Poslednjih godina država kroz razne subvencije i olakšice omogućava poljoprivrednicima da unaprede svoju proizvodnju. Pored beneficija koje nudi država srpski poljoprivrednici od decembra 2017. imaju pravo i na IPARD sredstva iz pretpristupnih fondova Evropske unije. Međutim, prema dosadašnjim rezultatima iskorišćen je samo manji deo ovih sredstava.Čini se da srpski poljoprivrednici ne znaju dovoljno o ovom programu, kako mogu da konkurišu i dobiju ova sredstava.
„Prema podacima Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu prvi javni poziv za IPARD podsticaje objavljen je u decembra 2017. godine. Do sada je objavljeno i zatvoreno pet javnih poziva. Pristiglo je ukupno 736 zahteva. Gledano sa te strane možemo da budemo zadovoljni odličnim odzivom potencijalnih korisnika. IPARD je prepoznat kao instrument za jačanje konkurentnosti na tržištu proizvodnje hrane “ – kaže za Agrobiznis magazin Biljana Petrović, direktor Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ona ističe
da su do kraja godine planirana još tri javna poziva za 2019.
Kada su u pitanju dodeljena sredstva i isplata novca tu je situacija nešto drugačija. Početkom marta novac je legao na račun prvih deset IPARD korisnika u Srbiji. Uplaćeno je ukupno 285.732 evra, a dobijena sredstva mahom su namenjena za kupovinu poljoprivredne mehanizacije. Ako se uzme u obzir podatak da srpski poljoprivrednici do 2020. godine imaju na raspolaganju 175 miliona evra iz pretpristupnih fondova EU za ruralni razvoj, onda je ova cifra kap u moru. U čemu je problem?
„ Većina zahteva za odobravanje projekata i plaćanje je administrativno nepotpuna-100 odsto.. Mnogi projekti su poslati na doradu, a većina dopuna se odnosi na poslovne planove i ponude. Međutim, mnogi su odustajali ili tražene dopune nisu ni poslali. Glavni razlog za odbijanje je neispunjavanje nacionalnih i EU standarda, kao i neispunjavanje opštih i specifičnih kriterijuma prihvatljivosti“ – kaže naša sagovornica.
Bilo je i onih koji su odustali i to iz dva razloga: neispunjavanje nacionalnih i EU standarda i nezadovoljstvo visinom podsticaja utvrđenim Rešenjem o odobravanju projekta. Treba napomenuti da je bilo i 33 posto „kvazi zahteva“ koji su poslati zbog boljeg pozicioniranja u slučaju rangiranja i bodovanja. Ovakav slučaj smo imali u drugom pozivu za meru 3. Odbijeni su jer tražena dopuna nije dostavljena, nisu ispunili neophodne uslove ili su imali
neprihvatljive investicije i troškove. IPARD, odnosno Instrument za Pretpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja (Instrument for Pre-Accession in Rural Development) su bespovratna sredstva koja treba da omoguće podizanje konkurentnosti srpskih poljoprivrednih proizvoda i dostizanje standarda EU. Po
pravilu, program donacija se realizuje preko Ministarstava poljoprivrede i zaštite životne sredine putem javnih poziva. Sredstva iz IPARD fondova su prvenstveno namenjena poljoprivrednim proizvođačima koji su prerasli nacionalni agrarni budžet, ali su istovremeno još nedovoljno veliki za komercijalne bankarske kredite. To konkretno znači da, recimo, stočar koji ima 20 krava i želi da investira u objekte ili opremu može da konkuriše za IPARD jer je to minimum grla za proizvodnju mlekaIPARD fondovi funkcionišu po principu refundacije. Korisnik najpre treba da uloži sopstvena ili kreditna sredstva u sprovođenje projekta koji je odobrila IPARD komisija, a tek nakon njegovog završetka dobija povraćaj dela novca – bespovratnih sredstava najčešće u iznosu od 50 do 70 odsto ukupne vrednosti projekta.
Povraćaj novca je veći ukoliko se projekti bave smanjenjem zagađenja životne sredine ili sporednim produktima poljoprivredne proizvodnje. Posebno se stimulišu poljoprivrednici mlađi od 40 godina, žene nosioci gazdinstva, proizvođači koji rade u otežanim uslovima ili u planinskim područjima. Ukoliko poljoprivrednik ispunjava uslove IPARD programa u pogledu površina koju obrađujete ili broja grla određene vrste stoke i konkuriše za isti, ne možete koristiti nacionalna podsticajna sredstva za ruralni razvoj. Važno je napomenuti da svi imovinsko-pravni odnosi moraju biti uredni, a to se posebno
odnosi na investicije za izgradnju objekata. Parcele na kojima se gradi moraju biti u vlasništvu podnosioca zahteva ili mora postojati ugovor o dugoročnom zakupu od najmanje deset od momenta dobijanja podsticaja u okviru IPARD-a. Sprovođenje programa podrazumeva i kontrolu na licu mesta u nekoliko navrata kako bi se proverilo da li se sredstva koriste tačno onako kako su navedena u projektu. Ukoliko kontrola ustanovi da investicija odstupa
od predviđene projektom ili da nisu zadovoljeni propisani standardi, zahtev za plaćanje će biti odbijen. Kontrola se vrši i nakon isplate novca, odnosno proverava se da li se sredstva namenski koriste i to u narednih pet godina. Ukoliko se otuđi ili promeni namena predmeta investicije, može se zahtevati da se podsticajna sredstava vrate uz pripadajuće zatezne kamate.

Izvor: Agrobiznis magazin

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović najavio je da će u 2019. godini biti raspisano sedam konkursa za sredstva iz pretpristupnih fondova EU za ruralni razvoj u Srbiji - takozvani IPARD program.

"Novac će biti namenjen za nabavku traktora i mehanizacije, kao i za prerađivačke i skladišne kapacitete", kazao je Nedimović u intervjuu agenciji Beta i dodao da očekuje "eksploziju zahteva poljoprivrednika u 2019. godini".

On je naveo da je u 2018. bilo raspisano pet poziva za sredstva iz tog fonda, tri namenjena nabavci traktora i mehanizacije, a dva za izgradnju skladišta i prerađivačkih kapaciteta.

"Za prva tri poziva bilo 503 aplikacija, a do sada je izdato 304 rešenja i biće potrošen sav novac koji je namenjen za traktore i mehanizaciju. Sa tih 304 rešanja imamo više od 45 miliona evra akumuliranog novca", rekao je Nedimović.

Prema njegovim rečima, spremaju se i prve isplate.

"Prvi put će 2019. srpski poljoprivrednici dobiti evropski novac direktno u ruke", istakao je Nedimović.

On je izrazio zadovoljstvo odzivom poljoprivrednika na konkurse i kazao da je u Srbiji za nabavku traktora bilo dva puta više zahteva nego što je bilo sredstava na raspolaganju.

"Uporedna analiza sa zemljama sličnim Srbiji, koje nisu još članice EU, a koriste sredstva IPARD-a, pokazuje da su imale tri puta manje zahteva po jednom konkursu od Srbije", kazao je Nedimović.

Iz pretpristupnog fonda za ruralni razvoj do 2020. godine srpski poljoprivrednici mogu da dobiju ukupno 175 miliona evra.

Nedimović je naveo i da domaća prehrambena industrija može da računa na nove pogodnosti nakon što bude potpisan novi ugovor o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske unije, što bi trebalo da se ozvaniči prilikom predstojeće posete predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji.

"Biće tu još roba kojih nije bilo na prethodnoj listi. Spisak roba će biti značajno proširen, mislim na ono što iz Srbije može da se izveze", rekao je on i precizirao da se pored ostalog radi o sirevima, rakiji, duvanu.

U Srbiji se, kako je kazao, u ovom trenutku realizaciju 22 projekta iz oblasti prehrambene industrije, a radi se o malim prerađivačkim kapacitetima, koji su se prijavili na konkurs Ministarstva poljoprivrede i dobili zemljište po pravu prvenstva zakupa, uz obavezu da izgrade fabrike.

Nedimović je naveo i da će nova uredba o podsticaju prehrambene industrije podsticati ulaganje u tehnologiju, opremu i one firme koje bi mogle da imaju tržište i neće se bazirati samo na broju otvorenih radnih mesta.

"Sa do 20 odsto vrednosti investicije prvi put će biti podsticajni delovi prehrambene industrije koji imaju tražnju na domaćem i svetskom tržištu", rekao je ministar poljoprivrede i precizirao da se pre svega radi o preradi voća i povrća, goveđeg i ovčeg mesa, žitarica.

Nedimović je najavio i da se Srbija sprema da u 2019. počne prestanak vakcinacije protiv klasične kuge svinja.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo poljoprivrede se sprema za prestanak vakcinacije na delovima teritorije, ali nije mogao da precizira koje oblasti će najpre biti oslobođene te preventive.

Nedimović je ipak naveo da oblast oko Fruške gore neće biti oslobođena vakcinacije u 2019. godini, jer je to prostor visokog rizika koji će i dalje biti pod monitoringom.

On smatra da ne treba žuriti sa naglim ukidanjem vakcinacije sve dok rizik od te bolesti postoji.

Nakon što se vakcinacija ukine na čitavoj teritoriji Srbija, Nedimović očekuje monitoring Evropske komisije koji će trajati dve do tri godine i tek nakon toga bi srpskim proizvođačima bilo omogućeno da izvoze svinjsko meso na tržište Evropske unije.

Izvor: https://naslovi.net/2019-01-03/beta/nedimovic-u-2019-sedam-konkursa-za-sredstva-iz-ipard-fondova-video/22750735

Gradska uprava u Vranju obaveštava vlasnike registrovanih poljoprivrednih gazdinstava da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, da se raspisuje treći Javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje projekta za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava.

Rok za podnošenje zahteva je od 1. novembra do 9. januara, a sve detalje, pravilnik i prateći prilozi, dostupni su na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede http://www.minpolj.gov.rs , kao i internet stranici Uprave za agrarna plaćanja http://uap.gov.rs/javni-pozivi-ipard/ .Ostale informacije u vezi raspisanog Javnog poziva mogu se dobiti i u Odeljenju za privredu i ekonomski razvoj, kancelarija broj 15 u Gradskoj upravi Vranje, svakog radnog dana od 07:30 do 15:30 časova ili na broj telefona 017/ 402-348 .

Izvor:http://jugmedia.rs/raspisan-treci-javni-poziv-za-poljoprivrednike/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31