a) Vodeće sorte  Istarski dugi: Potiče iz Istre, po čemu je i dobila ime. Cveta krajem avgusta, ima relativno razvijen omotač iz koga teško ispadaju plodovi. Plodovi su krupni, teški oko 3,5 grama, duguljasti i lepi. Rađa u grozdovima (prosečno 3 – 5 plodova). Randman jezgra je oko 49%. Ova sorta preporučuje se za gajenje na manjim površinama, jer joj plod teško ispada iz omotača.  Tonda Gentile Romana: Potiče iz Rima, rodna je sorta, dosta se gaji oko Lacija. Ima mali omotač iz koga lešnik lako ispada. Cveta skoro istovremeno (homogamno). Dobar je oprašivač za većinu sorti, a nju dobro oprašuju Noccgione, Daviana, Cosford. Plodovi su srednji (oko 2,7 g). Često rađa u grozdovima, prosečno ima 3,2 ploda u grozdu. Zri u avgustu. Randman jezgre je oko 45%.  Tonda di Giffoni: Najviše se gaji u Campani. Resa rano. Plodovi su sitni, tamnobraon boje, u grupi ima u proseku 2,8 plodova. Zri rano, randman jezgre je oko 46%. Na jezgri ima dosta vlakana pa se pri upotrebi najčešće prži.  Tonda Gentile delle Langhe: Najviše se gaji u Italiji, rodna je sorta, vrlo rano resa. U našoj zemlji ne rađa mnogo. Zri rano, kod nas u avgustu. Plodovi su sitni (u proseku oko 2,3 g). Randman jezgra je oko 47%. b) Prateće sorte  Halski: Nemačkog je porekla, nastala još u prošlom veku. Plod je krupan, oko 3,4 g, izduženog oblika , čiji randman jezgra iznosi 39-40%. Zahteva oprašivače.  Rimski: Italijanska je sorta, velike bujnosti. Pojedinih godina izražena je rodnost i do 38 kg/stablu. Zbog obilne rodnosti alternativno rađa. Dobar je oprašivač za većinu sorti, a nju dobro oprašuju sorte Daviana, Cosford. Plodovi su srednje krupni, oko 28 grama, randman jezgra je oko 45%.  Negret: Poreklom je iz Španije. Plod je srednje krupan, 2,2 g, duguljastog oblika, s randmanom jezgra oko 40%. Dobro je oprašuju sorte: Ginorell, Daviana, Velmelet c) Sorte lokalnog značaja  Kosford: Stara je engleska sorta. Dobri oprašivači su joj dugi španski, halski džin, lambert crvenolisni. Sazreva srednje kasno. Plod je srednje krupan, oko 2,5 grama, a randman je oko 54%.  Gunslebenski: Nemačkog je porekla, ima srednje krupne plodove, randman oko 47%.  Istarski okruglasti: Plod je srednje krupan, prosečno oko 2,5 grama. Okruglasto-ovalnog oblika. Žbun je srednje bujan i rodan.  Barselona: Postala je od C. avellana. Najzastupljenija je sorta u SAD, ali se gaji i u Francuskoj, Italiji i Španiji. Cveta vrlo rano, od januara do kraja februara, a sazreva sredinom septembra. Plodovi su krupni, oko 3,3 grama, okruglasto-kupastog oblika, sa randmanom oko 45%. Istarski dugi je vodeća sorta kod nas, a gaje se i dobrić i srem.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30