Nikola Stanišić ima samo 25 godina, ali se već svrstava u red uspešnih preduzetnika. Vlasnik je kompanije Stanišić BIO koja proizvodi visokokvalitetne veganske namaze od šumskih pečuraka. Zahvaljujući upornosti i preduzetničkom duhu stvorio je robnu marku „Šumska tajna“ čiji proizvodi su dostupni u oko 200 srpskih prodavnica, a nezaustavljivo se širi i na inostrano tržište. Sa etiketom „Made in Serbia“ namaze prodaje na tržištima Nemačke, Katara i SAD. Ali, ovo je samo početak priče o ovom mladom i sposobnom čoveku.
- Rođen sam u Čačku, odrastao u Novom Sadu a trenutno živim u Beogradu. Završio sam školu za biznis i marketing, ali slobodno mogu da kažem da sam još od srednje škole učio i upijao znanje od svog oca koji je takođe preduzetnik. Ovaj posao nije lak, posebno ako kao ja imate visoke ciljeve i snove da jednog dana stvorite globalan brend – kaže za Agrobiznis magazin Nikola Stanišić.
Prateći trendove na tržištu zdrave hrane uvideo je da postoji velika potražnja a nedovoljno gotovih proizvoda sa pečurkama i tu je video svoju šansu. I nije se prevario.
- Pečurke spadaju u najzdravije plodove prirode a proizvodi od njih su jaki nutritivno, imaju odlične benefite, čak i lekovita svojstva. Tako je nastala ideja da
pokrenem brend „Šumska Tajna“ – kaže naš sagovornik i otkriva deo tajne svojih namaza.
- Pečurke koje mi koristimo za naše proizvode su organske i rastu isključivo u prirodi, ne mogu se veštački uzgajati. To naše namaze čini potpuno zdravim i autentičnim. Trenutno našu paletu proizvoda čine namazi od pet vrsta pečuraka: vrganj, lisičarka, crna truba, smrčak i crni tartufi. Osim pečuraka u naše namaze kao baza ide leblebija, hladno ceđeno suncokretovo ili maslinovo ulje i himalajska so koja se i pored današnje napredne tehnologije suši ručno i sadrži preko 80 minerala.

Ovom poslu Nikola je pristupio ozbiljno i studiozno, propusta nema i ne sme da bude, jer proizvode plasira na vrlo zahtevna tržišta kao što je nemačko i američko.
- Sirovinu kupujemo od sertifikovanih kompanija koje svoje otkupne stanice imaju po planinskim predelima Srbije. Pečurke prolaze dve analize – prva se radi
kada ih sakupljač donese u firmu koja otkupljuje pečurke, a drugu mi radimo i to analizu gotovog proizvoda pre plasiranja na police trgovinskih lanaca – objašnjava naš sagovornik. 
Poslednjih godina ceo svet je poludeo za zdravom, a posebno veganskom ishranom. Mnogi misle da je to samo još jedan prolazni trend, ali ne i Nikola koji
je baš tu video šansu za razvoj i plasman svojih proizvoda.
- Zdrava hrana nije trend kako neki misle i pričaju, to je budućnost. Tržište sve više traži zdrave, organske proizvode. Odlučili smo se za veganske namaze, jer sve više ljudi širom sveta prelazi na ovakvu vrstu ishrane. Od početka smo bili svesni da će naši proizvodi imati veću potražnju u inostranstvu nego kod nas. Tako je i bilo, a za samo godinu ipo dana našli smo se među pet najboljih izvoznika. Naši proizvodi pored toga što su veganski i bogati nutritivnim vrednostima su i bezglutenski, visoko proteinski, nisko kalorični, bez GMO, a kako su bez dodatog šećera pogodni su i za dijabetičare – objašnjava
Stanišić.
O kvalitetu njegovih proizvoda možda najbolje svedoči podatak da je nedavno bio na prestižnom Sajmu hrane u Londonu na kome su srpske kompanije po prvi put organizovano nastupile i izlagale najbolje od hrane što nudi Srbija. Treba napomenuti da je Velika Britanija treće po veličini tržište prvoklasnih prehrambenih proizvoda u Evropskoj uniji i peto po veličini u svetu pa je sam dolazak na ovakvu manifestaciju već ogroman uspeh.
- Sajmovi su jedna izuzetno produktivna stvar. Konkretno sada u Londonu smo ostvarili kontakte sa kupcima ali i distributerima, trenutno smo u pregovorima i
očekujem početak saradnje – kaže Nikola i ističe da pozicioniranje na tržištu nije ni malo lako.
- Danas je puno brendova na policama i svi hoće svoje parče "kolača" ali malo njih ostane na tim policama. Sve zavisi od potrošača i nije lako izboriti se da baš vaš proizvod stavi u korpu. Svesni ovakve situacije od samog početka bazirali smo se na sve vrste marketinga od sajmova, promocija sa degustacijama do digitalnog marketinga. Potrošač može da vidi vaš proizvod ali ako on ne proba i ne uveri se lično u kvalitet teško da će ga kupiti. Digitalni marketing je pak važan, jer sa manje para dolazimo do većeg broja pregleda i uže gađamo našu ciljnu grupu nego što su to ranije radili veliki brendovi kroz tradicionalne načine reklamiranja.
Početni kapital za pokretanje posla Nikola je dobio od svoje porodice koja je bila i ostala njegova najveća podrška. Ubrzo je konkurisao za USAID projekat, a podršku je dobio i od Erste banke.
- USAID projekat je za nas bio veliki pomak jer smo dobili podršku iz četiri oblasti: tehnologije, dizajna, pristupa domaćem i inostranom tržištu kao i
finansijsku pomoć koja je najbitnija za svaki startup koji se razvija. Finansijsku podršku nam je pružila Erste banka, ali i veoma važnu mentorsku podršku njihovih stručnjaka – kaže naš sagovornik i ističe značaj edukacije.
- Konstanto radim na svojoj kao i edukaciji mog tima koji je izuzetno mlad i energičan, jako dobro rade svoj posao i stalno se usavršavaju. Mi smo svesni da će nas tržište pregaziti ako ga ne slušamo i ne idemo u stopu sa njim pa se tako i ponašamo.
Upravo iz tog razloga Nikola je rešio da pokrene online platformu za prodaju proizvoda malih proizvođača. Platforma počinje sa radom od oktobra, a dostava će biti besplatna. Uz to na sajtu će moći da se pročitaju i saveti nutricioniste i kako da proizvode „Šumske tajne“ koriste u svojoj ishrani.

 

Izvor: Agrobiznis magazin

Porodica Sjerić iz semberskog sela Ljeljenča pre osam godina krenula je u proizvodnju bundeve, čime su pokazali da i kod nas mogu uspeti alternativne kulture, za koje se može obezbediti i tržište.

Podršku u ovoj organskoj proizvodnji imaju od Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva RS, grada Bijeljina, ali i međunarodnih organizacija. Na svom porodičnom imanju organizovali su i „Dane bundeve” gde je predstavljen širok asortiman proizvoda u kojima se koristi bundeva, koju nazivaju i kraljicom zdrave hrane.

Prvu setvu bundeve porodica Sjerić imala je 2010. godine, iako je početak u proizvodnji bio težak prvenstveno zbog nedostatka odgovarajuće mehanizacije. Niko Sjerić kaže da su ove godine posejali bundevu na od šest hektara, tikvu golicu, koja se proizvodi zbog semena, muskantnu tikvu od koje se prave kašasti sokovi i hokaido tikvu koja se koristi u ugostiteljstvu.

- Semberija ima kapacitete za proizvodnju bundeve, a zdrava hrana je naša budućnost. Ova proizvodnja je zahtevna, treba uložiti dosta u nabavku mehanizacije, dosta truda, ali može lepo da se živi - kaže Sjerić.

Sa obiljem dragocenih lekovitih svojstava bundeva je nezaobilazna namirnica na trpezi, istakla je Milena Sjerić.

- Od bundeve može da se pravi sve. Slatki, slani i kiseli program. Prave se sokovi, slatka, kolači, pite i čorbe. Kombinuje se sa jabukom, mrkvom i dunjom. Bundeva pomaže ljudima sa obolelom prostatom, ulje od bundeve je odlično za kožne bolesti poput psorijaze. Dokazano je da bundeva poseduje antiupalna, antikancerogena i antidijabetička svojstva - kaže ova domaćica.

Dragan Zarić iz Resora za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi ističe da iako organska proizvodnja nije uobičajena, Ministarstvo poljoprivrede RS kroz svoje pravilnike o podsticajima podržava ovaj način proizvodnje. On je rekao da je organski način proizvodnje za 30 odsto skuplji u odnosu na tradicionalni trend u Evropi i svetu. Pojašnjava da organska proizvodnja zahteva da se vodi računa o nivou đubrenja, o vrsti đubrenja i zaštiti.

Koordinatorka za prekogranični region „Drina- Sava” Mirela Čaušević kaže da podršku u razvoju malih gazdinstava pružaju i međunarodne organizacije.

– Pomažemo nabavku mehanizacije do 10.000 evra, organizujemo obuku za poljoprivredne proizvođače i na druge načine podstičemo ovu proizvodnju - istakla je Čauševićeva.

Gradonačelnik Bijeljine Mićo Mićić kaže da očekuje da se više poljoprivrednika u Semberiji počne baviti ovom proizvodnjom jer je sudeći po svemu proizvodnja bundevom isplativija od ratarskih kultura.

Proizvodnji zdrave hrane

Gradonačelnik Bijeljine Mićo Mićić kaže da kroz Agrarni fond ovog grada se podstiče poljoprivredna proizvodnja i to pre svega zdrave hrane.

- Proizvodnja bundeve, iako je pionirski posao na našem području ima odličnu perspektivu - rekao je Mićić.

Na „Danima bundeve” posetioci su mogli probati razne slane i slatke specijalitete, te upoznati se sa njenim lekovitim svojstvima i proizvodima koji se sve više koriste u ishrani.

Izvor: www.naslovi.net

 

Uzgajanje višnje po organskim principima - saveti

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/organska-poljoprivreda/item/3275-uzgajanje-visnje-po-organskim-principima-saveti

 

Iako krompir važi za hranu koja deblja, jedan pečeni krompir srednje veličine sa ljuskom ima samo 160 kcal i ne sadrži masnoće i holesterol. Takođe, sadrži oko četiri grama vlakana i čak četiri grama proteina, zahvaljujući čemu nas duže drži sitim.

Običan pečeni krompir je zdrava hrana, naročito kad se jede sa ljuskom, bogatom vlaknima.



Štaviše, istraživanja pokazuju da je krompir bolji izbor od testenine, kada je reč o zasitnosti.

Krompir je takođe bogat i vitaminom B6, vitaminom C i gvožđem, a odličan je izvor kalijuma. Srednji krompir pruža oko 20 odsto dnevne preporučene doze tog minerala, koji poništava uticaj natrijuma na rast krvnog pritiska.

Jedna studija manjeg obima pokazala je da šest do osam malih ljubičastih krompira dva puta dnevno ne izaziva gojenje, a snižava pritisak i smanjuje rizik od srčanih bolesti i šloga kod gojaznih osoba sa hipertenzijom.

Uopšteno gledano, tip i količina nutrijenata među različitim vrstama krompira varira, ali neznatno. Izuzetak je batat, koji je izvanredan izvor beta-karotena, antioksidansa koji se u našem telu pretvara u vitamin A i kog nema u drugim tipovima krompira.

Problem s krompirom je taj što ga konzumiramo prženog, što povećava njihovu kalorijsku vrednost. Slično važi i sa pireom, koji obično sadrži mnogo mleka i putera.


Tačno je da imaju i visok glikemički indeks, što znači da više utiču na rast šećera u krvi, nego namirnice sa niskim indeksom, poput pasulja i zelenog lisnatog povrća. Ipak, glikemičk indeks ne predstavjla ni delić priče o njegovoj nutritivnoj vrednosti.

Takođe, jedna nedavna studija pokazala je da svaki pojedinac drugačije reaguje na hranu sa različitim glikemijskim indeksom.

Jedna studija je otkrila da se konzumacija krompira i pomfrita na duže staze može povezati sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2. Međutim, to je važilo prvenstveno za gojazne žene koje se ne bave nikakvom fizičkom aktivnošću i koje verovatno imaju prikrivenu insulinsku rezistenciju.

Prema drugoj studiji, žene koje jedu četiri ili više porcija pečenog krompira ili pirea imaju veći rizik od visokog krvnog pritiska, u poređenju s onim koje unose manje od jedne porcije mesečno. Taj rizik povećava i pomfrit i to kod osoba oba pola. Međutim, ista studija pokazala je da jednaka količina čipsa može da se poveže sa manjim rizikom od hipertenzije kod muškaraca.

Zaključak? Krompir je važna namirnica koja može da bude deo zdrave i uravnotežene ishrane, sve dok vodite računa o pripremi i porcijama. Umesto dvostruke porcije krompirića, možda bi trebalo da tanjir dopunite nekim zelenišem.

Izvor: www.b92.net

Ishrana je ključ dobrog zdravlja za sve, a posebno kod ljudi sa hroničnom bolešću bubrega. Kod ljudi koji imaju hroničnu bubrežnu insuficijenciju ishrana ima veliku ulogu i može delovati terapeutski i obrnuto. Ona je za svakog pacijenta individualna. O njoj bi trebalo da odlučuju lekar i nutricionista. Dijetetski režim zavisi od stepena bubrežne insuficijencije, od telesne mase, uzrasta i individualnih potreba pojedinca. Dobro koncipirana dijeta može značajno usporitibolest dok kod pacijenata na dijalizi može u velikoj meri smanjiodi nagomilavanje toksina u krvi između dve dijalize i u velikoj meri olakšati tretmane.

Bolest bubrega često prati pojava belančevina u urinu, zadržavanje tečnosti, snižene vrednosti belančevine albumina u krvi i povišene vrednosti masnoća u krvi. Osnovu ishrane čine bečančevine, masti i ugljeni hidrati.

Telo razlaže proteine iz hrane i jedan od produkata razlaganje proteina u organizmu čini urea.Proporcionalno propadanju bubrežne funkcije urea se taloži u krvi. Ishrana sa smanjenim unosom mesa, mlačnih proizvoda i jaja koji su bogati proteinima sprečiće taloženje previše uree u krvi.

Bubrezi kontrolišu nivo tečnosti u organizmu.Ukoliko bubrežna bolest napreduje bubrezi sve više gube funkciju da eliminišu višak tečnpsti iz tela i preporuka je da se smanjenje unosa tečnosti.Višak tečnosti dovodi do oticanja, pojave kratkoh daha i visokog krvnog pritiska.Tečnost se ne nalazi samo u vodi već i u hrani koja se unosi.Radi bolje resorpcije tečnost treba unositi u više razmaka u toku dana u raspoređenim, manjim količinama.

Kako smanjiti unos tečnosti:

  • Pijte samo kada ste žedni,
  • Izbacite so iz ishrane ona pospešuje žeđ i utiče na zadržavanje tečnosti,
  • Limun smanjuje osećaj žeđ – držite krišku limuna u ustima ili dodajte par kapi limuna u vodu koju pijete,
  • Držite led u ustima,
  • Ukoliko bolujete od dijabetesa kontrolišite vrednosti šećera u krvi,
  • Žvaćite žvake bez šećera,
  • Lekove pijte uz gutljaj tečnosti,
  • Dozirajze količinu vode koju ćete piti tokom dana- odredite posudu u kojo ćete je držati i na taj način ćete dozirati i kontrolisati unos tečnosti u toku dana.

Dnevni obroci treba da budu mali i česti. Dozvoljena je sva hrana u umerenim količinama. Suhomesnato, fast food i alkohol treba potpuno izostaviti!

Najbolje je spremati hranu kod kuće radi sigurnosti na koji način je pripremljena. Najbolji načini pripreme hrane su kuvanje u vodi, na pari, dinsanje, pečenje na masnom papiru, u foliji bez dodatka ulja.

Pravilan način pripreme i izbor hrane su specifični ali imaju značajnu ulogu u terapijskom smislu.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31