Bez zakupca ove godine je oko 175.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, za tri godine prve zakupce je dobilo više od 5.000 hektara, a uprkos restituciji, taj fond državnog zemljišta se ne umanjuje jer se identifikuju nove parcele, kažu u Upravi za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede.Direktor te uprave Branko Lakić ističe da je zemljište koje je bez zakupca uglavnom lošeg kvaliteta, da se, uglavnom, nalazi na lokacijama koje klimatski nisu najpogodnije za različite vrste poljoprivredne proizvodnje, i da je najčešće reč o trsticima, močvarama i pašnjacima u brdskim ili visokim planinskim predelima. Cilj države je da se što više poljoprivrednog zemljišta obrađuje jer to donosi nove vrednosti.

– Uprava je u prethodne tri godine dala na korišćenje više od 5.250 hektara zemljišta koje je do tada bilo zaparloženo – kaže Lakić. – Zakup se ne plaća, a radi se isključivo o zemljištu koje nije korišćeno i nije bilo u zakupu prethodne tri agroekonomske godine.

Iako finalna faza restitucije umanjuje fond državnog poljoprivrednog zemljišta, površine koje se nude u zakup ostaju iste jer se identifikuju nove državne parcele.

– Tendencija jeste da se smanji površina državnog poljoprivrednog zemljišta usled restitucije, ali pozitivan paradoks je to da se površine državnog zemljišta u vlasništvu države smanjuju, a površina u zakupu ostaje ista ili se, čak, u velikom broju lokalnih samouprava uvećava – kaže Lakić.

On ističe da je to rezultat rada Republičke uprave i lokalnih samouprava na identifikaciji državnog poljoprivrednog zemljišta korišćenjem najnovijih softverskih tehnologija u saradnji s Republičkim geodetskim zavodom.U Upravi kažu da je najbolji način da se kvalitet zemljišta poveća – obrada i zakup na duži period.

– Prošle godine smo vlasnicima preživara dali u zakup poljoprivredno zemljište na period od deset godina i imamo pozitivnu reakciju, pre svega, uzgajivača goveda. Trend je da će zakup na zemljištu biti ponuđen na više godina na javnim nadmetanjima, i to ne samo stočarima – kaže Lakić.

Dugoročni zakup na najmanje deset godina jedan je od uslova za korišćenje novca iz IPARD fonda, a Lakić ističe da je cilj da se stočarima i ratarima omogući kvalitetno planiranje proizvodnje, što bez dužeg perioda zakupa nije moguće.

Prihod od zakupa 60 odsto je državni, a 40 procenata koriste gradovi i opštine u kojima je zemljište, dok se u Vojvodini državni deo deli na jednake delove između Republike i Pokrajine.

– Novac se koristi za realizaciju godišnjeg programa za investicije, zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprvirednog zemljišta, a Uprava finansira postupke komasacije i uređenja zemljišta kroz finansiranje individualnih proizvođača koji kupuju opremu za navodnjavanje i rade iskop bunara. Lokalne samouprave pojedinačno donose odluke o tome šta finansiraju – kaže Lakić. U toku je izrada godišnjih programa za sledeću agroekonomsku godinu, koja počinje 1. novembra.

– Do sada je Uprava dala saglasnost na 108 godišnjih programa za zaštitu i korišćenje poljoprivrednog zemljišta 145 jedinica lokalne samouprave. To je dinamičan proces, svakog dana donosimo nove programe, očekujemo da će do početka agroekonomske godine sve jedinice lokalne samouprave imati usvojene godišnje programe – naglasio je Branko Lakić.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/za-tri-godine-prvi-put-u-zakupu-vise-od-5000-hektara-08-08-2020

U brojnim gradovima i opštinama širom Srbije traje prikupljanje ponuda za zakup državnih njiva, a Uprava za poljoprivredno zemljište objavila je danas "vodič" kako uzeti pod zakup ili na korišćenje poljoprivredno zemljište u državnoj svojini.

Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini, inače, daje se u zakup i na korišćenje po osnovu prava prečeg zakupa i putem javnog nadmetanja."Pravo na zakup i korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini mogu ostvariti fizička i pravna lica koja su nosioci ili članovi registrovanih poljoprivrednih gazdinstava uz ispunjavanje dodatnih zakonskih uslova u zavisnosti od osnova zakupa i korišćenja za koji su zainteresovani", navodi se u dokumentu koji potpisuje vršilac dužnosti direktora Uprave za poljoprivredno zemljište Branko Lakić.

Da bi fizičko ili pravno lice ostvarilo pravo prečeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, potrebno je da se prijavi na javni poziv koji raspisuje jedinica lokalne samouprave (JLS).

Gradovi i opštine svake godine do 30. juna tekuće godine raspisuje javni poziv za dokazivanje prava prečeg zakupa za narednu agroekonomsku godinu, a prijave na javni poziv sa potrebnom dokumentacijom dostavljaju se najkasnije do 31. oktobra tekuće godine JLS.Kada se okonča postupak davanja u zakup zemljišta po osnovu prava prečeg zakupa, JLS, uz prethodnu saglasnost Uprave za poljoprivredno zemljište, raspisuje oglas za davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.

U tekstu objavljenom na sajtu Uprave, detaljno je objašnjen postupak i to, ko i pod kojim uslovima, može da bude zakupac državnih njiva.

Takođe, kako bi se privelo nameni zapušteno poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje nije bilo korišćeno najmanje poslednje tri agroekonomske godine, Zakon propisuje mogućnost da se ovo zemljište da na korišćenje bez naknade licima koja imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo na period do pet godina, uz obavezu poljoprivrednika da to zemljište stavi u funkciju poljoprivredne proizvodnje.

Nakon isteka tog perioda, moguće je zemljište dobiti na korišćenje na 25 godina, pod uslovom da se na njemu obavlja poljoprivredna proizvodnja za površine manje od 10 hektara, odnosno pod uslovom da korisnik dobije odobrenje Ministarstva za investicione radove na istom zemljištu za površine veće od 10 hektara.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/kako-zakupiti-drzavno-poljoprivredno-zemljiste-detaljan-vodic-ko-ima-pravo-i-pod/clyqzxn

Dok su vlasnici privatnih njiva već uveliko izdali zemlju u arendu, državne oranice još čekaju ko će ih obrađivati u novoj agroekonomskoj godini.Doduše, drugi krug javnih nadmetanja za davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta objavljen je u 96 od 145 jedinica lokalne samouprave u našoj zemlji.

One preostale – 49 opština i gradova – na putu su da završe posao, pa je tako za prvi krug zakazana licitacija u 37 lokalnih samouprava, a očekuje se i da u 12 opština, posle saglasnosti Uprave za poljoprivredno zemljište, budu zakazane licitacija za prvi krug..

Pošto je izdavanje zemlje u arendu poprilično odmaklo, u Upravi za poljoprivredno zemljište kažu da je izvesno da interesovanje za zakup državnih njiva iz godine u godinu raste i da se već sada može reći da će biti izdato više državnih oranica nego prošle ekonomske godine. To, između ostalog, potkrepljuju podacima da je u opštini Stara Pazova u prvom krugu ove godine izdato u zakup malo više od 2.000 hektara, a lane 1.978. U toj opštini raspisan je i drugi krug nadmetanja, pa se očekuje da površine pod zakupom budu još veće. Povećanje obrade državnih njiva na području Stare Pazove, ali i u drugim lokalnim samoupravama, smatraju u Upravi, posledica je toga što se sada državne njive nude uglavnom na desetogodišnji period koji poljoprivrednicima omogućava izvesnost i planiranje poljoprivredne proizvodnje na duži rok.

S druge strane, rekordne površine pod zakupom posledica su, između ostalog, i detaljnog popisa i evidencije državnog poljoprivrednog zemljišta koja je uspostavljena i praćena uz podršku najsavremenijeg geografsko-informacionog sistema koji je Uprava za poljoprivredno zemljište primenila u svim jedinicama lokalne samouprave i za celokpuno državno poljoprivredno zemljište.

Lane je najviše zemlje u arendu izdato u Inđiji, Pančevu i Sremskim Karlovcima. U Inđiji se obrađivalo 3.455 hektara, što je sto hektara više nego prethodne godine. U Pančevu je, recimo, pod arendom bio 14.951 hektar a pre tri godine 13.681.

Međutim, u našoj zemlji i dalje ima opština u kojima poljoprivrednici nemaju interes da obrađuju državnu zemlju, ali u Upravi navode da je u odnosu na prethodne godine broj opština i gradova u kojima nije bilo zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini sada znatno smanjen.

U agroekonomskoj godini 2017–2018. bilo je 28 opština i gradova bez zakupa. Godinu ranije, u 32 jedinice lokalne samouprave nije bilo zainteresovanih za zakup državnog zemljišta.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/desetogodisni-zakup-niva-privlaci-paore-28-12-2019

Održana je licitacija za izdavanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu na području kanjiške opštine, za koju u prvom krugu nije bilo većeg interesovanja.Od ponuđenih 2.127,8 hektara razvrstanih u 575 licitacionih jedinica, četiri poljoprivredna gazdinstva i jedno pravno lice pokazali su interes samo za parcele u šest licitacionih jedinica u atarima Oroma, Kanjiže i Horgoša. U tih šest licitacionih jedinica oni su u zakup uzeli tek nešto više od 26 hektara, tako da je za drugi krug preostalo nešto više od 2.100 hektara.

Samostalna stručna saradnica za poljoprivredu i ruralni razvoj Opštinske uprave Kanjiža Valerija Nemeš Salkai objašnjava da je interesovanje malo zbog toga što su prethodnih godina sklopljeni ugovori o dugogodišnjem zakupu za više od 1.500 hektara, pa su za prvi krug licitacije ostale parcele koje nisu bile interesantna ni onim stočarima koji su ove godine ostvarili pravo prečeg zakupa.

Ona napominje da je bilo 22 prijavljena stočara koji su ostvarili pravo prečeg zakupa, međutim, pod uslovima pod kojima se po novom pravilniku državna zemlja daje u zakup, nisu zainteresovani. Uglavnom su se javili govedari, koji mogu ostvariti po pravu prečeg prvenstva zakup na deset godina, pod uslovom da održavaju postojeći stočni fond do kraja perioda zakupa državnih njiva.

– U takvim ekonomskim i drugim prilikama, stočari kažu da uopšte nisu sigurni u opstanak delatnosti kojom se bave, pa su samo dvojica odlučila da uzmu državnu zemlju u zakup po tom osnovu – ukazala je Valerija Salkai Nemeš. – Ostali su rekli da im je bolje da, ukoliko im odgovara, učestvuju na licitaciji u prvom ili drugom krugu, kada nemaju obaveza u pogledu održavanja stočnog fonda. Interes za državne njive u prvom krugu licitacije bio je mali i zbog toga što su za izdavanje ostale parcele s nekvalitetnim zemljištem, jer je i ove godine u postupku restitucije vlasnicima vraćeno dosta parcela s kvalitetnijim oranicama na gornjoj terasi u atarima Oroma i Trešnjevca. Drugi razlog je ograničenje da u prvom krugu mogu učestvovati samo registrovana gazdinstva i pravna lica s teritorije katastarskih opština u kojima se ponuđeno zemljište nalazi. Javni poziv za drugi krug licitacije biće raspisan za decembar, kada se očekuje veća zainteresovanost poljoprivrednih gazdinstava.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/stocari-nece-rizik-i-nive-loseg-kvaliteta-07-12-2019

Po pravu prečeg zakupa, za poljoprivrednu 2019/2020. godinu izdato je 9.100 hektara zemljišta, od čega 4.600 u jednogodišnji zakup koji su ostvarili poljoprivrednici koji se bave svinjarskom proizvodnjom, dok je preostala površina izdata u dugogodišnji zakupIako je godišnjim programom zaštite uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta bilo predviđeno oko 9.600 hektara koje će biti izdato poljoprivrednicima po pravu prečeg zakupa na osnovu stočarstva, ta površina je smanjena za 500 hektara, jer su neki odustali od zakupa, a određene površine su restituisane.

- Ti ugovori su sada u fazi potpisivanja od strane Ministarstva poljoprivrede, a oni su potpisani od strane naših poljoprivrednih proizvođača. Dugogodišnji zakup je, kao i za svaki zakup, trebalo platiti u skladu sa zakonom i pravilnikom za zakupninu unapred i dostaviti sredstva obezbeđenja - kaže Grgur Stipić, šef Službe za poljoprivredu i poljoprivredno zemljište.

Na period od 10 godina zemlju su dobili oni koji se bave uzgojem goveda, dok uzgajivači mešovite stoke, koji drže pretežno goveda, dobijaju petogodišni zakup. Svinjari su ove godine ostali na jednogodišnjem zakupu i dobili su 4.600 hektara. Preostala državna zemlja površine oko 3.500 hektara, zakupce će dobiti putem licitacije i to na period od 10 godina.

- Ovde je u komunikaciji sa našim strankama poljoprivrednicima došlo do određenih nejasnoća, jer 4.600 hektara koje je opredeljeno za pravo prečeg zakupa na osnovu stočarstva, oni koji se bave uzgojem svinja, na godinu dana će biti praktično za period 2019/2020. godine i ta površina nije predmet licitacije. Ta površina će biti previđena za stočare koji će ostvariti svoje pravo na dugogodišnji zakup za naredni program 2020. godine - dodaje Stipić.

Stočari koji se bave isključivo svinjarskom proizvodnjom koji su ostvarili pravo na jednogodišnji zakup za ovu godinu, ponovo su podneli zahteve za izradu programa i za narednu godinu.

- Moram da kažem da smo obradili zahteve i za naredni program, što se tiče stočarstva. Dakle, to je prvi korak u izradi programa za 2020. godinu. Imamo 73 zahteva koja su nova i oni otprilike, nije još obrađena celokupna dokumentacija, ali za njih će biti opredeljeno oko 800 hektara, a onih 4.600 hektara koji su bili opredeljeni za stočare koji se bave stočarstvom, biće relativno redukovana - poručuje Stipić.

Iako se još uvek ne može precizno reći na koliko godina će svinjari ubuduće moći dobiti državnu zemlju, izvesno je da će od sledeće godine i oni imati mogućnost dugogodišnjeg zakupa, poručuju iz Službe za poljoprivredu.

Izvor:https://www.subotica.com/vesti/po-pravu-preceg-zakupa-izdato-9.100-hektara-zemljista-id36585.html

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je Odluku o raspisivanju javnog oglasa za javno nadmetanje za davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta u drugom krugu za teritoriju grada Pirota. Zemljište je oglašeno na period zakupa od 10 godina. Javno nadmetanje će se održati 4. decembra 2019. godine.

Imajući u vidu da se u prethodnom periodu državno poljoprivredno zemljište davalo u zakup na kraći period, najčešće na godinu dana, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je donelo odluku da se državno zemljište daje u zakup na duži vremenski period. Ovo je važno zbog toga što ubuduće poljoprivrednici planiraju poljoprivrednu proizvodnju na duži rok, ali i da se očuva i unapredi kvalitet državnog poljoprivrednog zemljišta i smanji mogućnost uzurpacije.

Sve informacije o državnom poljoprivrednom zemljištu u Godišnjim programima zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta (podaci o katastarskim parcelama, površinama, jedinicama javnog nadmetanja i drugo) i u Odlukama o raspisivanju javnog oglasa (početna cena, period zakupa, datum obilaska zemljišta, potrebna dokumentacija, rok i mesto za dostavljanje dokumentacije, datum javnog nadmetanja, jedinice javnog nadmetanja označene za investiciono ulaganje i davanje na korišćenje po početnoj ceni od 0 dinara i drugo) svih jedinica lokalnih samouprava, kao i drugi podaci, nalaze se na veb prezentaciji Uprave za poljoprivredno zemljište na sledećem linku: http://upz.minpolj.gov.rs/sadrzaj/

 

Izvor:http://www.plusonline.rs/zakup-drzavnog-poljoprivrednog-zemljista-na-deset-godina/

Ratari će, kao i stočari, dobiti državno poljoprivredno zemljište u zakup na duži period, najavio je ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović tokom ovonedeljne posete opštini Kula.- Zakup je rešen tako što je stočarima odobren na 10 godina, a ratarima će od sledeće godine biti omogućen na period od četiri do osam godina. Trajanje zakupa godinu-dve nije odgovaralo poljoprivrednicima, a parcele koje će dobiti na duži rok moći će da oplemene - rekao je Nedimović.

On je saopštio i da će iduće godine biti mereno nulto stanje poljoprivrednog zemljišta koje se izdaje u zakup.

- Ispitivanje će se raditi i na kraju zakupa, pa će onaj ko je unapredio zemlju biti nagrađen umanjenjem zakupnine. Ako se utvrdi da je kvalitet zemljišta pogoršan, kazna će biti oduzimanje prava na dalji zakup - objasnio je ministar.Ministar je u kulskoj opštini obišao poljoprivredna gazdinstva Bele Papajčika u Kruščiću i Petra Zorića u Crvenki, kao i preduzeće "Bačka" u Sivcu, koje je više od 2.000 hektara oranica ustupilo arapsko-srpskoj kompaniji "Al Ravafed Srbija", a nastavilo uspešno da posluje na preostalih 1.400 hektara.

- Izuzetno sam zadovoljan posetom ovim trima sredinama, jer su ljudi pokazali da imaju svest o tome šta je posao države, šta proizvođača, a šta tržišta. Očigledno je da su shvatili da je tržište to koje opredeljuje cenu poljoprivrednih proizvoda - zaključio je ministar.Domaćini su iznenadili ministra time što, kako je rekao, nisu imali velikih primedaba.

- Naravno, ima nekih sitnih stvari, u pogledu korekcija koje se tiču izgradnje objekata, investicija, ali to ćemo lako rešiti - kazao je Nedimović.Nedimović je predočio da je poljoprivrednicima u kulskoj opštini prošle godine isplaćeno više od 2,2 miliona evra subvencija, za koje su podneli blizu 2.000 zahteva.

- To govori da su ljudi odavde vrlo aktivni u konkurisanju za podsticaje posredstvom Uprave za agrarna plaćanja - kazao je Nedimović.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:826472-ZAKUP-ORANICA-NA-OSAM-GODINA-Ako-unaprede-kvalitet-zemljista-ratari-ce-biti-nagradjeni-smanjenjem--zakupnina

Gradska uprava u Novom Pazaru daje poljoprivrednicima u zakup na korišćenje ukupno 723 parcele državnog zemljišta na 10 godina. U oglasu se navodi da je ono namenjeno isključivo za poljoprivrednu proizvodnju i da se ne može davati u podzakup.

Zemljište se nalazi u brojnim katasterskim opštinama na području grada, od Alulovića, Bajevice, Belih Voda, Vareva, Vranovine, Grubetića, Deževe, Izbica, Mura i drugih sela do Štitara.

Rok za podnošenje dokumentacije je 15. avgust, a javno nadmetanje biće održano 21. avgusta 2019.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2594455/novi-pazar-daje-poljoprivredno-zemljiste-u-zakup

Miloš Martić (34) iz Savinog Sela kod Vrbasa živi i privređuje baš tu gde je i rođen. Ohrabruje ga što nije usamljen, jer ima još njegovih vršnjaka koji su odlučili da se bave poljoprivredom na selu. On se, sa roditeljima i suprugom, bavi ratarstvom.

- Odmah posle završene Srednje ekonomske škole počeo sam da se bavim poljoprivredom. Počeo sam da uzimam državnu zemlju u arendu i sada, uz svojih 20 jutara, obrađujem stotinu hektara državnih njiva na kojima sejem kukuruz i soju. To su velike površine i pošto zavisim od vremenskih prilika, useve osiguravam za slučaj nepogode - kaže mladi domaćin.

Ranije je sejao i pšenicu, ali to više ne čini, jer nije donosila zaradu. Sa druge strane, kaže da je dobro što se državna zemlja sada izdaje na duži period, trenutno na tri godine.

- Ipak, bilo bi još bolje da se može zakupiti na pet i 10 godina, jer bi se tada bolje mogla planirati proizvodnja i još više ulagati u agrotehničke mere kojima se pozitivno utiče na održavanje kvaliteta zemlje, ali i na njegovo povećanje. Dobro je i što se licitacije održavaju na vreme, pa ne kasnim sa setvom – smatra Martić.

Napominje da je u Savinom Selu sva zemlja prve klase i nalazi se pored puta, pa se traktorima do oranica brzo stigne. Prema njegovim rečima, cena zakupa državnih njiva povoljnija je nego kada se zemlja u arendu uzima od privatnika.

– Zakup hektara državnih njiva košta od 26.000 do 45.000 dinara, dok vlasnici privatnih traže znatno viša novca, od 300 EUR do 550 EUR po jutru (oko pola hektara). Tu cenu plaćaju ratari iz susednog Despotova, koji rado uzimaju u zakup savinoselske njive, znajući da su oranice plodne – kaže Miloš Martić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2579891/zakup-hektara-drzavnih-njiva-kosta-najvise-45000-dinara-a-privatnih-od-300

Uslovi za dobijanje državnog zemljišta u zakup su pooštreni, a opštine i gradovi, kako nadležni ističu, ostvarili su rekord, bar kada je reč o ovom poslu.Uz zemljište u Vojvodini, najveće površine pod zakupom bile su u 47 opština i gradova u centralnoj Srbiji. Inače, pravo prečeg zakupa u Srbiji imaju stočari, jer je to i jedna od strategija države za razvoj ove grane poljoprivrede.

Ipak, nedavno je usvojen i izmenjeni Pravilnik o uslovima i postupku davanja u zakup, kojim se ozbiljnije kontroliše upotreba dobijene zemlje.U agroekonomskoj 2018/19. godini, u 56 opština i gradova ostvaren je rekordan zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

Stočari, koji zakupe oranice, na njima moraju isključivo da seju onu kulturu koja im je potrebna za stoku.

Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, u odnosu na površine date u zakup i na korišćenje prethodnih godina, ove beležimo rekord u Aleksandrovcu, Aleksincu, Arilju, Babušnici, Beogradu, Boljevcu, Boru, Bosilegradu, Brusu, Čačku, Čajetini, Crnoj Travi, Ćupriji, Dimitrovgradu, Ivanjici, Kniću, Koceljevi, Kosjeriću, Krupnju, Leskovcu, Ljuboviji, Malom Zvorniku, Malom Crniću, Medveđi, Mionici, Novoj Varoši, Novom Pazaru, Osečini, Preševu, Prijepolju, Raški, Ražnju, Sjenici, Smederevskoj Palanci, Surdulici, Svilajncu, Topoli, Tutinu, Ubu, Užicu, Valjevu, Varvarinu, Velikoj Plani, Vlasotincu, Vrnjačkoj Banji, Zaječaru i Žitorađi.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=05&dd=25&nav_id=1546389

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31