Zelena zvezda, zemljoradnička zadruga u Vinarcu nadomak Leskovca, uspešno se bavi proizvodnjom povrća koje plasira lancima velikih marketa širom Srbije, a uspela je i da izvozi u Francusku. Na deset hektara zakupljene zemlje, šest zadrugara ulaže svoj rad, znanje i mehanizaciju, a istovremeno i soptvenu vlasničku poljoprivrednu proizvodnju na svojim imanjima.

Ova zadruga uspešno funkcioniše i zahvaljujući saradnji sa oko 40 kooperanata iz okolnih sela.

- Kada smo osnovali zadrugu 2010. godine, nas desetorica bili smo vođeni više idejom o tome, da bi nas već u sledećoj godini sačekalo neprijatno iznenađenje sa izuzetno lošom godinom u poljoprivredi - počinje svoju priču Đorđe Micić, direktor Zelene zvezde, zemljoradničke zadruge u Vinarcu i jedan od njenih osnivača.

Prve proizvodne godine, koja je bila loša, od dvanaest osnivača šestoro je odmah odustalo pred tim izazovom.

- Oni koji su nas napustili, mislili su da to nije neka dobra priča i da tu nema perspektive. Mi koji smo verovali, te godine uzeli smo u zakup zemljište od 10 hektara državnog zemljišta i podigli kredit od 60.000 EUR - objašnjava Micić.

Prvi zasadi zajedničke proizvodnje bili su pod zelenom salatom, potom su zasadili paradajz.

- Goru godinu za poljoprivredu od te 2011. ne pamtim. Gajbica paradajza se prodavala za 100 dinara. To je bila cena za 11 kilograma s ambalažom. U tom momentu samo nas je gajba koštala 35 dinara, što znači da smo kilogram paradajza davali za 6 dinara, a njegova proizvođačka cena tada je bila 24 dinara i mi smo gubili po svakom kilogramu 18 dinara. Bio je to za neke naše zadrugare, negativan izazov zbog koga su odustali - priseća se Micić.

- Međutim, nas šestoro koji smo ostali u Zelenoj zvezdi, nismo odustali. Dali smo svu svoju imovinu, kuće pod hipoteku i uzeli kredit, koji smo, kako se ispostavilo u redovnom roku otplatili za 5 godina. Da nije bilo kredita, ko zna možda bi i mi odustali - kaže.

Srazmerno profitu, svake naredne godine rasla je i proizvodnja u zadruzi.

- Prve godine smo pod zasadima imali 70 ari, a onda naredne godine još 25 ari i svake sledeće još toliko, da bi smo danas dostigli neki maksimum u zatvorenoj proizvodnji povrća, od 2 hektara pod plastenicima i 8 hektara na otvorenom polju. Naravno, svako od nas zadrugara ima i sopstvenu proizvodnju na svom imanju, s tim što to povrće plasiramo preko zadruge kao što to činimo i sa proizvodnjom naših kooperanata kojih ima oko 40 iz okolnih sela - objašnjava direktor Zelene zvezde.

Zelena zvezda proizvodi gotovo svo povrće: zelenu salatu, rotkvice, mladi luk, paradajz, krastavac, crvenu paprika, babure, šilje.

- Sada nemamo nikakav kredit, taj prvi i jedini smo otplatili odavno i sada kod banke imamo otvorenu kreditnu liniju, u slučaju da dođemo u situaciju da kupujemo zemljište koje želimo da bude naše - objašnjava Micić.

- Na tržištu se pojavljujemo pod imenom Zelena zvezda Vinarce, Leskovac. Mnogo smo truda uložili u probijanje. Bili smo sitni proizvođači robe koju su dolaskom na kuću, kupovali prodavci s kombijima. Sada smo dostigli vrh, da nam kupci budu veliki, najveći, oni koji mogu u jednom danu da vam kupe i 20 tona paradajza. Naši kupci su Delez, Gomeks, Idea, a izvozimo tokom jula i avgusta i za Francusku. Kupci su svuda isti i u inostranstvu i ovde, svi veliki marketi uvode nove standarde i niko više neće da daje novac za robu lošeg kvaliteta - ocenjuje naš sagovornik.

Zelena zvezda je pre dve godine dobila kalibrator za sortiranje paradajza.

- Konkurisali smo kod resornog ministarstva i dobili pomoć od države – kalibrator, kompjuter za kontrolu navodnjavanja i veliki traktor, tako da nam je to puno značilo. Pakovanje paradajza nam je olakšano, skratili smo vreme za taj deo posla jer smo pre toga ručno odvajali paradajz po gramaži i to nam je odnosilo jako puno vremena - ističe Micić.

U Zelenoj zvezdi nisu još uvek realizovali sve ideje koje imaju.

- Kvalitet i količina su naši imperativi i to nam je svake godine sve bolje, ali je naša ideja da bavimo pakovanjem proizvoda, da pre svega oslobodimo naše kooperatnte, da oni mogu robu da dopreme kod nas u refuznom stanju, a da se mi bavimo pakovanjem. Imamo s vremena na vreme upravo tu problem, da proizvođači stave robu kojoj nije mesto tu, čuveno leskovačko pakovanje - zaključuje Micić.

Zrelena zvezda želi da napravi pak centar, kako bi, kažu, bili sigurni kada šalju robu bilo kom kupcu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2662798/zadruga-zelena-zvezda-zasijala-i-na-stranom-trzistu-paradajz-iz-vinarca-kod

U naredne tri godine planiramo da izdvojimo 100 sela u pet južnih okruga i da u njima podstaknemo privrednu aktivnost kroz zadruge, uložimo u infrastrukturu, seoski, lovni i etno turizam kao i u kulturne i sportske sadržaje.

Ovo je rekao ministar Milan Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, prilikom današnje posete Pirotskom upravnom okrugu.On je obišao novoosnovanu zemljoradničku zadrugu „Darovi Lužnice” iz sela Gorčince, kojoj je prošle godine iz Programa Vlade Srbije namenjenog zadrugama dodeljeno 7,3 miliona dinara za nabavku linije za preradu i pakovanje voćarskih i povrtarskih proizvoda.

„Ova prva ženska zadruga je pravi primer kako inicijativa i rad, uz finansijski podsticaj, u pravim rukama daju rezultate”, napomenuo je Krkobabić.

Direktorka ove kompletno ženske zadruge registrovane za organsku proizvodnju, Karolina Stamenković, istakla je koliko je ova investicija značajna za njenih 14 članica i 26 kooperanata:„Uz novu opremu u stanju smo da ostvarimo profit koji pruža finalni proizvod. Ove sezone zadruga je preradila 3 tone paprike, 1,5 tonu višanja, tonu paradajza, a uveli smo i HASAP sistem”.

Načelnica Pirotskog okruga Dragana Tončić je naglasila da je ova zadruga primer dobre prakse koja može usporiti pražnjenje seoskih sredina Pirotskog okruga.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/439542/Prva-zenska-zadruga-u-selu-Gorcinci-opravdala-ulaganja-iz-Programa-Vlade

U babušničkom selu Gorčinci, pre tri godine, osnovana je prva ženska zadruga. Ideja da se članice zadruge bave organskom poljoprivredom je zaživela, uz pomoć Vlade i Evropske unije, dobile su plastenike i opremu za preradu voća i povrća.Oko 15 žena sebi obezbeđuje egzistenciju, a zbog velike potražnje njihovih proizvoda, planiraju proširenje proizvodnje. Od semena do tegle – to je moto žena iz babušničkog kraja, članica prve ženske zadruge na jugoistoku Srbije.

Počele su skromno, sa tri plastenika, sada imaju dvadeset, a njihov krajnji proizvodi su ajvar, džemovi i sokovi.

„Mi smo se opredelile za taj posao, jer mi to radimo na tradicionalni način, bez konzervansa, samo paprika, so i zejtin“, kaže članica zadruge „Darovi Lužnice“, Marija Kostić.

„Za prodaju idu velike količine. Može baš, da se zaradi“, iskrena je članica zadruge Slađana Jovanović.

„Potražnja za našim ajvarom je svakodnevna. Ljudi se javljaju, a mi jednostavno nemamo količine da isporučimo. Imamo jednog prijatelja iz Nemačke koji je naručio šest hiljada tegli ajvara i pinđura. Naša tegla ajvara košta 700 dinara“, rekla je predsednica zadruge Karolina Stamenković.

Evropska unija donirala im je dvadeset plastenika. Zato su predstavnici ambasada zemalja EU obišli ove preduzimljive žene.

„Taj projekat koji je važan za žensku egzistenciju, bazira se na organskoj proizvodnji, koja je jako važna, jer je zaštita životne sredine jedna od vrednosti na kojima počiva Evropska unija“, izjavila je Matea Nočiš Štamcar, zamenica šefa delegacije EU u Srbiji.

„Što više ženskih zadruga, što više ovakvih programa bi dovelo do toga da naša sela ožive, da babušnički kraj bude prepoznatljiv po proizvodnji organske hrane“, kaže predsednica opštine Babušnica, Slađana Jovanović.

Zadrugarke već za narednu sezonu planiraju da prošire proizvodnju. Kako su nam rekle, lepo je kada se nakon završenog posla pogleda u novčanik. Tad može i da se zaigra.

Izvor:http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/3687613/od-semena-to-tegle--ajvar-i-pindjur-zadrugarki-iz-gorcinaca-je-svetski-trazen-.html

Jedna od prvih zadruga u Srbiji koja živi i danas, te stoga ima titulu kao najstarije u našoj zemlji, nastala je u mestu Azanja nedaleko od Smederevske Palanke. Nekada je brojala više od 1000 kooperanata i 250 zaposlenih i bila je jedna od najuspešnijih u tom kraju. Sada, 125 godina kasnije, možemo reći da Zadruga opstaje isključivo zahvaljujući borbi preostalih kooperanata i direktora. Sve vreme zadruga radi bez prekida, što je već veliki uspeh,
a odnedavno ima i nove mlađe članove.
Rodoljub Stanimirović, direktor zemljoradničke zadruge Azanja: „Posebno smo gledali i vodili računa da to budu mlađi poljoprivredni proizvođači, mlađi ljudi
koji ostaju da žive ovde na selu i kojima je prosto zadruga neophodna za sve ono što oni rade, a posebno oni koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom, bilo toratarstvo, stočarstvo ili voćarstvo.“
Zadrugu je zadesio jedan težak period devedesetih godina kada je preko 600 hektara zadružne zemlje vraćeno na osnovu državne odluke podseća Rodoljub Stanimirović, direktor zemljoradničke zadruge Azanja: „Ono što je najgore tada bilo kad se vraćalo zemljište, zemlja kad se vraćala svojevremeno, ovaj država je čak uzela od zadruge i ono što je zadruga u međuvremenu otkupila svoj deo zemlje, znači ne samo ono što je konfiskovano što je dobila
zadruga posle ’45. da radi nego i ono što je zadruga svojevremeno kupila i nikad država to nije zadruzi namirila i isplatila, zbog toga je taj problem bio. Vi sami znate šta znači preko 600 hektara kad Vam neko uzme veliki broj radnika je ostao bez posla, velika mehanizacija, sve su to neke obaveze na mesečnom nivou. Zadruga je imala svoju živinarsku farmu, proizvodila je oko 600 vagona, šećerne repe i bila prepoznatljiva po proizvodnji jabuka na više od 150 hektara pod zalivnim sistemima. Od kooperanata je otkupljivala dva miliona tona mleka godišnje što je sve u tom trenutku činilo jednim velikim poljoprivrednim gigantom.“
Ni period posle 2000. nije doneo rešenje za zadrugu. Ono što je najvažnije svojina zadruge je tokom godina raskrčena, proneverena i sve što je mukom stvarano propalo je.
„Vidite posle 30 godina je donet zakon o zadrugama i sad to nama daje neku nadu i mogućnost da mi možemo da funkcionišemo. Mi smo do pre nekoliko godina bili samo korisnici onoga što smo mi stvarali i što su naši zadrugari svojevremeno gradili i pravili i sve ovo što smo naveli šta sve zadruga poseduje imali to je bila državna svojina. Sada zakonom, ovim zakonom o zadrugama imamo drugačije mogućnosti. Mi nismo mogli recimo da napravimo
nikakav dogovor za mlekare gde su bili zainteresovani ljudi za finalnu ovaj preradu za proizvodnju sireva, pavlake, jogurta i svega ostalog, jer je to prosto, morali smo da dobijemo svojevremeno saglasnost od Direkcije za imovinu, tada Direkcija za imovnu prosto nije htela ni da nas primi“
kaže Rodoljub.
Zemljoradnička zadruga Azanja nalazi se u jednoj veoma kompleksnoj situaciji s’obzirom na to da su morali da urade novi plan i program reorganizacije. Uz to
postoji potraživanja države kako poreske službe tako i Elektroprivrede Srbije. „To je unapred pripremljen plan reorganizacije gde država daje mogućnost još jednom da ne dođe do stečaja, da prema svim dobavljačima i dobavljači prema nama gde pravimo bilans stanja, da bude na kako mi to
kažemo na nuli i gde pokušavamo da sve one velike obaveze reprogramiramo na 5 godina i da možemo na mesečnom nivou. Mi nemamo problem sa dobavljačima, mi imamo najveći problem iz tog perioda od 2004. ’06. do 2011. sa Poreskom i sa EPSom i mi nikada nismo naišli tada na nikakvo razumevanje da objasnimo recimo da od 3 miliona duga EPS-u za struju došlo do 9 miliona duga. Poreskoj upravi, ne mogu sad tačno da se setim od 2 ipo miliona došlo je isto takođe do 9,10 miliona zbog kamate“ ističe Stanimirović.
Zadrugari i direktori trudili su se i dalje se trude da spasu zadrugu od stečaja na sve moguće načine, u zavisnosti od institucija do institucija, razumevanja ima ili ga uopšte nema. Teško je nekom ko sedi u glavnom gradu i pritom se nikad nije bavio poljoprivredom da razume značaj zadruge za selo. Čini se kao da se lakše oprašta dugovanje u slučajevima kada postoji očigledna namera da se izigra država, nego poštenim ljudima kojim zadruga bukvalno znači opstanak.
„Treba se naći neka forma i neki modul, kako na koji način pokušati da se spasu stare zadruge zato što, evo najprostiji primer najstarija zadruga u Srbiji, koja
ne opslužuje samo poljoprivredne proizvođače iz Azanje, ovde su poljoprivredni proizvođači vezani za zadrugu i Vlaški i Grčec i Dobrido i Golubok i deo Selevca i deo Bačinca i Kusatka, znači to je širok spektar kad je u pitanju zadruga Azanja“ dodaje na kraju Rodoljub.
Problemi verovatno neće biti brzo rešeni, uprkos obećanju koje je dao lično i predsednik države kada je u martu posetio ovu zadrugu. Međutim dobra stvar je što ima mladih stručnih ljudi, voljnih da ostanu u Azanji i da pokušaju da obnove slavu najstarije zadruge.

Izvor: Agrobiznis magazin

Zadruga, 500. po redu, formirana je juče u Ražnju. Ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić rekao je da su zadruge formirali domaćini, pomogla je Vlada Srbije bespovratnim novcem, a podršku su pružili i Zadružni savez i Odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti.

Istakao je da se rad zadruga prati i da su analize pokazale da je njihova dobit u prošloj godini uvećana za više od 396%.

- Nameravamo da ovaj deo Srbije, opštinu Ražanj i sve opštine u pet okruga na jugu Srbije, pomognemo na pravi način, otvaranjem zadruge, da objedinimo domaćine i da ih učinimo robnim proizvođačima, jer prosečno gazdinstvo nema ni četiri hektara, a parcele su oko 30 ari - rekao je Krkobabić.

Istakao je da su dve zadruge u Ražnju, "Bukovik" i "Zapis 2012", dobile 17 miliona dinara za nabavku opreme i steonih junica.

- Obe zadruge imaju direktorke i to visokoobrazovane. Ovde u Ražnju vidimo žene koje žele da se bave organskom proizvodnjom. To je nešto što raduje i obećava. Ovo je dobar primer i nadamo se da predstavlja znak da ćemo sačuvati srpska sela, a onda i Srbiju - naveo je Krkobabić.

Pomoćnik predsednika opštine Ražanj Dragiša Todorović izjavio je da ta Opština jedinu šansu vidi u razvoju poljoprivrede:

- Mi na birou nemamo kadrove koji bi mogli da "ponesu" industriju, koja bi uposlila 500 ili 1.000 radnika. Naša šansa je poljoprivreda i formiranje jednog zajedničkog prostora sa opštinama Aleksinac, Ćićevac i Varvarin, kako bi zajednički mogli da realizujemo programe iz oblasti poljoprivrede.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2588382/500-zadruga-formirana-u-raznju-bukovik-i-zapis-2012-dobile-17-miliona

Ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić najavio je u petak (1. februara 2019. godine) tokom posete Vladičinom Hanu da će uskoro biti raspisan novi konkurs za zadrugare, vredan 700 miliona dinara, ali i formiranje Nacionalnog tima za spas srpskog sela. 

U okviru Zemljoradničke zadruge "Green milk", pokrenute sredstvima Programa podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja, u petak je započela probna proizvodnja u pogonu mlekare u selu Lepenica, nadomak varošice, pa su tim povodom Vladičin Han posetili Milan Krkobabić i predsednik Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, Dragan Škorić, sa saradnicima.

Sa predesednikom opštine, Goranom Mladenovićem razgovarali su najpre o problemima poljoprivrednika u hanskoj opštini i na koji način bi država mogla da im pomogne.

- Razgovarali smo o ravnomernom regionalnom razvoju i kako da okupimo proizvođače i da ih ujedinimo i zadrugama. Pravi primer za to je udruživanje pet zadrugara u Vladičinom Hanu. Pored njih, tu je i 70 potencijalnih proizvođača u Lepenici, gde je mlekara, i okolnim selima, koji će imati gde da isporučuju mleko, što je i zamisao – da poljoprivredna gazdinstva i zadruga stignu na tržište. Udruživanje je imperativ vremena, tako funkcionišu sela u razvijenim evropskim zemljama. Želja nam je da u svakom većem mestu imamo zadrugu, onda će i mladi ljudi imati mogućnosti da ostanu da rade i žive na selu - rekao je ministar Krkobabić.

On je najavio da će uskoro biti raspisan novi konkurs za zadrugare, vredan 700 miliona dinara, ali i formiranje Nacionalnog tima za spas srpskog sela.

Akademik Dragan Škorić je istakao da projekat otvaranja zadruga daje rezultate a o tome svedoči podatak da su za dve godine otvorene 320 zadruge.

- U vašem kraju postoje odlični uslovi za razvoj stočarstva, proizvodnju nekih vrsta voća, pčelartsvo, ali i gajenje lekovitog bilja. Želja nam je da za 10 godina svako selo, ili grupa sela ima zadrugu a da onda formiramo korporacije za različite grane poljoprivrede i da, uz pomoć države, sa finanlnim proizvodima izađemo i na inostrano tržište - rekao je Škorić.

Predsednik opštine, Goran Mladenović je podsetio da je država za otvaranje zadruge u Lepenoci izdvojila 6,1 milion dinara.

- Zadrugarstvo kao model podrške našem selu , dao je rezultate u Vladičinom Hanu kroz mlekaru, koja je počela sa probnom proizvodnjom. Tamo ima četiri radnika a nama je svako radno mesto značajno - izjavio je Mladenović.

Goran Ivanov i Miroljub Đokić, ispred mlekare "Green milk" prilikom obilaska mlekare upoznali su goste sa procesom proizvodnje mleka, sireva, jogurta i kisele pavlake. Tom prilikom se čulo da je mlekara dnevno može da preradi pet tona mleka. 
 
Prema rečima Đokića, trenutno se prerađuje tek 1,5 tona sa domaćeg terena, dok ostalo dobijaju iz aleksinačkog kraja, kako bi mogli da podmire potrebe koje na mesečnom nivou iznosi 60 tona mleka. Kako bi prevazišli probleme otkupa sa nakupcima, u "Green milk" je lokalnim proizvođačima ponudili nešto veću cenu. Đokić ističe da će ona biti od 30 do 35 dinara po litru, dok je tržišna od 25 do 27 dinara.


- Ono što je novina za potrošače je da će mleko biti pakovano u staklenu ambalažu i, kao nekada – isporuka do vrata kupaca - kaže Goran Iavnov.

Pored otkupa, računaju i na sosptvene snage. Prema podacima zadrugara, od opštine su dobili finansijsku podršku od 500.000 dinara za kupovinu jaradi, tako da imaju 30 jarića i 60 koza. 
 
Uzgoj koza u hanskoj opštini je nedovoljno razvijen i ima tek nekoliko kozara. Ni govedarstvo nije na visokom nivou. Dok je nekada gotovo svako seosko domaćinstvo imalo barem po par goveda, sada u hanskoj opštini ima svega oko 1.100 krava.

Osnovana vinogradarska zadruga Izba Wine - Dom merloa u Vele polju kod Ništa (Foto: Refat/shutterstock.com) U Vele polju kraj Niša osnovana je vinogradarska zadruga pod nazivom Izba Wine, u kojoj će sorta merlo biti centralni putokaz ka boljem vinskom sutra lokalnih proizvođača, prenosi Vino.rs. Niški rejon bio je godinama gotovo nepoznat na vinskoj karti Srbije, dok se nije na sceni, u početku stidljivo i na manjim vinskim manifestacijama, predstavila vinarija Izba izuzetno upečatljivim merloom koji je brzo stekao širok krug obožavalaca. I dok je Ivan Jovanović, vlasnik vinarije, razbijao glavu kako da skupi sredstva i svom hektaru i po vinograda doda još pola ili čak i ceo, došlo je do neočekivanog, rekli bi filmskog obrta. Tokom posete vinariji Izba leta 2018. godine, oduševljen merloom, ljubitelj vina i preduzimljiv čovek poreklom iz Niša predložio je Jovanoviću da delom finansira zajednički projekat. - Ako u okolini ima dostupne zemlje za vinograde i kad je već zemljište očigledno bogomdano za merlo, zašto se vi sitni proizvođači iz ovog kraja ne udružite, a ja ću vam pomoći da svi zajedno napravimo vinogradarsku zadrugu! Rečeno – učinjeno. Tokom nekoliko meseci formirana je vinogradarska (i vinarska) zadruga pod nazivom Izba Wine, kako bi se brend prepoznao u početku. Za početak sedam proizvođača je registrovano, još dvoje su pripremili zemlju te se priključuju. Ivan Jovanović je postavljen na mesto direktora, kupljeno je i spremljeno za sadnju 11,8 hektara, još nekoliko je u postupku kupovine, a već su odrađeni i dogovori za narednih pet hektara zemljišta uz nadu da će se pronaći još toliko do jeseni kada krenu pripreme za sadnju. U vinogradima će biti posađen uglavnom merlo uz nešto prokupca da se "podvuče srpska linija", te moguće malo kaberne frana. - Stvari se brzo odvijaju. Objekat za proizvodnju i lagerovanje vina gradiće se najverovatnije u Vele Polju i vina će ići najverovatnije pod više etiketa, a u odnosu na veličinu svog vinograda zadrugari će imati udeo u vinima. Radiće se i roze vina, u podrumu će biti i srpskog i francuskog hrasta. Lepe vesti za vinsku Srbiju na startu 2019. godine, piše Vino.rs.

BEOGRAD – Pored brojnih teškoća sa kojima se suočava, srpsko zadrugarstvo proteklih godina beleži značajan razvoj, što pokazuje i podatak da je od sredine 2017. godine, kada je pokrenut projekat „500 zadruga u 500 sela“ u Srbiji osnovano više od 300 novih zadruga.

Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović kaže da je ogromno interesovanje u Srbiji za osnivanje novih zadruga te da će iskustva naše zemlje u ovoj oblasti narednih dana zadrugari preneti i španskim kolegama, koji borave u Srbiji i učestvuju na poslovnom Forumu „Španija-Srbija“.

Predstavnici brojnih srpskih zadruga i udruženja zadrugara danas su na panelu „Poljoprivredne zadruge

Sela oko jezera i hidroakumulacije Stubo-Rovni imaju veliki potencijal za proizvodnju organske hrane. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u saradnji sa gradom Valjevom i uz dobru organizovanost meštana sela Poćuta, koji su već osnovali Zemljoradničku zadrugu, zajedno će raditi na pokretanju ove proizvodnje.

Organska hrana je veoma tražena, naročito za izvoz i Ministarstvo je spremno da podrži napore Grada i meštana Poćute, rekao je mr Branislav Raketić, rukovodilac Grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane Sektora za poljoprivrednu politiku Ministarstva, tokom razgovora sa rukovodstvom grada i poljoprivrednicima iz Poćute.

Gradonačelnik Valjeva dr Slobodan Gvozdenović, pomoćnik gradonačelnika Nikola Radojičić i zamenik predsednika Skupštine Mihailo Milutinović, sa direktorom JP „Kolubara“ Zoranom Mitrovićem, gostima iz Ministarstva su pokazali i branu Stubo-Rovni i potencijal za vodosnabdevanje koji ovaj kapitalni objekat ima ne samo za Valjevo, već i ovaj deo Srbije, ali i navodnjavanje oko jezera. U razgovoru sa brojnim meštanima Poćute, dogovoreno je da se preduzme sve što je potrebno da se omogući korišćenje godinama napuštene zgrade bivše fabrike kože „Milan Kitanović“. Predlog stanovnika Poćute je da uz podršku Ministarstva, grad Valjevo pomogne otvaranje mini mlekare, koja bi proizvodila organske proizvode od mleka.

Izvor: http://www.valjevskaposla.info/grad-pomaze-pocuti/

Zadrugarstvo se ponovo vraća u Srbiju, a poljoprivrednici su shvatili da samo ujedinjeni mogu da napreduju. Vođeni tom idejom u selu Vojkovci složni domaćini osnovali su zadrugu.

Zadruga je dobila ime „Opšta zemljoradnička zadruga Vojkovci 2018,“ a direktor je mlada nada sela Vojkovci, mladić koji ima svega 21 godinu.

„Na ideju smo došli prateći aktuelna dešavanja u našoj poljoprivredi, sve više se osnivaju zadruge. Krkobabić pomaže na taj način poljoprivrednike i odlučio sam da zajedno sa mojim komšijama i mi osnujemo zadrugu. Za nas je to bio veliki korak, pomalo smo bili i bojažljivi kako će sve to proći ali eto uspeli smo. Sada kada smo dobili dokumentaciju ostalo je da otvorimo žiro račun u banci i već planiramo da konkurišemo za jesenja podsticajna sredstva koja se daju, repro materijal, đubriva, sadni materijal videćemo još šta će biti najpotrebnije“, rekao je za TopPres Nikola Mijailović. Sloga kuću gradi ali i zadrugu, tako je sedam Vojkovčana krenulo put Jagodine u Zadružni savez za Šumadiju i Pomoravlje.

„Moje komšije su odabrale mene iako nije baš primereno da ja vodim starije ljude ipak sam još dete prema njima ali verovali su da ja to mogu i eto rezultat se već vidi. Znam da ćemo ujedinjeni i složni uspeti da dobijemo novac i da na taj način unapredimo našu poljoprivredu. Inače se svi bavimo svačim po malo nismo opredeljeni baš na nešto konkretno zato nam je zadruga i nazvana Opšta. U Jagodini smo obavili sve što je bilo potrebno i od 18. juna smo zvanično i mi u zadrugarstvu“, priča Mijailović.

Stara zgrada koja je nekada bila Dom u selu za sada će biti mesto okupljanja ovih vrednih domaćina. Tu će se voditi razgovori i zajednički odlučivati o sledećim koracima.

Jedan od članova ove zadruge je i Bojan Mijailović, on kaže da su njihova očekivanja bolji plasman robe i oživljavanje sela. U mladog direktora polažu sve nade i veruju da mladost može i mora da sačuva selo.

„Sad konkurišemo za nepovratna sredstva za nabavku steonih junica, planiramo da širimo stočarstvo jer ovde ima dosta pašnjaka i smatramo da je ta čista priroda presudna za uzgoj krupne stoke“, kaže Mijailović.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest883155.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30