Ovim pravilnikom bliže se propisuju vrste podsticaja za unapređenje sistema kreiranja i prenosa znanja kroz razvoj tehničko-tehnoloških, primenjenih, razvojnih i inovativnih projekata u poljoprivredi i ruralnom razvoju (u daljem tekstu: podsticaji), uslovi, način ostvarivanja prava na podsticaje, kao i maksimalni iznosi podsticaja po korisniku i po vrsti pojedine mere.
Podsticaji obuhvataju:
1. Podsticaje za sprovođenje tehničko-tehnoloških, primenjenih, razvojnih i inovativnih projekata u poljoprivredi i ruralnom razvoju
Pravo na ove podsticaje ima pravno lice upisano u Registar naučnoistraživačkih organizacija, istraživačko razvojni centar, inovacioni centar upisan u Registar inovacionih delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje inovaciona delatnost, akreditovani fakultet, preduzetnik i pravno lice koji ispunjavaju uslove za obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u poljoprivredi, kao i pravno lice ovlašćeno za obuku i usavršavanje poljoprivrednih savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača, u skladu sa zakonom koji uređuje obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u poljoprivredi.

Podsticaji se raspodeljuju konkursom koji za svaku kalendarsku godinu raspisuje ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede.
Ostvaruje se pravo na korišćenje sredstava u iznosu do 20 miliona dinara po korisniku podsticaja.
2. Podsticaje koji se odnose na razvoj prognozno-izveštajnih poslova u oblasti zaštite bilja

Pravo na podsticaje ima preduzetnik i pravno lice koji ispunjavaju uslove za obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u poljoprivredi, kao i pravno lice ovlašćeno za obuku i usavršavanje poljoprivrednih savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača, u skladu sa zakonom koji uređuje obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u poljoprivredi i lice koje obavlja prognozno-izveštajne poslove.

 

Podsticaji se ostvaruju se na osnovu zahteva koji se podnosi Upravi za agrarna plaćanja od 1. do 10. februara tekuće kalendarske godine.

Ostvaruje se pravo na korišćenje sredstava: a) sredstava u iznosu od 40.000 dinara mesečno po jednom angažovanom inženjeru, na koji se obračunavaju i plaćaju pripadajući porezi i doprinosi u skladu sa zakonom; b) sredstava za pokriće troškova nastalih realizacijom projekta u iznosu do 8.000 dinara po jednom angažovanom inženjeru mesečno.

3. Podsticaje koji se odnose na razvoj primenjenog projekta za unapređenje kvaliteta mleka u oblasti stočarstva

Pravo na podsticaje ima preduzetnik i pravno lice koji ispunjavaju uslove za obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u poljoprivredi, kao i pravno lice ovlašćeno za obuku i usavršavanje poljoprivrednih savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača, u skladu sa zakonom koji uređuje obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u poljoprivredi.

Podsticaji se ostvaruje se na osnovu zahteva koji se podnosi Upravi za agrarna plaćanjaod 3. do 10. januara tekuće kalendarske godine.

Izuzetno u 2020. godini, zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje podnosi se Upravi od 25. maja do 3. juna 2020. godine. U slučaju da se za područja na kojima se obavljaju savetodavni poslovi u poljoprivredi u skladu sa Godišnjim programom ne podnese zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje to se može učiniti od 12. do 18. juna 2020. godine.

Ostvaruje se pravo na korišćenje sredstava u iznosu do 5.235 dinara za svako registrovano poljoprivredno gazdinstvo koje ostvaruje premiju za mleko.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o podsticajima za unapređenje sistema kreiranja i prenosa znanja kroz razvoj tehničko-tehnoloških, primenjenih, razvojnih i inovativnih projekata u poljoprivredi i ruralnom razvoju („Službeni glasnik RS“, broj 94/17), osim odredaba kojima se uređuju podsticaji koji se odnose na razvoj prognozno-izveštajnih poslova u oblasti zaštite bilja, koje prestaju da važe 31. decembra 2020. godine.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/05/24/najave/novi-podsticaji-u-poljoprivredi/

Štetočina maline koja smanjuje prinos morate pažljivo pratiti

 

Nedavno je na Agronomskom fakultetu u Čačku odbranjen interesantan diplomski rad koji se tiče porizvdnje maline. Njegov ator je Nemanja Jovančič koji nam je rekao da među štetnim insektima prisutnim u zasadima maline širom Evrope, sve veći značaj dobijaju štetočine iz familije Cecidomyiidae). Familija Cecidomyiidae, poznata pod nazivom mušice galice, jedna je od brojnijih familija iz reda dvokrilaca (Diptera). Obuhvata 6203 različite vrste), od kojih su tri četvrtine fitofagne to jest svojom aktivnošću uzrokuju pojavu galikolnih tvorevina u narodu poznate kao guke koje predstavljaju izbočine biljnog tkiva bogate visoko hranljivim materijama, koje pružaju povoljne uslove za rast i razvoj larvi u njihovoj unutrašnjosti.

U Evropi, od početka XXI veka, ekonomski najznačajniju štetočinu maline predstavlja malinina mušica izdanka (Resseliella theobaldi). Ova štetočina se smatrala ekonomski manje značajnom sve do 1946. godine, kada je uzrokovala prvu ozbiljniju pojavu sušenja izdanaka maline na području jugoistočne Engleske. Predstavnici ove vrste su slabi letači. Do intenzivnijeg širenja areala rasprostranjenosti došlo je transportom sadnog materijala zajedno sa česticama zemlje u kojoj larve prezimljavaju . Prve informacije vezane za pojavu štetočine na prostoru bivše Jugoslavije javljaju se šezdesetih godina 20. veka dok se prvi pisani dokumenti o prisustvu štetočine na području Srbije registruju desetak godina kasnije. Ekonomski značajnije štete na teritoriji Srbije prvi put su otkrivene 2002. godine.

Larve malinine mušice izdanka pričinjavaju direktne i indirektne štete kako na jednorodnim, tako i na remontantnim sortama maline. Ženke polaže jaja na izdanke maline, ali i na drugim biljnim vrstama kao što su: kupina, hibridi između maline i kupine, ruža, jabuka, glog, šljiva i dunja . Direktne štete na izdancima maline nastaju kao posledica ishrane large, uglavnom su površinskog karaktera i imaju mali ekonomski značaj. Indirektne štete su mnogo značajnije. Nastaju interakcijom štetočine i patogena, pri čemu mehanička oštećenja tkiva uzrokovana ishranom larvi postaju ulazna vrata za prodiranje gljivičnih oboljenja i pojavu infekcije. Kompleks oštećenja izdanaka maline nastao zajedničkim delovanjem malinine mušice izdanka i gljivičnih oboljenja predstavlja sindrom poznat pod nazivom cecidiozno sušenje izdanaka maline.

U Srbiji, malina se gaji na površini od 21 861 ha, sa koje se ostvari prinos od 109 742 t. Prosečan prinos u našim malinogorjima od oko 5 t ha-1 (FAOSTAT, 2019) je značajno niži od ekonomskog praga rentabilnosti u gajenju ove voćne vrste. Glavnim uzročnikom drastičnog smanjenja prinosa po jedinici površine smatraju se uzročnici gljivičnih oboljenja Didymella applanata i Leptosphaeria coniothyrium. Razvoju većine gljivičnih oboljenja identifikovanim na izdancima maline prethodi njihovo oštećivanje ishranom larvi R. theobaldi . Usled direktnih i indirektnih šteta koje larve štetočine prouzrokuju može doći do velikih gubitaka, pa čak i propadanja čitavih zasada. Da bi se ekonomski značajniji gubici izbegli, neophodno je poznavanje perioda aktivnosti imaga i larvi, kako bi se njihovo suzbijanje uspešno izvršilo

Prema rečima Jovančića cilj njegovog rada bio je utvrđivanje efikasnosti alternativne metode veštačkog zasecanja izdanaka maline u monitoringu malinine mušice izdanka. Na ovaj način omogućava se utvrđivanje perioda aktivnosti da bi se kratkoročno signalizirale neophodne agro i pomotehničke mere, radi efikasnije kontrole brojnosti populacije štetočine.

 

Kako utvrdite ima li ovog patogena u malini?

 

Najpouzdaniji metod je za utvrđivanje prisustva ovog patogena je upotreba feromonskih klopki. Koriste se standardne bele delta klopke sa feromonskom kapsulom, osnove dimenzija 20 × 20 cm. Klopke je potrebno postaviti u zasad u periodu od 01. aprila do 30. septembra, a preglede vršiti na sedmičnom nivou. Utvrđivanje prisustva R. theobaldi u malinjaku može se vršiti i praćenjem polaganja jaja u veštački napravljenim zasecima. U cilju obezbeđivanja pogodnog mesta za polaganje jaja ženki, jednom sedmično, u centralnom delu zasada potrebno je izvršiti zasecanje 20 jednogodišnjih izdanaka u dužini od 10 cm. Jednom sedmično se vrši kontrola 10 izdanaka sa zasecima starim sedam i 10 izdanaka sa zasecima starim 14 dana kako bi se utvrdilo prisustvo jaja i larvi.

Suzbijanje

Suzbijanje  predstavlja zahtevan deo u tehnologiji proizvodnje maline. Ishrana larvi na skrivenim mestima ispod kore izdanaka i kratak životni vek imaga - prosečno 3 dana, otežavaju određivanje optimalnog momenta za hemijsko tretiranje. Uspešno suzbijanje se obavlja primenom kombinovanih mehaničkih, agrotehničkih i hemijskih mera zaštite.

Mehaničke i agrotehničke mere zaštite

Mehaničkom obradom zemljišta (kultiviranje, okopavanje) se redukuje broj larvi i lutaka. Kod nege malinjaka (obrada zemljišta, vezivanje izdanaka, uklanjanje korova) treba voditi računa da se biljke što manje oštećuju. Svaka mehanička povreda predstavlja potencijalno mesto za polaganje jaja ženki Uklanjanjem jednogodišnjih izdanaka iz zasada tokom maja meseca sprečava se polaganje jaja, ili, ako do nje i dođe, iz malinjaka se eliminišu svi infestirani izdanci i spaljuju. Nakon berbe treba ukloniti i spaliti izdanke koji su doneli rod. Uklanjanje mladih izdanaka (15-20 cm) značajno redukuje broj larvi .

U izboru sortimenta, prilikom podizanja zasada treba birati sorte koje su manje sklone prirodnom pucanju epidermisa stručnjaci navode da remontantne sorte (Autumn Bliss i Golden Bliss) imaju manju tendenciju ka pucanju epidermisa, u odnosu na jednorodne. Od jednorodnih sorti, mađarska sorta Fertődi Zamatos se pokazala kao najtolerantnija, dok je do najvećeg pucanja epidermisa došlo kod sorte Tulameen. Ova sorta naročito nije pogodna za gajenje u uslovima hladnijeg klimata, zbog osetljivosti na vetar i niske otpornosti na mraz što dovodi do intenzivnijeg pucanja jednogodišnjih izdanaka, samim tim i stvaranja više potencijalnih mesta za polaganje jaja.

Hemijske mere zaštite

Na lokalitetima gde se R. theobaldi javlja u većem broju, neophodne su hemijske mere suzbijanja. Tretman insekticidima treba obaviti u roku od nekoliko dana nakon što brojnost uhvaćenih mušica na feromonskim klopkama dostigne nominalni prag štetnost. Ukoliko ne vršimo monitoring, vreme tretiranja je teško odrediti, jer period prisustva štetočine varira od godine do godine.

Ukoliko je prognoza pojave štetočine izostala, hemijski tretman insekticidima treba izvršiti kada izdanci dostignu visinu od 25-30 cm, pri čemu se nakon dve nedelje tretman ponavlja. Direktan tretman najštetnije, druge generacije, nije dozvoljen, jer se njena pojava poklapa sa periodom berbe.

Za suzbijanje štetočine u različitim zemljama se koriste preparati na bazi sledećih aktivnih supstanci: hlorpirifos, dimetoat, pirimifos-metil, malation, bifentrin, deltametrin, tiametoksam, tiakloprid  i acetamiprid.

U organskoj proizvodnji mogu se koristiti preparati na bazi aktivnih supstanci azadiraktin i spinosad, na bazi bakterija Bacillus subtilis i Bacillus thuringiensis (var. israeliensis), kao i preparati izolovani fermentacijom iz gljive Streptomyces avermitilis

Milenković i sar. (2004) navode da je najveća efikasnost (78,82-81,57%) u suzbijanju štetočine postignuta primenom insekticida Actara 25 WG (tiametoksam), folijarno, u koncentraciji 0,015%. Tretman insekticidima na bazi aktivnih supstanci imidakloprid i acetamiprid nakon uklanjanja izdanaka koji su doneli rod je takođe značajan za kontrolu populacije ovog štetnog insekta .

 

Dugo se smatralo da je tretman bakrom i uljem najbolje rešenje za zimski tretman voćaka, međutim naučno inženjerski krugovi su došli do drugačijeg zaključka. Sve veći izazovi u proizvodnji kvalitetnijeg sa jedne i jeftinijeg proizvoda sa druge strane su nametnuli novo rešenje u ovom pogledu zaštite voćarskih kultura. Bakar je korišćen višedecenijski i njegovo taloženje u zemljištu prouzrokuje brojne štetne posledice po zdravlje bilja. Sa druge strane mineralno ulje u količinama koje su delotvorne za suzbijanje prezimljujućih formi štetočina( a to je 30 litara ulja po hektaru) je stavka čija ekonomska opravdanost se dovodi u pitanje. Sa druge strane, sumpor i kreč su među najjeftinijim sredstvima za zaštitu bilja, a i te kako su efikasna. Hemijske kuće su radi što većeg profita zbog prodaje bakarnih i uljnih preparata marketinški potisnule sumpor i kreč, što nije slučaj u voćarski mnogo razvijenijim zemljama gde je ova kombinacija na početku vegetacije neizostavni tretman u zaštiti. S toga, akademska mi je dužnost da vam preporučim u predstojećoj sezoni primenu sumporno krečne čorbe za tretiranje voćnih vrsta na početku vegetacije.

Da se podsetimo sumpor deluje i kontaktno i isparenjima na prezimljuće forme štetočina(u prvom redu vaši i grinje) i biljnih bolesti, dok kreč ima funkciju što boljeg fiksiranja sumpora na površini biljke. Takođe kreč produžava dejstvo sumpora i čini ga netoksičnim za biljku. Ono što je zanimljivo je da novija istraživanja su pokazala da i sam kreč deluje kao jak kontaktni fungicid i baktericid.

Generalna preporuka kod svih voćnih vrsta u fazi burbrenja pupoljaka primeniti 18 kg sumpora u prahu i 10 kg negašenog kreča na 1000 litara tečnosti. Najkvalitetnija priprema ove mešavine se sastoji u tome da se prvo u manjoj količini vode ukuva negašeni kreč postepenim dodavanjem sumpora u prahu, a tek nakon hlađenja sjedini sa ostatkom vode i nakon toga upotrebi. Jako je bitno da se procede kroz gazu eventualne nečistoće i primese koje nisu rastvorene i dobro pormešane kako ne bi došlo do zapušenja dizni. Poželjno je za ovaj tretman radi lakše aplikacije koristiti što veći promer dizni za prskanje.

Kada je reč o količini utrošene količine tečnosti za prskanje po hektaru pravilo glasi ovako. Za svakih metar rodnog dela stabla voća koristiti minimum 500 litara tečnosti. U prevodu mladi voćnjaci se tretiraju sa 500, a voćnjaci u punom rodu, kao i oni sa redukovanim sistemom rezanja i sa velikim krošnjama i do 1500 litara tečnosti po hektaru. Potrebno je naglasiti da je svako stablo potrebno detaljno okupati prilikom tretmana.

http://agrobiznis.rs/11-naslovna/144-agrobiznis-magazin-108

Napomena je da se sam momenat tretiranja ne sme promašiti,  jer može sa jedne strane doći do izostanka efekta, a s druge strane to ispoljavanja fitotoksičnog efekta na voćke. Ukoliko se porani sa tretmanom postoji šansa da eventualne padavine odstrane preparat sa biljke i time izostane efekat, a ukoliko se zakasni i pupoljak već pukne ova mešavina može izgoreti mlado biljno zeleno tkivo. Pravi trenutak za primenu je faza bubrenja pupoljaka. U toku vegetacije se ova mešavina može primenjivati i kao preventivni fungicid za većinu gljivičnih infekcija , ali uosam  puta razblaženoj koncentraciji. 

Dugo se smatralo da je tretman bakrom i uljem najbolje rešenje za zimski tretman voćaka, međutim naučno inženjerski krugovi su došli do drugačijeg zaključka. Sve veći izazovi u proizvodnji kvalitetnijeg sa jedne i jeftinijeg proizvoda sa druge strane su nametnuli novo rešenje u ovom pogledu zaštite voćarskih kultura. Bakar je korišćen višedecenijski i njegovo taloženje u zemljištu prouzrokuje brojne štetne posledice po zdravlje bilja. Sa druge strane mineralno ulje u količinama koje su delotvorne za suzbijanje prezimljujućih formi štetočina( a to je 30 litara ulja po hektaru) je stavka čija ekonomska opravdanost se dovodi u pitanje. Sa druge strane, sumpor i kreč su među najjeftinijim sredstvima za zaštitu bilja, a i te kako su efikasna. Hemijske kuće su radi što većeg profita zbog prodaje bakarnih i uljnih preparata marketinški potisnule sumpor i kreč, što nije slučaj u voćarski mnogo razvijenijim zemljama gde je ova kombinacija na početku vegetacije neizostavni tretman u zaštiti. S toga, akademska mi je dužnost da vam preporučim u predstojećoj sezoni primenu sumporno krečne čorbe za tretiranje voćnih vrsta na početku vegetacije.

Da se podsetimo sumpor deluje i kontaktno i isparenjima na prezimljuće forme štetočina(u prvom redu vaši i grinje) i biljnih bolesti, dok kreč ima funkciju što boljeg fiksiranja sumpora na površini biljke. Takođe kreč produžava dejstvo sumpora i čini ga netoksičnim za biljku. Ono što je zanimljivo je da novija istraživanja su pokazala da i sam kreč deluje kao jak kontaktni fungicid i baktericid.

http://agrobiznis.rs/11-naslovna/144-agrobiznis-magazin-108 

Generalna preporuka kod svih voćnih vrsta u fazi burbrenja pupoljaka primeniti 18 kg sumpora u prahu i 10 kg negašenog kreča na 1000 litara tečnosti. Najkvalitetnija priprema ove mešavine se sastoji u tome da se prvo u manjoj količini vode ukuva negašeni kreč postepenim dodavanjem sumpora u prahu, a tek nakon hlađenja sjedini sa ostatkom vode i nakon toga upotrebi. Jako je bitno da se procede kroz gazu eventualne nečistoće i primese koje nisu rastvorene i dobro pormešane kako ne bi došlo do zapušenja dizni. Poželjno je za ovaj tretman radi lakše aplikacije koristiti što veći promer dizni za prskanje.

Kada je reč o količini utrošene količine tečnosti za prskanje po hektaru pravilo glasi ovako. Za svakih metar rodnog dela stabla voća koristiti minimum 500 litara tečnosti. U prevodu mladi voćnjaci se tretiraju sa 500, a voćnjaci u punom rodu, kao i oni sa redukovanim sistemom rezanja i sa velikim krošnjama i do 1500 litara tečnosti po hektaru. Potrebno je naglasiti da je svako stablo potrebno detaljno okupati prilikom tretmana.

Napomena je da se sam momenat tretiranja ne sme promašiti,  jer može sa jedne strane doći do izostanka efekta, a s druge strane to ispoljavanja fitotoksičnog efekta na voćke. Ukoliko se porani sa tretmanom postoji šansa da eventualne padavine odstrane preparat sa biljke i time izostane efekat, a ukoliko se zakasni i pupoljak već pukne ova mešavina može izgoreti mlado biljno zeleno tkivo. Pravi trenutak za primenu je faza bubrenja pupoljaka. U toku vegetacije se ova mešavina može primenjivati i kao preventivni fungicid za većinu gljivičnih infekcija , ali uosam  puta razblaženoj koncentraciji.

Dušan Stojanović

http://agrobiznis.rs/11-naslovna/144-agrobiznis-magazin-108 

U prodaji je novi broj Agrobiznis magazina!

Godišnje se u Srbiji proizvede 1,5 milijardi litara mleka. Uz državne podsticaje nakon dve decenije više se ne smanjuje broj muznih grla, a stočarima je i dalje najveći
 problem niska otkupna cena sirovog mleka. U proizvodnji 
bez i jednog slobodnog dana opstali su uglavnom farmeri sa većim brojem grla. Razgovarali smo sa proizvođačima u zemlji i regionu kao i nadležnim ministrom o aktuelnim problemima i podsticajima za mlečno govedarstvo.


U ovom broju saznajte i kako da orežete višnju i koje su inovacije u prskanju voća. Dugo se smatralo da je tretman bakrom i uljem najbolje rešenje za zimski tretman voćaka, međutim, naučno-inženjerski krugovi su došli do drugačijeg zaključka. Sve veći izazovi u proizvodnji kvalitetnijeg, sa jedne, i jeftinijeg proizvoda, sa druge strane, su nametnuli novo rešenje u ovom pogledu zaštite voćarskih kultura. Šta savetuju stručnjaci donosimo u novom broju. 

Neposredno pred 
izlazak Velike Britanije iz Evropske Unije, posetili smo jednog domaćina koji se bavi uzgojem ovaca i to na jedan poseban način u okviru svoje farme gde ima 180 grla. Ono što je posebno interesantno je da na ovoj farmi retko primenjuju lekove iz klasične veterinarske medicine, već se ovce leče homeopatijom. Za one koji nisu upućeni, homeopatija je vid medicine koji za moto ima „slično se sličnim leči“. 

U proteklom periodu održan je niz manifestacija. Događaj svetskog nivoa, AGRO BELGRADE okupio je voćare iz celog regiona. Detaljan izveštaj možete pogledati na stranama koje slede. Izvor: TANJUG

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina. 

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

Divlji ovas (lat. Avena fatua) je vrsta korovske trave i blizak je rođak kultivisanog, jarog ovsa. Poznat je i pod imenom divlja zob i uglavnom se sreće u usevima gajenog ovsa, pšenice i strnih žita, ređe u kukuruzi, ali se javlja i na neobrađenim mestima i po livadama. Po izgledu je jako sličan ozimim strnim žitima, pa ga je teško prepoznati i uništiti u ranoj fazi kada je suzbijanje ovog korova i najefikasnije.Divlji ovas se na srpskim oranicama pojavio 1957. i najviše se zastupljen na području reka Kolubare i Tamnave, u slivu Južne i Zapadne Morave, Timoka, Kosovskog Pomoravlja, oko Šapca...
Najčešći razlozi za širenje divljeg ovsa je setva pšenice u monokulturi u pojedinim oblastima, korišćenje netretiranog i nedorađenog semena, kao i primena herbicida namenjenih suzbijanju samo širokolisnih korovskih vrsta.
Divlji ovas je jednogodišnja vrsta trave koja se razmnožava semenom i proizvodi od 500 do 1000 semena po jednoj stabljici biljke, a seme održava klijavost u zemlji i do nekoliko godina. Može da dostigne visinu od 50 do 150 cm i ima jak korenov sistem koji može da raste i preko jedan metar u dubinu zemlje.Klija i raste u rano proleće u plitkoj zemlji, cveta u maju, a plodnost dostiže u junu i julu. Klijanje divljeg ovsa je neujednačeno i u dugom vremenskom periodu, pa
štetnost ispoljava u kasnijim fazama razvoja pšenice. Nadrasta pšenicu, zasenjuje gornje lišće, pleve i plevice te otežava nalivanje zrna. Stablo je uspravno i glatko a listovi dugi, glatki, tamnozelene boje sa maljavim ivicama. Po ovim dlačicama raspoznaje se u odnosu na ostala srna žita koja nemaju malje po listovima. Cveta u vidu rastresite metlice, pa vetar seme može daleko da raznese. Ukoliko se zapati u žitu ili gajenom ovsu može drastično da
umanji prinos pšenice.
Kako raste i na neobrađenim površinama i livadama može se dogoditi da ga stoka pojede tokom ispaše, iako životinje uglavnom izbegavaju ovu korovsku biljku zbog maljavosti lista. Međutim, ukoliko stoka pojede divlji ovas primećeno je da zrno može da očuva klijavost i prolaskom kroz crevni trakt životinje, pa se mora voditi računa o primeni zagorelog stajnjaka. Iako se prvenstveno pojavljuje na njiva, divlji ovas može da raste i u voćnjacima i vinogradima. Tada ga je lakše prepoznati i iskoreniti direktnim čupanjem iz zemlje.U njivama u kojima se pojavljuje divlji ovas, ovaj korov zauzima prostor gajenoj
biljci, prirodno se bori i „otima“ hranljive materije i vodu. Zbog svega toga ovaj korov utiče na smanjenje prinosa i kvaliteta roda.Divlji ovas se najlakše suzbija u početnim fazama razvoja, dok je u vreme vegetativnog rasta njegovo uništavanje je otežano. Može se uništiti mehaničkim putem čupanjem, okopavanjem, freziranjem ili korišćenjem herbicida za suzbijanje korova. Međutim, stručnjaci upozoravaju da je primena herbicida nedovoljna mera u
borbi protiv ovog korova.
Posebna pažnja se mora posvetiti primeni čistog semenskog materijala kao i primeni plodoreda. Pravilnom primenom plodoreda (setvom okopavina) stvaraju se nepovoljni uslovi za nicanje ove korovske vrste. Na veoma zakorovljenim njivama preporuka je ne sejati useve strnih žita više godina dok se divlji ovas u potpunosti ne iskoreni. Kada je u pitanju upotreba herbicida kao najefikasniji se pokazao preparat Pallas na bazi aktivne supstance piroksulam 75 g/kg. Pallas se primenjuje od drugog lista do pojave drugog kolenca žita u količini od 0,25 kg/ha u mešavini sa 0,5 l/ ha okvišavača. Važno je napomenuti da
se Pallas primenjuje kada je temperatura između 8°C do 25°C i kada su korovi u fazi intenzivnog porasta.
Dobra strana ovog preparata je i što pored divljeg ovsa deluje i na druge korovske biljke kao što su kukolj, vijušac, žavornjak, samonikli suncokret, mrtva kopriva, mišjakinja i drugi korovi. Stručnjaci često ističu da monitoring neophodan na područjima gde se pojavljuje divlji ovas. Poželjno je upozoriti poljoprivrednike na štetnost ovog korova i upoznati ih sa merama zaštite, ali i zašto je neophodno da prilikom setve pšenice ili ovsa koriste
provereno, dorađeno i deklarisano seme a nikako ono koje su čuvali u ambaru ili na tavanu. Takođe treba napomenuti da divlji ovas može da napravi veliki problem i ako raste na livadi ili njivi do vaše, jer će vetar lako seme da prenese i na vaše oranice. Zato je neophodno ovaj korov uništa vati, ne samo na njivama koje se obrađuju, već i na susednim parcelama.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Miloš Stojanović po zanimanju je diplomirani inženjer zaštite bilja. Znanje stečeno tokom studija odmah je pretočio u praksu i to na svom poljoprivrednom gazdinstvu.
- Obrađujemo oko 10 hektara, bavimo se pretežno ratarstvom i uzgajamo kukuruz, lucerku i pšenicu. Uz to imamo i deset grla tovne junadi. Iza nas je teška godina, otkup je išao izuzetno sporo, ali smo imali sreću da pronađemo kupca i prodamo junad na vreme, tako da smo obezbedili sredstva za proširenje kapaciteta i kupovinu novih grla – kaže Stojanović.
Kako bi mogao da konkuriše za subvencije i pomoć države na koje ima pravo, posebno kao mlad poljoprivrednik, rešio je da registruje poljoprivredno gazdinstvo.
- Trenutno sam u procesu registracije i očekujem da ću za nekoliko meseci moći ravnopravno da konkurišem za subvencije i podsticaje koje Ministarstvo poljoprivrede izdvaja za mlade poljoprivrednike.
Stojanović ističe da je obrazovanje, posebno mladih domaćina, izuzetno važno. Lično njemu su studije pomogle, ne samo da više nauči o samoj poljoprivrednoj proizvodnji, već i za sticanje samopouzdanja.
- Većina mladih ljudi danas sumnja u obrazovanje i sticanje znanja, naročito ako se radi o poljoprivredi, misleći da je povezano samo sa fizičkim radom koji nije dovoljno plaćen. Iz ličnog iskustva mogu da kažem da to nije tako – ističe naš sagovornik koji je ovog leta učestvovao na smotri naučnih radova studenata agronomije u Čačku.
- Smotra naučnih radova studenata agronomije sa međunarodnim učešćem u organizaciji Agronomskog fakulteta u Čačku, bila je organizovana od 14. do
16. avgusta. Prezentovao sam rad pod nazivom „Hormonalni faktori rasta i razvića rasada paradajza“ u kome sam zajedno sa svojim mentorom dr Ivicom Stančićem istraživao uticaj fitohormona, auksina i giberelina u različitim koncentracijama, najpre u pogledu uticaja na klijavost semena, a kasnije i njihovo delovanje na rasad – kaže Stojanović koji je ponosan na postignute rezultate.
- Na osnovu rezultata dobijenih u ovom istraživanju može se zaključiti da je primenom fitohormona, najpre auksina postignut procenat klijavosti semena od
98.50%, a onda primenom GA3 + KNO3 procenat klijavosti od čak 100 %. Takođe, u fazi intenzivnog porasta primenom auksina preko lista nakon pet dana postignuti bolji rezultati za 17 % po svim praćenim parametrima, a kod primene giberelina čak od 30%. Praćeni parametri su bili:
dužina internodije (mm), visina biljke (mm), masa biljke (g), masa korena (g), masa stabla (g), masa lista (g), broj listova. Tokom školovanja ovaj mladi stručnjak sretao se sa različitim izazovima. Sada, sa diplomom u džepu, našao se pred novim zadatkom - da stečeno znanje primeni i u praksi.
- Iskreno mislim da ocena nije merilo znanja, ali itekako ume da motiviše, bilo da je dobra ili loša. Smatram da je najvažnije da se znanje stečeno na studijama primeni i poveže u praksi, što je možda i najveći izazov. Mislim da su želja za uspehom, motivacija, disciplina ali i ideje te koje prave razliku i guraju napred.
Pored znanja iz oblasti poljoprivrede, ovaj mladi čovek je tokom studija bio angažovan i u studentskom parlamentu, u časopisu „Korak dalje“, ali i u mnogim drugim oblastima pa i u humanitarnim akcijama.
- Za studentske dane me vežu izuzetno lepe uspomene. Pored učenja i sticanja formalnog znanja, bio sam izabran za predsednika studentskog parlamenta. Bio sam glavni i odgovorni urednik časopisa „Korak dalje“. To je prvi studentski poljoprivredni časopis u Srbiji, koji smo objavili uz podršku profesora i rukovodstva Visoke poljoprivredno prehrambene škole strukovnih studija u Prokuplju – kaže Stojanović i ističe: - Uspeli smo da časopis predstavimo u
medijima, gostovali smo u mnogim poljoprivrednim emisijama, a imali smo i tu čast da brojni portali prenesu našu ideju, rad i zalaganje. Isplatilo se višestruko, postali smo bogatiji za jedno veliko iskustvo i stekli brojna poznanstava. Časopis je izuzetno dobra ideja sprovedena u delo i nadam se da će na njemu nastaviti da rade i naredne generacije studenata.Iako mlad po godinama, Miloš je stekao brojna iskustva tokom studija, ali i naučio da je stalno usavršavanje neophodan preduslov ako želite da budete uspešni bez obzira kojim se poslom bavite.

- Naučio sam da u životu ne treba okretati glavu pred problemom već se s njima suočiti. Tokom svih ovih godina i različitih životnih okolnosti, prošao sam kroz razne izazove koji su uticali na mene kao ličnost, ali i na sticanje samopouzdanja, koje mi je izuzetno značilo u javnim nastupima koje sam imao. Stalno čitam, jer smatram da je to veoma bitno zbog načina izražavanja i bogaćenju sopstvenog vokabulara.
I dok se mnogi mladi ljudi žale kako je u Srbiji teško naći dobar posao, Stojanović smatra da je potrebno postaviti sebi cilj, a potom predano raditi i rezultati neće izostati.- Svako ko ima jasan cilj pred sobom, a pritom neumorno radi na tome, bilo gde da se nalazi, pronalaženje posla mu neće biti problem. Odmah nakon završetka fakulteta sam dobio posao i time potvrdio da je moj trud, rad i zalaganje neko primetio. To je i najvažnije da mladi ljudi shvate
da trud nije uzaludan i da će se kad tad isplatiti – smatra Stojanović koji ispred sebe stalno postavlja nove ciljeve i izazove, jer je to preduslov da se razvija kao stručnjak, ali i čovek.
- Osim kratkoročnih ciljeva i svakodnevnih izazova koje sam sebi postavljam, krajnji cilj je neprekidno učenje i usavršavanje, sticanje znanja, veština i životnog
iskustva kako bi stasao u dobrog čoveka i kreirao svoju poslovnu karijeru na najbolji mogući način – zaključuje Miloš Stojanović.

Izvor: Agrobiznis magazin

Količina sredstava za zaštitu bilja koja se koristi na našoj teritoriji varira od godine do godine i prvenstveno zavisi od klimatskih uslova, kao i pojave pojedinih
bolesti i štetočina. U godini kao što je ova, sa visokim temperaturama i velikim količinama padavina, očekuje se veća upotreba sredstava za zaštitu bilja u odnosu na prethodne godine.
Od sredstava za zaštitu bilja koja se koriste najveća je upotreba herbicida, pogotovo u ratarskim kulturama, tako da je najveći uvoz i proizvodnja sredstava za suzbijanje korova. Kontrolu prometa i primene sredstava za zaštitu bilja u skladu sa Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja sprovodi fitosanitarna
inspekcija, granična pri uvozu, i unutrašnja u domaćem prometu. Sem kontrole prometa i primene, fitosanitarna inspekcija vrši i uzorkovanje bilja i
biljnih proizvoda za ishranu ljudi i životinja na ostatke sredstava za zaštitu bilja, kao i ispitivanje hemijskih i fizičkih osobina uzoraka registrovanih sredstava za
zaštitu bilja u okviru postupka postregistracione kontrole.
U skladu sa zakonom svake godine se donosi godišnji program postregistracione kontrole, koji sadrži plan uzimanja uzoraka, vrstu i broj uzoraka, kao i mera
koje se preduzimaju kada se utvrdi da su ostaci sredstava za zaštitu bilja veći od propisanih maksimalno dozvoljenih količina ostataka ili kada se utvrdi da hemijske i fizičke osobine nisu u saglasnosti sa izdatim rešenjima o registraciji. Kontrola ostataka sredstava za zaštitu bilja direktno ukazuje na pravilnu, tj. nepravilnu primenu sredstava za zaštitu bilja ukoliko se u bilju i biljnim proizvodima pronađe količina ostataka veća od dozvoljene.
Fitosanitarna inspekcija na osnovu godišnjeg plana službenih kontrola kontroliše upotrebu sredstava za zaštitu bilja kod poljoprivrednih proizvođača. Ove
kontrole se rade periodično u zavisnosti od fenofaze vegetacije. Pored kontrola kod poljoprivrednih proizvođača u toku vegetacije vrše se kontrole i vođenja evidencija o upotrebi sredstava za zaštitu bilja. Na ovaj način, fitosanitarna inspekcijska vrši službene kontrole provere sledljivosti kroz koje se može utvrditi odgovornost u slučaju nastanka problema vezanog za povećani sadržaja ostataka sredstava za zaštitu bilja kod primarnih poljoprivrednih proizvoda.
Kod proizvođača voća, povrća i ratarskih kultura, fitosanitarna inspekcija kontroliše knjige korišćenja pesticida iz koje se može utvrditi koji je pesticid korišćen,
način upotrebe kao i da li je ispoštovana karenca, to jest vreme od momenta tretiranja pesticidom pa do ubiranja ploda.
Ukoliko se prilikom laboratorijskih analiza utvrdi da primarni poljoprivredni proizvodi sadrže veću količinu ostataka pesticida od propisanog onda se zabranjuje njihov promet, zatečena količina proizvoda se povlači iz prometa i uništava se na bezbedan način, dok se dalje nastavlja kontrola kod proizvođača poljoprivrednih proizvoda kod kojih je utvrđen povećan sadržaj sredstava za zaštitu bilja-pesticida. Fitosanitarna inspekcija vrši i kontrolu prometa pesticida u poljoprivrednim apotekama. U toku sezone prometa pesticida vrše se kontrole deklaracije, roka upotrebe pesticida, zatim da li pesticid poseduje
važeću dozvolu za stavljanje u promet, da li se prilikom prometa pesticida daje uputstvo za upotrebu u skladu sa registracijom pesticida kao i da li na prometu pesticida radi odgovarajuće stručno lice.Na osnovu izvršene kontrole, fitosanitarni inspektor preduzima odgovarajuće mere u smislu zabrane prometa pesticida subjektima koji ne ispunjavaju minimalnotehničke uslove, zabrane prometa pesticida koji su zatečeni u prometu nakon isteka deklarisanog roka upotrebe ili za koje je istekla dozvola za stavljanje u promet, a na osnovu utvrđenih nepravilnosti podnosi određene prijave u skladu sa važećom Zakonskom regulativom.
Da bi neko sredstvo za zaštitu bilja bilo registrovano osnovni je uslov da se aktivna supstanca koju sredstvo za zaštitu bilja sadrži nalazi na Listi odobrenih supstanci.
Naša nacionalna Lista odobrenih supstanci usklađena je sa Listom EU i ažurira se na godišnjem nivou. Sa ukidanjem aktivnih supstanci na nivou EU, ukinute supstance se brišu i sa nacionalne Liste odobrenih supstanci, a samim tim se stavljaju van prometa, tj. zabranjuje ili ograničava upotreba sredstava za zaštitu bilja koja ih sadrži. U skladu sa Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja za sve neregularnosti i kršenja propisa nadležna je fitosanitarna inspekcija.

Izvor: Agrobiznis magazin

Uzgoj trešnje je jedan od najzahtevnijih poslova u voćarstvu. Kao i drugi plodovi kao što su kivi, breskva ili šljiva i kod trešnje plodovi mogu pretrpeti značajne negativne efekte od prekomernih padavina, koje se sve češće javljaju u drugoj dekadi maja. Vodeći međunarodni igrač u sektoru tehničkih tekstila za poljoprivredu ARRIGONI, predlaže nova rešenja koja unapređuju prakse uzgoja. Štaviše, on kombinuje mogućnost zaštite useva od napada štetnih insekata kao što je zastrašujuća Drosophila Suzuki i druge vrste, a i ujedno štiti plodove od kiše.
„Do sada štete od kiše na trešnjama bile su sprečavane pomoću plastičnih omotača. U nekoliko slučajeva ovo rešenje daje zadovoljavajuće rezultate. Međutim, to nije 100% efektivno. To je zbog činjenice jer je ovaj materijal potpuno „vodootporan“. Ovakva folija smanjuje prolaz zraka sunca što utiče na povećanu vlagu i izmenjenu mikroklimu voćnjaka“objašnjava Giuseppe Netti, agronom iz Arrigonija i dodaje, da su posledice oštećenje ili smanjenje roda i da takva folija može prouzrokovati ozbiljne štete na konstrukciji u slučaju jakih vetrova. Istraživanje Arrigonija je dovelo do novog inovativnog proizvoda: PROTECTA.
Ovo je novi koncept pokrivenosti koji garantuje višestruke prednosti: smanjenje procenta protoka vode, održavanje dovoljnog protoka vazduha i dobra mikroklima, visoka mehanička čvrstoća, trajnost folije (preko 6 godina u Italiji), grad, vetar, mraz i zaštita od sunca.
PROTECTA je napravljena od visoko otpornog ARLENE HT monofilamenta i sadrži specijalne aditive koji povećavaju njegovu izdržljivost i pogoduju klizanju kiše izvan redova. Nastala mrežasta tkanina je veoma gusta (39 niti po kvadratnom centimetru), što omogućava da se rastvori i smanji prolaz vode za oko
90%. Da bi se kombinovale prednosti bezbedne zaštite od kiše sa prednostima isključivanja najinvazivnijih vrsta insekata iz voćnjaka, Arrigoni je takođe razvio PROTECTA SISTEM. U ovom slučaju, tkanina otporna na kišu je dopunjena bočnom zaštitom koju obezbeđuju BIORETE otvore koji su efikasni u sprečavanju
štetnih insekata da dođu do useva i prouzrokuju štetu u voćnjaku. Sistem zaštite od insekata smanjuje potrebu za pesticidima sa rešenjima koja uspevaju da se suprotstave napadima Drosophila Suzuki i drugih štetnih insekata.

"Ovim visoko tehnološkim predlozima kombinovali smo veliku jednostavnost instalacije i sakupljanja folije“, zaključuje Netti.

Izvor: Agrobiznis magazin

Mamci se ne smeju postavljati na površini zemlje,  već se postavljaju isključivo u aktivne rupe,  ili u specijalnim kutijama koje su namenjene za te svrhe, kako bi smo izbegli trovanje kako domaćih tako divljih i korisnih životinja, a i ptica.

Kako su dani zahladneli,  tako se pojavljuju problemi  sa grupom štetočina  - glodarima, odnosno miševima, pacovima, skoči miševima, poljskim voluharicama.... Tokom zimskog  perioda, kada u prirodi ima manje hrane, glodari se u poljima hrane semenom posejanih kultura. Veoma je bitno da se suzbijanje ovih štetočina obavi pravovremeno.

RODENTICIDI , su  grupa hemijskih sredstava za suzbijanje štetnih glodara.  Rodenticide možemo podeliti na sporodelujuće i brzodelujuće. Sporodelujući su sa aspekta toksikologije mnogo bezbedniji i prihvatljiviji iz dva razloga. Prvi je da je potrebna veća količina otrova u odnosu na masu glodara,  i drugi je da njihovim sporim delovanjem omogućavaju preživljavanje, tj. postoje protivotrovi i imamo vremena za njihovo davanje. 

Kod primene brzodelujućih rodenticida, gde je potrebno jednokratno unošenje,  postoje oni gde letalni efekat nastupa u vrmenu od nekoliko minuta, gde spadaju  natrijumfluoroacetat, cijanovodonik, fosforvodonik, ugljendisulfid. Pored ovih postoje i brzodelujući,  gde je od jednokratnog unošenja do smrti potrebno od 2 do 4 dana,  tu spadaju cinkfosfid, norbormid, brometalin, gofacid...

Kod primene sporodelujućih potrebno je višekratno unošenje, a letalni period – period do uginuća, iznosi 4 do 8 dana za sivog pacova, odnosno, 4 do 12 dana za crnog pacova, kućnog miša, voluharice. U sporodelujuće spadaju antikoagulanti, koji su derivati hidroksikumarina ( varfarin, difenilkum, kumatetralil, difetialon ) i indandiona ( difacinon, hlorofacinon ).

Antikoagulanti su u kompeticiji sa vitaminom K ( zauzimaju njegovo mesto u organizmu ),  sprečavajući  koagulaciju krvi, tako da životinja umire od postepenog unutrašnjeg krvarenja. Protivotrov kod antikoagulanata je davanje injekcije vitamina K, intramuskularno.

Kod praktične primene rodenticidi se primenjuju u vidu: suvih rastresitih ili kompaktnih ( parafinisanih ili briketiranih ) mamaka sa hranljivom podlogom,  tečnih mamaka spravljenih od odgovarajućeg tečnog nosača ( voda, mleko, ulje ),  kojima se vrši prskanje površina gde se nalaze štetočine, praškastih rodenticida za posipanje puteva,  odnosno staza kretanja glodara, gasovi za fumigaciju prostorija ili tunela i hodnika miševa.  Izbor navedenih metoda  zavisi od vrste štetočine, od njigove gustine populacije – brojnost, mesta primene, lokaliteta, vremenskih prilika...

Nastavak pročitajte u Agrobiznis magazinu koji izlazi 15.decembra 2018. godine

Pretplata na 0692211049

 

U organskoj proizvodnji  nije lako proizvesti ekonomičnu proizvodnju. Štetni biološki agensi ( patogeni, štetočine i korovske biljke) svojim prisustvom smanjuju prinos i kvalitet proizvoda u bilo kojoj oblasti biljne proizvodnje. U organskoj proizvodnji nije dozvoljena primena velikog broja preparata – lekova za biljke ( pesticida), zato se prioritet daje PREVENTIVNIM –MERAMA sa kojim se sprečava pojava bioloških agenasa, a ne lečenju ( primeni preparata- pesticida).

 Preventivne mere:

Agrotehničke mere: Izbor parcela, Izbor otporne vrste i sorte, Obrada zemljišta, Poštovanje vremena setve i gustine sklopa biljaka, Setva zaštitnih pojaseva, Đubrenje ( pravilna ishrana biljaka ), Uništavanje prelaznih domaćina, Privlačenje predatora, Plodored, Udruživanje useva, Uspostavljanje cvetnih pojaseva, Košenjem i ispašom, Mulčiranjem i dr.

Higijenske mere - Zdrav i kvalitetan sadni materijal, Higijena zemljišta, Voda za zalivanje mora biti prve  ili druge klase, Sakupljanje i uništavanje zaraženih delova biljaka, Čišćenje i dezinfekcija oruđa i alata.

Odbrambene mere:

Biološke mere: Preparati na bazi virusa, bakterija i gljiva, Nematode, Korisni insekti – bubamare, uholaže, parazitne osice, Grinje, Ptice – senice i detlići, Ježevi, krtice, slepi miševi.

Fizičke mere - Sakupljanje štetnih insekata i njihovo uništavanje, Upotreba feromonskih klopki, lepljivih kartona u boji, Primamljivanje hranom - mekinje, melasa, slatki sokovi, pivo, Odbijanje mirisom, svetlošću i zvukom, Sakupljanje zaraženih biljnih delova, Spaljivanje insekata i korova gasom, Postavljanje mreža protiv grada i ptica, Kopanje zaštitnih kanala, Upotreba raznih usisivača.

Hemijske mere: Hemijska sredstva se koriste kada preventivne mere ne mogu dati zadovoljavajuće reztultate. Tu spadaju: Feromoni – hemijska sredstva slična hormonima koje stvaraju i emituju insekti i koriste za primamljivanje insekata sa velikih rastojanja, Fungicidi za dezinfekciju semena,  preparati na bazi bakra, masna soda, kalijum permanganat, cinkoksid, biljni ekstrakti, Sredstva za zimsko tretiranje, kuhinjska so, kalijum permanganat, kalijumov sapun, sumpor, Sredstva  za tretiranje tokom vegetacije -  preparati na bazi bakra, preparati na bazi sumpora, kalijum permanganat, krečni sulfat, kameno brašno, kokosovo brašno, propolis, cinkoksid, Insekticidi – mineralna ulja, nikotin, piretrin, kvasija, rotenon, vodeni rastvor duvana, želatin, kalijumov sapun i dr.,     

Biopesticidi se zasnivaju na korišcenju korisnih mikroorganizama ili produkata njihovog metabolizma pri čemu stvaraju toksine, kristale, spore, antibiotike kojima  štite biljke delujući antagonistički na prouzrokovače bolesti, štetne insekte, nematode i korove.  Istovremeno su bezopasni za ljude i ekološki bezbedni, produkuju vitamine, enzime i biljne  hormone kojima deluju na imuni sistem biljaka i time povećavaju njihovu otpornost.  

Dozvoljena sredstva  za zaštutu billja u organskoj proizvodnji: Azadiractin  Iz Azadirachata indica (nemim ulje) /Insekticid, Ekstrat (vodeni rastvor) iz Nicotiana tabacum /Insekticid, Piretrin ekstrahovan iz Chrusanthemum cinerarifolium /Insekticid,Rotenon ekstrahovan iz Deris spp. i Terphrosia spp. /insekticid,Kvazija ekstrahovana iz Qvassia amara /Insekticid, repelent, Želatin /Insekticid, Biljna ulja (ulje od metvice, crnogorčine smole, kima) /Insekticid, akaricid, fungicid i materija za ometanje rasta, Lecitin /Fungicid, Pčelinji vosak, Hidrolizovane belančevine /mamac,

Dozvoljeni mikroorganizmi za biološko suzbijanje štetočina koji se koriste kao sredstva za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji:  Mikroorganizmi (bakterije, virusi, gljivice) npr. Bacillus thuriginensis, virus  granuloye itd.

Dozvoljene materije koje se koriste u zamkama i raspršivačima za zaštitu bilja: Diamonijum fosfat /Mamac samo u zamkama, Metaldehid, Limacid/Mamac samo u zamkama sa sredstvom koje odbija krupnije vrste životinja, Feromoni /Mamac samo u zamkama i raspršivačima, Piretroidi (samo Deltametrin i Lambda cuhalotrin) /Insekticid samo u zamkama sa specifičnim mamcima.

Ostala dozvoljena sredstva za zaštitu bilja koja se tradicionalno koriste u organskoj proizvodnji: Krečni sulfat (kalcijumov polisulfid) /Fungicid, insekticid, akaricid, Mineralna ulja /Fungicid, insekticid, Kalijum permanganat /Fungicid, baktericid, Sumpor /Fungicid, akaricid, repelent, Bakar u obliku bakarnog hidroksida, bakarnog oksihlorida, trobaznog bakarnog sulfata, bakarnog oksida /Fungicid, Kalijumov sapun (mazivi sapun) /Insekticid,Parafinsko ulje /Insekticid, akaricid, Kvarcni pesak /Repelent,

( Navedene mere su zasnovane na Pravilniku o metodama organske biljne proizvodnje).

Nastavak u narednom broju Agrobiznis magazina 

Mr Piljo Dakić

Organska poljoprivredna proizvodnja je prozvodnja koja se zasniva na plodoredu, upotrebi zelenišnog đubriva i biološke kontrole insekata, izboru otpornih sorti, vremenu setve/sadnje, blagovremene obrade zemljišta. Isključena je primena sredstava hemijsko-sintetičkog porekla i mineralnih đubriva, a dozvoljena primena bioloških preparata i stajskog đubriva. Zdravlje i sigurnost su osnovni razlozi za uvođenje organske proizvodnje i za nju bi trebalo što manje materijalnih sredstava, a velika ulaganja u znanje i organizaciju proizvodnje. Uprkos zahtevima tržišta organska proizvodnja je i dalje ograničena na male površine. Ona je zakonski regulisana i uključuje kontrolu i sertifikaciju proizvodnje i proizvoda. Smernice ove proizvodnje određuje država, a kontrolu vrše ovlašćene sertifikacione kuće.

Neophodno je da proizvođač koji planira uzgoj organske hrane sarađuje sa ovlašćenom organizacijom koja ima dozvolu od strane Ministarstva poljoprivrede za kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje za 2018 godinu. Neke od njih su: ECOCERT BALKAN D.O.O, CENTAR ZA ISPITIVANJE NAMINICA (CIN), ECOVIVENDI D.O.O., ORGANIC CONTROL SYSTEM D.O.O.

Proizvođač mora ispuniti određene uslove. Mora prikazati šta je gajio na svojim parcelama protekle četiri godine i šta je primenjivao. Nakon upotrebe insekticida i herbicida sa jakim perzistetnim dejstom, treba sačekati par godina, a napuštene površine se odmah mogu uključiti u ovu proizvodnju. Površine pored puteva sa prometnim saobraćajem nisu pogodne, kao ni one pored višegodišnjih zasada. Proizvođač se obavezuje da će zbog plodoreda gajiti veći broj kultura. Treba da prihvati uslove one organizacije kojoj je pristupio, da se slaže sa kontrolom nad celokupnom proizvodnjom, i na
povremenu analizu proizvedenih namirnica.

Za sprovođenje zaštite u ovakvoj proizvodnji neophodno je dobro poznavanje biologije štetnih organizama, uslova i načina njihove pojave, praćenje praga štetnosti. Uključuju se sva saznanja iz oblasti poljoprivrede: primena pesticida biološkog porekla, biološka borba, primena alternativnih sredstava, selekcija, stvaranje otpornih sorti, kalemljenje na otporne podloge. Biološka redukcija biljnih štetočina sastoji se od primene regulatora rasta insekata, feromona, repelenata, atraktanata, predatora parazita. Dozvoljena je primena insekticida na bazi Baccilus thuringiensis koji zajedno sa primenom preventivnih mera daju dobre rezultate. Primenom lovnih posuda sa melasom može se uloviti veliki broj odraslih insekata. Od fungicida dozvoljena je samo primena onih koji se nalaze na listi dozvoljenih u organskoj proizvodnji, između ostalog sumpor i bordovska čorba, kao izvanredan baktericid i fungicid.

Fitopreparati koji se koriste u zaštiti bilja u organskoj proizvodnji mogu se napraviti i u sopstvenoj režiji. U organskoj proizvodnji ti preparati mogu biti u obliku:

1. Čorbe-oparak (odgovarajuće biljke se usitne i preliju vodom, nakon čega se kuvaju), spravlja se oparak od nadzemnih delova krompira, crnog luka, kamilice, maslačka.
2. Fermentisani ekstrkt (suvi ili sveži delovi biljaka se potope vodom, u toku par dana se povremeno mešaju, čeka se vrenje). Fermentacija je završena kada se biljni ostaci istalože a tečnost se izbistri.
Koristimo razređen ekstrakt.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31