Dok Austrija ovih dana uvodi zabranu upotrebe ozloglašenog herbicida glifosata, u Srbiji se ovaj preparat koristi u značajnim količinama. Nema izgleda da će se to u skorijoj budućnosti promeniti.

Profesor Stevan Maširević s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da je glifosat u Srbiji nezaobilazan u proizvodnji i da ga danas koristi gotovo svaki poljoprivredni proizvođač.Kao pomoćnik ministra, pre desetak godina, kaže, radio je na uvoznim dozvolama i imao priliku da vidi kako se povećavaju količine koje se koriste.

"Postoji čak tehnologija da se i pre nicanja povrtarskih, ali i ratarskih useva koristi glifosat kao hemijska kosidba. Zbog velike cene nafte i visokih akciza, poljoprivrednici da bi smanjili troškove idu na redukovanu obradu. Praktično, umesto da oru i obrađuju strnjišta koja su oslobođena oni ih tretiraju ovih herbicidom i oslobađaju od korova. To je velika ušteda za poljoprivrednike, ali u ekološkom smislu jeste problem", kaže Maširević.

Na pitanje zašto su opasni glifosati, on dodaje da mogu da budu u problemu oni koji ga nebezbedno koriste, kontaktom, bez adekvatne zaštite ili zbog prevelikih doza kojima se tom prilikom izlažu.

Srbija, smatra, i dalje ima zdravu proizvodnju hrane, iako nije u potpunosti organska, ona je vrlo blizu integralne, pre svega i zbog toga što ne koristimo GM biljke uz koje ide upotreba i ovih preparata poput glifosata.

Na ekspanziju organske hrane, čije se tržište procenjuje na oko 100 milijardi evra, očigledno računa i Austrija.

Ta država će, kako je nedavno objavljeno, biti prva i jedina zemlja Evropske unije koja će zakonom zabraniti upotrebu herbicida glifosata. Austrija je mnogo više nego druge države prešla na organsku proizvodnju.

Prema podacima iz 2017. godine, ta zemlja ima najviši procenat organskih useva (na čak 23% zemljišta), što su značajne površine u poređenju sa 7% u ostatku Evropske unije. Upravo ovo, ali i dobar politički momenat za izglasavanje propisa može biti razlog ovako radikalnog preokreta u odnosu na zajedničku politiku Unije.

Ostale zemlje Evropske unije uvele su delimične zabrane preparata glifosata koje je razvila kompanija Monsanto, koja je danas vlasništvo nemačke kompanije Bayer. Glifosat je hemijski preparat za suzbijanje korova koji je razvio Monsanto i na tržište plasirao pod imenom Raundap. Danas je široko rasprostranjen u svetu i proizvode ga gotovo sve druge hemijske kompanije, uključujući i nemački Bayer. Kako prenosi Rojters, zabrinutost javnosti pojavila se još 2015. godine, kada je Svetska zdravstvena organizacija objavila da je taj preparat verovatno kancerogen. Bayer, koji je novi vlasnik Monsanta, tvrdi da naučna istraživanja pokazuju suprotno i da je preparat bezbedan za upotrebu, ali Rojters napominje da se ta kompanija suočava sa tužbama i tvrdnjama da ovaj proizvod može da izazove neke od najtežih bolesti.

Dobar za ambroziju i korove

Glifosat vrlo dobro rešava probleme s korovom, i to je korisno na površinama poput utrina, neobrađenih njiva, groblja, uz pruge, gde rastu višegodišnji korovi. Te trave bi napravile veliku štetu i značajno je to što ih uništavamo, međutim, na površinama koje se obrađuju bi trebalo biti oprezan, posebno zbog istraživanja koja su u toku, kaže profesor Stevan Maširević.

Skupštinskom odboru za zdravlje i porodicu, stigao je predlog kojim se traži zakonska zabrana upotreba roštilja na ćumur u registrovanim ugostiteljskom objektima. Adekvatna zamena bio bi električni i roštilj na gas, sa upozorenjem da bi se time sprečila sve češća pojava tumora debelog creva. Da li je to moguće i hoće li biti prihvaćeno u našoj sredini?

Teško da ćete kročiti u srpski restoran, a da u jelovniku ne ugledate rubriku "Jela sa roštilja". Vlasnik jednog novosadskog restorana kaže da se 90% turista odlučuje za ovako pripremljen roštilj.

- Kada je Egzit, i kada su neka veća dešavanja u gradu gosti hvale naš roštilj, jer imamo dobar kvalitet i obično ljudi dolaze upravo zbog toga što je na ćumuru - izjavila je Ljiljana Brkić, šef restorana.

Stručnjaci kažu da je ključ u pripremi mesa i da ne treba kriviti roštilj, već treba sagledati celu sliku.

- Stručnjaci ili odbor skupštine koji bi doneo takvu odluku da se zabrani pojedinačna namirnica i pojedinačni način pripremanja hrane, sigurno bi pogrešio. Mnogo bolje bi bilo da donesu odluku da se donese strategija za pravilnu ishranu u borbi protiv masivnih nezaraznih bolesti gde spadaju maligne bolesti, i rak debelog creva nego pojedinačno - saopštila je prof. dr Budimka Novaković, dijetoterapeut na Medicinskom fakultetu.

Smisao u ukidanju roštilja na ćumur ne vide ni potrošači, a, kako kažu lekari, nema razloga za brigu ukoliko se roštilj konzumira u normalnim količinama.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2544056/da-li-bi-zabrana-rostilja-na-cumur-bila-prihvacena-u-srbiji

Obzirom na učestalost požara na otvorenom prostoru i obim nastalih posledica, Gradski štab za vanredne situacije u Čačku - Stručno-operativni tim za zaštitu od požara i komunalna policija grada Čačka, apeluje na preduzeća u oblasti poljoprivrede, poljoprivredne proizvođače i građane, da za vreme izvođenja poljoprivrednih i drugih radova kojima mogu izazvati požar, iste obavljaju uz maksimalnu opreznost i preuzimaju sve neophodne mere zaštite kako bi se izbegao nastanak i širenje požara.

Zakonom o zaštiti od požara, zabranjeno loženje vatre u šumi i na udaljenosti od 200 metara od šume, kao i spaljivanje ostataka strnih useva, spaljivanje smeća na otvorenom prostoru i spaljivanje biljnih ostataka. U ovim slučajevima, predviđena i nadoknada troškova intervecija vatrogasno-spasilačkih jedinica, podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv lica koja vrše spaljivanje.

Takođe, Odlukom o održavanju čistoće i komunalnom redu, zabranjeno je u dvorištima zgrada, baštama, voćnacima, neizgrađenom građevinskom zemljištu i na drugim sličnim površinama, paliti smeće, travu, korov i drugi otpad. Za postupanje suprotno ovoj odredbi, komunalna policija izdaje prekršajni nalog u skladu sa zakonom, i to za fizička lica u iznosu od 10.000, za preduzetnika 30.000, za pravno lice 60.000 i za odgovorno lice u pravnom licu u iznosu od 10.000 dinara.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest471128.html#lat

Zabrana izvoza srpskih bresaka u Rusiju zbog pojave gljivica na tom voću trajaće od sedam do deset dana, izjavio je ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović.

On je za RTS rekao da je iz Rusije stigao dopis vezan za rejonizaciju, da bi se utvrdili prostori u Srbiji u kojima se gljivica pojavljuje kako ne bi cela zemlja bila pod merama zabrane izvoza breskve. Očekuje da mera traje sedam do deset dana, što zavisi od rezultata analiza u Srbiji i Rusiji.

Gljivica je posledica kišne godine, a Nedimović objašnjava da ta breskva može da ide u upotrebu bez problema, ali da Rusi zahtevaju robu najvišeg kvaliteta.

Nedimović je kazao da je izvoz voća u Rusiju veoma dobar i da je od početka godine izvezeno 110.000 tona, što vredi oko 150 miliona evra.

Komentarišući otkrivanje i uništavanje pokvarenog mesa u Ćupriji, ministar je rekao da su se u nekim medijima pojavile dezinformacije.

Naveo je da je hladnjača zapečaćena, a država je uradila sve što trebalo, i to je dokaz postojanja principa pravne države.

"Pozivam Boška Obradovica i ove slične koji pozivaju na vojni puč i na rušenje institucija, da malo nauče šta su to pravo i pravna država", poručio je Nedimović.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/od-pocetka-godine-izvezeno-110000-tona-voca-u-rusiju-2018-08-15

 

Ministarstvo poljoprivrede Rusije je dobilo zvanično obaveštenje o uvođenju carina na ruske proizvode, piše ruski list „Izvestija“, pozivajući se na Ministarstvo. Da li će ruski S-400 zavaditi Turke i NATO? Prošle nedelje je Nacionalna asocijacija izvoznika poljoprivrednih proizvoda Rusije zatražila od ministra poljoprivrede Aleksandra Tkačeva da preduzme mere za obnovu izvoza poljoprivrednih proizvoda u Tursku. Prema podacima NAIPP, Ankara je od 15 marta obustavila izdavanje licenci na uvoz ruske pšenice, kukuruza, ulja, suncokretove sačme. Asocijacija je ukazala da je Turska faktički uvela embargo na isporuke poljoprivrednih proizvoda iz Rusije. Ministarstvo ekonomije Turske je negiralo informacije o zabrani uvoza, ali je portparol ruskog trgovinskog predstavništva u Ankari saopštio da je Ministarstvo ekonomije Turske izuzelo Rusiju sa spiska zemalja sa nultom stopom carine. Od 15. marta ove godine carina na uvoz pšenice i kukuruza u Tursku iznosi 130 odsto, pirinča 45 odsto, ulja 36 odsto, suncokretove sačme 13,5 odsto i pasulja 9,7 odsto“, navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede. Prema podacima lista, za uvoz ulja, osim carine od 36 odsto, postoje i druga ograničenja: minimalna carina treba da iznosi 1.500 dolara za tonu. Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo da to „nemoguće pri sadašnjoj ceni od 800 dolara za tonu“.

Извор: Вести онлине

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31