Vremenski rolerkoster zabrinuo je i malinare koji strahuju da će to smenjivanje svih godišnjih doba za kratko vreme usloviti da ovogodišnji rod crvenog zlata bude za 20 do 30 odsto manji. Stručnjaci veruju da će biljke dobro podneti.

Topla jesen pogodovala je voćnim kulturama da se pripreme za zimski period. Biljke su, kako kažu stručnjaci, u dubokom mirovanju i aktuelne nagle vremenske promene nisu ugrozile zasade. Međutim, kako kaže stručnjak za voćarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi Jovan Milinković, ne bi bilo dobro da se ovakav vremenski rolerkoster ponovi u drugoj polovini februara.

- Što se tiče voćnih vrsta, bez obzira na to da li su jagodičaste ili kontinentalne, sve su još uvek u fazi zimskog mirovanja, a topao period nije uspeo da isprovocira kretanje vegetacije. Ono što je posebno dobro jeste to što je u planinskim predelima, gde je glavno srpsko malinogorje, doskora bio sneg. Čak i da sada, nakon neuobičajeno toplih dana za ovo doba godine, budu temperature i do minus 15 stepeni, biljke će to podneti jer su se dobro pripremile tokom jeseni koja je bila lepa i duga. Tek u martu možemo da razmišljamo i procenjujemo šta će biti sa vegetacijom, a za sada smo potpuno bezbedni, proizvođači i svi koji su vezani za proizvodnju voća - kaže Milinković.S druge strane, činjenica da se klima ubrzano menja brine članove Asocijacije proizvođača maline i kupine Srbije.

- Vrlo topla jesen sa temperaturama od 13 do 20 stepeni, bila je katastrofalna za sve jagodičaste kulture, a dešavalo se da do prvog snega u decembru bude cvetanja i roda maline. Nakon toga smo imali naglo zahlađenje i maglu, što je dovodilo do smrzavanja oko samih izdanaka. Zato mislim da će rod maline ove godine biti manji za 20 do 30 odsto na nivou cele Srbije. Ako se uz to, kao lane, pojavi nestabilno proleće sa snegom u maju, tek ćemo imati manji rod - smatra Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije.

Asocijacija će, najavljuje Radović, insistirati da se u sledeću sezonu otkupa i izvoza maline uključi Ministarstvo trgovine.

- Jer oni kontrolišu koliko je proizvedeno, koliko izvezeno, a koliko uvezeno jer se i dalje uvozi malina, a onda prepakuje i dalje preprodaje kao srpska. Na tom problemu sa zaštitnom markicom koja dokazuje poreklo proizvodnje i koja je dogovorena prošle godine, mora da se istraje i konačno reši. Da se razdvoji uvezena i naša malina. S tim ćemo dobiti i veću cenu i zaštiti brend maline u Srbiji - kaže Radović.

Po još uvek nepotvrđenim podacima, prošlogodišnji rod maline u Srbiji bio je između 53.000 i 60.000 tona.Na svetskom tržištu maline potražnja za crvenim zlatom raste, cene zamrznute robe već su 20 odsto veće nego pred kraj prošle godine, naročito zbog "podbacivanja" roda u Čileu, kojeg je pogodila suša. Srbiji to može da ide u prilog, kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača maline i kupine Srbije.

- Samo do novembra naša država je od izvoza maline imala devizni priliv od 200 miliona evra, a sada joj se, s obzirom na aktuelno kretanje na svetskom tržištu, ponovo otvara prostor da prihoduje. Cene su već sada na svetskom tržištu veće za 20 odsto, a do maja će biti i više. Dakle, uvećavaće se profit države i izvoznika, a nama proizvođačima ostaje 165 dinara za otkupljeni kilogram, koji nam se i dalje plaća u ratama - kaže Radović.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/ovog-leta-bismo-mogli-da-imamo-manje-malina-ali-to-nije-jedina-losa-vest/45m17h4

Srpska privreda je zabeležila rast od samo 1,2 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je daleko manje od zemalja centralne i istočne Evrope, gde je BDP porastao za 4,2 odsto.

Srpska privreda je zabeležila rast od samo 1,2 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je daleko manje od zemalja centralne i istočne Evrope, gde je BDP porastao za 4,2 odsto.

To je u petak istakao Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta na predstavljanju novog broja "Kvartalnog monitora". Autori ovog časopisa procenjuju da će posle sporog rasta u prvoj polovini godine, rast BDP u 2017. biti u intervalu od 1,5 do dva odsto.

Nepovoljnim vremenskim prilikama, koje su uticale na pad poljoprivredne proizvodnje, može se objasniti približno polovina razlika u rastu privrede Srbije u odnosu na zemlje regiona - rekao je Arsić. - Preostalo zaostajenje Srbije posledica je nepovoljnijeg privrednog ambijenta i izostanka pravovremene reakcije fiskalne politike na promene u privredi i javnim finansijama.

Ipak, procenjuje da ako se dogodine oporavi poljoprivreda i bude na prosečnom nivou, privreda bi u 2018. mogla da očekuje rast od oko četiri odsto.

Izvor: www.blic.rs

Danas je federalni ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Šemsudin Dedić, održao sastanak sa prvim sekretarom Ekonomskog odjela Američke ambasade u BiH, Johnom Ashwortom, zamjenicom šefa Ekonomskog odjela, Marissom Smith, i predstavnicom Ministarstva poljoprivrede SAD-a, Sanelom Stanojčić.

Na sastanku se razgovaralo o aktuelnim temama u poljoprivredi, posebice nepovoljnim vremenskim prilikama, i uticajima na poljoprivrednu proizvodnju, te planovima Ministarstva u narednom periodu.

Ministar Dedić je istakao da Ministarstvo trenutno provodi Projekat razvoja navodnjavanja, koji se finansira kreditnim sredstvima Svjetske banke, a implementacija je započela 2013. godine. Razvojni cilj projekta je da se unaprijedi učinak sistema navodnjavanja, i institucija za navodnjavanje, radi pružanja podrške poljoprivrednim proizvođačima, u projektnim područjima.

"Da bi se uspješno nosili sa sušama koje su, prema nekim preliminarnim procjenama, ove godine pričinile velike štete na usjevima, potrebna su snažnija ulaganja u sisteme navodnjavanja, i uvođenje novih tehnologija, a ovaj Projekt se pokazao kao dobar primjer načina rješavanja ovog problema. U Projekat je trenutno uključeno 10 općina Federacije BiH, a bilo bi dobro da sve općine imaju izrađene projekte navodnjavanja spremne za realizaciju, jer smo osma zemlja u Europi po raspoloživosti vodnih resursa i projekte navodnjavanja je puno lakše realizovati nego u mnogim drugim zemljama. Stoga ćemo u narednom periodu nastojati podržati slična ulaganja, kako bi povećali postotak navodnjavanih površina u Federaciji," kazao je ministar Dedić.  

 

 

 

 

 

 

 

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović kaže da će kompletan izveštaj o šteti koju su voćnjaci pretrpeli zbog mraza biti završen u narednih nedelju dana, te najavio da će se s malinarima sastati u sredu i četvrtak.

On je novinarima nakon potpisivanja Memoranduma o saradnji u oblasti davanja garancija za bezbednost prehrambenih proizvoda s predstavnicima Generalne uprave za kontrolu kvaliteta, inspekciju i karantin Kine kazao da stručnjaci trenutno sagledavaju stanje u voćnjacima u Srbiji, a da će u narednih sedam do deset dana biti preduzete mere da se eventualno umanji šteta u voćnjacima.

Stručnjaci su ranije upozorili da će najveće štete od vremenskih prilika pretrpeti zasadi jagoda i malina, a da ozbiljne posledice mogu zadesiti i zasade jabuka, šljiva i trešanja.

Izvor: www.rts.rs

Procene su da će najveće štete od trenutnih vremenskih prilika pretrpeti jagoda i malina, a ozbiljne posledice u rodu će osetiti i jabuka, šljiva i trešnja.

To je izjavio direktor Sektora za poljoprivredu Privredne komore Srbije (PKS) Žarko Galetin.

On je Tanjugu kazao da posledice koje će pretrpeti drvenasto voće neće biti toliko katastrofalne i da će jabuka, šljiva i trešnja ipak biti dovoljno za domaće potrebe, ali i da nešto pretekne za izvoz, jer je kako je naglasio, Srbija kod jabuke prepoznata kao veoma referentni izvoznik na međunarodnom tržištu, pre svega Rusije.

"Bobičasto i jagodičasto voće će pretrpeti najgore posledice ovako niskih temperatura, pri čemu posebno mislim na malinu koja je jedan od najznačajnijih izvoznih aduta Srbije pored kukuruza, ali i jagode koje će pretrpeti veću štetu i koje su u ovom trenutku ugroženija kultura od malina", kazao je Galetin precizirajući da neke maline imaju follijalnu zaštitu, dok su jagode niže rastuće kulture i prizemni mraz je pogubniji za njih.

Prema ocenama Galetina, aktuelne vremenske prilike koje se dešavaju nekoliko dana unazad i koje će, prema prognozama hidrometerologa , potrajati još nekoliko dana, mogu se posmatrati iz dve perspektive- količine padavina i niskih temperatura.

Posmatrano sa aspekta količine padavina, kako je naglasio, trenutna vremenska situacija je povoljna, jer će prilično isušena zemlja, biti „konačno" popunjena neophodnom vlagom, pogotovo u setvenom sloju.

"Obzirom da je trenutno u toku setva jarih kultura, kukuruza, soje i suncokreta, dok je šećerna repa već posejana, ovo je neophodna količina padavina koja je potrebna za jedan dobar i perspektivan vegetacioni razvoj ovih kultura koje se trenutno seju", rekao je on.

Prema njegovim rečima, niske temperature posebno brinu poljoprivredne proizvođače koji se bave voćarstvom, a procene su da je drvenasto voće bezbednije u onim predelima gde su nešto kasnije vegetacije i gde voće još nije procvetalo, za razliku od rejona i predela gde je vegetacija počela ranije i gde je voće u punom cvetu ili u fazi mladog zametka.

Galetin je dodao da se problemi mogu očekivati i kada prestanu padavine i kada se razvedri, jer kako je naglasio takve vremenske prilike obično donose malo jače mrazeve, pa ukoliko mrazevi ispod tri stepena Celzijusa potraju nekoliko dana te štete na poljoprivredne kulture mogu da budu veće od onih koje trenutno procenjujemo.

"U ovom trenutku nije realno očekivati da izađemo sa nekim preciznijim procenama oko štete zbog trenutnih vremenskih prilika. Sve će se to znati kada se vreme prolepša i kada vidimo kako će se oporaviti ovako oštećeni usevi", rekao je on dodajući da veruje da će se oštećeni usevi i voće oporaviti ukoliko bude kako najavljuju prognostičari za tri ili četiri dana blagi rast temperature.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31