U Zapadnobačkom okrugu beleži se rast zasada viskorodnih sorti voća i orašastih plodova, poput na primer trešnje. Kod Gakova, ove godine posađena je jedna veća plantaža prvoklasne robe namenjene izvozu. To je prvi poslovni poduhvat mladog poljoprivrednika koji, kako kaže, ima strpljenja da čeka dve - tri godine do pune rodnosti zasada. Ova plantaža trešnje je u vlasništvu porodice Šuša, koja se skoro dve decenije na 400 jutara obradivih oranica bavi ratarskom proizvodnjom prvenstveno kukuruza i soje.
Nikola Šuša, apsolvent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, i ako je od detinjstva sa ocem u ratarskoj proizvodnji, prvi put se oprobao u voćarstvu. Na četiri hektara je ovog proleća posadio 8.059 sadnica visokorodnih sorti trešnje kupljene u Italiji. Dogodine po stablu očekuje rod od 500 grama do kilograma, a narednih godina mnogo više, što bi vratilo 200.000 evra uloženih sredstava."Na četri hektara imam 39 redova. Poslednjih šest redova je rađena "super spindel sadnja", što znači 90 cm sadnica od sadnice. Ostali redovi su 1,5 m sadnica od sadnice. Ima pet sorti Burlat, Lapins, Kordia, Ferovia i Regina. na voćnjaku mi radi nekoliko radnika iz sela" rekao je za RTV Nikola Šuša, poljoprivredni proizvođač iz Gakova.

Ovaj dvadesetpetogodišnji mladić iz Gakova, pored entuzijazma kaže da ne bi uspeo bez podrške porodice, ali i finansijski podsticaja pokrajinskih sredstava za kupovinu protivgradne zaštite, sistema kap po kap i zaštitne ograde.

"U ovo sve smo ušli jer smo išli smo sve preko pokrajinskog sekretarijata iz Novog Sada, dobili smo subvencije. Ostalo je još da se reše stubovi i protivgradne mreže, a uloženo je oko 50.000 evra po hektaru.jako su velika ulaganja, ali se sve radi zbog profita. Očekujem da će mi se sve to ipak vratiti " kaže Šuša.

On očekuje prvoklasan prinos , jer je cilj velikih ulaganja izvoz voća u zemlje Evropske unije. Prema podacima Regionalne privredne komore Sombor izvoz trešanja još nije zabeležen iz tog okruga, ali sudeći po planskim zasadima trešnje i drugog voća, očekuju da će se beležiti izvoz u zemlje Evropske unije dogodine.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/raste-nova-plantaza-tresanja-kod-gakova_1024774.html

Proteklih decenija naši zemljaci su odlazili „trbuhom za kruhom“ ili kako bi neki rekli „preko bare“ kako bi ostvarili svoj američki san. Ređi primer jeste povratak iz Amerike i život u Srbiji kao u američkom snu. Takav život vode dva brata blizanca Marko i Luka Maksimović, koji su se odrekli života u Los Anđelesu i nastanili sa svojim ocem Časlavom, u Božurnju kod Topole. Na nekoliko lokacija u Božurnji i okolini ovi vredni momci zasnovali su proizvodnju borovnice. Najstariji zasad je u četvrtoj godine a najmlađi tek podižu. Pored proizvodnje Maksimovići se bave i uvozom sadnica i repromaterijala ali i plasmanom borovnica i to uglavnom na holandsko tržište. Za svaki uspešan biznis pa i borovnicu treba imati i ulagati u marketing što će u budućnosti doneti i nova tržišta. Svoj prvi zasad podigli su 2015. godine. Njegova površina je 1,5 h i 3.300 sadnica. Sada imaju dva hektara, a podižu nova tri hektara. Luka Maksimović zajedno sa mladim inženjerima poljoprivrede radi rezidbu na najstarijem zasadu. I sam kaže da je tokom vremena učio i naučio rezidbu borovnice koja nije komplikovana ali zahteva značajno iskustvo:

„Mislim da smo prošle godine zasad opteretili sa previše roda tako da sam za ovu godinu odlučio da rezidbom dostignemo prošlogodišnji nivo tako da
biljci damo vremena da se lepo formira i da imamo plodove dobre krupnoće“.Dok smo razgovarali o stanju na tržištu i aktuelnim radovima, Marko Maksimović
je koordinirao uvoz repromaterijala a po završetku nastaviće da sa bratom orezuje zasad. On smatra da značajnu ulogu u proizvodnji borovnice ima prihrana i zbog toga je odlučio da prihranu nabavi iz Engleske: „Sistem smo programirali tako da se zasad zaliva četiri puta dnevno po petnaest minuta“. Proizvodnja borovnice dobija sve više na značaju tim pre jer je potrošnja ovog voća u Evropi daleko ispod američkog proseka. To daje razloga za optimizam u razvoj
tržišta ali i za dobru zaradu i narednih godina. Pitali smo naše domaćine zašto oni preporučuju borovnicu i dobili zanimljiv odgovor: „Da je sreće imali bismo više ovakvih proizvoda po kojima bismo bili prepoznatljivi kao što nas prepoznaju po Novaku Đokoviću. Mi smatramo da proizvođači borovnice na najbolji način reprezentuju Srbiju i proizvode voćku milenijuma-borovnicu”.
Srbija ima pogodnu klimu za gajenje voća, naročito tamo gde su zemljišta kisela. Imamo dobar geografski položaj, nekoliko stručnih ustanova i otvoreno tržište EU od petsto miliona ljudi kao i sto devedeset dva miliona stanovnika evroazijske unije.
„Sve ovo predstavlja izuzetan potencijal za plasman naših borovnica. Mi smo obezbedili sve što je neophodno za proizvodnju i to ne samo na repromatrerijal već i na iskustvo, logistiku i tržište” zaključuje Marko Maksimović. Da je život u Šumadiji lep to su njih dvojica svakako odavno otkrili a odnedavno
pored zabave na teniskom terenu i bazenu odlučili su se da svoj život obogate i druženjem sa prelepom belom kobilom Leposavom, koja im predstavlja novo
zadovoljstvo i razonodu a od koje mogu i ponešto da nauče: „Lepa je zasada više privržena meni jer provodim nešto više vremena sa njom nego brat, ali se odllično slažemo i ako je manje od mesec dana kod nas uz obaveze oko borovnica ovo je jedna nova, ništa manje zahtevna ali i lepa kao što joj samo ime kaže”.
Prema informacijama koje smo dobili od Maksimovića, samo oni su kroz rad u udruženju ŠUMADIJSKA BOROVNICA i ličnim angažovanjem na tržište Srbije za
godinu dana plasirali sto sedamdeset hiljada sadnica što je više od 55 hektara plavog voća na našim njivama. Ako se ima u vidu da je cena u otkupu već nekoliko godina na nivou oko 5 evra može se računati na značajne prihode u ovom voćarskom sektoru a samim tim i za dalji razvoj proizvodnje borovnice u Srbiji.
Okvirna cena podizanja zasada na površini od jednog hektara je 50.000 evra. Ukoliko vam je lakše da računate, jedno sadno mesto košta 8,5 evra tako da možete sami za svoju površinu da proračunate okvirne troškove koji variraju u zavisnosti od gustine sadnje i sistema uzgoja.

Izvor: Agrobiznis magazin

Nekoliko naših čitalaca, nas je zvalo i zamolilo da saznamo nešto više o gajenju oraha, posebno sorte ČENDLER, koja se uvozi iz Turske. Otišli smo u Vlaški Do, gde smo upoznali Vladana Anđelkovića, koji je prošle godine zasadio ovu sortu. On je zasad formirao na površini od dva hektara, zemljište je pripremao sam, tako što je izvršio rigolovanje, a sadnja je bila ručna u rupe na dubini 60 cm
i isto toliko širine.
„Za sadnju oraha sam se odlučio nakon što mi je moj ruski partner rekao da neće više dolaziti da kupuje jabuke od mene i da će sve manje interesovanja biti iz Rusije za naše jabuke, što se sada i dešava. Zbog toga, ali i zbog manje primene hemijskih sredstava, odlučio sam se da posadim orah. Želim da naglasim da sam bio jako nezadovoljan sredstvima koji su na našem tržištu i verujem da ona nisu u rangu kvaliteta kao što je to u razvijenim zemljama EU“.
U prvoj godini po sadnji, Vladan je imao tu nezgodu da je grad oštetio sadnice oraha, pa je morao većinu da prekrati i počne proizvodnju praktično ispočetka. Kaže da je bio prezadovoljan stoprocentinim prijemom sadnica. Turski proizvođač sadnog materijala od koga je nabavio sadnice mu je javio da će sve sadnice koje se ne oporave besplatno isporučiti ponovo, to ga je kaže naš domaćin posebno iznenadilo.
„Konsultovao sam se sa još jednim proizvođačem iz Prizrena, kod koga sam išao i video da u četvrtoj godini on ima više od 7 kg oraha u ljusci po jednom stablu“. Kada je u pitanju razmak sadnje, Vladan se odlučio da to bude 7x5 metara, a između redova ove godine zasejao je pšenicu. Za narednu godinu planira setvu deteline. Što se tiče plasmana, razgovarao je sa firmom koja je zastupnik Turske u Srbiji i oni su zainteresovani da od njega otkupe sav rod. Pitali smo Vladana da li je zasad osiguran i iznenadili se koliko on unapred razmišlja i shvatili zbog čega je on jedan od naprednijih voćara:
„Zasad nisam stigao da osiguram jer je prva godina u pitanju. Inače, jabuke koje su bile na ovoj površini 13 godina bile su osiguravane kod kompanije Dunav osiguranje. Jedne godine bio je grad i oni su došli kod mene kada sam im prijavio da sam imao štetu. Zajedno smo ušli u zasad i sa nekoliko stabala u gajbice obrali kompletan rod. Seli smo u kuću, razdvojili oštećene i zdrave jabuke i na osnovu toga izračunat je procenat štete i pošteno isplaćeno osiguranje tako da ja planiram da osiguram moj zasad oraha“.
Ono što je zanimalo brojne čitaoce, jeste da li se orah orezuje i da li je zahtevan u pogledu agrotehnike. Prema rečima gospodina Anđelkovića, rezidba može biti minimalna, agrotehnika je intenzivnija
u prve dve do tri godine, on je postavio sistem za navodnjavanje, a za sadni materijal je dobio 50% povraćaj novca od države.

Izvor: Agrobiznis magazin

Na devetoj po redu Nacionalnoj konferenciji o poljoprivredi,  razgovaralo se o veoma aktuelnoj temi, a  to je rejonizacija poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.  O tome je govorio jedan od naših najboljih stručnjaka za voćarsku proizvodnju, prof. dr Zoran Keserović,  sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,  koji je istakao da je voćarska proizvodnja proširena u AP Vojvodini za 4 – 5 puta, pre svega, kako je istakao Keserović, zbog boljih podsticaja nego u Centralnoj Srbiji u poslednjih 15 godina.

Podsticaji su usmereni za tehnologije koje su namenjene klimatskim promenama, a u AP  Vojvodini nije bilo velikih oscilacija kao u Centralnoj Srbiji. On je naglasio da su se pretežno podizani zasadi sa protivgradnim mrežama i sistema za navodnjavanje.

 

"Rezultati PKS prikazuju da je 2012. godine među 10 izvoznih proizvoda,  višnja i malina, međutim sada je među njima i jabuka. Time se pokazao značaj uvođenja novih tehnologija, naročito sorti i podloga.''

Profesor dr . Keserović pozvao je poljoprivrednike da ulažu u voćarsku proizvodnju i poručio,  da Srbija nije nikako rizična zemlja kada je u pitanju proizvodnja jabuka, koje se u svetu sada veoma cene, kao i da tehnologije koje se kod nas primenjuju,  da su daleko naprednije nego u nekim zemljama koje je on posetio, posebno apostrofirajući Rusku Federaciju i Maroko.

 ,,Siguran sam da je proizvodnja jabuka dobra investicija za narednih 10 godina.'', dodao je profesor Keserović.

Na ovoj konferenciji moglo se čuti da Republičko Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede radi na projektu rejonizacije voćarske proizvodnje u Srbiji, zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu, Poljoprivrednim fakultetom Novom Sadu i Institutom u Čačku.  Radi se na poslu koji treba da bude kompletno gotov za tri  godine i da se izvrši podela na rejone u odnosu na osnovu klimatske podatke, zemljišne podatke i nadmorsku visinu i tako odrede voćne vrste, sorte i klonovi koji tu daju najbolje rezultate.

Početak formiranja malinjaka donosi pitanje kako obezbediti kvalitetne sadnice maline. Na vama je odluka šta odabrati. Sadnice maline se mogu kupiti putem ponude u oglasima, u rasadnicima, od prijatelja, poznanika, ili u ovlašćenim organizacijama. 

Malina sorte "polka", zbog dobre cene i isplative produžene sezone, jer se bere i u jesen, donosila je prethodnih godina dobar prihod valjevskim voćarima. Ove godine izostala je i cena i rod, pa malinari sa manjih parcela krče zasade.

Umesto berbe maline "polke", ovce pasu u napuštenom zasadu Predraga Savića iz Donjih Leskovica kod Valjeva. Zbog duplo manje ovogodišnje otkupne cene od 120 dinara, Predrag je odustao od berbe "polke", koja mu je prethodnih godina donosila dobar prihod.

"Ovce su opasle sad čekamo da pokrčimo, preoremo, pa ćemo spremiti zemlju za narednu godinu za malinu, a sa polkom smo definitivno završili. Ne možemo mi da pariramo Vojvodini gde ljudi beru kombajnima i oni se uklapaju u cenu od evro a mi ovde sa radnom snagom nema nas nigde," kaže Predrag Savić.

Od polke odustaje i Marko Tošić iz tog sela, kao i druge komšije. Njegova kalkulacija, uprkos manjim ulaganjima je nepovoljna.

"Znači tu nema računice ni da sa nekim svojim narodom što mogu da uradim, a već da ne pričamo za neke ljude koji imaju više pa treba da plate dnevnice, hranu, prevoz i šta sve još drugo", objašnjava Tošić.

"Polka" se ipak brala u domaćinstvu Rankovića u susednom selu koje je među retkim i ove godine imalo po desetak berača i primer je kako treba organizovati ovu proizvodnju.

"Mi ove godine da nismo imali vodu ne bi imali račun da beremo. Imamo hektar maline i po ovoj ceni se ne bi uklopili nikako, ali smo dali ovo pod organsku i tako smo na nuli. Da je manja površina ne bi imali račun da je beremo i da plaćamo radnike," kaže Dobrila Ranković iz sela Sušica.

I dok ovakvi primeri budu usamljeni, manji nerentabilni malinjaci će se, periodično u zavisnosti od cene krčiti ili obnavljati. Koliko će zasada "polke" biti manje zavisi od ustaljene prakse voćara, koji dobit vide pre svega u ceni, a ne i u prilagođavanju uslovima savremenog voćarstva.

Izvor: www.rts.rs

 

Preko nedelje radi u kompaniji, a vikendom u malinjaku

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2805-preko-nedelje-radi-u-kompaniji-a-vikendom-u-malinjaku

 

Negativne temperature u zimskom periodu, i kasni prolećni mrazevi, ograničavaju područja za gajenje breskve u zonama umerene klime, a nedostatak dovoljno hladnog perioda, sprečava gajenje breskve u tropskim zonama. U Evropi su prisutne značajne razlike u karakteru vegetacionog perioda za breskvu, između južnih i kontinentalnih područja, uz konstataciju da je odlučujući faktor uticaj klime, a pre svega temperatura vazduha.

Kod breskve je utvrđeno da intenzitet svetlosti deluje na oblik i obim krošnje, a time na prinos i kvalitet plodova. Najslabije su osvetljene voćke u niskim i zatvorenim dolinama, jer se u tim uslovima smanjuje površina za dobijanje difuzne svetlosti. Kritične niske tempretaure za breskvu su od -16°C do -28°C.

Zaštita od niskih temperatura ili ublažavanje šteta, danas je moguće postići korišćenjem snažnih ventilatora za cirkulaciju vazduha, i mešanje vazdušnih masa sa različitim visinskih i temperaturnih pozicija. Uspešna zaštita od kasnih prolećnih mrazeva, može se izvesti kišenjem, pod uslovom da za to postoje potrebne količine vode.

Posledice dužih sušnih perioda, odražavaju se i na slabiju otpornost na minimalne temperature u periodu mirovanja. Takođe, kao posledica suše, javlja se i ranije kretanje u proleće, što dodatno povećava rizik od kasnih prolećnih mrazeva. Navodnjavanjem se prinosi mogu povećati do 100%, kvalitet plodova je značajno bolji, a ishrana i druge fiziološke funkcije, biće lakše kontrolisane u redovnoj rodnosti.

Breskva se najviše jede u sirovom stanju, jer je sočna i ukusna, ili se od nje prave i kompot, sokovi, džemovi. Izuzetno je tražena i kao sušena, a zahvaljujući blagotvornim dejstvima, ima široku primenu i u narodnoj medicini. Savršeno je sredstvo za čišćenje creva, jer potpomaže bolje varenje. To postiže zahvaljujući značajnoj količini pektina, odnosno rastvorljivih biljnih vlakana, koja pomažu radu organa za varenje, oslobađajući ih svih naslaga koje se nalaze u crevima. Na taj način, organizam se oslobađa toksina, omogućavajući bolju resorpciju hranljivih materija. Istovremeno, breskva je dobar laksativ i diuretik.

 

Kako ostvariti uspešnu negu sadnica breskve, pročitajte na linku ispod: 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2337-kako-ostvariti-uspesnu-negu-sadnica-breskve

 

Stara domaća sorta, nastala kao spontani sejanac, nepoznatog porekla. Prvi put je zapažena u okolini Leskovca, po kome je dobila i ime. Smatra se jednom od najkvalitetnijih sorti. Sazreva u prvoj polovini oktobra meseca. Plodovi se dobro drže na grani. Stablo je slabo do srednje bujno, sa jakim i pravim deblom i krunom. List je sitan, tamnozelene boje. To je pozno cvetna sorta, delimično samooplodna, sa relatvno slabom klijavošću polena. U zavisnosti od oprašivača, rodnost joj varira, od prosečne do odlične.

Leskovačku dunju ne treba gajiti u čisto sortnim zasadima, jer će tada njena rodnost biti slaba. Stablo u petnaestoj godini starosti, može da da prinos od preko 100 kg, dok su pojedina stabla gajena pored tekuće vode, davala prinos i do 150 kg. Plod je srednje krupan do krupan, prosečne mase oko 300 g. Okruglastog je oblika, sa glatkom i ravnom površinom.

Peteljka je vrlo kratka, prilično debela. Pokožica je tanka, glatka i sjajna. Meso ploda je čvrsto, zbijeno, sočno, osvežavajućeg ukusa. Može da se čuva u običnim skladištima do januara meseca, ne gubeći sočnost. Odlične je rodnosti i kvaliteta, pa je pogodna za sve vidove industrijske prerade: u sokove, džemove, slatko i rakiju.

Dunje se smatraju izuzetno lekovitim voćem. Lekoviti su plodovi, listovi i seme. Od ploda posebno sok i sirup. Zahvaljujući taninu i sluzi, povoljno deluju na rad creva i sprečavanje infektivnih bolesti. Dunjin sok, ukuvan sa istom količinom šećera, leči kašalj i astmu. Pečena ili kuvana dunja, preporučuje se kod upale želudačne i crevne sluzokože, ali i za lečenje anemije. Čaj od cvetova dunje pomaže smirivanju kašlja. Čaj od semenki dunje deluje smirujuće, i otklanja nesanicu. 

 

Odaberite kvalitetno zemljište za dunju:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2922-odaberite-kvalitetno-zemljiste-za-dunju

 

Đorđe Marićević je u martu ove godine zasadio u selu Orašac, 80 ari pod malinom, sorte vilamet.

Inače kik bokser od 26 godina, rešio je da se oproba i u poljoprivredi. Kako iz kik boksa u poljoprivredu, Đorđe kaže - samo "haj kikom" (visokim udarcem):

"Uložio sam 10.000 evra u ovaj posao i to bez kredita i zaduživanja. Odradio sam sve agrotehničke mere sa dubokim zimskim oranjem, đubrio ovčijim stajnjakom i ugradio sistem za navodnavanje".

Nakon loše prolećne sezone sa vremenskim nepogodama, ovogodišnji rod maline manji je za 40 odsto. Iako je postignut dogovor, nakon sastanaka i putešestvija u Poljsku, da akontna cena maline bude 160 dinara, mnogi proizvođači ostali su pri svojoj ceni od 1,83 evra. Međutim, iako još nije ubrao svoj prvi rod, i pored toga što su problemi malinara sa cenom dvodecenijski, Đorđe ne bere ni brigu: 

"Mislim da smo mi najveći krivci, jer uvek kukamo, kojim god poslom da se bavimo. Siguran sam da koja god cena da bude - biće dobra, a cena od 160 din/kg je korektna. Verujem da će se meni, sa ovom cenom, vratiti uloženo". 

Marićević kaže da za njegov budući rod već postoje interesenti, da cena zavisi od samog ugovora i vremena na koji je dogovoren otkup, ali da će ona biti približna trenutno akontnoj. "Uvek će postojati kupac za malinu", siguran je ovaj Orašanin. 

Srbija je prošle godine bila najveći proizvođač maline sa 83.000 tona roda sa cenom od 230 do 250 dinara za kilogram. Ove godine predstavnici malinara procenjuju da neće biti viša od 55.000 tona roda. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je za srpske medije da cena zavisi od inostranih kupaca. Iako je naše tržište Zapadna Evropa, smanjen je broj upita, ali se očekuje skok cena tokom avgusta i septembra. 

Da li je pogrešno što su se svi okrenuli malinama uprkos masovnoj proizvodnji i sve nižim cenama, kik bokser iz Orašca smatra da je upravo to ono što je dobro: 

"Nije velika greška što su se svi okrenuli malinama, bolje je što nas ima više. Samim tim što nas ima više, bolju ćemo malinu uzgajati, jer će se raditi više na kvalitetu. Dakle, što nas ima više, bolju ćemo malinu stvarati, negovati i konzumirati". 

U sezoni 2015/2016, uvoz zamrznute maline u Evropi bio je preko 89.000 tona. Najveći izvoznik na tržište Evropsko unije, a koji nije član EU, je upravo Srbija sa 67,7 hiljada tona, preneo je portal Frešplaza. U ovom trenutku, zbog većih zaliha smrznute maline, cena na tržištu je pala. 

Ipak, tokom juna, cene za kilogram maline kretale su se od 420 dinara u Španiji do 980 dinara u SAD-u u veleprodaji. Ekspanzija cene maline u Srbiji bila je od 2008. do 2011. godine, kada je cena dostizala i 2,8 evra za kilogram. U godinama posle toga, sledio je pad cena, sa manjim ili većim oscilacijama. 

Ipak, razlika postoji u ceni u otkupu i u marketima. Resorni ministar je rekao da moramo raditi "na većoj konzumaciji". 

"Cene u megamarketima za jedan kilogram maline nisu realne, jako su visoke i malina bi bolje išla kad bi te cene snizili, a to je moj stav", naglašava Đorđe. 

Uprkos hrabrosti i samouverenosti, Marićević ne planira proširenje svog malinjaka, već podizanje zasada pod borovnicom, ali i uzgoj ovaca rase il de frans. Što se tiče maline, njegovi planovi za sledeću godinu su protivgradna mreža, a cilj da napravi i svoju hladnjaču. 

Izvor: www.b92.net

Terenska služba kompanije Japan Tobako iz Sente, već nekoliko godina, na svojim ugovorenim površinama, pod duvanom, sprovodi monitoring štetnih insekata. Dobijeni rezultati se redovno ažuriraju, formiraju se grafikoni, koji pokazuju trendove i neposredno po dostizanju kritične brojnosti insekata, farmerima se signalizira kada i kako uraditi tretman sredstvima za zaštitu bilja.

Savremena tehnologija gajenja duvana, zasniva se na integralnom konceptu zaštite od štetnih organizama. Međutim, ove mere ne daju zadovoljavajuće rezultate, te se kao neminovnost nameće hemijska mera borbe, odnosno primena sredstava za zaštitu bilja. Posle iznošenja rasada iz plastenika i sadnje u polju, mlade biljke najpre započinju fazu prilagođavanja novim životnim uslovima i ukorenjivanju. U tom stresnom periodu, duvan je veoma podložan napadu bolesti, štetočina i korova.

U vlažnim i prohladnim uslovima, može da dođe do pojave pegavosti i plamenjače, koje prouzrokuju gljive i bakterije. Najčešće su navedene pojave lokalnog karaktera i nisu od većeg ekonomskog značaja. Međutim, u slučaju da je neophodno izvršiti hemijsku zaštitu, primenjuju se neki od kontaktnih preparata iz grupe ditiokarbamata (Antracol 70 WP).

Sa druge strane, problem koji pričinjavaju štetni insekti je znatno kompleksniji i zahteva aktivan pristup u njegovom rešavanju. Naime, već tokom maja dolazi do pojave biljnih vaši, tripsa, stenica i cikada koji se hrane biljnim sokovima i mogu biti vektori biljnih virusa. U cilju njihove kontrole preporučuje se preventivna primena insekticida od 10 do 15 dana posle rasađivanja.

Više o ovoj temi možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina. 

Reporteri Agrobiznis magazin juče su posetili nekoliko proizvođača maline u okolini Loznice i Šapca, gde je berba počela pre nekoliko dana. Kako se očekuje, ako se nastavi ovakav trend što se tiče vremenskih prilika, i ne bude nekih iznenađenja, može se očekivati dobar rod i odličan kvalitet plodova.

 

 

Na imanju porodice Vujić iz Petlovače, malina je zastupljena na 1,2 hektara. Ove godine beru prve plodove i za četiri dana nabrali su oko 1.000 kg malina.

 

U zasad maline investirali su oko 15 hiljada evra, a na fejsbuk stranici Agrobiznis magazin https://www.facebook.com/agrobiznismagazinsrbija/?fref=ts, više desetina hiljada naših pratilaca oduševljeni su izgledom zasada.

 

Danas kada je stigao rod, razloga za oduševljene imaju jedino kada je u pitanju kvalitet ploda i očekivani prinos, koji je u prvoj godini do 10 tona, ali je cena ono sto ih je razočaralo. Trenutno se otkup u hladnjačama u okolini Šapca i Loznice radi po ceni od 120 dinara. Oni ovom cenom nisu zadovoljni, jer smatraju da su uložili previše novca i truda za tako malu cenu. Za razliku od maline, voćari koji su ove godine proizvodili jagode, trešnje i drugo rano voće zadovoljniji su sa cenom.

Ukupna površina u Srbiji pod zasadom maline iznosi oko 10.000 hektara, gde je pretežno zastupljena sorta Vilamet (2015. godina). Malina za našu zemlju u poslednjim godinama predstavlja najprofitabilniji izvozni artikal, čija vrednost dostiže u nekim godinama i više od 200 miliona evra. U proizvodnji, preradi i plasmanu domaće maline angažovano je od 30.000 do 35.000 zaposlenih s punim fondom radnih časova, a povremeno u ovom poslu radi čak oko 150.000 ljudi. To znači da su malinjaci zapravo najveće fabrike na otvorenom u Srbiji! Što se tiče proizvodnje maline u svetu, poslednjih decenija beleži tendenciju rasta. Najveći obim proizvodnje ostvaruje se u Evropi (više od 60%).

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30