Dekorativni žbun, čiji se mirisni cvetovi, koji izgledom podsećaju na mimozu, pojavljuju upravo u najhladnijem periodu godine, od novembra do marta meseca. Ova divna zimska cvetnica poreklom je iz Kine, a njeni žuti dugotrajni cvetići opstaju na polarnim temperaturama i do -30 °C.

Zimocvet, šarmantni žbun, može da bude zimzelen ili listopadni, a neugledno lišće pojavljuje se tek u maju, zajedno sa plodovima koji izgledaju kao flašica prepuna semenja. Tokom proleća i leta, zimocvet je prekriven zelenim lišćem. 

Uberite grančicu ove biljke i unesite u sobu: na toploti će miris biti još bogatiji, a cvetovi će opstati u vazi sa vodom bar desetak dana. Miris ove biljke je sličan aromi vanile.

Ovaj šarmantni žbun može da bude zimzelen ili listopadni, a neugledno lišće pojavljuje se tek u maju, zajedno sa plodovima koji izgledaju kao flašica prepuna semenja. Tokom proleća i leta, zimocvet je prekriven zelenim lišćem. 

Specifična aroma zimocveta poslužila je kao inspiracija velikom broju modnih dizajnera čiji parfemi sadrže ovu mirisnu notu. Tako su nastali Black Violet i lale YS-Uzaka, koji su postali veliki hit među ljubiteljima jačih mirisa. 

Zimocvet počinje da sveta krajem novembra i početkom decembra meseca, a žuti zvončići opstaju na granama do februara i marta. Sve vreme šire lep miris, pravi dašak proleća kada mu vreme nije!

Prve dve godine nakon sadnje vrlo je osetljiv, ali kada pusti korenje i adaptira se, izrasta u raskošan žbun koji dostiže visinu i do tri metra. Neophodno mu je zaštićeno mesto, koje i zimi ima dovoljno sunca, i dobro nađubrena, vlažna i porozna zemlja. 

 

Najlepše vrste jesenjeg drveća

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/hortikultura/item/3157-najlepse-vrste-jesenjeg-drveca

 

 

Ova biljka je višegodišnja listopadna voćna vrsta poreklom iz Severne Amerike. Zbog svojih izuzetnih lekovitih svojstava, vrlo je cenjena i tražena voćna vrsta. Aronija raste u obliku žbuna koji može dostignuti visinu od 1,5 - 2,5 m. Listovi aronije su joj tamnozelene boje i valjkastog oblika. U jesen postaju crveni, pa se u tome ogleda i dekorativnost biljke. Zbog visokog stepena otpornosti na mraz, izdržava zimu i do -47 °C. Zato je mnogi nazivaju sibirska borovnica. Otporna je i na sušu, insekte, zagađenja i bolesti.

Aronija u svojim plodovima sadrži veliku koncentraciju antioksidanasa (tanine, biofenole, flavonoide, antocijanine, katehine), do te mere da je čak mnogo moćniji antioksidans od brusnice. Zbog toga je korisna preventiva protiv malignih oboljenja, efikasno čisti organizam od štetnih materija, pa i teških metala. Od vitamina sadrži C, A, E, B2, B6, B9 i vrlo redak vitamin P. Od minerala tu su kalcijum, kalijum, gvozđe, molibden, mangan, fosfor i jod. Osim toga, aronija sadrži i redak voćni šećer sorbitol.

Detalj sa osnivanja udruženja proizvođača aronije u Novim Banovcima

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

Gde završava naša aronija?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2821-gde-zavrsava-nasa-aronija

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30