Hleb je osnovna životna namirnica koja se u ljudskoj ishrani koristi već 30. 000 godina. Telu obezbeđuje energiju u obliku ugljenih hidrata, a pravi se od brašna koje se dobija mlevenjem zrna žita. Osim brašna pšenice, koja se najčešće koristi za pravljenje hleba, upotrebljava se i kukuruz (proja) raž, ovas, spelta... Njegov nutritivni sastav zavisi od toga da li je brašno koje se koristi za mešenje hleba belo ili od celog zrna. Hleb je vrlo važan u ljudskoj ishrani jer je bogat hranljivim vlaknima, obezbeđuje organizmu osnovne mikronutritijente u koju spadaju vitamini B grupe (tiamin, niacin i folna kiselina) i minerale kao što su gvožđe, cink i magnezijum, ali pod uslovom da se pravi od brašna samlevenog od celog zrna žita.

Stari Egipćani koristili su kvasac
Početkom neolita oko 10.000 p. n. e i širenjem poljoprivrede, uzgoj žitarica postao je sve rasprostranjeniji. U početku hleb se pravio bez kvasca, koji su prvi počeli da koriste stari Egipćani koji su razlikovali i dva tipa brašna – meko i tvrdo. Spore kvasca su sveprisutne, uključujući površinu zrna žitarica, tako da svako testo koje se ostavi da odstoji prirodno uskisne i posle se koristi kao kvasac koji hlebu daje bolji ukus. Gali i Iberi koristili penu skinutu sa piva zvanu maja za pravljenje „lakšeg tipa hleba“, dok su delovi antičkog sveta koji su pili vino kao kvasac koristili pastu koja se sastojala od soka od grožđa i brašna kojima je dozvoljeno da započnu fermentaciju, ili od pšeničnih mekinja natopljenih u vinu koje su se potom koristile kao kvasac.
Prve pekare pojavile su se, verovali ili ne, oko 168. godine pre nove ere u Rimu i to pod okriljem države. Od devetog veka u većim evropskim gradovima pojavljuju se pekarski esnafi. Kvalitet, težina i cena hleba su propisivani gradskim statutima, a pekari koji nisu poštovali ova pravila bili su najstrože kažnjavani. Hleb ima društveni, ali i religiozni značaj i igra esencijalnu ulogu u religioznim ritualima. Po Bibliji, nakon izlaska Jevreja iz Egipta, Gospod je Jevrejima tokom njihovog puta kroz pustinju do Obećane zemlje svako jutro bacao s neba sitne komadiće hleba. Nazvali su ga mana, a oblikom podseća na naforu koja se danas dobija u crkvi na kraju liturgije. Prilikom izgona Jevreja iz Egipta žene nisu imale vremena, a ni kvasca, pa je hleb pravljen samo od brašna i vode. Nije bilo mogućnosti da se peče pa je razvijan tanko kao palačinka i pekao se na jakom suncu na sapima konja i kamila koje su bile u karavanu. Taj specijalni „hleb“ se zove „maces“ i jedu ga Jevreji tokom velikog praznika „Pasha“. Ovaj događaj opisan je u Bibliji (Stari zavet, druga knjiga Mojsijeva). Kolika je važnost hleba u ljudskoj istoriji najbolje oslikavaju reči – „Hleb nasušni“ je izraz iz molitve „Oče naš“ i označava hranu potrebnu i duši i telu.
Kvalitet hleba se značajno poboljšao početkom 15. veka, a u 17. veku u Parizu i Beču počinje proizvodnja peciva. Mehanička obrada testa počela je posle Drugog svetskog rata kada je razvijen Čolivudov hlebni proces, koji koristi intenzivnu mehaničku obradu testa radi redukovanja fermentacionog perioda, pa je
prozvodnja hleba postala brža, a troškovi niži za proizvođače i kupce. Hleb je osnovna hrana u Severnoj i Južnoj Africi, Evropi, Srednjem istoku, u Severonoj i
Južnoj Americi, Australiji, zapravo svuda osim u Azije gde je pirinač osnovna životna namirnica. Razlog? Klimatski uslovi su takvi da pririnač bolje uspeva od
ostalih hlebnih žitarica.

Reč stručnjaka
Poslednjih godina u jeku opšte pomame za zdravom ishranom hleb se (ne) opravdano našao na crnoj listi, a „okrivljuju“ ga da doprinosi gojaznosti i nastanku
dijabetesa tipa 2. Međutim, specijalista za ishranu i profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Jagoda Jorga, najpoznatiji nutricionista u Srbiji, kaže da se niko nije ugojio samo od hleba koji nikada i ni pod kojim uslovima ne treba izbacivati iz ishrane. Zašto?
- Osim što je izvor ugljenih hidrata hleb je bogat vlaknima koja su neophodna za pravilono funkcionisanje creva, a vlakn ne postoje u voću i povrću – rekla je
nedavno dr Jorga i otkrila koji hleb ona najčešće jede. - Ja najčešće kupujem raženi i beli hleb, procenjujem ga po strukturi, a nikada ne kupujem specijalizovane vrste hleba, posebno ne one na kojima piše da je zdrav – dodaje dr Jorga. Danas je postalo „moderno“ da se hleb izbacuje iz ishrane i zbog
glutena, međutim ona pojašnjava da problem sa glutenom imaju jedino ljudi koji boluju od celijaklije. U pitanju je bolest uzrokovana preosetljivošću organizma na gluten zbog koga nastaje oštećenje resica sluzokože tankog creva što dovodi do problema sa apsorpcijom hranjivih materija.

Šta je zapravo gluten? Gluten je belančevina prisutna u žitaricama: pšenici, raži, ječmu i ovsu, i doprinosi strukturi hleba. Gluteninski protein doprinosi elastičnoj strukturi hleba, a vazdušasti otvori unutar gluteinske mreže rezultat su produkcije ugljen-dioksida tokom uskišnjavanja hleba. Od davnina su Srbi znali da melju žito, a po vizantijskom caru Mavrikiju, hleb je bila glavna hrana kod Slovena koji su se doselili na Balkan. Mnogi narodi imaju svoje specifične vrste hleba od onoh sa pivom koji se pravi u Češkoj do čuvenog francuskog bageta. Malo je poznato da i Kinezi imaju hleb. U Kinu stigao iz zapadnih zemalja pre nešto više od jednog veka. U to vreme su samo vladini zvaničnici i bogataši bili u prilici da sebi priušte hleb. Ni danas hleb nije popularan u Kini, a najbolje se prodaje francuski baget.

Svetski dan hleba
Uprkos svemu hleb je i danas jedna od osnovnih namirnica, a kolika je njegova važnost za čoveka govori i podatak da se svakog 16. oktobra obeležava Svetski dan hleba. Inače, svaki iskusni pekar će vam reći da se hleb pravi od brašna, vode, kvasca i soli, sve ostalo su kolači.
I za kraj recept za pravi domaći hleb:
Potrebno je: 1 kg brašna, malo pakovanje svežeg kvasca (40 gr) pola kašičice soli i oko 8 decilitara vode Priprema: Kvasac se izdrobi i stavi u čašu, doda se kroz prste šećer i čaša nalije do pola toplom vodom. U veću posudu se sipa brašno, so, na sredini se napravi malo udubljenje u koje se sipa nadošli kvasac. Smesa se zamesi sa mlakom vodom, a testo se mesi se sve dok ne počne da se odvaja od prstiju. Potom se stavlja u kalupe ili napravite oblik kakav želite i ostavite da nadođe bar dva sata na toplom mestu. Hleb se peče u dobro zagrejanoj rerni na temperaturi od 250 stepeni, a vreme pečenja zavisi od njegove veličine. Ako su veknice manje dovoljno je i pola sata, a ako su veće onda oko 50 minuta. Da li je hleb dobro pečen, procenjuje se po izgledu i boji kore... Pečeni hleb se izvadi iz rerne i ostavi da se prirodno ohladi.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30