U okviru 86. Međunarodnog sajma poljoprivrede u Novom Sadu je održana Druga regionalna konferencija „Zadrugarstvo, udruživanje, inovativnost i preduzetništvo kao modeli razvoja poljoprivrede“. Organizatori ove najznačajnije današnje konferencije bili su Agropress i Dunav osiguranje uz podršku ministarstva poljoprivrede i kabineta ministra bez portfelja zaduženog za ravnomeran regionalni razvoj.

Da li zbog toga što je tema bila izuzetno zanimljiva za poljoprivrednike ili zbog učešća čak dva ministra tek sala u Master centru bila je tesna da primi sve zainteresovane. Tražila se stolica više, mnogi su ostali da stoje sa strane, a u publici su bili poljoprivrednici, predstavnici udruženja, studenti Poljoprivrednih fakulteta u Beogradu i Čačku, učenici agrarnih škola iz Leskovca i Aranđelovca, kao i predstavnici medija.

Konferenciju je otvorio Goran Đaković, predsednik Agropressa, a potom se okupljenima obratio Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koji je šaljivim tonom rekao da se „Srbi razumeju u tri stvari: poljoprivredu, politiku i sport“.

„Ja ću da baratam faktima, a činjenica je da bez dve stvari nema razvoja poljoprivrede - to su tehnološke inovacije i voda. Zato smo uložili u navodnjavanje i dosada je pod mrežom za navodnjavanje 49.000 hektara zemljišta, a plan je da do polovine iduće godine to bude 70.000 hektara. Poljoprivreda i njen razvoj uzimaju maha svuda, a sve veći broj zemalja Evropske unije ulaže u poljoprivredu. Zato i ne čudi što 70 odsto propisa koji su vezani za pristupanje EU odnosi na  poljoprivredu i hranu“ – rekao je ministar Nedimović i istakao bez otvaranja novih tržišta nemamo šta da tražimo u ovoj oblasti. Zato se država i ministarstvo poljoprivrede zalažu se otvaranje novih tržišta od izvoza junetine u Tursku i na Bliski istok, pšenice u Egipat, do najnovijih pregovora sa visokim zvaničnicima Indonezije.

„Mnogi su me pitali zašto Indonezija, ona je daleko od Srbije, ali malo ljudi zna da je ova zemlja najveći uvoznik kukuruza na svetu, koga mi imamo u izobilju i za izvoz.“

Govoreći o značaju udruživanja poljoprivrednika u Zadruge ministar Nedimović je istakao da je to neophodno, jer jedino ujedinjeni možemo bolje i lakše da nastupimo na tržištima u inostranstvu.

„Poljoprivreda je postala ozbiljan posao i mora da se radi tokom cele godine, svi moramo međusobno da sarađujemo kako ministarstva, tako i lokalne samouprave, mediji… Drago mi je da vidim ovako puno mladih ljudi zainteresovanih za agrar, jer njima treba da pošaljemo poruku da je rad jedino važan i da ih naučimo kako da ne prave greške koje smo mi činili.“

Ministar je najavio da će od avgusta i Zadruge imati mogućnost za podizanje kredita kod banaka. Osim toga, on je rekao da će sredinom jula u Srbiju doputovati ruski ministar poljoprivrede Dmitrij Patrušev s kojim će potpisati ugovor o fitosanitarnom nadzoru kojim će se uobličiti svi propisi vezani za izvoz voća iz Srbije u Rusiju. A, onima koji su prepakivali voće i time ugrozili imidž zemlje ministar je poručio da neće dobiti novi dozvolu za izvoz ko god da je u pitanju.

Milan Krkobabić, ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj govorio je o projektu „500 zadruga u 500 sela“ i istakao značaj udruživanja, jer objedinjavanje manjih poljoprivrednih gazdinstava značajno smanjuje troškove transporta njihove robe.

„Pred nama je da se opredelimo da li je zemlja resurs od nacionalnog značaja ili ćemo je ostaviti na volju drugima. Smatram da državnu zemlju koja se ne obrađuje, a ima je oko 200.000 hektara treba besplatno dodeliti mladim poljoprivrednicima na korišćenje kako bi je priveli kulturi i nameni i učinili je produktivnom, umesto da bude isključivo roba koja se prodaje na tržištu“, rekao je Krkobabić. On je podsetio da svaka zadruga za osnivanje može da dobije 7,5 miliona dinara, postojeće imaju pravo na 15 miliona, dok složene zadruge imaju na raspolaganju 60 miliona dinara.  

Ministar je govorio i o narednom koraku koji oporavak sela Srbije zahteva a to je formiranje Nacionalnog tima za spas sela Srbije koji će sagledati sve aspekte života na selu i predvideti programima i konkretnim merama stvaranje svih potrebnih uslova za kvalitetan život u seoskim sredinama.

Okupljenima se obratio i mr Mirko Petrović, predsednik Izvršnog odbora „Dunav osiguranja“ koji je podsetio da na dugu i bogatu istoriju zadrugarstva u Srbiji koje datira od kraja 19 veka.

„Uporedo sa zadrugarstvo razvijalo se i osiguranje koje može da poljoprivrednike zaštiti od rizika i nadoknadi štetu. Edukacija je osnov svega i treba da znate da država dotira za osiguranje i do 70 odsto sredstava u najugroženijim područjima. Hoćemo da pomognemo, jer smatramo da je poljoprivreda strateški značajna za Srbiju“ – istakao je Petrović.

Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović rekao je da srpski domaćini mogu da računaju na bezrezervnu pomoć i podršku.

„Od januara do sada u Srbiji je osnovano 85 novih zadruga, a naš je cilj da sve budu kvalitetne i održive, zato podržavamo program oživljavanja zadruga.“

O iskustvima s kojima se sreću u radu, ali i konkretnim pomacima kada je u pitanju poljoprivreda Gornjeg Milanovca govorila je Milka Nedeljković, rukovodilac Kancelarije za poljoprivredu ovog grada.

„Aktivno sarađujemo sa poljoprivrednicima, ministarstvom, lokalnom zajednicom i činimo sve da se obezbede sredstva koja su potrebna. U Moravičkom okrugu koji je poznat po vremenskim neprilikama obezbedili smo da se čak 80 odsto osiguranja pokrije iz budžeta, dok seljaci plaćaju samo 20 odsto. I zaista, najveće interesovanje je za osiguranje i subvencionisane kredite“- rekla je Milka Nedeljković.

Okupljenima se obratio i Božo Joković, direktor složne zadruge „Naše voće“ iz Arilja.

„Uspeli smo da povežemo kroz zadruge izvoznike svežeg voća iz šest regiona u Srbiji. Iako je Arilje poznato po malini s nama su i proizvođači jabuka, krišaka, šljiva i ostalog voća, jer verujemo da će zadrugarstvo spasiti srpsku poljoprivredu“ – naglasio je Joković.

Za kraj Dunav osiguranje je podelilo poklon vaučere za trodnevni i petodnevni boravak na Zlatiboru, a nagrade je dodelio poznati voditelj Žika Nikolić voditelj „Žikine Šarenice“ koji je zaštitno lice Dunav osiguranja u segmentu poljoprivrede.

 

Zlatiborski okrug podržaće program oživljavanja zadrugarstva u tom delu Srbije, rečeno je danas priliko susreta Milana Krkobabića i rukovodstva opštine Priboj, a u okviru projekta "500 zadruga u 500 sela".

Predstavljen je ovogodišnji Program Vlade za oživljavanje zadrugarstva i razmatrani su konkretni podsticaji koje daju i republička i lokalna samouprava. Predsednik opštine Priboj Lazar Rvović rekao je da su oni spremni da iz budžeta opštine godinu dana finansiraju kompletan rad jedne specijalizovane zadruge na teritoriji Priboja, od prostora do direktora i stručnjaka koji će je voditi. Rvović i rekao da je 1196 proizvođača maline spremno da se udružuje u zadruge kako bi opstali, plasirali svoje proizvode i počeli i sa višim fazama prerade proizvoda.

Ministar zadužen za regionalni razvoj govorio je o je značaju udruživanja i zadruge kao privredne okosnice opstanka i razvoja sela i pohvalio inicijativu ove lokalne samouprave da konkretno podrži poljoprivredne proizvođače svoje opštine: "Priboj se pokazao kao pravi domaćin za prave investicije. Očekujem da će ove zadruge zaživeti i to treba da bude pravo ohrabrenje za ljude koji ovde žive da ostanu, vrate se i ponovo vide svoju budućnost ovde". Naglasio je kako je ovo pravi put i konkretna inicijativa jedne opštine koju treba da slede i druge lokalne samouprave u Srbiji.

Akademik Dragan Škorić naveo je kako je SANU iza sebe imala 50 godina neuspelih pokušaja da skrene pažnju javnosti i državi o propadanju srpskog sela, ali da se tek inicijativom ministra Krkobabića pristupilo rešavanju ovog problema: "Napokon smo na pravom smo putu da stručnjake i znanje ujedinimo sa srpskim seljakom na očiglednu dobrobit svih. Ovaj kraj se pokazao pogodnim za malinarstvo, ali i pčelarstvo, gajenje lekovitog bilja... Hajde da stignemo zajedno do finalnih proizvoda i usmerimo se ka izvozu".

Nakon sastanka ministar se sa rukovodstvom opštine Priboj i svojim saradnicima sastao sa poljoprivrednim proizvođačima Priboja i okoline i razgovarao o udruživanju i konkretnim podsticajima koje država i lokalna samouprava nude za sve one koji su spemni da rade i pokažu inicijativu, od stručnih službi i transfera znanja i novih tehnologija, do načina za plasman na tržište i viših faza prerade proizvoda. U saopštenju ministarstva navodi se da je u Srbiji za dve i po godine, koliko traje projekat Vlade, osnovano gotovo četiri stotine zadruga, a ugašenih gotovo da i nema, dok je pre Projekta samo oko stotinu zadruga godišnje nestajalo.

Krkobabić je najavio novih 700 miliona dinara, koje će država ove godine izdvojiti za 70 starih, novoosnovanih i složenih zadruga, a konkurs za dodelu tih sredstava se očekuje u narednih mesec i po dana. Ovo govori da je Vlada Srbije u veoma kratkom periodu opredelila gotovo 1,7 milijardi dinara za zadrugarstvo, čime će, osim vraćanja preko potrebnog duha udruživanja Srbiji, biti konkretno pospešen rad preko 160 zadruga, navedeno je u saopštenju.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/krkobabic-priboj-je-pravi-domacin-za-prave-investicije/f7t97wt

Zemljoradnička zadruga "Agrodunav" iz Karavukova primer je uspešnog poslovanja i brige o o čitavom selu. Poljoprivredno preduzeće koje je nekada bilo u stečaju, danas pokazuje da je najvažnije imati dobar rukovodeći tim.
Ako govorimo sportskim rečnikom dobar tim i dobar trener uvek dovedu do dobrog reziultata. Zemljoradnička zadruga Agrodunav nije bila uvek među najuspešnijim, ali danas sigurno jeste.Deset hektara voćnjaka pod trešnjom samo je jedna od velikih investicija u budućnost. Farma krava sa uvoznim grlima, zalivni sistemi i dobro planirana ratarska proizvodnja, to je danas ZZ Agrodunav iz Karavukova sa svojih stotinjak zadrugara. Za direktora Stevana Stanojkovića uspešni poslovni rezultati nisu slučajnost, već samo rezultat kontinuiteta domaćinskog poslovanja.

"Država je konačno počela da prepoznaje zemljoradničke zadruge i njihovu ulogu u seoskim sredinama. Mi smo jedna od prvih zadruga koja je dobila sredstva od Ministarstva za regionalni razvoji na taj način smo značajno povećali stočni fond na našoj farmi, samim tim i neki prihod od te proizvodnje", rekao je Stanojković.

Za stanovnike Karavukova Agrodunav je pre svega sigurnost za sedamdesetak zaposlenih i njihove porodice, ali i svi ostali, škola, sportisti znaju da je zadruga uvek tu da pomogne, ističu Vladimir Stančić i Đorđe Bogdanović.

"Zadruga je jednostavno nosilac svih poslova ovde u selu, kako svojih, kako i svojim kooperantima iz sela. Naročito oko sporta i sada dosta pomažu, a školu redovno", rekao je Vladimir Stančić, direktor OŠ Bora Stanković.

"U zadruzi radi veliki broj radnika, tako da bez zadruge, život u Karavukovu bio bi mnogo mnogo težak", rekao je Đorđe, stanovnik Karavukova.

Uspešna zadruga bila je inspiracija mnogim malim preduzetnicima da i oni pokrenu svoj posao, pa je Karavukovo danas najbolji primer seoske sredine koja je zahvaljujući i zadruzi i preduzetništvu uspela da se održi i sačuva sve što su doseljenici iz Vranjskog kraja godinama sticali.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/kada-zemljoradnicka-zadruga-brine-o-citavom-selu..._1006547.html

Prirodnih potencijala u Srbiji za razvoj poljoprivrede ima, ali glavna kočnica je uz neizgrađen i haotičan sistem subvencija i usitnjenost poseda što sprečava intenzivnu proizvodnju i dobar plasman proizvoda. Čak 78 odsto obradivog zemljišta pripada malim i srednjim farmerima koji poseduju od 0,5 do pet hektara. Tek preostali deo čine veliki proizvođači, desetak domaćih sa po više od 35.000 hektara, zatim nekoliko većih kombinata i stranci, poput Al Dahre, koja sada ulazi u PKB ili Al Ravafeda. Velikim sistemima nije problem ni savremena proizvodnja ni plasman, a mala i srednja gazdinstva mogla bi da se razviju tek kroz zadruge. One su, međutim, decenijama uništavane i tek od pre dve godine počelo je ulaganje države u obnovu zapuštenih i osnivanje novih.

– Zadruge u Srbiji pratiće u potpunosti trendove svetskog, a naročito evropskog zadrugarstva, ali uzimajući u obzir sve specifičnosti našeg podneblja. Cilj je da zadruge posluju uspešno i savremeno u našem okruženju, ali da ih usmeravamo ka evropskim tendencijama. Sadašnji Zakon o zadrugama nije savršen i treba ga dopunjavati i menjati. To svakako nije i ne sme biti prepreka za aktivno delovanje. Naš stav je uvek „Hajde da radimo, a da u hodu, uz iskustva, menjamo sve ono što se praksi pokazalo nedovoljno dobrim“ – kaže za Danas Milan Krkobabić, ministar zadužen za regionalni razvoj koji je pokrenuo program „500 zadruga u 500 sela“.

U tom ministarstvu ističu da, prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji radi oko 1.600 zemljoradničkih zadruga, a 54 odsto njih vode se kao aktivni privredni subjekti. U poslednjih godinu i po dana formirano je 314 novih zadruga i tri složene, kažu u kabinetu Krkobabića. Bespovratnim sredstvima iz budžeta 2017. je sa 196 miliona dinara pomognut rad 22 nove i stare zadruge, dok je ove godine odvojeno četiri puta više, 825 miliona dinara za iste namene. To znači pomoć u radu za oko 70 novih i starih zadruga, ali i dve složene, koje su novina na našim prostorima. Naime, ministar Krkobabić navodi da će država forsirati specijalizovane zadruge, poput vinogradarskih, povrtarskih, voćarskih… Ali, podsticaće se i njihovo udruživanje, vertikalno, na nivou države ili horizontalno kada će okupljati poljoprivrednike čiji proizvodi čine zaokruženu celinu. Cilj je da se takve složene forme bave ne samo otkupom, već da razvijaju i sušare, hladnjače, a organizuju i preradu do finalnog proizvoda. Slično funkcionišu i zadruge u Sloveniji, na primer, koje poseduju svoje mlekare, vinarije, kapacitete u mesnoj industriji a na tržištu se pojavljuju sa zaštićenim brendom.

Projekat obnavljanja zadruga podržao je Odbor za selo Srpske akademije nauka, ali i ostala stručna javnost. Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana, one su neophodne jer se mali i srednji farmeri ne mogu drugačije uključiti na tržište u neoliberalnom kapitalizmu gde je konkurencija surova. On ističe da bi trebalo i što što pre izvršiti korekcije u zakonu koji je sada sistemski akt za sve vrste zadruga, od poljoprivrednih, do studentskih, frizerskih ili stambenih.

– Potrebno je rehabilitovati ceo sistem po principima dobrovoljnosti, ekonomske zainteresovanosti i postupnosti. Postoji nekoliko modela prema kojima je to moguće uraditi, slovenački, austrijski, italijanski, ali mi ne treba nužno da kopiramo tuđe jer je i naš sistem funkcionisao. Najvažnije je da se okupe farmeri, jer sa maksimalno pet hektara oni ne mogu optimalno da nabavljaju i iskoriste mehanizaciju, nemaju sa kim da sklapaju ugovore, potrebna im je pomoć za nastup na globalnom tržištu koje traži velike količine roba – kaže Prostran i dodaje da bi što pre trebalo rešiti i problem stručnih kadrova koji zadruge muče decenijama unazad.

– Zadruge u Srbiji propadale su u dva velika ciklusa. Jedan je bio 90-ih godina prošlog veka, pod udarom raspada zemlje, sankcija i visoke inflacije. Dokrajčila ih je privatizacija jer je njihova imovina priključivana velikim kombinatima i prodavana. Ostale su bez zemlje, silosa, mehanizacije. Sa egzekutorima tog procesa vođeni su žestoku sudski sporovi oko vraćanja oduzetog, neki i danas traju i od raznih vlasnika one potražuju zaista veliku imovinu – kaže Milan Prostran.

Procenjuje se da danas u svetu ima oko 750.000 zadruga, one okupljaju od 800 miliona do milijardu zadrugara a poslovno povezuju oko tri milijarde ljudi. Nastale su početkom 19. veka a već tri decenije nakon toga i Srbija se uključila u taj proces. Naša zemlja bila je i osnivač Svetskog zadružnog saveza.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/srbija-ozivljava-zadruge-po-ugledu-na-slovenacki-model/

Centar organske poljoprivrede Užice organizuje petu zimsku školu za poljoprivrednike „Kako oživeti selo”,

Predavanja se održavaju u poljoprivrednoj školi u Požegi od 01. do 03. februara 2018.

Neke od tema biće agrarna politika, zadrugarstvo, subvencije u poljoprivredi, IPARD fondovi i generalne inovacije u poljoprivredi.


Prvog dana dolazak učesnika, registracija i smeštaj će se održati od 8:00 do 10:00 časova, posle pozdravne reči domaćina dr Nikole Bajića i eminentnih gostiji u 11:00 časova predstavnik Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede govoriće se o Agrarnoj politici. Predsednik ZSS Nikola Mihailović predstaviće Zadruge i zadrugarstvo u Srbiji, a Marija Petronijević iz udruženja Fenomena i Marko Orlović iz Kraljeva, Regionali programi u organskoj poljoprivredi. O srpskom selu danas, govoriće prof. dr Milovan Mitrović, potpredsednik odobra za selo pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Drugi dan počeće u 12:40 kada će prof. dr Jonel Subić, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivredu i dr Vlade Kovačević objasniti Kako konkuristai za sredstva iz IPARD fondova.

 

izvor : http://www.glaszapadnesrbije.rs

Ministar Milan Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća, posetio je u petak centar Braničevskog okruga.

Promovišući zadrugarstvo kao perspektivu srpskog sela, u okviru nastavka realizacije Programa podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Srbije, ministar Milan Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća posetio je Požarevac, centar Braničevskog okruga i sastao se sa gradonačelnikom Požarevca Banetom Spasovićem.

Ukupan iznos dodeljenih sredstava iz ovog programa namenjenog zadrugarstvu u 2017. godini je 196 miliona dinara, čime je potpomognut rad 22 zadruge u Srbiji, a broj novoosnovanih zadruga u protekle pola godine narastao je na 182 što je pravi pokazatelj da se vratilo poverenje u udruživanje i da je Srbiji konačno vraćen duh zadrugarstva.

Ministar je u Požarevcu najavio do čak 825 miliona dinara koje će država naredne godine izdvajati za planiranih 60 novih zadruga, a akcenat je na takozvanim složenim zadrugama, kojih je u narednoj godini planirano 5 i koje će biti potpomognute sa do 500.000 evra.

- Ideja je da u narednom periodu kvantitet preraste u kvalitet, povezivanjem pojedinačnih specijalizovanih zadruga u složene sisteme koji bi bili prave male fabrike i uspešno nastupali na domaćem i stranom tržištu - rekao je Krkobabić.

Radnom sastanku na temu zadrugarstva prisustvovali su zamenica načelnika Braničevskog okruga Ana Rakić, gradonačelnik grada Požarevca Bane Spasović, predsednici opština Veliko Gradište, Golubac, Malo Crniće, Žabari, Petrovac na Mlavi, Kučevo, i Žagubica, predstavnici opštinskih službi za poljoprivredu, direktori i članovi zadruga tog okruga.

Prisutnima se obratio i član odbora za selo SANU, Branislav Gulan koji je sa zadovoljstvom istakao da je duh sela vraćen, prvi
put posle 50 godina neuspelih pokušaja, inicijativom ministra Krkobabića i da je možda poslednji trenutak da se nešto konkretno učini za selo. Gulan je rekao da koncept zadrugarstva u svetu okuplja 3 milijarde ljudi i predstavlja uspešan recept prosperiteta jedne zemlje.

Nakon sastanka ministar je obišao zemljoradničku zadrugu „Klenje“ u istoimenom mestu u blizini Požarevca, osnovanu 1935. godine, koja sada radi po standardu ISO 22000. Ova uspešna zadruga ima 17 zaposlenih, 20 članova i 250 kooperanata i bavi se otkupom poljoprivrednih kultura suncokreta, pšenice i kukuruza.

Prerađuje žitarice u sopstvenom mlinu a ima silose kapaciteta 10.000 tona.

Direktor zadruge Momčilo Nastasijević zahvalio je ministru na poseti i rekao da su ovakvi podsticaji države upravo ono što je potrebno da osnaži i poveže zadruge.

Ministar je posetio i poljoprivredno domaćinstvo Živanović u selu Petka kod Kostolca koje ima 40 grla stoke i sopstvenu mini mlekaru, kao i poljoprivredno domaćinstvo Maksić koji, osim stoke ima i svoj mlin za mlevenje žitarica.

Mladi domaćini izrazili su svoju zahvalnost ministru na poseti, izrazili svoju želju da ostanu na selu, bave se poljoprivredom i podstaknu svojim primerom opstanak i razvoj srpskog sela.

Izvor: www.telegraf.rs

 

Razvoj zadrugarstva u evropskim zemljama

http://agropress.org.rs/lat/zadrugarstvo/item/3410-razvoj-zadrugarstva-u-evropskim-zemljama

 

Zadrugarstvo u zemljama razvijenog dela Evrope funkcioniše na drugim osnovama nego što je to slučaj kod nas. Naime, članovi zadruge su farmeri koji su udružili celokupnu svoju imovinu i stavili je na raspolaganje zadruzi.

Tu imovinu čine:

- obradivo poljoprivredno zemljište;

- mehanizacija i oprema;

- objekti za smeštaj stoke;

- skladišta;

- hangari;

- transportna sredstva i drugo.

Broj ovako udruženih zadrugara može biti ograničen ili pak neograničen u zavisnosti od interesa članova zadruge. Pošto su udružili svoju imovinu, kako pokretnu tako i nepokretnu, zainteresovani su da zadruga posluje profitabilno.

Iz tog razloga, u samom ugovoru koji su potpisali prilikom pristupanja ovakvoj zadruzi, definisali su sve delove ugovora do detalja kako bi zaštitili svoja prava, ali i prihvatili obaveze definisane gore navedenim ugovorom.

Članovi zadruge na svojim skupštinama biraju i razrešavaju menadžment, odnosno direktora, upravni odbor i druga tela u zavisnosti od potrebe.

Poslovne odluke donosi menadžment zadruge u dogovoru sa članovima zadruge na skupštinama koje se održavaju u određenim vremenskim intervalima.

Ovakav vid zadrugarstva ima opravdanje, jer u jakoj konkurenciji koja vlada na tržištu, neophodan je radi opstanka same zadruge. Na ovaj način postaju ozbiljan privredni subjekt koji ima šansu da uspešno posluje, širi se i uvećava zaradu.

Zarada ostvarena na ovaj način deli se članovima zadruge po ugovoru sklopljenom prilikom pristupanja istoj. Takođe, menadžmentu se isplaćuju mesečne zarade.

Visina akumulacije koja se ostvari poslovanjem zadruge usmerava se na nove poslove i nova tržišta ili se pak deponuje u poslovnim bankama.

Radi ojačavanja konkurentnosti, neke zadruge se udružuju sa drugim zadrugama ili drugim privrednim subjektima odnosno trgovinskim lancima, prerađivačima radi većeg profita.

U nekim zemljama veći broj zadruga su se udružile po horizontali (bave se istom delatnošću) ili po vertikali (sa onima koji se bave drugim delatnostima) i tako čine velike konkurentne sisteme koji kontrolišu veći deo tržišta.

Takvi sistemi najčešće imaju primarnu proizvodnju, preradu, transport, maloprodaju i veleprodaju.

U ovakvim firmama nastalim udruživanjem zadruga zarađuje se veliki novac koji služi za isplatu dividende, mesečne zarade, a isto tako i za nove investicije.

Branislav Radovanović, PSSS Mladenovac                                               

U Opštini Kuršumlija formirane su tri zemljoradničke zadruge, dve stočarske i jedna voćarska, rečeno je u u poljoprivrednoj službi te opštine.

Agenciji Beta rečeno je da će država Srbija u novoformirane zadruge investirati do 50.000 EUR za nabavku opreme, mehanizacije, podizanje zasada i omasovljenje stočnog fonda.

Kuršumlijske zadruge u proseku imaju po šest zadrugara - poznatih poljoprivrednih proizvođača.

Zadrugari iz sela Vlahinje, Igrišta, Ljuše i Krtoka formirali su stočarsku zadrugu pod imenom Pet pastira, dok je u selu Dobri Do njih četvorica formiralo zadrugu Markov vis, a u Vrčevcu isto toliko njih formiralo je voćarsku zadrugu.

Pomoćnik predsednika opštine Kuršumlija zadužen za poljoprivredu Jovica Đinović kazao je da udruživanjem u zadruge proizvođači obezbeđuju sebi bolje uslove za nastup na tržištu i bolju cenu.

Prema njegovim rečima, uz pomoć dobrih programa oni mogu dobiti ozbiljna sredstva od nadležnih ministarstava za proširenje proizvodnj,e i u narednom periodu doći do svog finalnog proizvoda i otvaranja mini proizvođačkih kapaciteta.

Sve tri kuršumlijske zadruge ove godine konkurisale su za investiciona sredstva kod resornog ministarstva, a mogu da povećaju broj zadrugara i okupe mnoštvo kooperanata.

U Republici Srbiji, prema podacima Agencije za privredne registre, trenutno je aktivnih oko 1.600 zemljoradničkih zadruga. U zemljama Evropske unije ima više od 90 miliona članova zadruga, a u svetu više od 800 miliona. U Evropi zadruge su postale najbolji sistem za dovođenje malih proizvođača u ravnopravnu pregovaračku poziciju sa velikima. Međunarodna godina zadrugarstva bila je 2012, međutim u Srbiji to nije propraćeno na adekvatnom nivou.

Zadrugarstvo kao oblik organizovanja poljoprivrednika ima veoma dugu i bogatu tradiciju. Brojne su prednosti ovakvog načina organizovanja. U uslovima usitnjenog poseda u poljoprivredi (kao što je to slučaj kod nas) samo putem organizovanja u zadruge može se preći na savremeniji i efikasniji tržišni način poljoprivredne proizvodnje.  Članovi zadruga mogu da osnaže svoju tržišnu poziciju kroz inovacije proizvoda, smanje rizik poslovanja, smanje troškove transakcija, olakšaju pristup resursima i inputima.

Ministar bez portfelja zadužen u Vladi Srbije za regionalni razvoj Milan Krkobabić izjavio je da je Vlada Srbije za novoformirane zadruge namenila do po 50 hiljada evra, a za postojeće do 100 hiljada evra i da će ta sredstva biti dostupna putem javnog konkursa koji je raspisan. U budžetu za 2017. godinu, prema rečima Branislava Nedimović, ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, obezbeđeno je 2,2 milijarde dinara za veća ulaganja u izgradnju i rekonstrukciju prerađivačkih kapaciteta s ciljem da se smanji prodaja sirovina, a na domaćem i stranom tržištu poveća konkurentnost s proizvodima više faze prerade. Računa se i na novac iz evropskih fondova. Međutim, jedna zadruga, kao pravno lice, obično nema finansijski potencijal da sama finansira izgradnju skladišnog prostora ili prerađivački kapacitet koji će uvećati vrednost konačnog proizvoda. Veće šanse imaju objedinjene dve ili više zadruga, koje mogu formirati, zakonom predviđenu, složenu zadrugu. Ali zadrugari često to ne mogu da učine ni uz pomoć kredita. Zato bi država morala da sprovede poseban program za investiranje prema zadrugama i svim poljoprivrednicima i drugima koji žele da se udruže.

Organizovanim delovanjem kroz zadruge olakšava se uvođenje marketinga (uvođenje i brendiranje novih proizvodа) i dr. Zadruge omogućavaju privredni razvoj i ekonomsku korist, kako lokalnim zajednicama, tako i društvu kao celini. Doprinose zaustavljanju migracije seoskog stanovništva iz sela u gradove.  Zadruge podstiču konkurenciju i otvaranje tržišta, olakšavaju da  proizvodi i usluge zadrugara izađu iz lokalnih okvira i uključe se u regionalnu ili nacionalnu mrežu. Na taj način se povećava obim poslovanja, poslovna efikasnost i što je najbitnije povećava dobit.

Najveći problemi s kojima se suočavaju zemljoradničke zadruge su: što je negativna slika da su zadruge ostaci prošlosti, a zapravo su nosioci razvoja i budućnosti, da su prostor za razvoj sive ekonomije, kao i izuzetno težak pristup tržištu kapitala, a posebno kod poslovnih banaka, jer ne raspolažu imovinom, a poslovna dobit pored toga što je mala raspodeljuje se na  zadrugare, koji u ovoj fazi razvoja nisu spremni da jemče svojom imovinom za zadružne poslove.

Promocija zadrzgarstva prvi je korak u kreiranju bolje slike u javnosti  o vrednostima zadružnog delovanja, kao i afirmaciji privrednika, poljoprivrednika i drugih da kroz organizovan oblik deluju u cilju boljeg pozicioniranja na tržišt, ekonomskog i privrednog rasta.

Cilj projekta:

  1. Podizanje svesti u javnosti o zadrugama i njihovom doprinosu društveno-ekonomskom razvoju.
  2. Promovisanje formiranja i rasta zadruga među pojedincima i institucijama - radi ispunjenja njihovih zajedničkih ekonomskih potreba i za društveno-ekonomski napredak.
  3. Javno zagovaranje kod vlada i zakonodavnih tela da utvrde politiku, donesu zakone i obezbede sprovođenje zakona za formiranje i rast zadruga.

Preliminarni program:

Vreme realizacije: 30. jun 2017. godine

Trajanje manifestacije: od 10 do 17 sati

Lokacija: Trg Republike, Beograd

U organizaciji Vlade Srbije  i kabineta ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća danas je  u zgradi Jablaničkog upravnog okruga  održan  sastanak povodom Programa revitalizacije zadrugarstva.

Tema sastanka je bila odobravanje sredstava za stvaranje novih zadruga u skladu sa planom koji je definisala Vlada RS. Plan obuhvata osnivanje 500 zadruga u 500 srpskih sela.

Rešenje za opstanak sela i poljoprivrede nalazi se u udruživanju proizvodjača i u osnivanju zadruga. Program revitalizacije zadrugarstva, za cilj ima povećanje konkurentnosti proizvodjača i oživljavanje sela. Gradonačelnik Leskovca, Goran Cvetanović je naveo da zadruge omogućavaju jaču pregovaračku poziciju, organizovaniju ponudu robe na tržištu, kao i organizovanije uključenje u izvozne programe.

Ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća, Milan Krkobabić, je objasnio da prazna sela predstavljaju opasan izazov za nacionalnu bezbednost zemlje. Od 4.700 sela u Srbiji, 1.200 lagano nestaje i upravo zbog toga treba preduzeti praktične i konkretne mere kako bi mladi ostali da žive i rade na selu.

„Program revitalizacije zadrugarstva podrazumeva, u naredne tri godine, osnivanje ili revitalizaciju postojećih, ukupno 500 zadruga. Iznos sredstava koji je namenjen u te svrhe je 25 miliona evra. Program podrazumeva 50.000 evra subvencija bespovratnih ili podsticaja u zadruge koje se formiraju i 100.000 evra u zadruge koje već postoje. Novac će ići na kupovinu osnovnog stada, višegodišnjeg zasada, opreme“ – rekao je ministar bez portfelja, Milan Krkobabić.

Značajnu ulogu u ovom programu imaće zajednički rad države i lokalne samouprave. Nijedan projekat, nijedan novčani iznos neće biti odobren ukoliko se na ugovoru ne nalazi i potpis gradonačelnika Leskovca.

U Jablaničkom okrugu, zadruga „Zelena zvezda“ ima realnu mogućnost, da u narednim mesecima dobije podršku od Vlade RS i lokalne samouprave u iznosu od 100.000 evra.

Izvor: www.naslovi.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30