzgajivač i prerađivač svinjskog mesa u Evropi.

- Zrenjanin je prva lokacija koja je odobrena Tenisu. To je vrlo značajno jer je Tenis planirao da upravo tamo i postavi kamen temeljac za izgradnju prve dve farme u Srbiji. On je zbog dobre infrastrukture, kvaliteta zemljišta, ali i kadra koji bi mogao da odgovori njegovim standardima, targetirao Zrenjanin i okolinu kao mesto za početak svog biznisa. Za tu lokaciju je definisao i okvire biznis plana na osnovu kojih mu je Komisija za zakup zemljišta dala u najam državno zemljište - objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je izvesno da će narednih dana i preostale četiri lokalne samouprave, gde je aplicirao, doneti odluku o zakupu državnog zemljišta.

- Mislim da je gotovo izvesno da će sledeće nedelje to uraditi i Kikinda jer je i tamo sve u završnoj fazi da se Tenisu odobri zakup u narednih 30 godina oko 3.000 hektara obradivog zemljišta. Sve u svemu, izvesno je da će Tenisu biti na lokalu rešeni uskoro svi zahtevi, pa je logično da se do kraja godine konkretizuju uslovi i dinamika prve faze ulaganja u Srbiju koja podrazumeva tov i preradu oko 700.000 svinja. Narednih godina trebalo bi da se dođe i do sume od četiri miliona. Ipak, odluke lokalaca treba da prođu i kroz ruke Republičke komisije za zakup, na čijem je čelu ministar poljoprivrede Branislav Nedimović - kaže naš izvor.

Izvor: www.blic.rs

Borovnica uspeva na nadmorskoj visini između 300 m i 800 m, a u južnijim lokalitetima i do 1000 m. Borovnici odgovaraju laka, strukturna, dobro drenirana i dobro aerirana kisela zemljišta bogata humusom (7% - 10%). To su pre svega, šumska zemljišta, gajnjače, deluvijalna zemljišta sa puno humusa u podnožju planinskih visova, višegodišnji pašnjaci i sl. Kiselost zemljišta (pH), treba da bude između 4,2 i 4,8, odnosno zahteva izrazito kiselo zemljište, sa vrlo malim odstupanjima. Borovnica podnosi temperature do -30°C. Ovo voće se uglavnom gaji u opštinama Arilje, Užice, Bajina Bašta i Čajetina, a podignute su i nove površine na jugu Srbije (Crna Trava), koja se nalazi na nadmorskoj visini od 970 m i odlična je lokacija za uzgoj borovnice.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izadnju Agrobiznis magazina za jul mesec. 

Školski primer iz prakse! Plantaža visoko-žbunaste borovnice, u Brestoviku nadomak Beograda, izgleda ovako:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2659-ovo-je-skolski-primer-kako-se-bavi-poljoprivredom

Borovnice možete gajiti i u saksiji! Pogledajte kako:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2668-borovnice-iz-saksije

 

 

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan najavio je da će glavne oblasti delovanja novoformiranog ministarstva biti rad na rešavanju pitanja otpada, otpadnih voda, remedijacije zemljišta, pošumljavanja i preventive bujičnih poplava i erozije.

Na današnjoj sednici Odbora za zaštitu životne sredine Narodne Skupštine Republike Srbije, ministar Trivan je podvukao da ni jedan problem u zaštiti životne sredine niko ne može da reši sam i da će zato glavni mehanizmi delovanja ministarstva biti tesna saradnja sa svim relevantnim činiocima – od Narodne Skupštine, preko lokalnih samouprava, Privredne komore Srbije, nadležnih institucija, nevladinog sektora, do medija.

„Moramo svi zajedno da radimo na pitanjima zaštite životne sredine i da ujedinimo znanja i sposobnosti koje naša zemlja ima. Ovo je veoma kompleksna oblast, koja prvo iziskuje ozbiljnu i sveobuhvatnu analizu stanja, a zatim i ogromna novčana sredstva. Srbija nema novca i zato je potrebno da osmišljavamo projekte koje možemo da realizujemo uz pomoć fondova Evropske unije“, naglasio je ministar Trivan.

On je ponovo upozorio da rokovi za primenu ekoloških standarda Evropske unije u Srbiji moraju biti realni i dostižni. „U suprotnom, nećemo ni zemlju dovesti u red, ni ispuniti obaveze koje smo preuzeli i može se dogoditi da plaćamo penale zbog toga“, rekao je ministar Trivan.

Ministar Trivan i narodni poslanici članovi Odbora za zaštitu životne sredine Narodne Skupštine Republike Srbije na današnjoj sednici dogovorili su se o načinima saradnje ministarstva i odbora. Zajednički su ocenili da su pitanja zaštite životne sredine jedan od najvažnijih prioriteta Republike Srbije. Na sednici, koja je održana u veoma pozitivnoj atmosferi, poslanici su izrazili zadovoljstvo zbog toga što je formirano posebno ministarstvo, koje će se baviti zaštitom životne sredine.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30