Globalno tržište ogranskih namirnica i napitaka u stalnom je porastu u poslednje dve decenije. Nakon pandemije beleži se i veća tražnja takvih proizvoda, zbog čega se opravdano može reći da ova proizvodnja ima dobar vetar u leđa za razvoj.Do 2027. globalno tržište organske hrane može dostići vrednost do 679,81 milijardu dolara. Potrošači se sve više okreću zdravijim navikama i traže proizvode koji su u skladu sa tim načinom života. Tokom 2019. u trendu je bez zrnevlja, bez glutena i iz slobodnog uzgoja.Poljoprivredna površina pod organskom hranom u Evropi povećana je za 34 odsto od 2012. godine, saopštio je Evrostat, a ukupna organska površina dostigla je u 2018. godini 13,4 miliona hektara, što je 7,5 odsto ukupne iskorišćene zemlje za poljoprivrednu proizvodnju.Najveći udeo organske u ukupnoj poljoprivrednoj površini imaju u Austriji (24,1 odsto), Estoniji (20,6) i Švedskoj (20,3), a najmanju na Malti (0,4 odsto), u Rumuniji (2,4), Bugarskoj, Irskoj i Velikoj Britaniji (sve po 2,6 odsto). Manji udeo organskog zemljišta od Srbije imaju samo Island, Malta i Severna Makedonija.Prema podacima Evrostata, u Srbiji rapidno raste proizvodnja organske hrane. Površine pod zasadima još su male u odnosu na razvijene zemlje, ali brzina kojom se uvećavaju i proizvodnja i broj proizvođača nije nikako zanemarljiv. U Srbiji je u 2017. pod organskom proizvodnjom bilo 12.423 hektara, a u 2018. 19.255 hektara.Međutim, osim proizvodnje, raste i izvoz - u 2019. za čak 11 miliona evra u poslednje četiri godine. Na kraju prošle godine dostigao je rekordnih 29,7 miliona evra. Prema podacima Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju, iz Srbije je u 2019. izvezeno 13.284 tone organskih proizvoda. Organsko voće i proizvodi od voća imali su najveći udeo u vrednosti preko 28,7 miliona evra. Više od 95 odsto organskih proizvoda se izvozi.Podaci Uprave carina govore da je u odnosu na period od pre četiri godine izvoz porastao za čak 11 miliona evra. Najveću vrednost izvoza Srbija ostvaruje već godinama sa Nemačkom, više od trećine ukupne vrednosti izvoza je ostvareno u 2019. Posle Nemačke najviše organskih proizvoda je izvezeno u Holandiju, Francusku, Italiju, Poljsku, SAD, Austriju i Belgiju.Najveći izvozni profit ima smrznuta malina, a potom slede koncentrat od jabuka, smrznuta kupina i višnja.

Upravo voće, kako za "Blic" objašnjava, ima najveći potencijal da se gaji na organski način i potom ostvari najveću vrednost u izvozu i po količinama i po ceni.- Srbija i dalje poseduje izuzetno dobre sorte šljive koje se lako na organski način mogu gajiti, ali kupcima u inostranstvu mogu biti zanimljive i organske, takođe dobre sorte višnje ili borovnice. Naravno, daleko je najzastupljenija proizvodnja jagodičastog voća poput maline i kupine. Potencijal za organsku proizvodnju je definitivno veliki, ali se mora intenzivno raditi na udruživanju proizvođača, jer u ovoj proizvodnji mora da se radi strogo kontrolisano – objasnio je za "Blic" Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe.Da bi organski proizvodi mogli da se plasiraju na inostranom tržištu, potrebno je da budu sertifikovani u skladu sa regulativom država u koju se izvozi, tako da su proizvođači u Srbiji, koji se bave izvozom organskih proizvoda, osim u skladu sa domaćim propisima, sertifikovani i u skladu sa propisima EU, NOP-u (za tržište USA), BIOSUISSE (za švajcarsko tržište) i drugim propisima/standardima. Zadovoljiti te uslove nije nimalo lako i skupo je, pa je tako i organsko voće i povrće i do četiri puta skuplje od onoga iz standardnog uzgoja.- Rezultati izvoza zaista jesu impozantni i odlični za izvoznike, ali se malo zna koliko je uzgoj samo uz vodu i zemlju, često bez korišćenja mašina i potpuno bez pomoći hemije, naporan. Niko ne govori o tome koliko su organski prinosi manji u odnosu na konvencionalne jer nema pomoći 390 vrsta aditiva i koliko proizvoda zbog bolesti ili vremenskih nepogoda propadne i baci se - objasnio je Radosav Grujičić, proizvođač organskog voća i povrća iz okoline Uba.

Neke studije pokazuju da organska proizvodnja donosi u proseku od 10 do 20 odsto manje prinosa i proizvoda.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/dobra-ideja-za-biznis-i-sansa-za-srbiju-ove-dve-domace-organske-vocke-daju-najveci/4vxmgz7

Protivgradne mreže su najbolja zaštita voćnjaka od leda, a uloga im je i da pri visokim temperaturama smanjuju zaštitu od ožegotina. Investicija nije mala (vrednost jednogodišnjeg prinosa u punoj berbi) ali treba znati da oštećenja od grada, pored toga što oštećuju biljku, nanose štetu na prinosu i za narednu godinu za oko 50%.
Najbolje je mrežu postaviti pre sadnje da bi se sprečilo oštećenje mladih biljaka. Šta treba znati pri izboru mreže?
Tri parametra su bitna kada se upoređuju cene mreža. Bitna je:
• Veličina okaca
• Gramatura
• Dužina fabričke garancije proizvođača
Veličina okaca određuje i stepen zaštite. Na primer kroz okce 5x8mm mogu proći sitna zrna grada i napraviće tačke na plodovima, dok kod okca 3x7mm to
nije moguće. Prva mreža ima gramaturu 30-35 g/m2 i jeftinija je od mreže sa okcima 3x7mm koja ima gramaturu 40-50 g/m2 i koja razbija i krupne kapi kiše pri provalama oblaka. Što je veća gramatura to su niti od kojih je mreža ispletena deblje i mreža je jača, otpornija na kidanje i dugotrajnija je. Ako se mreža instalira na mlad zasad svakako je isplativije postaviti mrežu sa dužom fabričkom garancijom.
Mreže koje imaju fabričku garanciju 7-8 godina u praksi služe 10-12 godina i njih treba stavljati na stare zasade. Ako se radi o mladim zasadima svakako je bolje i jeftinije postaviti mrežu sa fabričkom garancijom 15 godina, koja u praksi služi 22- 24 godine. Ako se kalkuliše da se na mlad zasad postavi jeftina mreža treba znati da će životni vek plantaže biti duži od veka mreže i da će se posle 10-tak godina, pri eventualnoj zameni mreže, morati da se
menja i najveći broj kopči za spajanje.

Koji su stubovi bolji - drveni ili betonski?
Na osnovu sledećih činjenica svaki investitor treba da odluči koje stubove će izabrati: Betonski stub, ma koliko imao glatku površinu, ima pore i šupljine u kojima spore gljivica i larve insekata mogu da prezime i čekaju narednu godinu i pogodno vreme za svoj razvoj i ugrožavanje plantaže. Betonski stub nema elastičnost. Betonski stub je težak, sklon potanjanju i na cenu stuba uvek treba dodati i cenu ploča protiv potanjanja. Kape koje se moraju koristiti pri montaži betonskih stubova su 3-4 puta skuplje u odnosu na kape koje se koriste pri montaži drvenih stubova. Ako se topi sneg voda će se povlačiti uz stub (beton upija vodu). Ako noću imamo mraz doćiće do smrzavanja vode i do oštećenja stuba na nivou oko 20 - 50 cm iznad tla, u zavisnosti od visine snega. Betonski stub može da bude rešenje gde nema drveta i gde nema oštrih mrazeva (italija, Grčka, Španija, ...). Beton i metal su provodnici toplote. Leti je beton
topliji a zimi hladniji od zemljišta u koje je pobijen. Korenov sistem biljaka koji je u kontaktu sa stubom trpi stres i to se direktno odražava na prinos. O ovom detalju gotovo niko ne razmišlja NA VREME. U gustoj sadnji imamo po 1 ha oko 3.500- 4.000 sadnica oko 400 stubova- 10-12% sadnica ima kontakt korenovog sistema sa stubom.
Drveni stub je lakši, ne potanja, elastičan je. Drveni stub se impregnira smolama na bazi bakra i u njegovim šupljinama ne mogu da prezime spore gljivica i larve insekata. Nema temperaturne razlike u kontaktu drvenog stuba i korenovog sistema.
NA OSNOVU PRETHODNIH ČINJENICA SVAKI INVESTITOR MOŽE NAPRAVITI SVOJ IZBOR VRSTE STUBA, a dužina stubova je min 4m za stubove u redu i min 4,5m za čeone i bočne stubove.

Koji drveni stub je najbolji - materijal i dimenzija?
Prvo što se gleda kod drvenih stubova je dubina impregnacije. Ako je stub impregniran u dubinu par centimetara (rok trajanja oko 15 godina) onda se postavlja pitanje šta se dešava kada se pojavi naknadna pukotina dublja od dubine impregnacije. Normalno, na tom mestu stub nije zaštićen. Zato treba uvek birati stub koji je impregniran po celom preseku. Na raspolaganju OD IMPREGNIRANIH stubova imamo 3 vrste: smrča, bor i ruska breza.
Po mehaničkim karakteristikama stub od ruske breze je 50% jači od smrče i 38% jači od bora i može biti impregnirana po celom preseku.
Fabrička garancija na stub od ruske breze je 40-45 godina!!! - može se koristiti za 2 zasada! Ako se sadnja obavlja na podlozi koja zahteva i oslonac preporučujemo da čeoni stubovi budu prečnika 14-15cm a stuboviu redu da ne budu na rastojanju većem od 10m i da njihov prečnik bude 11-12 cm.
Kosi stubovi za prvi i zadnji red mogu biti tanji, ali ni u jednom slučaju ne preporučujemo da stub u vrhu bude prečnika ispod 10 cm.

Koji sistem instalisanja uraditi?
Ako se radi sa betonskim stubovima jedina varijanta je sa jedno žicom (sajlom) po vrhu i jednom poprečnom. Ako se radi sa drvenim stubovima, ako stubovi nisu oslonac za špalir i plantaža nije u vetrovitom području može se uraditi prethodna varijanta. Ako su drveni stubovi oslonac i za špalir i područje je vetrovito najjača varijanta je sa 3 žice, gornja uzdužna debljine 4mm i dve poprečne debljine 2.2 mm, zatezna čvrstoća žica min 1.100 N/mm2. Ovo je najjača struktura („TRADIZIONALE") koja nosi i špalir i koja je otporna i na udare vetra.
O čemu voditi računa kod pomoćnih materijala?
Ankeri moraju imati kuku savijenu NA HLADNO (nema pucanja), prečnik stabla ankera je Ø28 mm a dužina 100-135 cm u zavisnosti od terena, prečnik čeličneploče je standardno Ø300 mm (min 250mm) i debljina ploče je ≠6mm (min 5 mm).• Pocinkovana sajla Ø8 mm vrhunskog kvaliteta ima 49 niti
• Pocinkovana sajla Ø6 mm vrhunskog kvaliteta ima 19 niti Sajle i žice se fiksiraju sa 2+2 pocinkovane žabice koje imaju "zube" protiv klizanja.
Pocinkovane žice imaju zateznu čvrstoću ne manju od 1.100 N/mm2 i NE ISTEŽU SE! Žice u ovom kvalitetu se prepoznaju po tome što se NE MOGU motati u
krug pri zatezanju, tako da ako izvođač koristi tip zatezača gde se žica namotava u krug preko osovinice, onda žica nema navedenu zateznu čvrstoću i istezaće se tokom eksploatacije, a posle 2-3 dotezanja i prekinuće se. Mreža pokriva i redni i međuredni prostor. Uzdužno spajanje specijalnim štipaljkama. Visina pobijenog stuba mora biti oko m iznad špalira.
- Prodaja poljoprivrednih mašina, traktorskih guma, guma za teretna vozila, guma za gradjevinske i industrijske mašine, off road guma kao i rezervnih delova za poljoprivredne mašine.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije donelo je Pravilnik o izmeni pravilnika o podsticajima programima za unapređenje konkurentnosti za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva kroz podršku podizanja višegodišnjih proizvodnih zasada voćaka, vinove loze i hmelja.

U ovom Pravilniku izmenjen je član 23. kojim su precizirani maksimalni iznosi podsticaja. Tako se u stavu 2, koji se odnosi na maksimalan iznos po korisniku, reči: "5.000.000 dinara" zamenjuju rečima: "15.000.000 dinara".

Izmenjeni su i maksimalni iznosi podsticaja za podizanje proizvodnih zasada, u zavisnosti od vrste podsticaja, prenosi Agro TV.

Za nabavku sadnica voćaka, vinove loze i hmelja korisnik maksimalno može da dobije 10.000.000 dinara bespovratnih sredstava.

Za nabavku naslona, odnosno kolja, maksimalan iznos je 3.300.000 dinara.

Za pripremu zemljišta, odnosno za nabavku supstrata sa sertifikatom za proizvodne zasade borovnica sa postavljenim sadnicama borovnica u saksijama/vrećama, odnosno za supstrat za klasične zasade borovnica na bankovima odobravaće se do 1.500.000 dinara.

Za hemijsku analizu zemljišta, odnosno ispitivanje mehaničkog sastava zemljišta predviđeno je do 200.000 dinara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2520376/izmenom-pravilnika-trostruko-vise-novca-za-podizanje-visegodisnjih-zasada

Kako pripremiti zasade za predstojeći zimski period, koje mere preduzeti kako bi se smanjile posledice mraza, ali i kako iskoristiti podsticajna sredstva i subvencije koje dodeljuje Ministarstvo poljoprivrede za razne oblasti poljoprivredne proizvodnje, samo su neke od tema koje su mogli čuti poljoprivrednici prokupačke opštine na predavanjima koje organizuje Poljoprivredna stručna služba.

Iz službe naglašavaju da su naišli na veliko interesovanje žitelja, a do sada su predavanja organizovana, ili će u narednom period biti, u Džigolju, Velikoj Plani, Donjoj i Gornjoj Stražavi, Beloljinu, Gornjoj i Donjoj Bresnici, Bacu, Jovinim livadama, Bulatovcu i drugim prokupačkim selima.

"Osim u prokupačkoj, predavanja ćemo obaviti i u ostalim opštinama Topličkog okruga. Organizuju se u seoskim mesnim zajednicama i zadovoljni smo odzivom", kaže savetodavac Dejan Tonić.

Osim pomenutih tema, Tonić ističe da su poljoprivrednici mogli da čuju i korisne savete iz oblasti voćarstva, vinogradarstva, ratarstva i stočarstva. Ideja je, kaže, da im se približe nove tehnologije i dostignuća u oblasti poljoprivrede kako bi se nova saznanja primenila u praksi, a i stvorili ekonomski isplatljivu proizvodnju.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Ekonomija/Obuke-za-prokupacke-poljoprivrednike-o-zastiti-zasada-u-zimskom-periodu.sr.html

Kada se malina zasadi, orezivanje nakon toga ima za cilj da se za što kraće vreme dobije potreban broj (sklop) normalno razvijenih izdanaka za rod i formira se odabrani sistem gajenja, a u rodnom zasadu da se uz primenu ostalih agrotehničkih mera reguliše ravnoteža između rasta izdanaka i obilne rodnosti, i na taj način dobiju  plodovi visokog kvaliteta.

Kako će se rezidba izvodit zavisi od toga kojoj sorti pripada malina (crvena, crna, purpurna, žuta; da li je jednorodna ili dvorodna), kao i od sistema gajenja i mnogih drugih činilaca. Pošto se crvena malina najviše gaji u praksi i ima najveći značaj u ovom tekstu će biti opisano kako se vrši rezidba.

Ukoliko se intezivno bavite uzgojem maline, to će obuhvatiti više različitih sktivnodzo :

  • Skraćivanje sadnica (izdanaka) posle sadnje – zasađene izdanke bi trebalo skratiti na 20 cm, tj. na 2 ili 3 zdrava pupoljka iznad zemlje. To se radi zbog boljeg primanja i podsticanja razvoja korena i adventivnih pupoljaka iz kojih bi trebalo da se kasnije razvije veliki broj izdanaka već u prvoj godini nakon sadnje. Skraćivanje bi trebalo vršiti samo u proleće, pre nego što krene vegetacija, zbog sigurnijeg kretanja pupoljaka i primanja sadnica. Kod prve vegetacije nakon sadnje, mladi izdanci bi trebalo sami da se razvijaju, sasvim slobodno, bez ikakvih intervencija. Krajem leta, kada dovoljno porastu, skraćeni (stari) deo sadnice bit trebalo orezati do zemlje. U toku prve godine iz korena svake sadnice izbijaju 2-4 nova izdanka, ukoliko su uslovi povoljni. Do kraja vegatcije većina izdanaka će dostići svoj puni porast, duž stabla će formirati pupoljke, iz kojih će se u narednoj vegetaciji razviti rodne grančice, koje donose rod a potom se ceo izdanak suši. Može se zaključiti da izdanci maline žive u dve vegetacije – u prvoj niču i rastu, dostižu svoju punu visinu, u drugoj donose rod i suše se;

 

-  1 Skraćivanje i orezivanje (Šoškić A, 116)

 

  • Odabiranje izdanaka za rod i uklanjanje suvišnih – prema nekim istraživanjima koren jedne sadnice ne može da ishrani više od dva nova izdanka. Tako da je potrebno da se u proleće druge godine odaberu za rod najviše dva normalno razvijena izdanka po sadnici. Treba izabrati srednje bujne izdanke sa razvijenim pupoljcima po čitavoj dužini, a do osnove se odstranjuju tanji i zaostali, kao i oni prebujni. Na odabranim izdancima do mesta prikraćivanja bi trebalo da ima 20 do 25 dobro razvijenih i zdravih pupoljaka, i iz njiha će se formirati do 25 rodnih grančica, koje su neophodne za dobijanje visokokvalitetnih prinosa. Na kvalitet plodova i visinu prinosa značajan uticaj ima i rastojanje između izdanaka. Pri gajenju maline po sistemu špalira za rod trebalo bi ostaviti 6 do 7 izdanaka po dužnom metru reda, tako da razmak između izdanaka iznosi 15 do 18 cm. Ukoliko se malina gaji po sistemu žbunova, onda se ostavlja za rod 5 do 8 pravilno raspoređenih izdanaka, a pri gajenju u pantljikama od 15 do 20 cm, ostali se odstranjuju orezivanjem do zemlje;
  • Vezivanje i prikraćivanje odabranih izdanaka za rod – pri vezivanju izdanaka za žice treba voditi računa da izdanci imaju vertikalan položaj radi njihove nosivosti, ne bi trebalo da dođe do ukrštanja izdanaka. Vezivanje se vrši pomoću debljeg jutanog ili PVC kanapa na taj način što se jedan kraj kanapa vezuje za stub na početku reda, a potom se klupče protura u omču oko žice i oko izdanaka, zateže duž žice i vezuje sledeći izdanak. U proleće bi trebalo, nakon što se odaberu i vežu jednogodišnji izdanci, odraditi njihovo prekraćivanje;
  • Uklanjanje prvih serija mladih izdanaka i dvogodišnjih izdanaka posle berbe – Odmah posle završetka berbe plodova dvogodišnje izdanke maline koji su doneli rod bi trebalo orezati do zemlje, izneti iz malinjaka i spaliti. Trebalo bi takođe izvršiti proređivanje suvišnih ovogodišnjih izdanaka, s tim što se uklanjaju slabiji i oštećeni izdanci. Ovim se dobija više prostora, svetlosti, hrane i vode, što se pozitivno odražava na njihov porast, obrastanje rodnim pupoljcima, sazrevanje i otpronost prema mrazevima.

Što se tiče ostaih mera i aktivnosti, detaljno možete čitati u Agrobiznis magazinu. Malina je kultura koja dobro uspeva u našem podneblju, ako se radi po stručnim savetima doneće rod koji obezbeđuje zaradu. Očekivanja da ćete od maline na površini od 30 ari ili 50 živeti cele godne, nisu realna niti ekonomski utemeljna. Cena zavisi od tržišta kako svetskog tako i domaćeg jer je Srbija jedna od tri najznačajnija proizvođača u svetu. Da bi osigurali svoju poziciju potrebno je da imamo više proizvoda koji nastaju preradom maline kao što su sokovi, slatka, različite vrste napitaka. U Švajcarskoj prave medovaču sa malinama, u većini hotela džem od malina se služi kao deo luksuznije ponude doručka. Značaj u ovm poslu ima i marketing. Ne možete ostvariti dobru cenu za proizvod na čijem marketing ne radite ili radite tako što proizvod svake godine prosipate ispred Vladinih instucija koje niti su nadležne da se bave pitanjem cene niti imaju Zakonske osnove. Svaki proizvođač maline treba da bude svestan toga da građani Srbije više ne žele da slušaju priče o problemima malinara i o manipulacijama koje se dešavaju u odnosima između proizvođača i trgovaca (hladnjačara). Ukoliko se sa ovakvim trendom nastavi malina neće imati ni sadašnjih 5% domaćeg tržišta. Umesto da energiju troše na međusobne odnose dobro bi bilo da nešto svi urade na podsticanju potrošnje maline na domaćem tržištu i njenom brendiranju na inostranim tržištima. Takođe treba raditi na primeni novih sort i produžetku vremena zrenja dodnono plasmanu svežih plodva. Kada je reč o uvozu iz inostranstva treba imati u vidu da je Srpsko tržište slobodno, a kupvovina zavisi od onog ko kupuje odnosno uslova na tržištu. Svakako uvezene količine su toliko male da ne mogu značajnije uticati na tržište smatraju agroekonomisti i stručnjaci za tržište.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30