Eksploatacija vode na jugoistoku Srbije u poslednjim decenijama beleži konstantan porast, iako još uvek ima dovoljno količine zdrave vode za piće. Sa druge strane, stepen zagađenja pijaćih izvora i rečnih tokova zabrinjavajuće napreduje, iako su do samo pre par godina bili besprekorno čisti.

Kako bi se iz vode koju pijemo uklonile štetne hemijske i biološke materije kao i čvrste supstance i gasovi, vrši se prečišćavanje vode. Ono se uglavnom sprovodi radi konzumiranja, ali i za druge namene, kao što su proizvodnja lekova i medikamenta, prerada industrijske vode i drugo.Glavni izvori zagađenja reka u Srbiji su neprečišćene industrijske i komunalne otpadne vode. Oko 50% zagađenja koje se ispušta u reke, stiže iz industrijskih postrojenja, a samo 13% komunalnih otpadnih voda se tretira pre ispuštanja.

Neuređene deponije su, takođe, veliki zagađivači voda. Svaki otpad dospeva i do podzemnih voda, tako da su otpad i voda za piće, čvrsto povezani.

Brojni izvori pijaće vode su zbog ovog problema već zagađeni. Preterana upotreba veštačkog đubriva je još jedan zagađivač podzemnih voda, a sve više farmera koristi pesticide i supstance koje su otrovne za prirodu.

Za razliku od ostalih podunavskih zemalja, Srbija je jedna od retkih koja može da se pohvali da se na njenoj teritoriji kvalitet vode poboljšao. Stanje Dunava je bolje na njegovom izlazu, odnosno, na jugoistoku zemlje, gde ima karakteristike druge i treće klase, nago što je to slučaj na njegovom ulazu. Stanje Dunava bi bilo još bolje da su i njegove pritoke čistije.

Pritoke Dunava su obično u četvrtoj klasi, neretko i van klase, što ukazuje na veoma loše stanje tih reka. Među tim rekama su svakako Tisa, Tamiš i Velika Morava. Veliki problem predstavlja i brana kod Đerdapa, koja se smatra ekološkom crnom tačkom, zbog stvaranja nanosa i akumulacije toksičnih sedimenata.

Jugoistočna Srbija bogata je mnogobrojnim vrelima i izvorištima pitke vode. Neka od najvažnijih izvorišta su Medijana, izvorišta sa stare Planine, Neresnica i ostali.Ovde svakako treba spomenuti i možda najvažniji izvor vode sa Vlasinske reke, koji se nalazi ispod brane Vlasinskog jezera. Voda za šire tržište se proizvodi u selu Preslap, koje se nalazi na 1.500 metara nadmorske visine, gde nema većih saobraćajnica, industrije i drugih zagađivača u okolini. Voda sa ovog izvora spada u meke vode, nema kamenca i puna je natrijuma. Ova voda nije zagađena ni teškim metalima, te poseduje visok stepen ispravnosti.

Međutim, i ovoj reci preti opasnost od zagađenja. Osim fekalnih i otpadnih voda, opasnost joj preti i od razvoja turizma na Vlasinskom jezeru i planinskog ulivanja otpadnih voda u Vlasinu.Turizam može da igra ključnu ulogu u ostvarivanju pristupa i bezbednosti vode, kao i higijene i sanitarnih mera za sve. Efikasna upotreba vode u sektoru turizma, zajedno sa odgovarajućim merama sigurnosti, upravljanje otpadnim vodama, kontrola zagađenja i efikasnost tehnologije, mogu biti ključni za očuvanje našeg najdragocenijeg resursa.Kako dalje stručnjaci smatraju, u budućnosti Srbija ne bi trebalo da ima problema sa pijaćom vodom, samo pod uslovom da se smanji zagađenje postojećih izvora i da se upravljanje vodnim resursima podigne na viši nivo.

Osnovni način da se poveća kvalitet voda je da se eliminišu i kontrolišu njihovi zagađivači. Veliki proizvođači bi trebalo da više brinu o otpadnim vodama i da ih adekvatno prečiste pre ispuštanja u prirodu.

Hidroelektrane bi trebalo da poboljšaju sisteme hlađenja generatora, jer preterano korišćenje rečne vode dovodi do povećanja njene temperature, što dalje remeti balans života u reci.

Potrebno je da saniraju i postojeće divlje deponije i da se poboljšaju sistemi odlaganja otpada, kako bi se, pri tom, štitile vode i zemljište.

Voda je izvor života bez koga ni jedno biće ne bi opstalo na planeti. Iako su nam, za sada, izvori zdravi i pijaća voda visokog kvaliteta, mora se podići ekološka svest kako kod građana, tako i kod nadležnih institucija.

Izvor:https://jugmedia.rs/kakva-voda-tece-kroz-slavine-i-prirodne-tokove-u-jugoistocnoj-srbiji/

Mnogi poljoprivrednici imaju dilemu koju vodu da koriste za navodnjavanje i zalivanje. Da li je bolja kišnica ili bunarska voda? Stručnjaci su radili različita istraživanja i došli do zanimljivih podataka. Bunarska voda sadrži rastvorene soli različitih minerala, čije količine i prisutnost zavise od podzemnih stena kroz koje prolazi voda, a razlikuje se od lokaliteta do lokaliteta. Nasuprot njima kišnica i ostale atmosferske padavine su siromašne rastvorima mineralnih materija, ali su zato bogatije u smislu prisustva rastvorenih gasova O2, CO2,SO2, gde neki od njih rastvaranjem u vodi daju blagu kiselost. Ukoliko je njihovo prisustvo veće onda dolazi do padanja takozvanih kiselih kiša.

Opširnije u novom broju Agrobiznis magazina

Izvor: Agrobiznis magazin 

Više puta smo se pitali da li je naša voda za zalivanje  bolja od kišnice ili je pak kišnica bolja od bunarske vode.

Bunarska voda sadrži rastvorene soli različitih minerala, čije količine i prisutnost zavise od sastava podzemnih stena kroz kojie prolazi voda, a razlikuje se od lokaliteta do lokaliteta. Nasuprot njima, kišnica i ostale atmosverske padavine su siromašne rastvorima mineralnih materija ali su zato bogatije smislu prisustva rastvorenih gasova, O2, CO2, SO2, gde neki od njih rastvaranjem u vodi daju blage rastvore kiselina na primer rastavaranjem CO2 nastaje ugljena kiselina. Ukoliko je njihovo prisustrvo veće dolazi do padanja takozvanih kiselih kiša.

U istraživanju Jasne Šoštrić obavljenom u Hrvatskoj koja j e ispitivala uticaj izvora vode na prinos, kao ogledna biljka je uzeta paprika gajena u plasteničkim uslovima, u pitanju su hibridi Cecil F1 i Bianca F1. Sklop biljaka je bio 30000 po hektaru, ogled je praćen 3 godine.  Stepen ph vrednosti bunarske vode je bio 8,32 dok je kišnica bila kiselija sa pH u opsegu 6,0 do 6,5, EC (električna provodljivost) bunarske vode je iznosio 2,48dS/m  dok se je EC vrednost kišnice bila u opsegu 0,13 do 0,25 dS/m. Ovo variranje kod kišnice potiče od varairanja sastava atmosverskog vazduha u smislu prisustva gasova i čestica prašine. Gledano u celosti mineralnih materija je bilo više u bunarskoj vodi u odnosu na kišnicu , od čega potiče veća vrednost EC odnosno elktrične provodljivosti. Tako je natrijuma u kišnici bilo  0,11 dok je u bunarskoj vodi bilo 4,2 mmol/l. Hlora je u kišnici bilo 0,29 dok je u bunarskoj vodi bilo 2,95 mmol/l, a kalijuma u kišnici je bilo 0,03 dok je u bunarskoj vodi bilo 2,8 mmol/l. I pored toga što je u bunarskoj vodi bilo više mineralnih materija ipak je rezultat neočekivan. Potrebno je naglasiti da je voda od kišnice sakupljana u lagune - bazene.Detaljnije čitajte u decembarskom izdanju Agrobiznis magazina koji izlazi 15.12.2018. godine.

 

Za pretplatu posaljite SMS sa tekstom PRIJAVA i vasim imenom, prezimenom i adresom. Cena pretplate je 1800 dinara. U toku je novogodisnja akcija. Gratis tri meseca pretplate tako da narednih 15 meseci dobijate po jedan primerak Agrobiznis magazina. www.agrobiznis.rs

 

Autor: Ninoslav Stevanović, dipl. inž. poljoprivrede

Da li je sneg dobra ili loša padavina zavisi sa koje strane to posmatramo,ali je na obradivim površinama svakako dobro došao. U zavisnosti od vremena i količine isti ima svoje korisne i loše strane. S obzirom da je godina za nama bila dosta sušna i smanjila prinose skoro svim biljnim kulturama  veoma bi bilo pogodno da nas nebo obraduje belim pahuljama. Najznačajniji uticaj snega je taj što je on važan izvor vode u zemljištu, njegovim topljenjem voda odlazi u dublje slojeve zemljišta i na taj način se povećava rezerva vode za predstojeću vegetacionu sezonu. Veoma je važan faktor koji utiče na niz procesa u zemljištu samim tim na osobine i plodnost zemljišta. Različite vrste voća raznoliko podnose nedostatak vode, ali svakako neuporedivo bolje od ratarskih kultura. Najefikasniji način borbe protiv štetnih uticaja suše i nedostatka vlage jeste navodnjavanje kojim se poboljšava vodni režim zemljišta ako se pravilno primenjuje. Temperature su dosta više od prosečnih vrednosti za ovo doba godine što može dovesti do ranijeg kretanja vegetacije,ali tada postoji rizik od kasnih prolećnih mrazeva i moglo bi znatno da ošteti voćnjake. Za sada voćnjaci dobro izgledaju još su u fazi mirovanja, ali ako ovako visoke temperature potraju možemo se naći u velikom problemu. Isto tako se uljana repica i pšenica mogu naći na meti kasnih prolećnih mrazeva,a bez snežnog pokrivača koji je dobar toplotni izolator može doći do izmrzavanja. Osim što je sneg odličan toplotni izolator sa njegove površine odbije se tri puta više sunčevih zraka nego za površine tla pa se sneg sporije zagreva i na taj način na proleće sprečava naglo zagrevanje i prerano buđenje vegetacije. Visina snega od 1 cm može zaštititi biljku pri temperaturi od -1 stepen celzijusa , na osnovu toga se može zaključiti da što su temperature niže potreban je veći sloj snega.

Ovakve temperature pogoduju različitim mikroorganizmima i patogenima , lakše će se održati u zimskom periodu pa se može očekivati veći napad mikroorganizama i bolesti odmah na početku vegetacije. Sneg je takođe dobrodošao i zbog uništavanja glodara koji mogu naneti ozbiljne štete usevima  samim tim i poljoprivrdnim proizvođačima.

Svaka godina je drugačija priča i u ovom trenutku se našim proizvođačima može samo savetovati da redovno obilaze svoje njive kako bi primetili promene i na vreme reagovali.

Mirjana Jevrić, direktor za zaštitu bilja

www.agro24.rs    

Vlasti austrijske pokrajine Donja Austrija nameravaju da razmotre navodnjavanje poljoprivrednih polja vodom iz Dunava.

Tim povodom pokrajinske vlasti daće u nalog, na jesen, izradu studiju izvodljivosti.

Ta studija treba da razjasni pitanja kao što su mesta za crpljenje vode iz Dunava, ali i kolike bi bile investicije. 

Pored toga treba da se utvrdi gde bi voda mogla biti dalje kanalisana. 

Voda bi, kako se navodi, mogla da bude transportovana preko sistema za daljinsko snabdevanje, zbog čega su potrebne solidne pripreme, ako se želi realizacija projekta. 

Navodnjavanje vodom iz Dunava bilo bi posebno interesantno za regione Vajnfirtel i Valdfirtel, područja južno od najveće evropske reke, a koja su posebno pogođena klimatskim promenama. 

Poljoprivredna komora procenjuje troškove za ovaj projekat na milijardu evra. 

S druge strane organizacija za zaštitu životne sredine „Virus“ upozorava da opasnosti ovog projekta. 

Ukazuje se na činjenicu da je Dunav moćna reka, ali i životni prostor, koji u ekstremnim periodima suše takođe ima malo vode.

Izvor: www.b92.net

Treba li da naučimo psa da pliva?

Zavisi. Ako ste uzeli već odraslog psa verovatno je da on već zna da pliva. Ali, ako imate štene moraćete prvo da ga upoznate postepeno sa vodom, odnosno da mu, na početku, „razbijete” prirodni strah od nepoznatog. Neće to biti mnogo teško.

Najbolja mesta gde možete da odvedete psa da nauči da pliva su jezera, potoci i pitome reke koje nemaju jaku struju ili virove kao i mirno more. Gledajte da obala bude šljunkovita ili peskovita i da nije strma kako bi pas mogao lako da uđe i izađe iz vode. Izbegavajte mesta sa nepristupačnim obalama, a podrazumeva se i da voda bude čista. Ne bi trebalo da terate psa da pliva po nekoj žabokrečini ili ustajalim barama.

Štene upoznajte sa vodom kada bude staro oko četiri meseca. Gledajte da tada vreme bude toplo i sunčano i da voda, na koju ga vodite, ne bude previše hladna. I budite oprezni jer voda, kao i vatra, nisu za igru! Zato, gledajte da „početni kurs” plivanja sa psom bude u plićaku, blizu obale...

Za njegovo prvo vodeno iskustvo izaberite obalu i okolinu u kojoj nama ljudi ni pasa koji bi mogli da ga uplaše ili smetu pošto će i sam susret sa vodom za njega biti nešto nepoznato.

Kada budete krenuli sa njim na vodu obavezno obucite kupaći kostim. I onda, krenite prvi, kao vođa čopora, u vodu.

Postoje dve varijante: ili će štene hrabro pojuriti odmah za vama u vodu ili će samo okvastiti svoje šapice i okrenuti se na suprotnu stranu.

Bidite strpljivi. Ako štene neće samo u vodu pozovite ga prijatnim glasom i ohrabrite kada krene. Nikada ne pokušavajte da ga silom prisilite da uđe u vodu. Pogotovu nemojte da pokušavate da ga u vodu bacite ili vučete povodnikom jer to kod njega može da izazove veliki stres i da posle bude zaista problema da uđe u vodu.

Umesto toga, pustite malog da ostane na obali, da pokvasi šape i sam istraži pažljivo „novu pojavu”. I neka štene samo odluči kada će ući u vodu.

Ako tog puta ne bude htelo - ništa zato. Možda će već sledećeg poželeti da vam se pridruži a kada bude shvatilo da je voda „dobar provod” ući će samo i instinktivno početi da pliva čim bude osetilo da pod nogama ne može da dodirne dno.

Tada ga obavezno ohrabrite i igrajte se sa njim u plićaku. Čim se okuraži i shvati da je voda zabavna, polako počnite da mu bacate, postepeno, sve dalje i dublje, neki predmet za aport koji može da pluta.

Vaše štene biće tada srećno a i vi jer ste ovu veselu lekciju brzo i uspešno priveli kraju. Iskustvo pokazuje da kada štene jednom savlada strah od vode, kasnije više nećete imati problema sa njegovim ulaskom u vodu.

Kasnije, kada budete plivali sa odraslim psom, pogotovu ako je on srednje ili neke velike rase, potrudite se da, za svaki slučaj, neko od vaših bude uvek u blizini, na obali. Jer, može se dogoditi da vas, sasvim slučajno, vaš pas povredi u vodi svojim velikim šapama u igri i da pomoć bude potrebna ne samo njemu nego i - vama.

Legende:

  1. Za mnoge pse kupanje je pravo uživanje…
  2. … a za neke je voda prava noćna mora
  3. Letnji meseci su ideali da nuačite psa da pliva
  4. Pronađite mirnu i plitku vodu kao i prostupačnu obalu za prvi čas plivanja
  5. Uz igru se i ova lekcija najbolje može savladati
  6. Aport iz vode treba savladati tek kasnije

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević uručio je danas 16 ugovora predsednicima 13 lokalnih samouprava, koje su ostvarile pravo na bespovratna sredstva putem konkursa za sufinansiranje izgradnje i rekonstrukciju vodnih objekata u javnoj svojini.

Radojević je istakao da je osnovni interes resornog sekretarijata, kada je u pitanju realizacija ovog konkursa, bio da se utiče na poboljšanje kvaliteta životnih uslova na teritoriji AP Vojvodine, saopšteno je iz Pokrajinske vlade.

Stoga će, kako je naveo, današnjim ugovorima biti omogućena rekonstrukcija i izgradnja vodovodne mreže u seoskim naseljima: Bođani, Vajska, Kovačica, Novo Orahovo, Adorjan, Bačko Petrovo Selo, Šajkaš i Pivnice.

Na ovaj način, kroz podršku ruralnog razvoja, doprineće se poboljšanju snabdevanja kvalitetnom vodom za piće na teritoriji Vojvodine, a za koju se zna da nije zadovoljavajućeg kvaliteta zbog nedovoljnog ulaganja u ovu oblast u prethodnom periodu.

"Ukupna vrednost projekata, koji će biti realizovani u okviru ovog konkursa je oko 280 miliona dinara. Učešće Sekretarijata je oko 190 miliona dinara, što je 68 odsto od ukupne vrednosti investicije. Lokalne samouprave će izdvojiti za ove namene oko 90 miliona dinara, što zapravo čini 32 odsto učešća", izjavio je Vuk Radojević predstavnicima medija pred početak dodele ugovora.

Radojević je rekao da je nova Pokrajinska vlada prepoznala izuzetan značaj ulaganja u izgradnju i rekonstrukciju vodnih objekata time što je najpre rebalansom budžeta za 2016. godinu izdvojila blizu 300 miliona dinara za ovaj konkurs.

Ukoliko se tome doda ovogodišnjih 350 miliona dinara za vodovodnu i kanalizacionu mrežu, evidentno je da se radi o prioritetu u kontekstu programa ruralnog razvoja.

Resorni sekretar je sumirao da se očekuje, kad se uzmu u obzir potpisani ugovori iz 2016. i 2017. godine, između resornog sekretarijata i lokalnih samouprava, da vrednost investicije u izgradnju i rekonstrukciju vodovodne i kanalizacione mreže na teritoriji AP Vojvodine iznosi oko jednu milijardu dinara.

Kako je još Radojević istakao, ova ulaganja će i dalje biti značajna. Podsetio je i na činjenicu da, pored resornog sekretarijata i Uprava za kapitalna ulaganja takođe izdvaja određena finansijska sredstva za ove namene.

Pokrajinska vlada je nedavnim rebalansom opredelila novih 150 miliona dinara za rekonstrukciju vodovodne i kanalizacione mreže u okviru kapitalnih ulaganja.

Vuk Radojević je rekao da lokalne samouprave imaju tako dodatnu priliku da konkurišu i ostvare pravo na bespovratna sredstva za realizaciju projekata po ovom osnovu, navodi se u saopštenju.

Izvor: www.rtv.rs

Povrtarske biljke intenzivno transpirišu, što je jedan od uzroka povećanih potreba ovih useva za vodom. Njihov korenov sistem se nalazi u površinskom sloju zemljišta, gde su rezerve vode male i nestabilne. Povrće osetljivo reaguje na pravovremenost navodnjavanja. Tako, na primer, duže trajanje nedostatka pristupačne vode u zemljištu, ograničava porast i razvitak biljaka i smanjuje prinose.

Ove štetne posledice ne mogu se korigovati nikakvim kasnijim obilnijim zalivanjima. Na nedostatak zemljišne vlage, povrće je najosetljivije posle rasađivanja, u fazi cvetanja i formiranja plodova. Navodnjavanjem se u aridnim, semiaridnim i semihumidnim rejonima, obezbeđuje celokupna ili veći deo vode od ukupnih potreba biljaka za vodom.

Čak i u humidnim rejonima navodnjavanjem se koriguje loš raspored padavina. Visoke prinose dobrog kvaliteta povrće može postići samo u uslovima povoljnog vodnog režima zemljišta, te se njegova proizvodnja ne može zamisliti bez navodnjavanja. Pri nedostatku vode, odnosno deficitu vlage u zemljištu, smanjuju se prinosi povrća i pogoršava kvalitet prinosa, dolazi do stvaranja drvenastih vlakana i nutritivna vrednost povrća se smanjuje.

Na rast i razviće biljaka, takođe, nepovoljno deluje visoka vlažnost zemljišta, iznad optimalne, formiraju se niski prinosi male biološke vrednosti sa malim sadržajem šećera, vitamina i mineralnih materija. Duže prevlaživanje zemljišta uzrokuje zabarivanje i stvara anaerobne uslove, biljke zaostaju u porastu, žute, venu i uginu. Poremećen tok vlažnosti zemljišta, kada se smanjuje niska i visoka vlažnost, dolazi do naglih promena sadržaja vode u biljkama, što izaziva pucanje korenastog dela, pa i plodova većine vrsta.

 

Više o pomenutoj temi pročitajte u novom izdanju Agrobiznis magazina. 

Povrtarske biljke intenzivno transpirišu, što je jedan od uzroka povećanih potreba ovih useva za vodom. Njihov korenov sistem se nalazi u površinskom sloju zemljišta, gde su rezerve vode male i nestabilne. Povrće osetljivo reaguje na pravovremenost navodnjavanja. Tako, na primer, duže trajanje nedostatka pristupačne vode u zemljištu, ograničava porast i razvitak biljaka i smanjuje prinose.

Ove štetne posledice ne mogu se korigovati nikakvim kasnijim obilnijim zalivanjima. Na nedostatak zemljišne vlage, povrće je najosetljivije posle rasađivanja, u fazi cvetanja i formiranja plodova. Navodnjavanjem se u aridnim, semiaridnim i semihumidnim rejonima, obezbeđuje celokupna ili veći deo vode od ukupnih potreba biljaka za vodom. Čak i u humidnim rejonima navodnjavanjem se koriguje loš raspored padavina. Visoke prinose dobrog kvaliteta povrće može postići samo u uslovima povoljnog vodnog režima zemljišta, te se njegova proizvodnja ne može zamisliti bez navodnjavanja.

Zalivni režim može se primenjivati prema vlažnosti zemljišta, gde je tehnički minimum za povrće dosta visoko i kreće se u intervalu od 70-85% od PVK u zavisnosti od vrste povrća. U našim uslovima taj broj zalivanja u značajnoj meri zavisi od meteoroloških uslova godine, količine i rasporeda padavina i kapaciteta
zemljišta za lako pristupačnu vodu, kao i faze razvoja biljke.

Može se proceniti, da su ukupne potrebe za vodom, povrtarskih useva od 150 do 200 mm kod vrsta sa kratkom vegetacijom, koje se gaje rano u proleće ili jesenje-zimskom periodu. Kada su evapotranspiracioni zahtevi sredine skromni, one mogu dostići 600-650 pa i 700 mm kod useva pune vegetacije, čija je setva rano u proleće, a skidanje kasno u jesen, ili kod vrsta koje se proizvode iz rasada.

U zaštićenom prostoru, celokupnu količinu vode, treba obezbediti navodnjavanjem. U zavisnosti od uslova i biljne vrste ukupne potrebe za vodom kod proizvodnje rasada su 80-160 mm u zaštićenom prostoru, a na otvorenom mogu da budu i veće (npr. kod proizvodnje rasada kasnog kupusa). Obavlja se veliki broj zalivanja sa malim normama, održava se optimalna vlažnost zemljišta u površinskom sloju od nekoliko santimetara do 15-30 cm, gde su rezerve vode nestabilne.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina. 

Naša crnica bi mogla biti jednako neupotrebljiva kao i dok je bila sakrivena pod močvarom, samo što joj pretnja nije voda, već opadanje sadržaja organske materije (humusa) u zemljištu. Na ovaj problem stručnjaci dugo upozoravaju. Kao što je opadanje organske materije u zemljištu jedan dugotrajan proces koji se možda ne primećuje iz godine u godinu, ali na "duge staze" možda je jedno od većih iskušenja sa kojim će se suočiti naša poljoprivreda. "Srbiji, a posebno Vojvodini, preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemljišta, što bi imalo nesagledive posledice", kaže dr Jovica Vasin, rukovodilac Laboratorije za zemljište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. "Krajnji je momenat da, pre svega, država shvati razmere ovog problema i reaguje brzo i adekvatno. U suprotnom, Vojvodinu nećemo moći da zovemo ni žitnicom Srbije, a kamoli Evrope", upozorava Vasin. Opadanje sadržaja organske materije (humusa) u zemljištu nije tako nagla pojava, koja u kratkom vremenskom roku ostavlja jasno vidljive posledice. "Zbog toga, kao i zbog njegovog negativnog uticaja na plodnost zemljišta, ovaj proces možemo nazvati 'tihim ubicom' naših zemljišta. Oko 75 odsto površine Vojvodine je pokriveno sa dva tipa zemljišta, černozemom i ritskom crnicom, koji su pre početka intenzivne poljoprivrede imali sadržaj organske materije više od pet odsto. Danas u Vojvodini zemljišta sa ovim sadržajem organske materije ima svega na jedan odsto površina", navodi on. U proseku, sadržaj humusa je sada na oko tri procenta, što je, kako navodi, na granici optimalnog sadržaja i znači da nam je plodnost zemljišta na većini parcela lošija i da se već sada mogu videti problemi zbog opadanja prinosa. "Uzroci ovakve degradacije zemljišta su prvenstveno u tome što se na velikoj većini naših njiva već decenijama ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo (upotreba mineralnog đubriva je dominantna), žetveni ostataci se masovno pale ili neracionalno koriste za proizvodnju energije, tj. odnose sa parcela. Kao posledicu toga imamo da iz zemljišta prinosima biljaka više iznosimo organske materije, nego što unosimo đubrenjem", kaže dr Jovica Vasin. Prema njegovim rečima, pravilo dobre poljoprivredne prakse kaže da svake četvrte godine treba primeniti oko 40 tona stajskog đubriva po jednom hektaru, a mi te količine nemamo. "Svedoci smo da od 90-ih godina rapidno opada naš stočni fond, a samim tim i količina stajnjaka. Da bismo mogli da imamo pravilno đubrenje svake četvrte godine, potrebno je dva uslovna grla stoke po hektaru (uslovno grlo je zbirno 500 kilograma stoke), a mi ih imamo 0,3. Dakle, činjenica je da ni u dužem narednom periodu nećemo imati dovoljne količine stajnjaka", objašnjava Vasin. Savet ratarima bio bi, kako kaže, da nikako ne pale žetvene ostatke, već da ih obavezno zaoravaju, jer to je najjednostavniji način da se sadržaj organske materije u zemljištu barem približno održava na postojećem nivou.

Izvor: Dnevnik.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31