Po pravu prečeg zakupa, za poljoprivrednu 2019/2020. godinu izdato je 9.100 hektara zemljišta, od čega 4.600 u jednogodišnji zakup koji su ostvarili poljoprivrednici koji se bave svinjarskom proizvodnjom, dok je preostala površina izdata u dugogodišnji zakupIako je godišnjim programom zaštite uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta bilo predviđeno oko 9.600 hektara koje će biti izdato poljoprivrednicima po pravu prečeg zakupa na osnovu stočarstva, ta površina je smanjena za 500 hektara, jer su neki odustali od zakupa, a određene površine su restituisane.

- Ti ugovori su sada u fazi potpisivanja od strane Ministarstva poljoprivrede, a oni su potpisani od strane naših poljoprivrednih proizvođača. Dugogodišnji zakup je, kao i za svaki zakup, trebalo platiti u skladu sa zakonom i pravilnikom za zakupninu unapred i dostaviti sredstva obezbeđenja - kaže Grgur Stipić, šef Službe za poljoprivredu i poljoprivredno zemljište.

Na period od 10 godina zemlju su dobili oni koji se bave uzgojem goveda, dok uzgajivači mešovite stoke, koji drže pretežno goveda, dobijaju petogodišni zakup. Svinjari su ove godine ostali na jednogodišnjem zakupu i dobili su 4.600 hektara. Preostala državna zemlja površine oko 3.500 hektara, zakupce će dobiti putem licitacije i to na period od 10 godina.

- Ovde je u komunikaciji sa našim strankama poljoprivrednicima došlo do određenih nejasnoća, jer 4.600 hektara koje je opredeljeno za pravo prečeg zakupa na osnovu stočarstva, oni koji se bave uzgojem svinja, na godinu dana će biti praktično za period 2019/2020. godine i ta površina nije predmet licitacije. Ta površina će biti previđena za stočare koji će ostvariti svoje pravo na dugogodišnji zakup za naredni program 2020. godine - dodaje Stipić.

Stočari koji se bave isključivo svinjarskom proizvodnjom koji su ostvarili pravo na jednogodišnji zakup za ovu godinu, ponovo su podneli zahteve za izradu programa i za narednu godinu.

- Moram da kažem da smo obradili zahteve i za naredni program, što se tiče stočarstva. Dakle, to je prvi korak u izradi programa za 2020. godinu. Imamo 73 zahteva koja su nova i oni otprilike, nije još obrađena celokupna dokumentacija, ali za njih će biti opredeljeno oko 800 hektara, a onih 4.600 hektara koji su bili opredeljeni za stočare koji se bave stočarstvom, biće relativno redukovana - poručuje Stipić.

Iako se još uvek ne može precizno reći na koliko godina će svinjari ubuduće moći dobiti državnu zemlju, izvesno je da će od sledeće godine i oni imati mogućnost dugogodišnjeg zakupa, poručuju iz Službe za poljoprivredu.

Izvor:https://www.subotica.com/vesti/po-pravu-preceg-zakupa-izdato-9.100-hektara-zemljista-id36585.html

Nakon letnjeg perioda proizvodnje potrebno je očistiti plastenike i pripremiti ih za naredni proizvodni ciklus. U Leskovcu, našem najvećem proizvodnom centru
kada je reč o plastenicima, pune su ruke posla. Nakon dve kulture koje se gaje u toku jedne proizvodne godine, umesto treće kulture bi trebalo odmoriti zemljište, odnosno izvršiti kompletnu pripremu za naredni proizvodni ciklus.
Po pravilu u toku jedne proizvodne godine idu dve do tri gajene kulture, a u zavisnosti od toga da li se radi o paradajzu, salati, paprici, krastavcu, opet sve zavisi i način pripreme ali i vreme kada se plastenik priprema za proizvodnju. Svakako da od cene i zahteva tržišta najviše zavisi za koji vid proizvodnje će se proizvođač odlučiti. Nakon čišćenja i izbacivanja starih i sasušenih biljnih ostataka, treba pravilno obraditi i pripremiti zemljište za narednu kulturu.
U uslovima intenzivne proizvodnje, često u slučaju monokulture ili pogrešnog izbora plodoreda, povrtari se susreću sa brojnim problemima koji se direktno tiču
zemljišta, pa je uglavnom na kraju sezone, nakon iznošenja biljnih ostataka, potrebno izvršiti dezinfekciju zemljišta.
Postoji više preparata koji se mogu koristiti u tu svrhu, a ujedno daju odlične rezultate u procesu dezinfekcije. Jedan od takvih preparata je na bazi Dazometa-fumigant, koji se može primeniti, kako na otvorenom polju, tako i u plastenicima i staklenicima. Pri primeni ovog preparata, koji se primenjuju u mikrogranulama, neophodno je pripremiti zemljište isto kao za setvu. Ako se desi da imamo situaciju kao što je ove sezone gde su se visoke jesenje temperature bez padavina gotovo pa ustalile, zemljište je samo po sebi suvo.
Nephodno je navlažiti zemljište od 60 do 70 % vlage, a zatim rasturiti granule preparata ravnomerno na celoj površini. U procesu dezinfekcije je neophodno zemljište pokriti folijom i držati od 7 do 35 dana u zavinosti od temperature. Vrlo je bitno napomenuti da neadekvatna količina vode može dovesti do slabe
aktivacije preparata.
Pored toga, postoje i preparati čije dejstvo značajno utiče na nematode, mnoge zemljišne patogene. Jedan od takvih preparata je na bazi Metam-sodiuma.
Potencijalni problemi koji se javljaju pri dezinfekciji zemljišta mogu biti u vidu postojanja patogena koji su otporni pa prežive tretman preparatom, tako da je
takođe veoma bitno stvoriti uslove koji će biti nepovoljni brzoj rekonolizaciji i ponovnom razmnožavanju patogena.
U povrtarskoj proizvodnji oduvek su se dosta koristila organska đubriva – stajnjak, treset i kompost, a u novije vreme se dosta koriste i veštačka đubriva sa kojima se može tačno nadoknaditi deficit određenih elemenata u zemljištu. Za ove namene bilo bi poželjno uraditi preciznu analizu zemljišta i na osnovu nje izvršiti đubrenje.
Povrtari na jugu Srbije nakon obrade zemljišta uglavnom koriste stajnjak za nadoknadu organskih materija. Stajnjak sam po sebi obiluje makro i mikroelementima a u isto vreme obezbeđuje zemljište organskom materijom. Pravilno provetravanje, optimalan broj biljaka po jedinici površine, odvodnjavanje zemljišta i pravilan izbor plodoreda, regulacija pH vrednosti, su neke od mera koje smanjuju broj i aktivnost patogena.
Ako se isti problemi javljaju nekoliko proizvodnih sezona za redom, mnogi proizvođači su se odlučili da promene način gajenja. Oni su sa zemljišnog prešli
na bezzemljišni-hidroponika te su na taj način prevazišli prisustvo bolesti i štetočina. Prilikom izbora plastenika poželjno je voditi računa o materijalima od kojih je
na primer folija i svojstvu koje pokazuje prilikom proizvodnje. Najbolje bi bilo koristiti plastenike koje imaju takve folije sa kojih ne kaplju kapi kondenzovane vode. Na ovaj način se značajno utiče na rasprostranjenost štetnih mikroorganizama u plastenicima.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je Odluku o raspisivanju javnog oglasa za javno nadmetanje za davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta u drugom krugu za teritoriju grada Pirota. Zemljište je oglašeno na period zakupa od 10 godina. Javno nadmetanje će se održati 4. decembra 2019. godine.

Imajući u vidu da se u prethodnom periodu državno poljoprivredno zemljište davalo u zakup na kraći period, najčešće na godinu dana, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je donelo odluku da se državno zemljište daje u zakup na duži vremenski period. Ovo je važno zbog toga što ubuduće poljoprivrednici planiraju poljoprivrednu proizvodnju na duži rok, ali i da se očuva i unapredi kvalitet državnog poljoprivrednog zemljišta i smanji mogućnost uzurpacije.

Sve informacije o državnom poljoprivrednom zemljištu u Godišnjim programima zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta (podaci o katastarskim parcelama, površinama, jedinicama javnog nadmetanja i drugo) i u Odlukama o raspisivanju javnog oglasa (početna cena, period zakupa, datum obilaska zemljišta, potrebna dokumentacija, rok i mesto za dostavljanje dokumentacije, datum javnog nadmetanja, jedinice javnog nadmetanja označene za investiciono ulaganje i davanje na korišćenje po početnoj ceni od 0 dinara i drugo) svih jedinica lokalnih samouprava, kao i drugi podaci, nalaze se na veb prezentaciji Uprave za poljoprivredno zemljište na sledećem linku: http://upz.minpolj.gov.rs/sadrzaj/

 

Izvor:http://www.plusonline.rs/zakup-drzavnog-poljoprivrednog-zemljista-na-deset-godina/

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je danas da je doneta odluka da se daje poljoprivredno zemljište po pravu prečeg zakupa, da će ove godine to odnositi na one koji drže goveda i ovce, a da će sledeće godine to pravo imati i svinjarski sektor.
Ministar je tokom posete Severnobačkom okrugu rekao da je najvažnija stvar u stočarstvu da ljudi imaju zemlju za svoje farme, saopštila je Vlada Vojvodine.

"Napravili smo iskorak koji će i poboljšati kvalitet zemljišta, jer je iz godine u godinu zemlja devastirana samo zato što su se sadile kulture na kulturu. Ideja Ministarstva poljoprivrede je da poljoprivrednici mlađi od 40 godina dobiju pravo prečega zakupa zemljišta, kroz izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu mi ćemo je valorizovati. Naravno, posle javne rasprave koja će trajati tri, četiri meseca i svako će imati pravo da kaže šta misli".

Kako je naveo, cena mesa između 150 i 160 dinara je u redu.

"Imali smo donje ekstreme, kada je cena više od mesec i po dana bila 135 dinara. Sa otvaranjem novih tržišta i cene će se stabilizovati i ovo što radimo sa Kinom verujem da će u mnogome tome da doprinese. Već su nam poslali potražnju i verujte, to su ogromne količine, a ako isporučimo trećinu ili četvrtinu svinjskog mesa za Kinu napravili smo ozbiljan posao", rekao je Nedimović.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević je zajedno sa ministrom Nedimovićem obišao poljoprivredno gazdinstvo porodice Sineš u Bikovu kod Subotice.

Nakon te posete, obilazak poljoprivrednicima u Severnobačkom okrugu, nastavljen je posetom porodičnog gazdinstva bračnog para Mila i Dragane Ljutica u Lovćencu kod Malog Iđoša, koje u okviru svog gazdinstva poseduje farmu pilića.

Radojević je prilikom boravka u Bikovu i obilaska farme svinja u vlasništvu Saše Sineša, kojem je prisustvovao i gradonačelnik Subotice Bogdan Laban, istakao da su zajedničke posete poljoprivrednim gazdinstavima širom Vojvodine, već postale praksa i da je to još jedna prilika da se čuju zapažanja i sugestije domaćih poljoprivrednika.
Na svojoj farmi svinja, porodica Seneš ima oko 2.300 svinja i obrađuju oko 160 jutara zemlje, koja je uglavnom državna, a kao stočari dobili su je po pravu prečega. To im je pomoglo jer ranije nisu mogli doći do zakupa državnog zemljišta.

Poljoprivrednici sa tog podneblja istakli su da težak rad nije problem, već stalna neizvesnost na tržištu i oscilacije u ceni.

Radojević je rekao da će sve ono što se na terenu uoči, kao prednost za unapređivanje agrobiznisa u našoj pokrajini, biti uzeto u obzir i pokušati da se ugradi u mere agrarne politike.

"Agrarni budžet AP Vojvodine je značajniji nego ikada. Resorni sekretarijat ima značajan iznos finansijskih sredstava namenjen za subvencionisanje registrovanih poljoprivrednih gazdinstava širom Vojvodine. Za ove tri godine je preko 7,5 milijardi direktno subvencionisano našim poljoprivrednim gazdinstvima. Kada se radi o stočarskim farmama, preko 230 miliona dinara smo izdvojili za ovo kratko vreme i na taj način ih opremili, učinili ih efikasnijimi rentabilnijim i svakako konkurentnijim na tržištu", istakao je Radojević.

Ukazao je da je za ove tri godine i na delu pokazano čvrsto opredeljenje Pokrajinske vlade da se obezbedi dovoljno finansijskih sredstava za potrebe vojvođanskih poljoprivrednika.

Stoga je pozvao poljoprivrednike Severnobačkog okruga da aktivno prate konkurse resornog sekreatarijata i iskoriste šansu da unaprede svoje poslovanje.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/poljoprivredno-zemljiste-po-pravu-preceg-zakupa_1030082.html

Digitalizacijom u poljoprivredi svaka parcela postaje vidljiva što državi daje mogućnost boljeg upravljanja poljoprivrednim površinama, ali i mogućnost kontrole trošenja podsticaja, rekao je za Radio Novi Sad ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. On je istakao da je zahvaljujući novoj platformi, u Vojvodini otkriveno 6.000 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta koje do sada uopšte nije bilo evidentirano u sistemu. "Već 12 godina egzistira Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Sve je postojalo na papiru i do sada niko nije ništa učinio da sve to bude evidentirano, ažurirano i vidljivo u elektronskoj formi. Sada je platforma Geo Srbija dala mogućnost, pošto postoje preklopljeni orto-foto snimci sa katastarskim podlogama, da se utvrdi koliko je državnog poljoprivrednog zemljišta i za svaku parcelu u državnoj svojini zna da li je obradiva ili ne i ko je njen zakupac, rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović za Radio Novi Sad. "Bilo je dosta različitih podataka o tome koliko je poljoprivrednog zemljišta. Neki ministri su izlazili sa ciframa da je i do 900.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, što nije tačno. Stvarna cifra je da ima 595.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, s tim da je od toga 80 hiljada hektara pašnjaka i utrina, a 515.000 hektara ima obradive poljoprivredne površine. I tu ima mesta za "čišćenje" podataka jer postoje poljoprivredna zemljišta koja su na papiru obradiva, a u naravi to su trstici i neobrađeno zemljište, čak ima i šuma koje se vode kao obradivo poljoprivredno zemljište", kaže Nedimović i dodaje da je osnovna ideja ministarstva koje vodi da svaki zainteresovan pojedinac može na portalu Geo Srbija u svakom trenutku može da pogleda svaku državnu parcelu poljoprivrednog zemljišta. "Na portalu će se nalaziti podaci o površini i zakupcu i visini zakupa. Dalja ideja je da na bazi toga napravimo "knjigu polja" parcela u državnoj svojini kako se zemljište više ne bi devastiralo i kako bi se napravio plodored. Ono što se radi poslednjih desetak godina je bilo arčenje državnog poljoprivrednog zemljišta i arčenje državne svojine", ističe ministar Nedimović. On u izjavi za Radio Novi Sad kao benefite ovog poduhvata na prvo mesto stavlja mogućnost da država sada ima priliku da racionalno planira. "Drugo, pomogli smo poljoprivrednicima da mogu da znaju gde se nalazi poljoprivredno zemljište u državnoj svojini, a pod tri, sve će služiti i za kontrolu jer sigurno ima nekih površina koje do sada nisu bile evidentirane. Na kraju, to su i naše međunarodne obaveze evidentiranja državne svojine koje smo mi preuzeli prema međunarodnim institucijama, kako finansijskim, tako i političkim poput Evropske unije i to je naša obaveza", podseća Nedimović i najavljuje uvođenje mogućnosti da zainteresovani ljudi dobijaju u višegodišnji zakup zemljište koje očiste i privedu nameni. "U ovom trenutku mi ćemo imati oko 300.000 hektara izdate zemlje u zakup. Razlika koja se pojavljuje do ukupnih površina državnog zemljišta su atarski putevi, kanali, trstici i zaraslo zamljište. Sada ćemo uvesti model da može i to da se čisti i da poljoprivrednici od toga imaju koristi. Država neće imati troška, a poljoprivrednici će imati obavezu da ulažu u nove zasade ili navodnjavanje. Digitalizacija će pomoći i da se lakše kontroliše oblast davanja subvencije jer se sada i bukvalno u svakom trenutku zna gde se šta radi na parcelama. Korak dalje je to što za svaku parcelu znamo njenu nadmorsku visinu i naspram toga će se određivti subvencije. Ranije je postojao pravilnik koji je nabrajao sela iznad 500 metara nadmorske visine koja dobijaju veće subvencije iako su parcele na različitim nadmorskim visinama. Bilo je slučajeva da je centar sela na 600 metara, a parcele na nižoj visini, ali su dobijali podsticaje iako to nije bila pravedna dodela subvencija. Sada će se i to ispraviti ", kaže Branislav Nedimović. Korist od digitalizacije imaće i poljoprivrednici jer će za svaku državnu parcelu u svakom trenutku znati da li je zakupljena i njenu namenu, da li je za ratarstvo, voćarstvo ili infrastrukturu. Pored toga, sada će na jednom mestu biti vidljivo tržište poljoprivrednog zemljišta sa aspekta zakupa. "Već na ovoj platformi imamo jednu od opcija da se vidi tržište prodaje. Bukvalno, na jednom mestu su uvezani i podaci od notara, ali i, na primer, vodoprivredni podaci gde se vidi geomorfologija za svaku parcelu, gde se nalaze vode na tom području", podseća Nedimović. "Ko bude hteo da koristi ove podatke, sada ima izuzetan alat, a lično ne verujem u priče da poljoprivrednici to ne znaju da koriste jer je već sada u svakom traktoru bar i jedan pametni telefon". Po rečima ministra Nedimovića, revnosnim ažuriranjem za nekoliko meseci Srbija će imati prikaz zemljišta kakav niko nema u Evropi. "Ovo je zalog za budućnost i više niko neće moći da ga skloni. Naša ideja je da sve bude transparentno i da se razveje mit o tome da postoje hiljade hektara koje neko krade i arči, mada je bilo i takvih slučajeva. Mi smo čak ovom platformom otkrili 6.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini koje nije bilo u sistemu, a obradivo je. Postoje i finansijski benefiti za državu. Sada u sistemu imamo tih 6.000 "novih" hektara. Nije to mala cifra ni kada bi se ovo zemljište davalo u zakup samo po minimalnoj ceni koja važi za stočare", kaže Nedimović. On ističe da primena nauke u praksi pomaže i u kontroli korišćenja sredstava datih poljoprivrednicima. Na primer, nedavno je u Arilju izvršena kontrola jednog proizvođača koji je konkurisao za sredstva u okviru IPARD programa i prijavio da ima tri hektara krompira. Kako se sada sve kontroliše putem GPS uređaja, utvrđeno je da ima 1,7 hektara krompira i 1,3 hektara šume! Njegovo objašnjenje da je šuma skoro nikla, kao da šuma može da izraste za šest meseci, delovalo je smešno, pa je lako utvrđeno da je prijavio skoro duplo veću površinu krompira od one koju stvarno ima.

https://geosrbija.rs/

BEOGRAD - Mreža za restituciju u Srbiji pozdravlja današnju uspešnu objavu podataka o državnom poljoprivrednom zemljištu od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

"Uprava za poljoprivredno zemljište u okviru ovog ministarstva, ne samo da je izvršila svoju zakonsku obavezu popisivanja i evidencije državnog poljoprivrednog zemljišta, već je otišla i korak dalje obezbeđujući najširoj javnosti totalnu transparentnost u gazdovanju sa poljoprivrednim zemljištem. Izuzetno dobro softversko rešenje, za koje nije izdvojen ni jedan dinar novca građana, predstavlja pravi primer savesnog i odgovornog rada državne uprave, nakon više od 12 godina nepopisivanja i haosa sa državnim njivama po celoj Srbiji", navodi se u saopštenju Mreže za restituciju u Srbiji.

Na ovaj način, Uprava za poljoprivredno zemljište je, uz postupak naturalne restitucije, dala svoj nemerljiv, trajan i suštinski doprinos sprečavanja daljnih malverzacija sa državnom imovinom, a Vlada Republike Srbije, doprinos u transparentnosti gazdovanja sa ovom državnom svojinom, i povećanju efikasnosti ukupne privrede u Republici Srbiji, dodaje se u saopštenju.

Građani su dobili mogućnost da za svaku pojedinačnu državnu parcelu, lako izvrše uvid i ustanove da li je izdata u zakup, pa čak i da li se obrađuje u određenom vremenskom okviru.

Izvor: RTV

Link ka sajtu Uprave za poljoprivredno zemljište je http://upz.minpolj.gov.rs/ 

Najpovoljnija ekspozicija terena za vinograd su blage kosine okrenute ka jugu ili jugozapadu. Jugoistočni položaji mogu se koristiti u povoljnim klimatskim uslovima, a severni samo u izuzetno toplim područjima. Za gajanje vinove lože najpovoljniji su brežuljkasti tereni i blage padine, a manje povoljni su ravničarski i tereni sa izraženim reljefom. Naročito su nepeoljne depresije u kojima se zadržava voda, a u njima se skupljaju i hladne vazdušne mase koje mogu dovesti do zamrzavanja loze.

Po stepenu inklinacije (nagnutosti) zemljišta se svrstavaju u sledeće kategorije: blago nagnuta zemljišta, s padom do pet stepeni, nagnuta zemljišta, s padom do deset stepeni, strma zemljišta sa padom od deset do 45 stepeni. Najpovoljnija zemljišta za gajanje vinove loze su blago nagnuta zemljišta do deset stepeni.

Opštirnije u novom broju Agrobiznis magazina

Izvor: Agrobiznis magazin

Komisija Ministarstva poljoprivrede odobrila je dugoročni zakup oko 8.700 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta na ime 22 odobrena investiciona projekta. Spisak investitora koji će u narednih 30 godina upravljati državnim zemljištem, novinarima Insajdera dostavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović posle učešća u emisiji Insajder debata, a nakon što je njegovo ministarstvo u nekoliko navrata odbilo da te podatke učini javnim. Osim kompanije Tenis kojoj je odobren zakup oko 5.000 hektara, zemljište su na upravljanje dobile i novosonovane firme, čak i one čiji su računi do nedavno bili u blokadi. Pravo prvenstva zakupa zemljišta je novina koja je uvedena Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, usvojenim krajem 2015 godine. Tim zakonom omogućeno je pravnim licima koja imaju „investicioni plan“ da bez licitacija uzmu u zakup na 30 godina poljoprivredno zemljište u državnoj svojini. U izveštaju Ministarstva poljoprivrede navodi se da je od 205 razmotrenih zahteva, komisija Ministarstva dala saglasnost za 22 investicije, ukupne vrednosti ulaganja oko 66 miliona evra. Planirano je zapošljavanje 516 radnika u stalni radni odnos i više od 2.000 sezonskih radnika. Prema analizi Insajdera, među investitorima kojima su odobreni projekti ulaganja u poljoprivredu, nalaze se i kompanije koje su poslovale sa gubitkom ili su im računi do nedavno bili u blokadi. Zanimljivo je i da je, prema navodima Ministarstva, za državu jedna od najisplativijih investicija ona koju će realizovati kruševačka firma Forest food. Planirano je da ova kompanija zaposli čak 93 radnika i da država ima direktnu korist od izdatog zemljišta pet puta veću od planiranog proseka. Ovo je, inače, kompanija koja je, prema javno dostupnim informacijama, za poslednje tri godine bila u blokadi ukupno 225 dana. Tokom 2017. kada je Komisija Ministarstva razmatrala investicione planove, računi Forest fooda su bili blokirani u kontinuitetu puna tri meseca. Izvor: https://insajder.net

Resorno Ministarstvo nastaviće i ove godine da finansijski podržava poljoprivredne proizvođače posebno mlade za koje su izdvojena veća sredstva u agrarnom budžetu. To je izjavio ministar Branislav Nedimović. On je takođe rekao da će već posle prvomajskih praznika biti formirana radna grupa koja treba da pripremi novi zakon o poljoprivrednom zemljištu. Postojećim zakonom o poljoprivrednom zemljištu predviđeno je da naši poljoprivrednici mogu da kupuju državnu zemlju. Međutim pošto nikada nije donet Pravilnik kojim bi to bilo regulisano, poljoprivredni proizvođač Radiša Radisavljević iz Medveđe kod Despotovca, ne može da kupi zaparloženu državnu zemlju. Radiša Radisavljević, poljoprivrednik iz Medveđe kod Despotovca: Za 21 hektar državnog zemljišta korisnik ZZ Jedinstvo iz Velikog Popovića, u stečaju, propao i tako to, 25 do 30 godina se ne obrađuje. Zemljište je četvrte ili pete klase. Konkretno, kupio bih zemljište, ja bih to zemljište priveo nameni, znači ne tražim da mi niko ništa da, da proda. Davorka Tešić, reporter: Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da je Pravilnik za prodaju zemljišta u pripremi i najavljuje novi zakon o poljoprivrednom zemljištu. Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Ono što se meni jedino ne sviđa u zakonu jeste kratak vremenski period za otplatu. Ja mislim da je 10 godina premalo, da tih 20 hektara koliko neko može da kupi. Ako želimo da pomognemo poljoprivrednicima, to je malo vremena. Moj predlog će u novom zakonu o poljoprivrednom zemljištu biće da se prolongira odnosno da se produži taj period. Davorka Tešić, reporter: Time će se pomoći pre svega mladim ljudima, kaže Nedimović i dodaje da će oni i ove godine moći od Ministarstva poljoprivrede da dobiju subvencije za početak posla. Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Ona će ove godine biti veća po svom obimu, neće biti milion i 200000 nego će biti milion i 500000 taj startap, s tim što ćemo naročito pažnju posvetiti voćarstvu, povrtarstvu i stočarstvu, i s tim što smo po prvi put ćemo imati ranking odnosno vrednovaćemo svaki od tih biznis planova, davaćemo prioritet onim ljudima koji su poljoprivredne struke.  Ostale potsticajne mere ostale su uglavnom iste, rekao je Nedimović.

 

Izvor: Radio Beograd 1

Za plavi patlidžan su najpovoljnija duboka, rastresita i plodna zemljišta. Nepovoljna su laka i peskovita zemljišta gde su izražena kolebanja temperature i vlažnosti vazduha, kao i teška nestrukturna zemljišta sa visokim nivoom podzemne vode. Najpovoljnija je neutralna reakcija, mada plavi patlidžan može uspevati i na slabo kiselim ili baznim zemljištima (pH 5,5 - 8,0). Važan uslov za proizvodnju plavog patlidžana je toplota. Optimalana temperatura je 25 °C. Minimalna temperatura klijanja je 13 °C. Potrebna je i voda. Može se slobodno reći da je sličan paprici.

Plavi patlidžan u našim agroekološkim uslovima treba gajiti isključivo iz rasada, mada u svetu, u uslovima tople klime, može da se gaji i direktnom setvom semena kao paradajz. Najčešće se gaji iz pikiranog rasada kao i paprika. Seje se 1-2 grama semena po m² tople leje, koja se podiže na sloju svežeg stajnjaka pomešanog sa slamom. Pre setve seme treba da se protrlja sa peskom. Na ovaj način povredi se semenjača koja onda lakše upija vodu i brže niče. U protivnom, nicanje može da traje i 21 dan, pogotovu ako je seme staro. Pikiranje rasada se obavlja kada biljka dobije dva stalna lista, na rastojanja od 10x10 cm. Proizvodnja rasada se podešava tako da u vreme rasađivanja biljke budu stare 60-65 dana i vrši se tek polovinom maja meseca, na 75×25 cm, po jedna biljka.

Ovakav međuprostor omogućava mašinsku kultivaciju mašinama za međurednu obradu kukuruza. Sadnja je slična kao i kod paprike, uspravno, ne dublje od kotiledona. Rasađivanje u malim baštama obavlja se ručno u iskopane i zalivene rupe, nagrtanjem mokre zemlje i blata na korenov sistem. Posle toga biljke se zaliju i prepuštaju prirodi - da se prime i rastu.

 

Tikvice - kako se gaje, a kako čuvaju?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3397-tikvice-kako-se-gaje-a-kako-cuvaju

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31