Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je danas da je doneta odluka da se daje poljoprivredno zemljište po pravu prečeg zakupa, da će ove godine to odnositi na one koji drže goveda i ovce, a da će sledeće godine to pravo imati i svinjarski sektor.
Ministar je tokom posete Severnobačkom okrugu rekao da je najvažnija stvar u stočarstvu da ljudi imaju zemlju za svoje farme, saopštila je Vlada Vojvodine.

"Napravili smo iskorak koji će i poboljšati kvalitet zemljišta, jer je iz godine u godinu zemlja devastirana samo zato što su se sadile kulture na kulturu. Ideja Ministarstva poljoprivrede je da poljoprivrednici mlađi od 40 godina dobiju pravo prečega zakupa zemljišta, kroz izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu mi ćemo je valorizovati. Naravno, posle javne rasprave koja će trajati tri, četiri meseca i svako će imati pravo da kaže šta misli".

Kako je naveo, cena mesa između 150 i 160 dinara je u redu.

"Imali smo donje ekstreme, kada je cena više od mesec i po dana bila 135 dinara. Sa otvaranjem novih tržišta i cene će se stabilizovati i ovo što radimo sa Kinom verujem da će u mnogome tome da doprinese. Već su nam poslali potražnju i verujte, to su ogromne količine, a ako isporučimo trećinu ili četvrtinu svinjskog mesa za Kinu napravili smo ozbiljan posao", rekao je Nedimović.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević je zajedno sa ministrom Nedimovićem obišao poljoprivredno gazdinstvo porodice Sineš u Bikovu kod Subotice.

Nakon te posete, obilazak poljoprivrednicima u Severnobačkom okrugu, nastavljen je posetom porodičnog gazdinstva bračnog para Mila i Dragane Ljutica u Lovćencu kod Malog Iđoša, koje u okviru svog gazdinstva poseduje farmu pilića.

Radojević je prilikom boravka u Bikovu i obilaska farme svinja u vlasništvu Saše Sineša, kojem je prisustvovao i gradonačelnik Subotice Bogdan Laban, istakao da su zajedničke posete poljoprivrednim gazdinstavima širom Vojvodine, već postale praksa i da je to još jedna prilika da se čuju zapažanja i sugestije domaćih poljoprivrednika.
Na svojoj farmi svinja, porodica Seneš ima oko 2.300 svinja i obrađuju oko 160 jutara zemlje, koja je uglavnom državna, a kao stočari dobili su je po pravu prečega. To im je pomoglo jer ranije nisu mogli doći do zakupa državnog zemljišta.

Poljoprivrednici sa tog podneblja istakli su da težak rad nije problem, već stalna neizvesnost na tržištu i oscilacije u ceni.

Radojević je rekao da će sve ono što se na terenu uoči, kao prednost za unapređivanje agrobiznisa u našoj pokrajini, biti uzeto u obzir i pokušati da se ugradi u mere agrarne politike.

"Agrarni budžet AP Vojvodine je značajniji nego ikada. Resorni sekretarijat ima značajan iznos finansijskih sredstava namenjen za subvencionisanje registrovanih poljoprivrednih gazdinstava širom Vojvodine. Za ove tri godine je preko 7,5 milijardi direktno subvencionisano našim poljoprivrednim gazdinstvima. Kada se radi o stočarskim farmama, preko 230 miliona dinara smo izdvojili za ovo kratko vreme i na taj način ih opremili, učinili ih efikasnijimi rentabilnijim i svakako konkurentnijim na tržištu", istakao je Radojević.

Ukazao je da je za ove tri godine i na delu pokazano čvrsto opredeljenje Pokrajinske vlade da se obezbedi dovoljno finansijskih sredstava za potrebe vojvođanskih poljoprivrednika.

Stoga je pozvao poljoprivrednike Severnobačkog okruga da aktivno prate konkurse resornog sekreatarijata i iskoriste šansu da unaprede svoje poslovanje.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/poljoprivredno-zemljiste-po-pravu-preceg-zakupa_1030082.html

Digitalizacijom u poljoprivredi svaka parcela postaje vidljiva što državi daje mogućnost boljeg upravljanja poljoprivrednim površinama, ali i mogućnost kontrole trošenja podsticaja, rekao je za Radio Novi Sad ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. On je istakao da je zahvaljujući novoj platformi, u Vojvodini otkriveno 6.000 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta koje do sada uopšte nije bilo evidentirano u sistemu. "Već 12 godina egzistira Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Sve je postojalo na papiru i do sada niko nije ništa učinio da sve to bude evidentirano, ažurirano i vidljivo u elektronskoj formi. Sada je platforma Geo Srbija dala mogućnost, pošto postoje preklopljeni orto-foto snimci sa katastarskim podlogama, da se utvrdi koliko je državnog poljoprivrednog zemljišta i za svaku parcelu u državnoj svojini zna da li je obradiva ili ne i ko je njen zakupac, rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović za Radio Novi Sad. "Bilo je dosta različitih podataka o tome koliko je poljoprivrednog zemljišta. Neki ministri su izlazili sa ciframa da je i do 900.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, što nije tačno. Stvarna cifra je da ima 595.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, s tim da je od toga 80 hiljada hektara pašnjaka i utrina, a 515.000 hektara ima obradive poljoprivredne površine. I tu ima mesta za "čišćenje" podataka jer postoje poljoprivredna zemljišta koja su na papiru obradiva, a u naravi to su trstici i neobrađeno zemljište, čak ima i šuma koje se vode kao obradivo poljoprivredno zemljište", kaže Nedimović i dodaje da je osnovna ideja ministarstva koje vodi da svaki zainteresovan pojedinac može na portalu Geo Srbija u svakom trenutku može da pogleda svaku državnu parcelu poljoprivrednog zemljišta. "Na portalu će se nalaziti podaci o površini i zakupcu i visini zakupa. Dalja ideja je da na bazi toga napravimo "knjigu polja" parcela u državnoj svojini kako se zemljište više ne bi devastiralo i kako bi se napravio plodored. Ono što se radi poslednjih desetak godina je bilo arčenje državnog poljoprivrednog zemljišta i arčenje državne svojine", ističe ministar Nedimović. On u izjavi za Radio Novi Sad kao benefite ovog poduhvata na prvo mesto stavlja mogućnost da država sada ima priliku da racionalno planira. "Drugo, pomogli smo poljoprivrednicima da mogu da znaju gde se nalazi poljoprivredno zemljište u državnoj svojini, a pod tri, sve će služiti i za kontrolu jer sigurno ima nekih površina koje do sada nisu bile evidentirane. Na kraju, to su i naše međunarodne obaveze evidentiranja državne svojine koje smo mi preuzeli prema međunarodnim institucijama, kako finansijskim, tako i političkim poput Evropske unije i to je naša obaveza", podseća Nedimović i najavljuje uvođenje mogućnosti da zainteresovani ljudi dobijaju u višegodišnji zakup zemljište koje očiste i privedu nameni. "U ovom trenutku mi ćemo imati oko 300.000 hektara izdate zemlje u zakup. Razlika koja se pojavljuje do ukupnih površina državnog zemljišta su atarski putevi, kanali, trstici i zaraslo zamljište. Sada ćemo uvesti model da može i to da se čisti i da poljoprivrednici od toga imaju koristi. Država neće imati troška, a poljoprivrednici će imati obavezu da ulažu u nove zasade ili navodnjavanje. Digitalizacija će pomoći i da se lakše kontroliše oblast davanja subvencije jer se sada i bukvalno u svakom trenutku zna gde se šta radi na parcelama. Korak dalje je to što za svaku parcelu znamo njenu nadmorsku visinu i naspram toga će se određivti subvencije. Ranije je postojao pravilnik koji je nabrajao sela iznad 500 metara nadmorske visine koja dobijaju veće subvencije iako su parcele na različitim nadmorskim visinama. Bilo je slučajeva da je centar sela na 600 metara, a parcele na nižoj visini, ali su dobijali podsticaje iako to nije bila pravedna dodela subvencija. Sada će se i to ispraviti ", kaže Branislav Nedimović. Korist od digitalizacije imaće i poljoprivrednici jer će za svaku državnu parcelu u svakom trenutku znati da li je zakupljena i njenu namenu, da li je za ratarstvo, voćarstvo ili infrastrukturu. Pored toga, sada će na jednom mestu biti vidljivo tržište poljoprivrednog zemljišta sa aspekta zakupa. "Već na ovoj platformi imamo jednu od opcija da se vidi tržište prodaje. Bukvalno, na jednom mestu su uvezani i podaci od notara, ali i, na primer, vodoprivredni podaci gde se vidi geomorfologija za svaku parcelu, gde se nalaze vode na tom području", podseća Nedimović. "Ko bude hteo da koristi ove podatke, sada ima izuzetan alat, a lično ne verujem u priče da poljoprivrednici to ne znaju da koriste jer je već sada u svakom traktoru bar i jedan pametni telefon". Po rečima ministra Nedimovića, revnosnim ažuriranjem za nekoliko meseci Srbija će imati prikaz zemljišta kakav niko nema u Evropi. "Ovo je zalog za budućnost i više niko neće moći da ga skloni. Naša ideja je da sve bude transparentno i da se razveje mit o tome da postoje hiljade hektara koje neko krade i arči, mada je bilo i takvih slučajeva. Mi smo čak ovom platformom otkrili 6.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini koje nije bilo u sistemu, a obradivo je. Postoje i finansijski benefiti za državu. Sada u sistemu imamo tih 6.000 "novih" hektara. Nije to mala cifra ni kada bi se ovo zemljište davalo u zakup samo po minimalnoj ceni koja važi za stočare", kaže Nedimović. On ističe da primena nauke u praksi pomaže i u kontroli korišćenja sredstava datih poljoprivrednicima. Na primer, nedavno je u Arilju izvršena kontrola jednog proizvođača koji je konkurisao za sredstva u okviru IPARD programa i prijavio da ima tri hektara krompira. Kako se sada sve kontroliše putem GPS uređaja, utvrđeno je da ima 1,7 hektara krompira i 1,3 hektara šume! Njegovo objašnjenje da je šuma skoro nikla, kao da šuma može da izraste za šest meseci, delovalo je smešno, pa je lako utvrđeno da je prijavio skoro duplo veću površinu krompira od one koju stvarno ima.

https://geosrbija.rs/

BEOGRAD - Mreža za restituciju u Srbiji pozdravlja današnju uspešnu objavu podataka o državnom poljoprivrednom zemljištu od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

"Uprava za poljoprivredno zemljište u okviru ovog ministarstva, ne samo da je izvršila svoju zakonsku obavezu popisivanja i evidencije državnog poljoprivrednog zemljišta, već je otišla i korak dalje obezbeđujući najširoj javnosti totalnu transparentnost u gazdovanju sa poljoprivrednim zemljištem. Izuzetno dobro softversko rešenje, za koje nije izdvojen ni jedan dinar novca građana, predstavlja pravi primer savesnog i odgovornog rada državne uprave, nakon više od 12 godina nepopisivanja i haosa sa državnim njivama po celoj Srbiji", navodi se u saopštenju Mreže za restituciju u Srbiji.

Na ovaj način, Uprava za poljoprivredno zemljište je, uz postupak naturalne restitucije, dala svoj nemerljiv, trajan i suštinski doprinos sprečavanja daljnih malverzacija sa državnom imovinom, a Vlada Republike Srbije, doprinos u transparentnosti gazdovanja sa ovom državnom svojinom, i povećanju efikasnosti ukupne privrede u Republici Srbiji, dodaje se u saopštenju.

Građani su dobili mogućnost da za svaku pojedinačnu državnu parcelu, lako izvrše uvid i ustanove da li je izdata u zakup, pa čak i da li se obrađuje u određenom vremenskom okviru.

Izvor: RTV

Link ka sajtu Uprave za poljoprivredno zemljište je http://upz.minpolj.gov.rs/ 

Najpovoljnija ekspozicija terena za vinograd su blage kosine okrenute ka jugu ili jugozapadu. Jugoistočni položaji mogu se koristiti u povoljnim klimatskim uslovima, a severni samo u izuzetno toplim područjima. Za gajanje vinove lože najpovoljniji su brežuljkasti tereni i blage padine, a manje povoljni su ravničarski i tereni sa izraženim reljefom. Naročito su nepeoljne depresije u kojima se zadržava voda, a u njima se skupljaju i hladne vazdušne mase koje mogu dovesti do zamrzavanja loze.

Po stepenu inklinacije (nagnutosti) zemljišta se svrstavaju u sledeće kategorije: blago nagnuta zemljišta, s padom do pet stepeni, nagnuta zemljišta, s padom do deset stepeni, strma zemljišta sa padom od deset do 45 stepeni. Najpovoljnija zemljišta za gajanje vinove loze su blago nagnuta zemljišta do deset stepeni.

Opštirnije u novom broju Agrobiznis magazina

Izvor: Agrobiznis magazin

Komisija Ministarstva poljoprivrede odobrila je dugoročni zakup oko 8.700 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta na ime 22 odobrena investiciona projekta. Spisak investitora koji će u narednih 30 godina upravljati državnim zemljištem, novinarima Insajdera dostavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović posle učešća u emisiji Insajder debata, a nakon što je njegovo ministarstvo u nekoliko navrata odbilo da te podatke učini javnim. Osim kompanije Tenis kojoj je odobren zakup oko 5.000 hektara, zemljište su na upravljanje dobile i novosonovane firme, čak i one čiji su računi do nedavno bili u blokadi. Pravo prvenstva zakupa zemljišta je novina koja je uvedena Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, usvojenim krajem 2015 godine. Tim zakonom omogućeno je pravnim licima koja imaju „investicioni plan“ da bez licitacija uzmu u zakup na 30 godina poljoprivredno zemljište u državnoj svojini. U izveštaju Ministarstva poljoprivrede navodi se da je od 205 razmotrenih zahteva, komisija Ministarstva dala saglasnost za 22 investicije, ukupne vrednosti ulaganja oko 66 miliona evra. Planirano je zapošljavanje 516 radnika u stalni radni odnos i više od 2.000 sezonskih radnika. Prema analizi Insajdera, među investitorima kojima su odobreni projekti ulaganja u poljoprivredu, nalaze se i kompanije koje su poslovale sa gubitkom ili su im računi do nedavno bili u blokadi. Zanimljivo je i da je, prema navodima Ministarstva, za državu jedna od najisplativijih investicija ona koju će realizovati kruševačka firma Forest food. Planirano je da ova kompanija zaposli čak 93 radnika i da država ima direktnu korist od izdatog zemljišta pet puta veću od planiranog proseka. Ovo je, inače, kompanija koja je, prema javno dostupnim informacijama, za poslednje tri godine bila u blokadi ukupno 225 dana. Tokom 2017. kada je Komisija Ministarstva razmatrala investicione planove, računi Forest fooda su bili blokirani u kontinuitetu puna tri meseca. Izvor: https://insajder.net

Resorno Ministarstvo nastaviće i ove godine da finansijski podržava poljoprivredne proizvođače posebno mlade za koje su izdvojena veća sredstva u agrarnom budžetu. To je izjavio ministar Branislav Nedimović. On je takođe rekao da će već posle prvomajskih praznika biti formirana radna grupa koja treba da pripremi novi zakon o poljoprivrednom zemljištu. Postojećim zakonom o poljoprivrednom zemljištu predviđeno je da naši poljoprivrednici mogu da kupuju državnu zemlju. Međutim pošto nikada nije donet Pravilnik kojim bi to bilo regulisano, poljoprivredni proizvođač Radiša Radisavljević iz Medveđe kod Despotovca, ne može da kupi zaparloženu državnu zemlju. Radiša Radisavljević, poljoprivrednik iz Medveđe kod Despotovca: Za 21 hektar državnog zemljišta korisnik ZZ Jedinstvo iz Velikog Popovića, u stečaju, propao i tako to, 25 do 30 godina se ne obrađuje. Zemljište je četvrte ili pete klase. Konkretno, kupio bih zemljište, ja bih to zemljište priveo nameni, znači ne tražim da mi niko ništa da, da proda. Davorka Tešić, reporter: Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da je Pravilnik za prodaju zemljišta u pripremi i najavljuje novi zakon o poljoprivrednom zemljištu. Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Ono što se meni jedino ne sviđa u zakonu jeste kratak vremenski period za otplatu. Ja mislim da je 10 godina premalo, da tih 20 hektara koliko neko može da kupi. Ako želimo da pomognemo poljoprivrednicima, to je malo vremena. Moj predlog će u novom zakonu o poljoprivrednom zemljištu biće da se prolongira odnosno da se produži taj period. Davorka Tešić, reporter: Time će se pomoći pre svega mladim ljudima, kaže Nedimović i dodaje da će oni i ove godine moći od Ministarstva poljoprivrede da dobiju subvencije za početak posla. Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Ona će ove godine biti veća po svom obimu, neće biti milion i 200000 nego će biti milion i 500000 taj startap, s tim što ćemo naročito pažnju posvetiti voćarstvu, povrtarstvu i stočarstvu, i s tim što smo po prvi put ćemo imati ranking odnosno vrednovaćemo svaki od tih biznis planova, davaćemo prioritet onim ljudima koji su poljoprivredne struke.  Ostale potsticajne mere ostale su uglavnom iste, rekao je Nedimović.

 

Izvor: Radio Beograd 1

Za plavi patlidžan su najpovoljnija duboka, rastresita i plodna zemljišta. Nepovoljna su laka i peskovita zemljišta gde su izražena kolebanja temperature i vlažnosti vazduha, kao i teška nestrukturna zemljišta sa visokim nivoom podzemne vode. Najpovoljnija je neutralna reakcija, mada plavi patlidžan može uspevati i na slabo kiselim ili baznim zemljištima (pH 5,5 - 8,0). Važan uslov za proizvodnju plavog patlidžana je toplota. Optimalana temperatura je 25 °C. Minimalna temperatura klijanja je 13 °C. Potrebna je i voda. Može se slobodno reći da je sličan paprici.

Plavi patlidžan u našim agroekološkim uslovima treba gajiti isključivo iz rasada, mada u svetu, u uslovima tople klime, može da se gaji i direktnom setvom semena kao paradajz. Najčešće se gaji iz pikiranog rasada kao i paprika. Seje se 1-2 grama semena po m² tople leje, koja se podiže na sloju svežeg stajnjaka pomešanog sa slamom. Pre setve seme treba da se protrlja sa peskom. Na ovaj način povredi se semenjača koja onda lakše upija vodu i brže niče. U protivnom, nicanje može da traje i 21 dan, pogotovu ako je seme staro. Pikiranje rasada se obavlja kada biljka dobije dva stalna lista, na rastojanja od 10x10 cm. Proizvodnja rasada se podešava tako da u vreme rasađivanja biljke budu stare 60-65 dana i vrši se tek polovinom maja meseca, na 75×25 cm, po jedna biljka.

Ovakav međuprostor omogućava mašinsku kultivaciju mašinama za međurednu obradu kukuruza. Sadnja je slična kao i kod paprike, uspravno, ne dublje od kotiledona. Rasađivanje u malim baštama obavlja se ručno u iskopane i zalivene rupe, nagrtanjem mokre zemlje i blata na korenov sistem. Posle toga biljke se zaliju i prepuštaju prirodi - da se prime i rastu.

 

Tikvice - kako se gaje, a kako čuvaju?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3397-tikvice-kako-se-gaje-a-kako-cuvaju

 

Zadrugarstvo u zemljama razvijenog dela Evrope funkcioniše na drugim osnovama nego što je to slučaj kod nas. Naime, članovi zadruge su farmeri koji su udružili celokupnu svoju imovinu i stavili je na raspolaganje zadruzi.

Tu imovinu čine:

- obradivo poljoprivredno zemljište;

- mehanizacija i oprema;

- objekti za smeštaj stoke;

- skladišta;

- hangari;

- transportna sredstva i drugo.

Broj ovako udruženih zadrugara može biti ograničen ili pak neograničen u zavisnosti od interesa članova zadruge. Pošto su udružili svoju imovinu, kako pokretnu tako i nepokretnu, zainteresovani su da zadruga posluje profitabilno.

Iz tog razloga, u samom ugovoru koji su potpisali prilikom pristupanja ovakvoj zadruzi, definisali su sve delove ugovora do detalja kako bi zaštitili svoja prava, ali i prihvatili obaveze definisane gore navedenim ugovorom.

Članovi zadruge na svojim skupštinama biraju i razrešavaju menadžment, odnosno direktora, upravni odbor i druga tela u zavisnosti od potrebe.

Poslovne odluke donosi menadžment zadruge u dogovoru sa članovima zadruge na skupštinama koje se održavaju u određenim vremenskim intervalima.

Ovakav vid zadrugarstva ima opravdanje, jer u jakoj konkurenciji koja vlada na tržištu, neophodan je radi opstanka same zadruge. Na ovaj način postaju ozbiljan privredni subjekt koji ima šansu da uspešno posluje, širi se i uvećava zaradu.

Zarada ostvarena na ovaj način deli se članovima zadruge po ugovoru sklopljenom prilikom pristupanja istoj. Takođe, menadžmentu se isplaćuju mesečne zarade.

Visina akumulacije koja se ostvari poslovanjem zadruge usmerava se na nove poslove i nova tržišta ili se pak deponuje u poslovnim bankama.

Radi ojačavanja konkurentnosti, neke zadruge se udružuju sa drugim zadrugama ili drugim privrednim subjektima odnosno trgovinskim lancima, prerađivačima radi većeg profita.

U nekim zemljama veći broj zadruga su se udružile po horizontali (bave se istom delatnošću) ili po vertikali (sa onima koji se bave drugim delatnostima) i tako čine velike konkurentne sisteme koji kontrolišu veći deo tržišta.

Takvi sistemi najčešće imaju primarnu proizvodnju, preradu, transport, maloprodaju i veleprodaju.

U ovakvim firmama nastalim udruživanjem zadruga zarađuje se veliki novac koji služi za isplatu dividende, mesečne zarade, a isto tako i za nove investicije.

Branislav Radovanović, PSSS Mladenovac                                               

Nakon što je država u julu odobrila nemačkom proizvođaču mesa Tenisu da zakupi državno zemljište u opštini Zrenjanin, „kralju mesa“ u međuvremenu je, kako je Danasu rekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, odobren još jedan zahtev i to za zemljište u Kikindi, dok će zahtev za zakup zemlje u Sečnju biti odobren u narednih sedam dana.

Postupci za odobrenje preostala dva zahteva su, kako kaže Nedimović, u toku. Informaciju od ministra poljoprivrede list „Danas“ dobio je  neposredno nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić Tanjugu rekao da „dajemo sve od sebe i borimo se (da Tenis dođe), samo nemoj da nam govore oni koji su protiv toga sve vreme i koji vode kampanje“.

Na pitanje zašto još nema ugovora sa Tenisom, Vučić nije odgovorio, osim ako se doskočica da treba „da su radosni, da nam podignu spomenik, što se to nije desilo s obzirom o kakvim su oni silnim problemima pričali“, ne računa kao to.

„Malo ste me nasmejali. Ti ljudi su vodili višegodišnje kampanje protiv Klemensa Tenisa, govorili da je on najgore zlo, da je on najveći problem, da će uništiti našu poljoprivredu, da će razoriti našeg seljaka, našeg domaćina, a sad se valjda žale što još nije sagradio te farme“, rekao je Vučić juče za Tanjug.

Izvor: Danas

 

Da li se uvoz mesa prerađivačima obio o glavu?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3229-da-li-se-uvoz-mesa-preradivacima-obio-o-glavu

 

Kvalitetnom obradom zemljišta, stvaraju se pogodni uslov za voćke, koje će prvih godina brzo razviti svoj uzgojni oblik i kasnije podneti planirani rod. U nizu mera koje sačinjavaju pripremu zemljišta za sadnju sadnica, pre svega treba izvršiti čišćenje od kamenja, panjeva, žila i dotrajalih voćaka.

Nakon toga, nadovezuje se nivelacija zemljišta. U nekim slučajevima, za podizanje zasada leske, mogu se koristiti i livade, koje prethodno treba razorati na dubinu od 30-40 cm, a zatim dve godine gajiti ratarske kulture.

Za komercijalno gajenje lešnika, kako u svetu, tako i kod nas, primenjuju se različita rastojanja sadnje, koja se kreću od 5x3 do 6x9 m (Manušev, 1988).

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

Koja je najbolja podloga za kalemljenje leske?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3068-koja-je-najbolja-podloga-za-kalemljenje-leske

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31