"Samo udruženi u Zadruge, poljoprivrednici, mogu da očekuju bolje dane", rekao je ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić. On je to izjavio prilikom jučerašnje posete Kosjeriću i Zlatiborskom upravnom okrugu. Krkobabić je rekao, da taj stočarski kraj zaslužuje i veću podršku države.

"Seljak je izložen raznim rizicima poslovanja, oscilacijama na tržištu, makazama cena i ćudima prirode. Država i lokalne samouprave moraju da stanu iza njega bila godina uspešna ili ne. Vlada Srbije sa merama koje preduzima pokazuje da je spremna za to"- poručio je u Kosjeriću Milan Krkobabić i posebno se založio za bolji položaj stočara.
"Oni imaju mnogo posla oko stoke - da očiste, nahrane i vode računa o stoci da bi se sada još bavi i cenama, gde je prodati, kako je prodati. To je stočarima uvek bio najveći problem. Zato imamo zadruge i neka se oni sada bave time i da vremenom u toj zadruzi imamo stručne ljude.To je pravac kojim treba da idemo", dodao je Krkobabić.

Ministar je podsetio da je od početka projekta "500 zadruga, 500 sela" formirano čak 370 zadruga. Na sastanku održanom u Kosjeriću on je sa svojim saradnicima predstavio ovogodišnji program sprovođenja mera koje treba da podstaknu ravnomerniji razvoj u Srbiji i to kroz podsticaje za zadrugarstvo.
Ministar je posetio i novoosnovanu zadrugu Brajkovići iz istoimenog sela, kojoj je tokom prošle godine dodeljeno 7,5 miliona dinara i tim sredstvima zadruga je kupila 432 grla umatičene jagnjadi.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/krkobabic-stocari-zasluzuju-vecu-pomoc_1006734.html

Zadrugarstvo pokazuje da udruživanje ima perspektivu, ocenili su državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Darko Božić i predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović.

"Postižu se bolje cene proizvoda, bolji su uslovi poslovanja za seljake, obnoviće se sela, i omogućiti i mladima da ostanu u tim sredinama", kaže Božić.

Važno je što je zadrugarstvo ponovo prepoznato, rekao je Mihailović.

"Zadruge kod nas imaju neku tradiciju, sada nas je i država prepoznala, najznačajnije je da su svi uključeni u projekat zajednički udruženi doprineli da on ima rezultate, i to već drugu godinu na izmaku", objasnio je.

Božić je ocenio da je 2018. bila uspešna godina u pogledu formiranja novih zadruga.

"Ima više od 330 novoformiranih zadruga, možemo biti optimisti da ćemo u 2019. doći do 500 zadruga", dodao je on.

Božić je objasnio da je dosta zadruga, naročito u ruralnim sredinama, vezalo se uz stočarstvo, pa je povećan broj stoke i plasman preko zadruga.

Mihailović kaže da je osnovni cilj da se dobije kontinuirani proizvod.

Rezultati o uspešnosti zadrugarstva očekuju se tek od 2019, a za sada je poznato da jeste zabeležen neki poslovni rezultat.

Gosti navode da od severa Vojvodine do juga Srbije ima dobrih primera, i dodaju da je najviše zadruga koje se bave stočarstvom dobilo sredstva, ali da je veliki broj dobrih primera.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/vi%C5%A1e-od-330-novih-zadruga-otvoreno-u-2018-godini

Beograd, 11.12.2018.

Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS uz  podršku Zadružnog saveza Srbije prigodnom svečanošću upriličenom u Centru  Sava, uz prisustvo brojnih članova i prijatelja, obeležilo je 14.  godina  postojanja i aktivnog rada. Tom prilikom prisutni su mogli da se upoznaju sa dostignućima AGROPRESS-a u prethodnom periodu i projektom „500 zadruga u 500 sela“. Na skupu je bilo prisutno 300 zadugara, novinara, profesora među kojima su bili dr Zoran Keserović,  dr Vlade Zarić, dr Brana Radenković, dr Natalija Bogdanov i brojni drugi stručnjaci. U ime inistra Krkobabića govorio je dr Siniša Perić. Sponzori proslave i nagrada su bili kompanije DUNAV OSIGURANJE, JTI i NLB Bank-a.

Goran Đaković, predsednik UO AGROPRESS-a

Predsednik Udruženja AGROPRESS Goran Đaković  u ime članova pozdravio je prisutne i izrazio zadovoljstvo što je ove godine AGROPRESS okupio svoje prijatelje, saradnike i partnere u još većem broju, ističući uspehe AGROPRESS-a na domaćem i međunarodnom planu. On se zahvalio i kompaniji DUNAV OSIGURANJE koja je najznačajniji  sponzor Udruženja koje sprovodi projekat Preduzetnice u agrobiznisu uz podršku Ministarstva poljoprivrede.

Goran Pekez obratio se u ime kompanije JTI

Informacije i zadugarstvo ključ razvoja poljoprivrede

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović istakao je da je, kroz Nacrt zakona o podsticajima agraru, stvorena pravna osnova da zadruge mogu biti korisnici subvencija. Lokalne samouprave  državno poljoprivredno zemljište sve više trebaju da tretiraju kao instrument za razvoj, naglasio je Mahmutović i dodao da je to šansa za privlačenje investicija, kako domaćih tako i inostranih.

Jasmina Nikitović Stojičić i Senad Mahmutović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede

Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije,  je ovom prilikom  istakao da su u ovoj godini izdvojena veoma značajna podsticajna sredstva koja kroz projekat „500 zadruga u 500 sela“ sprovodi Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća Milana  Krkobabića u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave. Novac je namenjen za kupovinu opreme za zadruge kako bi sa finalnim proizvodom izašle na tržište objasnio je Mihailović i podsetio na to da je Vlada Srbije izdvojila 825 miliona dinara u ovoj godini za pomoć pri osnivanju novih zadruga.

Vladimr Čaprić, NLB i Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća

Vladimir Čaprić, izvršni direktor sektora za upravljanje prodajom NLB Bank-e primio je priznanje AGROPRESS-a za doprinos razvoju agrobizni sektora uz obrazloženje da je ova banka, pojedinčno isplatila najviše subvencionisanih kredita. Ovom prilikom on je istakao da NLB Bank-a odobrava poljoprivrednicima kredite iz programa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i kao finansijska institucija opredeljena je za podršku razvoju poljoprivrede. „To je jedan od strateških prioriteta u poslovanju“ istakao je Čaprić koji je ovom prilikom uručio nagrade najboljim novinarima.

Dr Luka Radoja i Jasmina Nikitović Stojičić

Dobitnici nagrada su:  Svetlana Kovačević, glavni i odgovorni urednik portala Domaćinska kuća,  Ljiljana Vasić, novinarka emisije Znanje Imanje, dok je  za 45 godina postojanja plaketa dodeljena emisiji ZNANJE IMANJE kao i emisiji OTKOS za 18 godina rada. Nagrade su primili urednici Jasmina Nikitović i Slaviša Dabižljević. Dobitnicima su uručeni i prigodni pokloni kompanije JTI koju je predstavljao Goran Pekez direktor korporativnih poslova.

Ovo je bila prilika da se predstave i prve dve složene zadruge iz Starog Slankamena i Arilja.

Prisutno je bilo više od 300 zvanica.

Opširnije u narednom izdanju.

 

 

Osnivanje složenih zadruga regulisano je Zakonom od 2015. godine. ali postoje samo dve a i one po tek nekoliko meseci – jedna u Vojvodini, druga u jugozapadnoj Srbiji. Obe su od države, iz Programa podrške ruralnom razvoju, dobile po pola miliona evra. Ivana Miljković, reporter: Nisu mogli sami, sada će do kupaca i dobre cene pokušati udruženi. Pet zadruga iz Arilja, Vranjske Banje, Petrovca na Mlavi, Velike Plane i Kragujevca osnovalo je u avgustu, u Arilju, prvu složenu zadrugu. Na 300 hektara gaje koštičavo, jabučasto i jagodasto voće. Najviše računaju na ariljsku zvezdu – malinu. Božo Joković, Prva složena zadruga „Naši voćari", Milićevo selo: Ona će se isključivo baviti preradom, marketingom i plasmanom tih prerađenih proizvoda od voća. Imamo pozive sa svih strana da se učlane ali nismo baš radi tolikom proširenju, jer ne treba raditi nešto megalomanski. Bolje da se osniva što više zadruga i složenih i prostih zadruga, jednostavno da raširimo tu mrežu i između sebe da sarađujemo. Ivana Miljković, reporter: Voće iz pet regiona skladišti se u hladnjači u Arilju. 230 kilometara suverenije ovde u Slankamenu, četiri zadruge osnovale su složenu zadrugu „Složni zadrugari". Zajedno obrađuju 2.120 hektara. Tvrde – ima prostora za proširenje proizvodnje, ali i mesta za nove zadrugare. Trenutno ih je 80, ali sarađuju sa stotinak kooperanata. Najviše proizvode jabuke, nešto manje breskve i šljive. Dok najveća zadruga u složenu zadrugu ulazi sa iskustvom i hladnjačom, najmlađa ulaže mladost i znanje. Nikola Lončar, direktor Zadruge „Mladi voćari": Imamo 80 do 90 odsto zadrugara sa fakultetskim diplomama koji su nastavili i dalje da se školuju na master studijama, jer jednostavno ne može agrar više da funkcioniše i poljoprivredna proizvodnja da se radi bez škole i bez nauke.

 

Izvor: RTS

Ministar Milan Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća, posetio je u petak centar Braničevskog okruga.

Promovišući zadrugarstvo kao perspektivu srpskog sela, u okviru nastavka realizacije Programa podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Srbije, ministar Milan Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća posetio je Požarevac, centar Braničevskog okruga i sastao se sa gradonačelnikom Požarevca Banetom Spasovićem.

Ukupan iznos dodeljenih sredstava iz ovog programa namenjenog zadrugarstvu u 2017. godini je 196 miliona dinara, čime je potpomognut rad 22 zadruge u Srbiji, a broj novoosnovanih zadruga u protekle pola godine narastao je na 182 što je pravi pokazatelj da se vratilo poverenje u udruživanje i da je Srbiji konačno vraćen duh zadrugarstva.

Ministar je u Požarevcu najavio do čak 825 miliona dinara koje će država naredne godine izdvajati za planiranih 60 novih zadruga, a akcenat je na takozvanim složenim zadrugama, kojih je u narednoj godini planirano 5 i koje će biti potpomognute sa do 500.000 evra.

- Ideja je da u narednom periodu kvantitet preraste u kvalitet, povezivanjem pojedinačnih specijalizovanih zadruga u složene sisteme koji bi bili prave male fabrike i uspešno nastupali na domaćem i stranom tržištu - rekao je Krkobabić.

Radnom sastanku na temu zadrugarstva prisustvovali su zamenica načelnika Braničevskog okruga Ana Rakić, gradonačelnik grada Požarevca Bane Spasović, predsednici opština Veliko Gradište, Golubac, Malo Crniće, Žabari, Petrovac na Mlavi, Kučevo, i Žagubica, predstavnici opštinskih službi za poljoprivredu, direktori i članovi zadruga tog okruga.

Prisutnima se obratio i član odbora za selo SANU, Branislav Gulan koji je sa zadovoljstvom istakao da je duh sela vraćen, prvi
put posle 50 godina neuspelih pokušaja, inicijativom ministra Krkobabića i da je možda poslednji trenutak da se nešto konkretno učini za selo. Gulan je rekao da koncept zadrugarstva u svetu okuplja 3 milijarde ljudi i predstavlja uspešan recept prosperiteta jedne zemlje.

Nakon sastanka ministar je obišao zemljoradničku zadrugu „Klenje“ u istoimenom mestu u blizini Požarevca, osnovanu 1935. godine, koja sada radi po standardu ISO 22000. Ova uspešna zadruga ima 17 zaposlenih, 20 članova i 250 kooperanata i bavi se otkupom poljoprivrednih kultura suncokreta, pšenice i kukuruza.

Prerađuje žitarice u sopstvenom mlinu a ima silose kapaciteta 10.000 tona.

Direktor zadruge Momčilo Nastasijević zahvalio je ministru na poseti i rekao da su ovakvi podsticaji države upravo ono što je potrebno da osnaži i poveže zadruge.

Ministar je posetio i poljoprivredno domaćinstvo Živanović u selu Petka kod Kostolca koje ima 40 grla stoke i sopstvenu mini mlekaru, kao i poljoprivredno domaćinstvo Maksić koji, osim stoke ima i svoj mlin za mlevenje žitarica.

Mladi domaćini izrazili su svoju zahvalnost ministru na poseti, izrazili svoju želju da ostanu na selu, bave se poljoprivredom i podstaknu svojim primerom opstanak i razvoj srpskog sela.

Izvor: www.telegraf.rs

 

Razvoj zadrugarstva u evropskim zemljama

http://agropress.org.rs/lat/zadrugarstvo/item/3410-razvoj-zadrugarstva-u-evropskim-zemljama

 

Zadružni savez Srbije, uz podršku Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS, organizuje Konferenciju o međuzadružnoj saradnji zemalja regiona, koja će se održati u okviru manifestacije Međunarodni sajam Etno hrane i pića u Beogradu.

Konferencija o međuzadružnoj saradnji zemalja regiona biće održana 22. i 23. novembra 2017. godine, sa početkom u 13h u svečanoj Sali Beogradskog sajma prvog dana, a potom na štandu Zadružnog saveza Srbije.

Na Konferenciji će učešće uzeti predstavnici FAO I EBRD-a, Velimir Stanojević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, Milan Krkobabić ministar u Vladi Republike Srbije zadužen za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća, ekonomski predstavnici španske i italijanske ambasade, kao i predstavnici zadružnih saveza zemalja iz okruženja.

Drugog dana konferencije, 23. novembra 2017. godine, takođe sa početkom u 13h, predavanje će održati dr Zoran Keserović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u u Novom Sadu, kada će govoriti o inovacijama u voćarstvu. Nakon ovog predavanja imaćemo priliku da čujemo prof. dr Branu Radenković - Damnjanović, profesor Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, koja će govoriti o higijeni farme kao preduslovu za bezbednost hrane. Naredna tema o kojoj će se govoriti je iskustvo u organizovanju mašinskog prstena, o čemu će nešto više reći dipl. inž Miloš Margan, proizvođač iz Crepaje. Goran Đaković, predsednik AGROPRESSA i urednik časopisa Agrobiznis magazin, govoriće o udruživanju poljoprivrednika i ulozi žena u razvoju poljoprivrede. On će ujedno i biti moderator svih događaja.

Trećeg dana sajma (24.11.2017.) specijalni gost biće Dejan Vukelić koji će govoriti o dizajnu, značaju i uticaju sa tržišta, a na kraju predavanja koje počinje u 11h na štandu Zadružnog saveza Srbije, biće predstavljen konkretan primer dizajna koji je urađen za domaćeg proizvođača smrznutog voća.

Svi događaji podržani su od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a otvoreni su za medije i posetioce Međunarodnog sajma etno hrane u Beogradu. 

Više stotina zadruga predalo je zahtev za bespovratna sredstva u iznosu od 200 miliona dinara, koja će biti dodeljena do kraja godine.

To je istakao ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić.

Krkobabić je za televiziju Pink rekao da je dodela sredstava probni period, u kojem će se steći neophodno iskustvo u pravilnom organizovanju zadruga i dodao da je u proteklih devet meseci osnovano 157 zadruga. 

"Ovo je eksperimentalni period, stičemo iskustva, fokusiramo se na pet upravnih okruga na jugu, ali i u svim drugim delovima Srbije. Srbija je regionalno neujednačena, različiti su problemi od okruga do okruga. Od januara kreće veliki posao da revitalizujemo pet stotina zadruga u naredne tri godine", naveo je Krkobabić. 

On je kazao da je otkup proizvoda krajnji cilj. 

"Cilj nam je da dobijemo organizovane zadruge koje će moći da rešavaju probleme. Mi smo sada uspeli da ponovo probudimo interesovanje za zadruge, da vratimo poverenje među komšije a onda da oni mogu nešto konkretno da urade. Zadruge ne traže samo novac već i uputstva. Danas imamo moderne poljoprivredne službe po okruzima i po opštinama i sada te službe treba da krenu u poljoprivredna domaćinstva", rekao je Krkobabić. 

Prema njegovim rečima, ključ je zainteresovanost lokalne samouprave. 

"Bez samoinicijative lokalne zajednice stvari ne mogu da se pokrenu sa mrtve tačke", zaključio je Krkobabić.

Izvor: www.b92.net

 

Nove mere za oporavak sela 

http://www.agropress.org.rs/lat/zadrugarstvo/item/3079-nove-mere-za-oporavak-sela

 

Ministar za regionalni razvoj Milan Krkobabić izjavio je da Vlada razmišlja o povećanju podsticajnih sredstava za zadruge do iznosa od dva do pet miliona evra.

Krkobabić je istakao da bi se tim parama u potpunosti rešio problem domaćih malinara.

"To su sredstva koja bi omogućila da u jednoj godini formiramo deset velikih zadruga sa finalnom preradom. Nakon toga ne bi se više bavili pitanjem srpske maline", izjavio je Krkobabić u Kruševcu na sastanku sa predstavnicima opština i zadruga sa područja Rasinskog okruga. 

Krkobabić je istakao da je u Srbiji u poslednjih pet meseci, odnosno od pokretanja akcije "Pet stotina zadruga za 500 srpskih sela", formirano 70 novih zadruga. ; 

"Nisu sve te zadruge dobile podsticajna sredstva, dobilo ih je samo četiri. Ljudi su se organizovali jer smo razbili nepoverenje koje je vladalo među njima", rekao je Krkobabić. 

On je podsetio da se u oktobru završava prvi deo konkursa za dodelu podsticajnih sredstava zadrugama, ali da naredne godine kreće trogodišnji program sa 25 miliona evra namenjenih zadrugama. 

Krkobabić je podsetio da postojeće zadruge mogu da dobiju do 100.000 evra bespovratnih podsticajnih sredstava, a nove zadruge do 50.000 evra. 

"Novac ide za nabavku opreme i tehnike, osnovnog stada, zasada. Nećemo da pravimo nove zgrade. Njih imamo već dovoljno i hoćemo da ih stavimo u funkciju", rekao je Krkobabić. 

On je rekao da na području Rasinskog okruga postoji oko 6.000 porodičnih gazdinstava sa posedima koji su, poput republičkog proseka, veličine oko četiri i po hektara. 

"Hoćemo da ih povežemo i da od njih napravimo robne proizvođače. U nove zadruge oni ne unose svoje posede i imanja, već svoj proizvod", kazao je Krkobabić. 

Prema njegovim rečima, na području Rasinskog okruga registrovano je 56 zadruga, a njih 27 je aktivno. Krkobabić će sa predstavnicima grada Kruševca u toku dana obići zemljoradničku zadrugu "Euro-duo kalem" u selu Lazarevac.

Izvor: www.b92.net

Saveti stručnjaka za uspešnu berbu i skladištenje grožđa:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3039-saveti-strucnjaka-za-uspesnu-berbu-i-skladistenje-grozda

 

Ključno je da na čelu zadruga budu mladi, stručni ljudi, a još jedan podsticaj Vlade je da njihova zarada u prvim godinama bude na teretu budžeta Republike Srbije, rekao je Krkobabić.

Ministar za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milan Krkobabić, izjavio je u Kruševcu, da Vlada Srbija razmišlja o povećanju podsticajnih sredstava za zadruge do iznosa od dva do pet miliona evra.

Rešili smo da oživimo nešto što je bilo eminentno našem mentalitetu, i što je predstavljalo način života u Srbiji, ali ne po starim već po novim principima, principima evropskog zadrugarstva - rekao je ministar i naglasio da na prvo mesto sada stavljamo transfer znanja i tehnologije i tako pravimo adekvatan privredni subjekat koji je u stanju da se pozicionira na tržištu.

Ključno je da na čelu zadruga budu mladi, stručni ljudi, a još jedan podsticaj Vlade je da njihova zarada u prvim godinama bude na teretu budžeta Republike Srbije.

Pravimo specijalizovane zadruge u koje proizvođači ne unose svoju zemlju ili mehanizaciju već samo svoje proizvode koje tako pretvaraju u robu, a to je, prema rečima Krkobabića, naš cilj.

Ministar se osvrnuo i na to da nas je fenomen praznih sela doveo do onoga što danas nazivamo rešavanjem kosovsko-metohijskog pitanja, jer od 4700 sela u Srbiji njih 1200 je gotovo nestalo, a od toga 980 sela ima manje od 100 stanovnika.

Sa činjenicom da oživljavanjem zadrugarstva rešavamo ključna nacionalna pitanja, složio se i Branislav Gulan, član Akademijskog odbora za selo SANU koji je ukazao na poražavajuće činjenice da trenutno u 150.000 seoskih kuća niko ne živi a da čak 50.000 nema ni vlasnika.

Gulan je viđenja da je zadruga srž svakog sela i veoma je optimističan u proceni ovog projekta Vlade Republike Srbije.

U Srbiji se do sada godišnje gasilo 100 zadruga a za ovih nekoliko meseci osnovano je čak 70 novih - rekao je ovaj eminentni stručnjak.

Gradonačelnik grada Kruševca Dragi Nestorović zahvalio je ministru na poseti i ocenio kako je teritorija opštine Kruševac poznata po voćarstvu, povrtarstvu, gajenju sadnog materijala i kalemova, stočarstvu i da su joj potrebni podsticaji u razvoju i udruživanju, pa će grad nastaviti da uvećava i modifikuje, za to već 2002. godine odvojen namesnki fond, u cilju poboljšanja kvaliteta života seoskog stanovništva.

Nakon sastanka ministar je obišao zemljoradničku zadrugu „Euro–Duo Kalem“ u mestu Lazarevac, 25 km od Kruševca koja se bavi gajenjem sadnog materijala i uspešno posluje već 11 godina. Ima čak 54 kooperanta (sa teritorije opština Kruševac, Trstenik i Varvarin), a godišnje proizvede skoro milion voćnih sadnica i 500 tona svežeg voća (jabuka, krušaka, šljiva, trešanja...) namenjenih uglavnom izvozu u Rusiju, Gruziju, Kazahstan, Tadžikistan, Uzbekistan i Kirgistan.

Zadrugari zajedno obrađuju 210 hektara zemlje. Finansijski obim proizvodnje zadruge u 2016. godini bio je 222.241.000 dinara.

Izvor: www.telegraf.rs

Model udruživanja poljoprivrednih proizvođača u skandinavskoj zemlji može da bude putokaz i za naš agrar; Udruženja kooperanata garantuju otkup celog roda i uzgoja.

Zemlja dvostruko manja od Srbije i za trećinu manje stanovnika, Danska, ima 190.000 zaposlenih u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, dok ih je u našoj zemlji gotovo dva puta manje. Oko 60 odsto njiva Danci obrađuju, dok je dobar deo srpskih zaparložen. Samo lane je ova skandinavska zemlja od izvoza hrane prihodovala čak 20 milijardi evra!

Nije tajna da dansko poljoprivredno čudo počiva na dobro organizovanim zadrugama. Njihov model, kažu stručnjaci u Danskom savetu za poljoprivredu i hranu, mogao bi da bude uzor i posluži kao model našim poljoprivrednicima.

- Tri su osnovna pravila na kojima počiva naše zadrugarstvo - kaže Andres Soegard iz Danskog saveta za poljoprivredu i hranu. - Prvo je da kooperativa funkcioniše po principu "jedan farmer - jedan glas" bez obzira na veličinu farme, drugo da su zadruge u zajedničkom vlasništvu svih kooperanata, koji na kraju godine na godišnjoj skupštini odlučuju kako će usmeriti profit, i treći da farmerima njihova krovna udruženja garantuju otkup celokupne poljoprivredne proizvodnje. Ova tri principa gotovo da se nisu menjala od osnivanja Zadružnog pokreta Danske krajem 19. veka.

Po rečima našeg sagovornika, udruživanje farmera počinje na području na kome se nalaze bez obzira na poljoprivrednu delatnost kojom se bave i veličinu dobra.

- Najmanje 42 tako udružena gazdinstva osnivaju zadrugu i potom se pridružuju Nacionalnom udruženju "Poljoprivreda i hrana" - objašnjava Soegard. - Farmeri se takođe udružuju i po delatnostima, pa i u toj oblasti imaju svoja krovna udruženja čiji su članovi i otkupljivači. Sa njima farmeri ugovaraju poslove, i to tako da im otkupljivači garantuju otkup celokupne proizvodnje, dok su farmeri obavezni da svom otkupljivaču prodaju i višak proizvoda.

Na pitanje kako u istom udruženju mogu biti farmeri i otkupljivači, naš sagovornik odgovara:

- Kooperacija daje mogućnost da farmeri budu deoničari fabrika u kojima se njihovi proizvodi prerađuju - kaže Soegard. - Stočari su, tako, u 95 odsto slučajeva vlasnici i klanica. Farmer, takođe, zna da će prodati svinje, a otkupljivač da će ih dobiti. Primarni poljoprivredni proizvođači udruženi u zadruge, praktično, učestvuju i zarađuju u svim karikama prehrambene industrije. Ako zadruga na kraju godine ima profit, zadrugari na godišnjoj skupštini odlučuju kako će ga usmeriti. Obično ga međusobno podele proporcionalno doprinosu u prometu zadruge, ili ulažu u neku zajedničku investiciju.

Poslovanje naših zadruga je tržišno orijentisano, a cene se formiraju dogovorom proizvođača i otkupljivača - objašnjava naš sagovornik. - Budući da otkupljivač ima ugovor sa farmerom i tačno zna koliko će, i kada, otkupiti poljoprivrednih proizvoda, onda lako može da planira i optimizuje svoje poslovanje. Tokom godine cene se menjaju, ali otkupljivač svake sedmice, obično četvrtkom, proceni koju cenu može "izboksovati" na tržištu i o tome obaveštava farmera. Na kraju godine upoređuju se troškovi i prodaja, a zarada se deli farmerima. Oni, najčešće, dobijaju oko devet odsto od cene na tržištu.

Izvor: www.novosti.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30