Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević je, u prisustvu direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda Jugoslava Nikolića, predao Radarskom centru "Fruška gora" na korišćenje 780 protivgradnih raketa, za sprovođenje zaštite poljoprivrednih useva na teritoriji Vojvodine.Radojević je istakao da Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, u neposrednoj saradnji sa Republičkim hidrometerološkim zavodom, koji je nadležni organ za organizovanje i sprovođenje mera protivgradne odbrane, realizuje ovu meru i da je za tu namenu izdvojio 30 miliona dinara, što je za 50 odsto više nego prošle godine.

"Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu već treću godinu intenzivno radi na unapređivanju sistema odbrane od grada u našoj pokrajini i realizuje meru za nabavku protivgradnih raketa. Republički hidrometeorološki zavod kome smo ih ustupili će, u skladu s potrebama na terenu, distribuirati ove rakete ka tri radarska centra u Vojvodini - Fruškoj gori, Bajši i Samošu", istakao je Radojević.

On je izneo očekivanja da će, sa ovim značajnim brojem protivgradnih raketa, šteta koja može da nastane od grada, biti svedena na minimum. Govoreći o značaju mere protivgradne zaštite koju Sekretarijat sprovodi, Radojević je ovome u prilog izneo i procene Državne revizorske institucije, koje govore da su štete od grada, u prethodne tri godine, iznosile nešto preko 6,2 milijarde dinara. Od toga je procena da je šteta koja je nastala u poljoprivredi na teritoriji cele Srbije bila 5,8 milijardi dinara.

Direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda Jugoslav Nikolić je potvrdio da Srbija zajedno sa Pokrajinskom vladom na tri načina pomaže u sprovođenju protivgradne zaštite. Prvi je kroz sistem odbrane od grada, drugi kroz subvenciju za nabavku protivgradnih mreža i treći putem subvencije u osiguranja. On je ukazao da država čini sve mogući napore, kako bi individualni poljoprivrednici zaštitili svoju proizvodnju.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/211502/Za-zastitu-useva-u-Vojvodini-obezbedjeno-780-protivgradnih-raketa.html

Delegacija Pokrajinske vlade, s predsednikom Igorom Mirovićem na čelu, sastala se danas u Kini, u Guandzou, s viceguvernerom provincije Guangdong – Oujengom Vejminom i predstavnicima ekonomskog departmana i kancelarije za međunarodne odnose pomenute provincije.

U razgovoru je bilo reči o unapređivanju privredne i trgovinske saradnje, mogućnostima za realizaciju konkretnih projekata u oblasti zdravstva i poljoprivrede, kao i o učešću kineskih kompanija u relizaciji investicija na teritoriji AP Vojvodine.

Tom prilikom, sagovornici su istakli da je dobra saradnja na regionalnom nivou veoma značajna za učvršćivanje odnosa dve države.
- Saradnja sa kineskim provincijama je za Pokrajinsku vladu veoma značajna. Ona za nas predstavlja ključ za unapređenje strateškog partnerstva - rekao je predsednik Mirović.

Viceguverner Vejmin naglasio je da su kompanije iz provincije Guangdong pokazale interesovanje za investicije u poljoprivredu i prerađivački sektor AP Vojvodine.Na sastanku je dogovoreno učešće i predstavljanje kineskih kompanija i investitora iz pomenute kineske provincije na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, kao i prezentovanje potencijala AP Vojvodine na sajmovima u Guangdongu.

Predstavnici delegacije Pokrajinske vlade posetili su i najveći kineski trgovinski sajam ─ Canton, koji ima značajnu ulogu u unapređivanju razvoja spoljnotrgovinske razmene Kine, kao i ekonomskih i trgovinskih veza između Kine i celog sveta.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/vojvodina/mirovic-u-kini-za-jos-bolje-odnose-vojvodine-i-kineske-provincije-guangdong/ycdtnzx

U Vojvodini je potrebno podići 170.000 hektara novih zasada, kako bi pošumljenost bila u skladu sa standardima razvijenih zemalja. Nedostatak šumskih pojaseva čini poljoprivredi velike štete, a svest o značaju ovih pojaseva je niska.

Po zvaničnim podacima, koji se mogu naći na sajtu JP "Vojvodinašume", u AP Vojvodini je pod šumama oko 140.000 hektara, ili oko 6,4% teritorije Pokrajine. Tu su uračunate i površine značajnih šumskih kompleksa na Fruškoj gori, Vršačkim planinama, u Deliblatskoj peščari, zatim sremsko-bosutske šume i Gornje Podunavlje. Ne računajući ove velike komplekse, najveći broj opština i gradova u AP Vojvodini je potpuno ogoljeno, sa tek par promila površine pod šumama i šumskim pojasevima.

Šume bi u Vojvodini trebalo da zauzimaju 308.000 hektara

U skladu sa standardima razvijenih zemalja, optimalna površina pod šumom i zaštitnim zasadima je 0,16 hektara po stanovniku. Prema ovom standardu, šume bi u AP Vojvodini trebalo da zauzimaju površinu od oko 308.000 hektara, od toga oko 193.000 pod šumom i oko 84.000 zaštitnih zasada u poljoprivredi.

To znači da trenutno Vojvodini nedostaje oko 170 hiljada hektara novih šuma i zaštitnih zasada. To je kao pojas širok 17 kilometara i dug 100 kilometara - od Novog Sada do Subotice. Za podizanje 1.000 hektara šuma, za sadni materijal, sađenje i kasniju negu, potrebno je od 2,5 do 3 miliona evra.

Šume čuvaju useve i podižu prinos

Čedomir Karović, inženjer šumarstva iz Vršca i ekološki aktivista, kaže da zaštitni zasadi ublažavaju mikroklimatske ekstreme, menjaju način strujanja vazduha i smanjuju brzinu vetra i do 50%, čime smanjuju raznošenje zemljišta i eolsku eroziju, a sprečavaju nanošenje peska na njive.

"Čine da temperatura bude ugodnija za ratarske kulture i sprečavaju isparavanje vode iz zemljišta. Time utiču na povećanje prinosa i do 50%, a u sušnim godinama i do 4 puta. Povećavaju preživljavanje useva do 60%. Olovo i druge zagađujuće materije daleko više se vezuju za drveće, nego za useve, što povoljno utiče na kvalitet hrane. U zavisnosti od vrste drveća koje grade pojas, mogu biti pogodno područje za pčelarstvo, ili izvor jestivih šumskih plodova", kaže Karović.

Čedomir Karović kaže da samo podizanje zaštitnih zasada nije dovoljno. Potrebno je sprovesti i mere nege, kao što je uklanjanje korova ili zalivanje, barem pet godina nakon sadnje.

"Nažalost, ove mere se vrlo retko sprovode u potrebnom obimu. Kako bi smanjili troškove, korisnici šuma skraćuju negu na tri ili na dve godine, pa čak je i potpuno izostavljaju. Zatim, zemljoradnici se žale da im zaštitni pojasevi ograničavaju prilaz njivama i kretanje mehanizacije. Česta je i uzurpacija zemljišta u putnom pojasu, kada korisnici bespravno proširuju površinu zemljišta koju obrađuju i nisu raspoloženi da se tu podignu zaštitni pojasevi", kaže Čedomir Karović.

Kako dalje objašnjava često se tek podignuti pojasevi preoru, ili izgore nakon paljenja strnjišta i žetvenih ostataka.

Šumarci, vetrozaštitni pojasevi, visoka stabla u atarima, prirodna su staništa ovih ptica. U prethodnim decenijama skoro sve to je posečeno, uglavnom nelegalno. Tako su gačci ostali bez prirodnog prostora za gnežđenje i saterani su u gradove. Jedino još u parkovima postoje visoka stabla koja im odgovaraju. Zato sada svaki grad ima problem, jer su se tu koncentrisali svi gačci iz atara, tako da su ljudi stekli pogrešan utisak o naglom porastu brojnosti njihove populacije.

Koliko će naša poljoprivreda biti razvijena, efikasna i konkurentna, zavisi i od postojanja dovoljnih površina pod šumama i zaštitnim šumskim pojasevima.

Izvor: https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/vojvodini-nedostaje-oko-170000-hektara-%C5%A1uma

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vojvodine objavio je Konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje investicija u nabavku opreme za zaštitu od vremenskih nepogoda i elemenata potrebnih za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze i hmelja u 2019. godini.

Cilj konkursa je povećanje površina zasada voća pod sistemom protivgradne zaštite, kao i povećanje površina pod novim zasadima voća i vinove loze u Vojvodini.

Za realizaciju konkursa predviđeno je ukupno 190 miliona dinara, a bespovratna sredstva utvrđuju se u iznosu do 60% prihvatljivih troškova investicije. Maksimalan iznos po jednoj prijavi je 7 miliona dinara, a minimalan 76.800 dinara.

Za sredstva mogu da konkurišu fizička lica i preduzetnici koji su nosioci registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, kao i preduzeća i zemljoradničke zadruge, takođe nosioci registrovanog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva.

Konkurs je otvoren do 15. marta. Sve detalje konkursa i šta je potrebno od dokumentacije za podnošenje prijave možete pogledati na sajtu Pokrajinskog sekreterijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2404521/raspisan-konkurs-za-sufinansiranje-podizanja-vocnjaka-vinograda-i-hmeljarnika-u-vojvodini-rok

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević izjavio je da će u 2019. godini agrarni budžet Vojvodine doneti više novca poljoprivrednicima, biti "najefikasniji i najefektivniji", a iznosiće 6,3 milijarde dinara.
Radojević je na konferenciji za novinare u Novom Sadu najavio i da će rebalansi budžeta, koji se očekuju tokom godine, značiti i dodatna sredstva za poljoprivredu Vojvodine.

On je rekao da budžet za poljoprivredu u 2019. godini "jeste nominalno nešto manji", ali da je koncipiran "nejefektivnije do sada kada su u pitanju tekuća davanja tokom budžetske godine".

Dodao je da je obezbeđeno više sredstava za registrovana poljoprivredna gazdinstva.

Kazao je i da su realizovane sve preuzete obaveze kroz budžete u 2017. i 2018. godini, te da se u 2019. godinu ulazi "sa 96 posto operativnim agrarnim budžetom".

"Dakle, realizovali smo sve započete projekte iz prethodnog perioda i sveli smo na minimum sve preuzete obaveze iz 2018. godine", istakao je Radojević.

Кada je reč o programu za zemljište, za ove namene planirana su sredstva u visini 1,5 milijardi dinara, u okviru kojih je 77 miliona dinara preuzetih obaveza, tako da će Sekretarijat nastaviti sa svim merama iz prethodne godine, a to su izdvajanja za registrovana poljoprivredna gazdinstva i lokalne samouprave.

Nova mera u okviru programa za zemljište odnosiće se na finansiranje dobrovoljnih vatrogasnih društava, za čega je planirano 40 miliona dinara za nabavku nove opreme i novih vatrogasnih vozila.

Za program za razvoja sela u narednoj godini planirano je 668 miliona dinara ili 35 odsto više sredstva nego 2018. godine, a za podršku mladim poljoprivrednicima do 40 godina izdvojeno je 250 miliona dinara, odnosno 25 posto više za startap programe nego prethodne godine, rekao je Radojević.

Sekretarijat će, kako je rekao, nastaviti i ulaganja u visokoobrazovne institucije i srednje poljoprivredne škole u cilju unapređivanja obrazovanja i podizanja kvaliteta dualne nastave.

Budžetski fond za vode je planiran na nivou 3,7 milijardi dinara, čiji se deo odnosi za konkurse namenjene lokalnim samoupravama za izgradnju i rekonstrukciju vodovodne i kanalizacione mreže, a deo na poslovanje JVP Vode Vojvodine.

U okviru programa za šume, biće nastavljene podsticajne mere iz 2017, i to za izgradnju i rekonstrukciju šumskih puteva, pošumljavanje i unapređivanja rasadničke proizvodnje.

Radojević je naveo da je za program u oblasti lovstva izdvojeno nešto više sredstava nego 2018, i da će biti nastavljena podrška nabavci terenskih vozila za rad lovačkih udruženja.

On je pozvao vojvođanske poljoprivrednike da konkurišu za sredstva Sekretarijata za poljoprivredu, koja će im biti na raspolaganju već krajem januara.

Izvor:http://www.novimagazin.rs/ekonomija/pokrajinski-sekretar-najavio-efikasniji-agrarni-budzet-vojvodine

 

- Zadrugarstvo u Vojvodini je danas u velikoj ekspanziji, na temelju duge tradicije od 172 godine, jer konačno imamo tu situaciju da je država stala iza zadružnog sektora.

To nisu samo ovi podsticaji iz državne kase od resornog ministarstva za regionalni razvoj, nego i podrška Pokrajinske vlade i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, pa svaki dan doživljavamo da iza zadruga imamo predstavnike države i pokrajinske administracije – istakao je u razgovoru za naš list predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov.

To je prema uveravanju Jovanova jako bitno, jer su državna i pokrajinska administracija prepoznali da su zadruge glavni organizatori proizvodnje u malim i ruralnim sredinama, odnosno da su zadruge glavna pokretačka snaga života i razvoja u selima.

- Naša sela su na izdisaju i zadruge u njima neguju socijalni karakter, što je izuzetno bitno za ljude u malim sredinama. Zadruge jedino još zapošljavaju mlade stručne ljude u malim sredinama, jer svedoci smo da velike kompanije nemaju taj interes, nego barataju velikim brojkama. Gde postoji kvalitetna zadruga, tamo nemaju problema ni paori, ni crkva, ni kuluturno umetnička drušva, ni sportski klubovi...– ukazuje Jovanov.

U Vojvodini postoji 406 aktivnih zadruga, pri čemu nisu baš sva područja ravnomerno pokrivena.

- U skoroj prošlosti smo imali situaciju da zadružni sektor nije bio dovoljno cenjen i nismo bili ravnopravni takmac sa ostalim privrednim subjektima – ukazuje Jovanov. - 2015. godine smo dobili kvalitetan Zakon o zadrugama kojim je definisan status zadrugarstva i zadruga i konačno je rešen status zadružne imovine. Zadruge sada mogu, kao i svi drugi pravni subjekti da se zadužuju jer imaju šta da založe kod poslovnih banaka i partnera, što je bitno da bi išle putem razvoja.

Jovanov konstatuje da je ispoštovan dogovor od strane Pokrajinske vlade i resornog sekretarijata za poljoprivredu da je od ove godine u svih 12 poljoprivrednih škola u Vojvodini zadrugarstvo uvedeno kao predmet.

-Svedoci smo da država od prošle godine bespovratnim sredstvima podstiče razvoj zadruga. Na konkursima koji su raspisivani, prošle godine iz Vojvodine su bespovratna sredstva iskoristile četiri i ove godine 19 zadruga, odnosno jedna složena zadruga. Za ove dve godine naše vojvođanske zadruge su dobile značajnu podršku od oko tri miliona evra bespovratnih sredstava. Po nama u Zadružnom savezu Vojvodine bitnije je da pored tih novčanih sredstava neko počeo da veruje zadrugama, da konačno zadruge prepoznate kao nosioci razvoja na selu.

Zadruge koje dobijaju podršku, pa i prva složena zadruga osnovana u Novom Slankamenu, koja je prva tog tipa u Vojvodini pa i regionu, imaju budućnost, smatra Jovanov. - Za zadrugarstvo u Vojvodini još je bitno i to potenciramo, da se osnivaju specijalizovane zadruge u voćarstvu, povrtarstvu, vinogradarstvu, stočartsvu i drugim oblastima. Zadruge se moraju preorijentisati da se ne bave samo klasičnim ratarstvom, jer posedi većine poljoprivrednih gazdinstava su usitnjeni, pa se od klasičnog ratarenja ne može adekvatno živeti – kaže Jovanov i dodaje da se i postojeće zadruge koje već imaju dugu i uspešnu tradiciju, moraju menjati i ići ka specijalizaciji.

-Imamo mnogo primera da se zadruge u hodu transformišu, što je jako dobro i to ne samo za zadruge već i za organizaciju poljoprivredne proizvodnje u malim sredinama jer sve što rade zadruge prenosi se na njihove zadrugare i kooperante sa kojima sarađuju – kaže Jovanov.

Bez tranformacije i dobre koordinacije rad zadruga, smatra Jovanov, nema napretka za ljude u selima, koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom i nemaju drugi izbor, jer oni ostaju da žive u selima, pa je jedini način da ih usmeravaju zadruge.

- Mala gazdinstva su najugroženija i njima su zadruge najpotrebnije. Zadruge trebaju onima koji drže nekoliko krava, imaju da ponude nekoliko tovljenika ili manje količine povrća, voća i druge robe. Njima te viškove treba neko da otkupi i plasira, obezbedi repromaterijal, za šta ima dobrih primera, ali bilo je i loših... Zbog toga nam je drago što su nas prepoznali državna i pokrajinska administracija, pa konačno zadruge mogu da budu učesnici svih konkursnih linija koje raspisuje Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu – naglašava Radislav Jovanov.

Suština je zaokružen sistem
Dobar primer uspešnog poslovanja, kakvih nažalost nema mnogo u Vojvodini je ZZ „Mrkšićevi salaši“ u Srpskom Itebeju, koja pored bavljenja ratarstvom ima sopstvenu pekaru, klanicu, mrežu prodavnica na području Banata, moderne ugostiteljske kapacitete, pa i salon lepote u Srpskom Itebeju.

- Dobar primer je i „Novoseljanka“ iz Banatskog Novog Sela, a ono što ovakve zadruge rade je i suština. Zadruge i zemljoradnici sve mogu da proizvedu, ali je suština da se dođe do finalnih proizvoda, da narodski rečeno, kajmak ne skida neko drugi, nego da su svi zaokruženi ciklusom od njive do trpeze. Veoma bi dobro bilo da zadruge, tamo gde se može, imaju svoje prerađivačke pogone, a sve to sinhronizovano treba osmišljavati na lokalnom i regionalnom nivou, uz podršku Zadružnog saveza, lokalnih samouprava i resornih državnih i pokrajinskih institucija. Samo treba primenjivati ono što je neko već uradio, a potencijala za to imamo, dobru i plodnu zemlju i dobre kapacitete zadružnog sektora koji ni blizu nisu iskorišćeni – smatra Radislav Jovanov.

Milorad Mitrović

Izvor:

https://www.dnevnik.rs 

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje troškova kontrole i sertifikacije organske proizvodnje, kao i za nabavku mehanizacije za organsku proizvodnju na teritoriji Vojvodine.
Za taj konkurs opredeljeno je 10 miliona dinara, dok je maksimlani iznos sredstava koji se dodeljuje po jednoj prijavi do milion dinara.
Sredstva namenjena po tom konkursu predviđena su za sufinansiranje do 80 odsto podrške troškova kontrole i sertifikacije organske proizvodnje, kao i nabavku priključne mehanizacije, umanjenog za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost.

Za ostvarivanje prava na korišćenje sredstava u obzir će se uzeti mašine kupljene od početka ove godine što mora biti dokumentovano avansnim računom, računima sa specifikacijom opreme, otpremnicama, izvodima iz banke, garantnim listovima, jedinstvenim carinskim ispravama ukoliko je reč o opremi iz uvoza, kao i drugim dokazima.

Pravo na konkursu imaju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i koja se nalaze u aktivnom statusu i to fizicka i pravna lica.

Podnosilac prijave može podneti samo jednu prijavu po Konkursu, za obe namene. Prijave za konkurs podnose se do 1. novembra 2018. godine.

 

Izvor: http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/konkurs-deset-miliona-dinara-za-proizvodjace-organske-hrane_952523.html

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević dodelio je 196 ugovora u ukupnoj vrednosti oko 247 miliona dinara korisnicima koji su dobili subvencije za nabavku protivgradnih mreža i za podizanje plastenika, navodi se u saopštenju Vlade Vojvodine.

Ugovori za nabavku protivgradnih mreža i elemenata za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze i hmelja potpisani su sa 136 poljoprivrednika. Ukupna vrednost investicije je oko 211 miliona dinara, od čega je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo obezbedio 121,4 miliona dinara, dok je učešće poljoprivrednika oko 90 miliona dinara.

- Za ovu konkursnu liniju smo rebalansom budzeta u junu obezbedili dodatna sredstva u iznosu od 90 miliona dinara, kako bismo izašli u susret gotovo svim poljoprivrednicima koji su konkurisali za ovu vrstu investicija - kazao Radojević.

On je naglasio da je u toku 2018. godine sa vojvođanskim poljoprivrednicima zaključeno 230 ugovora za nabavku protivgradnih mreža. Investicije koje će na taj način biti realizovane vredne su gotovo 358 miliona dinara, i iz pokrajinskog budzeta su subvencionisane sa 210 miliona dinara. Kako je Radojević napomenuo, očekuje se da će realizacijom tih investicija pod protivgradnim mrežama biti novih 387 hektara voćnjaka.

Subvencije za podizanje novih oko 50.00 m2 plastenika dobilo je 60 vojvođanskih poljoprivrednika. Ukupna vrednost investicije iznosi 35,3 miliona dinara, od čega je Pokrajina obezbedila 24 miliona dinara, a učešće korisnika je 11,2 miliona dinara.

- Po ovoj konkursnoj liniji, 2018. smo potpisali 99 ugovora, u ukupnoj vrednosti od 71 milion dinara, sa učešćem Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu od 48 miliona dinara - kazao je sekretar Radojević i dodao da će realizacijom tih investicija biti obezbeđeno novih 104 hiljade m2 plastenika.

Radojević je napomenuo i da su po ovim dvema konkursnim linijama posebno prepoznati poljoprivrednici mlađi od 40 godina, žene nosioci poljoprivrednih gazdinstava i poljoprivrednici koji se bave proizvodnjom u otežanim uslovima rada. 

Tako je po konkursnoj liniji za protivgradne mreže u 2018. godini 165 korisnika posebno finansijski stimulisano, sa mogućnošću povraćaja investicije do 70%. Na konkursu za podizanje plastenika iz ovih kategorija je podržano 77 korisnika.

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2208222/dodeljeni-ugovori-od-ukupno-247-miliona-dinara-za-protivgradne-mreze-i-plastenike

Stečajni upravnici stečajnih dužnika – nekada poznatih poljoprivrednih kombinata u Vojvodini nastavljaju da objavljuju javne pozive za prodaju imovine.
Naime, nakon Zemljoradničke zadruge „Sloga” iz Zmajeva i Ž „Stara Moravica” iz Stare Moravice, javni poziv za prodaju nepokretne i pokretne imovine raspisali su i stečajni upravnici AD „Vojvodina” Starčevo i „Agrobačka” Bač.

Imovina AD „Vojvodina” u stečaju iz Starčeva prodaje se javnim nadmetanjem 3. avgusta, a početna cena najvažnije imovine stečajnog dužnika je 415.936.675,70 dinara. Od nepokretne imovine taj kombinat ima poljoprivredno zemljište ukupne površine 490 hektara, 93 ara i 47 kvadratnih metara. Od objekata tu su mašinski park i uprava, farma krava Kopovo, farma „Beli breg”. Od opreme prodaje se 19 traktora, po osam plugova i tanjirača, 27 prikolica, sedam cisterni za vodu, gorivo, osoku, po tri prskalice, sejalice za žito i kombajna, pet kosačica, oprema za mužu i rashladni uređaji, kancelarijski nameštaj i pet automobila.

Tu su i zalihe: lekovi za stoku, gorivo i mazivo, 450.000 kilograma balirane slame, 250.000 kilograma sena lucerke, 2.500.000 kilograma silažnog kukuruza, 500.000 kilograma kukuruznog zrna, 7.250 kilograma trebera i 5.000.000 kilograma stajskog đubriva. Na prodaju su i 321 krava, 12 junica od godinu, 124 junice od dve i 110 od dve do tri godine i 60 teladi.

Za 30. jul najavljeno je javno nadmetanje za prodaju imovine „Mlina Kanjiža” DOO u stečaju, a početna cena je 43.775.794,50 dinara. Prodaju se zgrade prehrambene industrije i proizvodnje pića: stari i novi mlin, pomoćne zgrade, trafostanica, portirnica, stolarska radionica, silosi, zgrada prehrambene industrije i proizvodnje pića, pekara, porodična stambena zgrada.

U oglasu za javno nadmetanje navedeno je da su neke zgrade u celosti porušene i u prirodi ne postoje.

U trenutku kada je Priredni sud u Pančevu, 23. decembra 2015. godine, doneo odluku o otvaranju stečaja nad AD „Vojvodina”, taj poljoprivredni kombinat na spisku imovine imao je 443 zemljišta, 61 zgradu, 158 komada opreme, pet vozila, 39 vrsta zaliha, šest životinja. Stečaj je uveden zbog nesposobnosti plaćanja, a na predlog AD „Dolovo” iz Dolova.

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika raspisala je i javni poziv za prodaju nepokretne i pokretne imovine AD „Agrobačka” Bač, takođe za 3. avgust, a početna cena je 464.590.304 dinara. Nepokretnu imovinu „Agrobačke” koja se prodaje čini poljoprivredno zemljište, zemljište u građevinskom rejonu, šumsko i ostalo zemljište površine 771 hektar, 94 ara i 27 kvadrata. Od građevinskih objekata prodaju se silosi, objekti ekonomije, mešaona stočne hrane, farma pilića i odmaralište na Divčibarama.

Od pokretne imovine na prodaju je oprema u radnim jedinicama Uprava, Mašinska radionica i ratarstvo, Tehnički pregled vozila, Mešaona, Silos, Pekara, Milin, Stočarstvo, Živinarstvo i Divčibare prema specifikaciji u prodajnoj mreži. Od mehanizacije prodaju se tri različita traktora, dve prskalice i ostala oprema prema specifikaciji u prodajnoj dokumentaciji.

Stečajni postupak nad AD „Agrobačka” otvorio je Privredni sud u Novom Sadu 17. marta 2016. godine. U trenutku otvaranja stečajnog postupka nad tim kombinatom na spisku imovine bili su 194 objekta, 617 parcela zemljišta, 192 komada opreme, 12 vozila, 21 vrsta zaliha i dva udela i akcije.

 

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/prodaja-imovine-poloprivrednih-preduzeca-u-stecaju

Ratari koji još nisu skinuli ovogodišnji rod pšenice jedva su dočekali sunce da je požanju. Duž puta od Žablja ka Novom Sadu pšenica je već ovršena, ali ima još dosta atara u kojima taj najvažniji posao u poljoprivredi nije ni počeo.Oni koji su skinuli rod, smestili su ga u mlinove, čekajući cenu koja u iščekivanju da se vršidba zahukta treba da bude formirana. Za sada nijedan mlin nije počeo da otkupljuje žito niti plaća rod spram kvaliteta zrna, to jest po klasama.

Direktor udruženja „Žita Srbije” Vukosav Saković kaže da će zrno pšenice dobrog kvaliteta biti sigurno plaćeno i da paori čiji je rod kvalitetan ne treba da strepe da neće dobiti više novca za kilogram roda. Tokom vikenda, kaže, pšenicom se trgovalo po 16 i 16,5 dinara, bez PDV-a, uzimajući u obzir baš kvalitet hlebnog zrna, dok mlinari primaju žito po akontnoj ceni po 15 do 16 dinara.

– Nećemo se vraćati na staru priču da li su mlinovi spremni za brze analize, odnosno da li su opremljeni apratima za brzo merenje vrednosti roda – rekao je Saković. – Kao i u svetu, i ovde će biti u primeni trgovanje spram kvaliteta roda. Ovogodišnja žetva je specifična u odnosu na ranije zbog lokalnih pljuskova pa je dug period od trenutka kada su kombajni ušli u njive do sada. 

On je dodao da je, računajući nedelju i ponedeljak, u Srbiji ovršeno 40 odsto ovogodišnjeg roda pšenice, a da je u Vojvodine žetva stigla na polovinu.

Po rečima direktora „Žitoprometa” Predraga Đurovića, žetva je na severu Bačke krenula punom parom pa je tokom samo jednog popodneva primljeno oko 30.000 tona novog roda.

Predsednik Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine Miroslav Kiš kaže da je ovogodišnji rod dobar.

– Prisustvo proteina i glutena zadovoljava pekarske standarde, dok je hektolitarske mase malo manja, ali ne u toj meri da utiče na cenu – kazao je Kiš, navodeći da bi kilogram novog roda trebalo da košta 20 dinara, s PDV-om, ali da paori očekuju da će biti između 17 i 18 dinara.

– Merimo kvalitet zrna samo na vlagu, hektolitar i primesu, dok prusustvo glutena i proteina radimo za svoje potrebe – kazao je Đurović. –Hektolitarska masa je nepunih 75 i ne skidamo odbitak do 74, ali novo žito kod kojeg je hektolitarska masa ispod 72 ne primamo.

Dodao je da je vlažnost zrna pristojna, oko 13, a primesa – čistoća 2,5 . „Žitopromet”,što nudi ratarima akontnu cenu od 16 dinara, s PDV-om.

Sudeći po rečima ostalih mlinara, ovogodišnji kvalitet roda će se razlikovati po regionima. U Sremu (okolina Rume) hektolitarska masa bila je samo 64, a vlažnost zrna se kretala između 18 i 19, premda se pšenica smatra suvom kada je vlaga 13.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/psenica-se-ni-ove-godine-ne-otkupluje-po-kvalitetu-03-07-2018

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31