Dok su vlasnici privatnih njiva već uveliko izdali zemlju u arendu, državne oranice još čekaju ko će ih obrađivati u novoj agroekonomskoj godini.Doduše, drugi krug javnih nadmetanja za davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta objavljen je u 96 od 145 jedinica lokalne samouprave u našoj zemlji.

One preostale – 49 opština i gradova – na putu su da završe posao, pa je tako za prvi krug zakazana licitacija u 37 lokalnih samouprava, a očekuje se i da u 12 opština, posle saglasnosti Uprave za poljoprivredno zemljište, budu zakazane licitacija za prvi krug..

Pošto je izdavanje zemlje u arendu poprilično odmaklo, u Upravi za poljoprivredno zemljište kažu da je izvesno da interesovanje za zakup državnih njiva iz godine u godinu raste i da se već sada može reći da će biti izdato više državnih oranica nego prošle ekonomske godine. To, između ostalog, potkrepljuju podacima da je u opštini Stara Pazova u prvom krugu ove godine izdato u zakup malo više od 2.000 hektara, a lane 1.978. U toj opštini raspisan je i drugi krug nadmetanja, pa se očekuje da površine pod zakupom budu još veće. Povećanje obrade državnih njiva na području Stare Pazove, ali i u drugim lokalnim samoupravama, smatraju u Upravi, posledica je toga što se sada državne njive nude uglavnom na desetogodišnji period koji poljoprivrednicima omogućava izvesnost i planiranje poljoprivredne proizvodnje na duži rok.

S druge strane, rekordne površine pod zakupom posledica su, između ostalog, i detaljnog popisa i evidencije državnog poljoprivrednog zemljišta koja je uspostavljena i praćena uz podršku najsavremenijeg geografsko-informacionog sistema koji je Uprava za poljoprivredno zemljište primenila u svim jedinicama lokalne samouprave i za celokpuno državno poljoprivredno zemljište.

Lane je najviše zemlje u arendu izdato u Inđiji, Pančevu i Sremskim Karlovcima. U Inđiji se obrađivalo 3.455 hektara, što je sto hektara više nego prethodne godine. U Pančevu je, recimo, pod arendom bio 14.951 hektar a pre tri godine 13.681.

Međutim, u našoj zemlji i dalje ima opština u kojima poljoprivrednici nemaju interes da obrađuju državnu zemlju, ali u Upravi navode da je u odnosu na prethodne godine broj opština i gradova u kojima nije bilo zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini sada znatno smanjen.

U agroekonomskoj godini 2017–2018. bilo je 28 opština i gradova bez zakupa. Godinu ranije, u 32 jedinice lokalne samouprave nije bilo zainteresovanih za zakup državnog zemljišta.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/desetogodisni-zakup-niva-privlaci-paore-28-12-2019

Održana je licitacija za izdavanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu na području kanjiške opštine, za koju u prvom krugu nije bilo većeg interesovanja.Od ponuđenih 2.127,8 hektara razvrstanih u 575 licitacionih jedinica, četiri poljoprivredna gazdinstva i jedno pravno lice pokazali su interes samo za parcele u šest licitacionih jedinica u atarima Oroma, Kanjiže i Horgoša. U tih šest licitacionih jedinica oni su u zakup uzeli tek nešto više od 26 hektara, tako da je za drugi krug preostalo nešto više od 2.100 hektara.

Samostalna stručna saradnica za poljoprivredu i ruralni razvoj Opštinske uprave Kanjiža Valerija Nemeš Salkai objašnjava da je interesovanje malo zbog toga što su prethodnih godina sklopljeni ugovori o dugogodišnjem zakupu za više od 1.500 hektara, pa su za prvi krug licitacije ostale parcele koje nisu bile interesantna ni onim stočarima koji su ove godine ostvarili pravo prečeg zakupa.

Ona napominje da je bilo 22 prijavljena stočara koji su ostvarili pravo prečeg zakupa, međutim, pod uslovima pod kojima se po novom pravilniku državna zemlja daje u zakup, nisu zainteresovani. Uglavnom su se javili govedari, koji mogu ostvariti po pravu prečeg prvenstva zakup na deset godina, pod uslovom da održavaju postojeći stočni fond do kraja perioda zakupa državnih njiva.

– U takvim ekonomskim i drugim prilikama, stočari kažu da uopšte nisu sigurni u opstanak delatnosti kojom se bave, pa su samo dvojica odlučila da uzmu državnu zemlju u zakup po tom osnovu – ukazala je Valerija Salkai Nemeš. – Ostali su rekli da im je bolje da, ukoliko im odgovara, učestvuju na licitaciji u prvom ili drugom krugu, kada nemaju obaveza u pogledu održavanja stočnog fonda. Interes za državne njive u prvom krugu licitacije bio je mali i zbog toga što su za izdavanje ostale parcele s nekvalitetnim zemljištem, jer je i ove godine u postupku restitucije vlasnicima vraćeno dosta parcela s kvalitetnijim oranicama na gornjoj terasi u atarima Oroma i Trešnjevca. Drugi razlog je ograničenje da u prvom krugu mogu učestvovati samo registrovana gazdinstva i pravna lica s teritorije katastarskih opština u kojima se ponuđeno zemljište nalazi. Javni poziv za drugi krug licitacije biće raspisan za decembar, kada se očekuje veća zainteresovanost poljoprivrednih gazdinstava.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/stocari-nece-rizik-i-nive-loseg-kvaliteta-07-12-2019

Po pravu prečeg zakupa, za poljoprivrednu 2019/2020. godinu izdato je 9.100 hektara zemljišta, od čega 4.600 u jednogodišnji zakup koji su ostvarili poljoprivrednici koji se bave svinjarskom proizvodnjom, dok je preostala površina izdata u dugogodišnji zakupIako je godišnjim programom zaštite uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta bilo predviđeno oko 9.600 hektara koje će biti izdato poljoprivrednicima po pravu prečeg zakupa na osnovu stočarstva, ta površina je smanjena za 500 hektara, jer su neki odustali od zakupa, a određene površine su restituisane.

- Ti ugovori su sada u fazi potpisivanja od strane Ministarstva poljoprivrede, a oni su potpisani od strane naših poljoprivrednih proizvođača. Dugogodišnji zakup je, kao i za svaki zakup, trebalo platiti u skladu sa zakonom i pravilnikom za zakupninu unapred i dostaviti sredstva obezbeđenja - kaže Grgur Stipić, šef Službe za poljoprivredu i poljoprivredno zemljište.

Na period od 10 godina zemlju su dobili oni koji se bave uzgojem goveda, dok uzgajivači mešovite stoke, koji drže pretežno goveda, dobijaju petogodišni zakup. Svinjari su ove godine ostali na jednogodišnjem zakupu i dobili su 4.600 hektara. Preostala državna zemlja površine oko 3.500 hektara, zakupce će dobiti putem licitacije i to na period od 10 godina.

- Ovde je u komunikaciji sa našim strankama poljoprivrednicima došlo do određenih nejasnoća, jer 4.600 hektara koje je opredeljeno za pravo prečeg zakupa na osnovu stočarstva, oni koji se bave uzgojem svinja, na godinu dana će biti praktično za period 2019/2020. godine i ta površina nije predmet licitacije. Ta površina će biti previđena za stočare koji će ostvariti svoje pravo na dugogodišnji zakup za naredni program 2020. godine - dodaje Stipić.

Stočari koji se bave isključivo svinjarskom proizvodnjom koji su ostvarili pravo na jednogodišnji zakup za ovu godinu, ponovo su podneli zahteve za izradu programa i za narednu godinu.

- Moram da kažem da smo obradili zahteve i za naredni program, što se tiče stočarstva. Dakle, to je prvi korak u izradi programa za 2020. godinu. Imamo 73 zahteva koja su nova i oni otprilike, nije još obrađena celokupna dokumentacija, ali za njih će biti opredeljeno oko 800 hektara, a onih 4.600 hektara koji su bili opredeljeni za stočare koji se bave stočarstvom, biće relativno redukovana - poručuje Stipić.

Iako se još uvek ne može precizno reći na koliko godina će svinjari ubuduće moći dobiti državnu zemlju, izvesno je da će od sledeće godine i oni imati mogućnost dugogodišnjeg zakupa, poručuju iz Službe za poljoprivredu.

Izvor:https://www.subotica.com/vesti/po-pravu-preceg-zakupa-izdato-9.100-hektara-zemljista-id36585.html

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je Odluku o raspisivanju javnog oglasa za javno nadmetanje za davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta u drugom krugu za teritoriju grada Pirota. Zemljište je oglašeno na period zakupa od 10 godina. Javno nadmetanje će se održati 4. decembra 2019. godine.

Imajući u vidu da se u prethodnom periodu državno poljoprivredno zemljište davalo u zakup na kraći period, najčešće na godinu dana, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je donelo odluku da se državno zemljište daje u zakup na duži vremenski period. Ovo je važno zbog toga što ubuduće poljoprivrednici planiraju poljoprivrednu proizvodnju na duži rok, ali i da se očuva i unapredi kvalitet državnog poljoprivrednog zemljišta i smanji mogućnost uzurpacije.

Sve informacije o državnom poljoprivrednom zemljištu u Godišnjim programima zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta (podaci o katastarskim parcelama, površinama, jedinicama javnog nadmetanja i drugo) i u Odlukama o raspisivanju javnog oglasa (početna cena, period zakupa, datum obilaska zemljišta, potrebna dokumentacija, rok i mesto za dostavljanje dokumentacije, datum javnog nadmetanja, jedinice javnog nadmetanja označene za investiciono ulaganje i davanje na korišćenje po početnoj ceni od 0 dinara i drugo) svih jedinica lokalnih samouprava, kao i drugi podaci, nalaze se na veb prezentaciji Uprave za poljoprivredno zemljište na sledećem linku: http://upz.minpolj.gov.rs/sadrzaj/

 

Izvor:http://www.plusonline.rs/zakup-drzavnog-poljoprivrednog-zemljista-na-deset-godina/

Ratari će, kao i stočari, dobiti državno poljoprivredno zemljište u zakup na duži period, najavio je ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović tokom ovonedeljne posete opštini Kula.- Zakup je rešen tako što je stočarima odobren na 10 godina, a ratarima će od sledeće godine biti omogućen na period od četiri do osam godina. Trajanje zakupa godinu-dve nije odgovaralo poljoprivrednicima, a parcele koje će dobiti na duži rok moći će da oplemene - rekao je Nedimović.

On je saopštio i da će iduće godine biti mereno nulto stanje poljoprivrednog zemljišta koje se izdaje u zakup.

- Ispitivanje će se raditi i na kraju zakupa, pa će onaj ko je unapredio zemlju biti nagrađen umanjenjem zakupnine. Ako se utvrdi da je kvalitet zemljišta pogoršan, kazna će biti oduzimanje prava na dalji zakup - objasnio je ministar.Ministar je u kulskoj opštini obišao poljoprivredna gazdinstva Bele Papajčika u Kruščiću i Petra Zorića u Crvenki, kao i preduzeće "Bačka" u Sivcu, koje je više od 2.000 hektara oranica ustupilo arapsko-srpskoj kompaniji "Al Ravafed Srbija", a nastavilo uspešno da posluje na preostalih 1.400 hektara.

- Izuzetno sam zadovoljan posetom ovim trima sredinama, jer su ljudi pokazali da imaju svest o tome šta je posao države, šta proizvođača, a šta tržišta. Očigledno je da su shvatili da je tržište to koje opredeljuje cenu poljoprivrednih proizvoda - zaključio je ministar.Domaćini su iznenadili ministra time što, kako je rekao, nisu imali velikih primedaba.

- Naravno, ima nekih sitnih stvari, u pogledu korekcija koje se tiču izgradnje objekata, investicija, ali to ćemo lako rešiti - kazao je Nedimović.Nedimović je predočio da je poljoprivrednicima u kulskoj opštini prošle godine isplaćeno više od 2,2 miliona evra subvencija, za koje su podneli blizu 2.000 zahteva.

- To govori da su ljudi odavde vrlo aktivni u konkurisanju za podsticaje posredstvom Uprave za agrarna plaćanja - kazao je Nedimović.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:826472-ZAKUP-ORANICA-NA-OSAM-GODINA-Ako-unaprede-kvalitet-zemljista-ratari-ce-biti-nagradjeni-smanjenjem--zakupnina

Gradska uprava u Novom Pazaru daje poljoprivrednicima u zakup na korišćenje ukupno 723 parcele državnog zemljišta na 10 godina. U oglasu se navodi da je ono namenjeno isključivo za poljoprivrednu proizvodnju i da se ne može davati u podzakup.

Zemljište se nalazi u brojnim katasterskim opštinama na području grada, od Alulovića, Bajevice, Belih Voda, Vareva, Vranovine, Grubetića, Deževe, Izbica, Mura i drugih sela do Štitara.

Rok za podnošenje dokumentacije je 15. avgust, a javno nadmetanje biće održano 21. avgusta 2019.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2594455/novi-pazar-daje-poljoprivredno-zemljiste-u-zakup

Miloš Martić (34) iz Savinog Sela kod Vrbasa živi i privređuje baš tu gde je i rođen. Ohrabruje ga što nije usamljen, jer ima još njegovih vršnjaka koji su odlučili da se bave poljoprivredom na selu. On se, sa roditeljima i suprugom, bavi ratarstvom.

- Odmah posle završene Srednje ekonomske škole počeo sam da se bavim poljoprivredom. Počeo sam da uzimam državnu zemlju u arendu i sada, uz svojih 20 jutara, obrađujem stotinu hektara državnih njiva na kojima sejem kukuruz i soju. To su velike površine i pošto zavisim od vremenskih prilika, useve osiguravam za slučaj nepogode - kaže mladi domaćin.

Ranije je sejao i pšenicu, ali to više ne čini, jer nije donosila zaradu. Sa druge strane, kaže da je dobro što se državna zemlja sada izdaje na duži period, trenutno na tri godine.

- Ipak, bilo bi još bolje da se može zakupiti na pet i 10 godina, jer bi se tada bolje mogla planirati proizvodnja i još više ulagati u agrotehničke mere kojima se pozitivno utiče na održavanje kvaliteta zemlje, ali i na njegovo povećanje. Dobro je i što se licitacije održavaju na vreme, pa ne kasnim sa setvom – smatra Martić.

Napominje da je u Savinom Selu sva zemlja prve klase i nalazi se pored puta, pa se traktorima do oranica brzo stigne. Prema njegovim rečima, cena zakupa državnih njiva povoljnija je nego kada se zemlja u arendu uzima od privatnika.

– Zakup hektara državnih njiva košta od 26.000 do 45.000 dinara, dok vlasnici privatnih traže znatno viša novca, od 300 EUR do 550 EUR po jutru (oko pola hektara). Tu cenu plaćaju ratari iz susednog Despotova, koji rado uzimaju u zakup savinoselske njive, znajući da su oranice plodne – kaže Miloš Martić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2579891/zakup-hektara-drzavnih-njiva-kosta-najvise-45000-dinara-a-privatnih-od-300

Uslovi za dobijanje državnog zemljišta u zakup su pooštreni, a opštine i gradovi, kako nadležni ističu, ostvarili su rekord, bar kada je reč o ovom poslu.Uz zemljište u Vojvodini, najveće površine pod zakupom bile su u 47 opština i gradova u centralnoj Srbiji. Inače, pravo prečeg zakupa u Srbiji imaju stočari, jer je to i jedna od strategija države za razvoj ove grane poljoprivrede.

Ipak, nedavno je usvojen i izmenjeni Pravilnik o uslovima i postupku davanja u zakup, kojim se ozbiljnije kontroliše upotreba dobijene zemlje.U agroekonomskoj 2018/19. godini, u 56 opština i gradova ostvaren je rekordan zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

Stočari, koji zakupe oranice, na njima moraju isključivo da seju onu kulturu koja im je potrebna za stoku.

Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, u odnosu na površine date u zakup i na korišćenje prethodnih godina, ove beležimo rekord u Aleksandrovcu, Aleksincu, Arilju, Babušnici, Beogradu, Boljevcu, Boru, Bosilegradu, Brusu, Čačku, Čajetini, Crnoj Travi, Ćupriji, Dimitrovgradu, Ivanjici, Kniću, Koceljevi, Kosjeriću, Krupnju, Leskovcu, Ljuboviji, Malom Zvorniku, Malom Crniću, Medveđi, Mionici, Novoj Varoši, Novom Pazaru, Osečini, Preševu, Prijepolju, Raški, Ražnju, Sjenici, Smederevskoj Palanci, Surdulici, Svilajncu, Topoli, Tutinu, Ubu, Užicu, Valjevu, Varvarinu, Velikoj Plani, Vlasotincu, Vrnjačkoj Banji, Zaječaru i Žitorađi.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=05&dd=25&nav_id=1546389

Komisija Ministarstva poljoprivrede odobrila je dugoročni zakup oko 8.700 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta na ime 22 odobrena investiciona projekta. Spisak investitora koji će u narednih 30 godina upravljati državnim zemljištem, novinarima Insajdera dostavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović posle učešća u emisiji Insajder debata, a nakon što je njegovo ministarstvo u nekoliko navrata odbilo da te podatke učini javnim. Osim kompanije Tenis kojoj je odobren zakup oko 5.000 hektara, zemljište su na upravljanje dobile i novosonovane firme, čak i one čiji su računi do nedavno bili u blokadi. Pravo prvenstva zakupa zemljišta je novina koja je uvedena Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, usvojenim krajem 2015 godine. Tim zakonom omogućeno je pravnim licima koja imaju „investicioni plan“ da bez licitacija uzmu u zakup na 30 godina poljoprivredno zemljište u državnoj svojini. U izveštaju Ministarstva poljoprivrede navodi se da je od 205 razmotrenih zahteva, komisija Ministarstva dala saglasnost za 22 investicije, ukupne vrednosti ulaganja oko 66 miliona evra. Planirano je zapošljavanje 516 radnika u stalni radni odnos i više od 2.000 sezonskih radnika. Prema analizi Insajdera, među investitorima kojima su odobreni projekti ulaganja u poljoprivredu, nalaze se i kompanije koje su poslovale sa gubitkom ili su im računi do nedavno bili u blokadi. Zanimljivo je i da je, prema navodima Ministarstva, za državu jedna od najisplativijih investicija ona koju će realizovati kruševačka firma Forest food. Planirano je da ova kompanija zaposli čak 93 radnika i da država ima direktnu korist od izdatog zemljišta pet puta veću od planiranog proseka. Ovo je, inače, kompanija koja je, prema javno dostupnim informacijama, za poslednje tri godine bila u blokadi ukupno 225 dana. Tokom 2017. kada je Komisija Ministarstva razmatrala investicione planove, računi Forest fooda su bili blokirani u kontinuitetu puna tri meseca. Izvor: https://insajder.net

Kada poljoprivrednik uzme u zakup prodajni prostor u vlasništvu države na pedeset godina, to govori o najmanje dve stvari – da je njegova proizvodnja predvidiva i strateški osmišljena i da ga država vidi kao ozbiljnog partnera. Naravno, i o tome da je reč o uređenom sistemu u kojem može da se razmišlja i ide ne korak unapred, već vizionarski, onako kako zahteva preduzetništvo da bi bilo uspešno.

Nažalost, ovo nije slučaj u Srbiji, već u Evropskoj uniji, u Španiji. Njenu najveću veletržnicu – madridski “Merkamadrid” pre par dana, u organizaciji Ekonomsko-trgovinskog odeljenja Ambasade Španije u Beogradu, posetili su novinari “Agrosmarta”.

Utisak da na pijaci koja je grad za sebe, na kojoj radi 8.000 ljudi, a svakoga dana pazari oko 25.000 kupaca, sve funkcioniše savršeno, potisnulo je razočarenje što poljoprivrednih proizvoda iz Srbije na njoj nema. Jer, uverili smo se, naše voće i povrće ovde ne bi imalo premca s obzirom na ukus i kvalitet, a prodavalo bi se po cenama višestruko višim nego na srpskim pijacama i u radnjama.

Kako nam rekoše u upravi „Merkamadrida“, to ne bi bilo neizvodljivo jer je dovoljno da proizvođači i trgovci iz Srbije sklope posao sa nekom od 800 firmi prisutnih na madridskoj veletržnici. I bilo je, čusmo, izvoznih poduhvata naših voćara pre par godina kada je iz Srbije na „Merkamadrid“ dolazila šljiva, a potom se prodavala po španskim ostrvima za deset evra kilogram. Dakle, izvodljivo je, a da su kojim slučajem na madridske tezge dospele maline,  prodavale bi se i po osam evra i više, borovnice bi išle i do 16, a kupine po 14 evra. Ali...

Pijaca za 12 miliona ljudi

„Merkamadrid“ je javno preduzeće, 48 odsto udela u vlasništvu pripada pijaci, odnosno ministarstvima poljoprivrede i finansija, a 52 odsto pripda Gradu Madridu. Do ove veletržnice, na kojoj se prodaje riba, meso, voće i povrće, svakoga dana dođe 800 kamiona, ima ogromne pomoćne hale za distribuciju i pakovanje, rashladne prostorije... Dobro je infrastrukturno povezana sa susednim provincijma pa snabdeva čak 12 miliona stanovnika Madrida i okolnih regija.

Kamioni stižu oko ponoći, oko dva sata ujutru se namešta roba na tezge, u pola pet se otvara ribarnica i tada na pijaci sve vrvi, kao u sred velegrada. Cene su stvar dogovora, nisu nigde istaknute, utvrđuju se na dnevnom nivou, tačnije – cenkanjem. Kod ribe, u sedam sati ujutru sve je već privedeno kraju, restorani i radnje su se do tada snabdeli, a ono što je od robe ostalo prodaje se jeftinije. Kod voća i povrća nije tako, te cene se drže do kraja pijačnog dana.

Izlagači plaćaju zakup, tezge se izdaju na najviše pet decenija, a kirija se koristi za održavanje, čistoću i ostale potrebe zajedničkog prostora. I zaista, sve je čisto i uredno, po najvišim standardima, a interesantno, na ribljoj pijaci, koja je uz tokijsku najveća na svetu sa asortimanom od više od 350 različitih riba i morskih plodova, nema jakog mirisa, gotovo da se i ne oseti jer su ventilacija i hlađenje na najvišem nivou. Svaki zakupac uređuje štand o svom trošku, a za bezbednost se brine veterinarska inspekcija koja nije u nadležnosti preduzeća Merkamadrid.

Maline kao suvo zlato

Na „Merkamadridu“ razgovarali smo sa Andresom Alvaresom, mladim poljoprivrednikom i trgovcem iz Ekstremadure koji, zajedno sa sestrom, nastavlja s uspehom posao koji je ovde započeo njihov otac, zajupivši tezge na 33 godine. Na imanju Alvaresovih, nadomak Portugala, uzgajaju se maline, jagode i trešnje, a ova familija izveštila se i u proizvodnji kestena. Tezge njihove firme Valgren na najvećoj madridskoj pijaci prepune su voća i povrća iz svih delova sveta jer dobar deo robe kupuju pa preprodaju, a s druge strane, voće i povrće koje proizvedu na imanju u Ekstremaduri prodaju na veletržnici, u marketima i izvoze.

-Maline gajimo na dva hektara, delikatan je proizvod pa površina nije velika. Sezona im je od maja do oktobra, a kutija od 150 grama je oko 1,2 evra – ispričao nam je Andres dodajući da je njihova firma razvila različite brendove i da posebnu važnost pridaju ambalaži i marketingu, a to rade u zavisnosti od profila i potreba supermarketa kojima robu prodaju.

Na „Merkamadridu“ posetili smo i glavne dobavljače mesa i mesnih prerađevina za ugostitelje u Madridu i okolnim mestima – Grupu Nortenos. Kako nam je rekao jedan od menadžera kompanije Konstantino Gonzales, iza ovog velikog proizvođača i prerađivača goveđeg mesa su više od dve i po decenije iskustva u pružanju usluga i posvećenosti svakom kupcu.

-Jedan smo od najvećih proizvođača mesa u Španiji, sa proizvodnjom od 2.000 tona na dan. Na farmama u Španiji i Poljskoj imamo 10.000 grla, a meso kupujemo i od drugih ovdašnjih i stranih proizvođača. Jedna od naših pet klanica je u Maroku. Na „Merkamadridu“ imamo centralni štand, a prodajemo meso i prerađevine i u supermarketima u Španiji i Portugaliji, u lancu veleprodaje koji je prisutan svuda po Evropi – kaže Gonzales pokazujući nam moderne i prostrane objekte Grupe Nortenos na „Merkamadridu“ u kojima se meso tranžira, zamrzava, suši...

Kako smo čuli od njega, meso teleta od četiri meseca prodaje se po 7,8 evra kilogram, a govedinu koju uvoze plaćaju oko četiri i po evra.

Inače, kako smo primetili obilazeći mnoge plantaže voća i povrća, mahom po Andaluziji, trgovci u Španiji znaju da skinu dobar sloj kajmaka otkupljujući robu od poljoprivrednika. Otkupne i prodajne cene često se dobrano razlikuju, od plantaže do tezge narastu nekoliko puta. U Španiji, kao i u drugim EU zemljama, jako je osetljivo pitanje slobode tržišta, pa Agencija za hranu u ovoj zemlji AICA (Information Agency and Food Control), zadužena i za praćenje marži, ne interveniše ako se trgovci drže podnošljivih marži. Uglavnom,  Agencija ima pravo da sankcioniše one koji su zloupotrebili tržišnu poziciju i odredili jako visoke marže, ako za to ima potrebe.

Veletržnica poput „Merkamadrida“ u Španiji je 23. Svima su u vlasničkoj strukturi opština i ministarstva poljoprivrede i finansija. Pijace su ovoj zemlji počele da se razvijaju krajem sedamdesetih godina prošlog veka, kada se krenulo sa njihovim izmeštanjem iz gradova zbog logistike, bezbednosti hrane...

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31