Od 50 miliona stabala šljive u Srbiji, gotovo milion zasađeno je u opštini Osečina. Zato i ne čudi što je ova voćka u varošici nedaleko od Valjeva njen zaštitni znak, nešto od čega meštani žive i čemu su posvetili i ceo jedan Sajam.Prema poslednjem popisu, Osečina je imala tek nešto više od 13.000 stanovnika i najviše šljive po čoveku – čak 80 stabala. I dok je šljiva sve više, stanovnika je sve manje.

– Imamo četiri do pet hektara šljive, pravimo pekmeze, džemove, slatko, rakiju. Dosta prodamo ovako od kuće i po sajmovima. Ne postoji organizovana neka prodaja jer je teško. Veliki su problemi i ovde kao i u državi i sve to utiče na prodaju – kaže Jovan Vilotić, jedan od pedesetak proizvođača koji su proteklog vikenda izlagali na Sajmu šljive, 14. po redu, koji Osečina organizuje.

Sa suprugom i troje dece živi u selu Dragijevica i nekako se, kako kaže, snalaze.– Ove godine je bio i strašan problem sa radnicima, nema ih dovoljno, a i cena je 2.000 dinara dnevno, a šljiva je 15 dinara i onda se to teško uklapa. Ali živimo, moramo – objašnjava pokazujući na lepo aranžirani štand iza sebe.

Dva su velika problema, kaže Vilotić, jedan važan što mladi odlaze sa sela i drugi što ljudi ne znaju da se ujedine.

– Već početkom godine ljudi su u dugovima, a da smo složni pa da ne beremo, ovako svake godine sve je isto. Stenlej je 15 dinara, „požegača“ 25 dinara, a sve bi trebalo da bude i do 10 i 15 dinara više da bi se isplatilo – navodi Vilotić.

Svaki štand sportske hale u kojoj je Sajam bio smešten je bio savršeno aranžiran. Zanimljiva pakovanja, kreativnost u svakoj teglici, velikoj ili maloj flašici rakije. Čak i u svakom kolaču, a bilo ih je baš dosta. Od šljiva, uglavnom. Cene su raznovrsne, jer sve zavisi od pakovanja, ali najčešće je tegla pekmeza ili džema 300 dinara, a litar rakije 500 dinara.

– Po sajmovima dosta prodamo, ali i preko interneta i kući – kaže Marijana Damjanović iz sela Lopate. Šljivu proizvode na dva hektara, ali imaju i drugog voća. Ipak, najviše se traži sve od šljive – pekmez, džem, slatko i rakija.

U Osečini su izgleda na vreme shvatili koliko je isplativije preraditi šljivu i kupcima ponuditi gotov proizvod. U celoj Srbiji godišnje se preradi i do 600.000 tona ovog voća. U Osečini je to nekih 30.000 tona, od čega dve trećine ode na sušenje u 200 mini sušara koliko ih ima u kraju. Osušena šljiva se proda po višestruko većim cenama, a Osečina je i najveći domaći izvoznik suve šljive. Nekih 600 tona ode za Rusiju, Italiju, Francusku i Poljsku.

Skoro 65 odsto ukupne domaće proizvodnje šljive završi u rakiji. Upravo, to je osnovni proizvod Pauna Srećkovića. Dok stoji iza štanda ima puno posla, malo-malo neko ispije čašicu šljivovice koju je izložio. Stariji gospodin zatražio je još jednu – ako može. Sipao mu je Paun još jednu.

– Od petsto do hiljadu kila – odgovara na naše pitanje koliko je ispeče godišnje. Zadovoljni su, kako kaže, on i baba donekle, dođe im to što se bave šljivom kao dodatak na penzije. Ima dva hektara ili, kako on kaže, „500 drveta“ i najveći deo onoga što uberu ode u rakiju.Podršku proizvođačima na Sajmu u Osečini dali su i NALED i USAID, a direktor USAID Projekta za konkurentnu privredu, Aleksandar Pavlović, ističe za Danas da je kao deo jednog od projekata formirana asocijacija sa devet izvoznika suvih šljiva. „Ideja je da se otvore nova tržišta, da se dovedu kupci iz Evrope, tamo gde nas sada nema i da se naš „stenlej“ pozicionira kao različit proizvod na njihovim tržištima. Ne možemo da ga prodamo kao suvu šljivu, jer Čileanci prodaju suvu šljivu koja je slađa, a jeftinija. Ali možemo da ga prodamo kao dijetalni proizvod, jer ima ubedljivo najviše antioksidanata u sebi i vrlo malo šećera“, navodi Pavlović.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/sljiva-sve-vise-stanovnika-sve-manje/

Sanja i Živorad Varničić iz Male Moštanice počeli su sa malim zasadom trešnje i višnje u Mislođinu, pa su se odlučili za veći zasad na površini od 1,5 hektara. U protekle tri godine zasadili su tri vrste voća.

- Imamo oko 190 stabala šljive, 250 stabala kajsija. Imamo i zasade bugarske sorte dunje, oko 350 stabala. Takođe i u selu Mislođin imamo zasad višnje oko 250 stabala i 50 stabala trešnje - navodi Sanja Varničić.

Sadnji voća prethodila je ozbiljna priprema zemljišta. Teren ima blagi nagib prema jugu, a to predstavlja idealnu poziciju za voćnjak.

- Kajsija je zasađena na 220 metara nadmorske visine, što odlično pogoduje ovoj voćnoj vrsti, kao i dunji i šljivi. Stalno duva povetarac, a nema ni poznog mraza, koji obično voćarima nanosi najveće probleme, odnosno, skida im plodove i cvetove - kaže Živorad Varničić.

Najveći deo posla u voćnjaku domaćini obave sami, pomoću neophodne mehanizacije. Jedino rezidbu ostavljaju stručnjacima.

- Posedujemo traktor, frezu rotos koja je za tešku obradu i može u zemlju ići u dva prohoda, 25 centimetara, kao i frezu koja ide između redova i na taj način olakšava posao koji bi mogao da odradi 30 ljudi za jedan dan. Ona može da samelje samu travu, nađubri i zatvori rupe - dodaje Živorad.

Trenutno nemaju sistem za navodnjavanje, pa ovaj posao obavljaju cisternama, kada je suša.

- Moraćemo da uvedemo sistem kap po kap, jer nije isto kada na ovaj način navodnjavate ili kada voćki dajete 20 ili 30 litara vode odjednom - kaže Sanja Vrančević.

Rezultati rada ovog bračnog para su tu. Trogodišnje šljive već obećavaju dobar rod, a i dvogodišnje kajsije su rodile.

- Imali smo rod ranih kajsija prve godine. To je kajsija koja je kupljena u rasadniku, kao dvogodišnja i to nije standardna sadnica, koja je kalemljena na dženerici, kao što se inače radilo do sada. Kalmljena je preko posrednika, stenlej šljive, da bi izbeglo sušenje voća, jer su neka istraživanja pokazala da kajsija mnogo bolje uspeva na stenlej šljivi nego na dženerici, jer džerenika vrlo rano stupa u vegetaciju. Stenlejka malo uspori, pa je stradanje od mraza mnogo manje. Ovo se u praksi pokazalo kao dobro - otkriva Sanja Varničić.

Nešto od roda voćasi su planirali da ostave za rakiju, nešto za preradu, a nešto na tržište. Domaćini ne brinu o plasmanu jer, kako kažu, njihovo voće je kvalitetno i lako ga je prodati.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2587012/blagi-nagib-prema-jugu-idealna-pozicija-za-vocnjak-varnicici-ne-brinu-za

Slađan Đorđević iz Gornje Trnave bavi se voćarstvom skoro 30 godina. Njegovi zasadi voća se prostiru na površini od oko šest hektara a najviše je zastupljena jabuka.

„Imam zasade breskve, trešnje, kajsije, šljive, višnje. Jabuku sorte Ajdared, Jonagold, Čadel, Gloster, Greni smit. Neke voćne vrste su u punom cvetu neke su u fazi pred cvetanja, prskanja su uveliko počela i obrada po voćnjacima. Voće je u izuzetno dobrom stanju a takođe i rod voća da se primetiti da će biti zadovoljavajući. Ipak je rano pričati o rodu i kvalitetu, tek predstoji vegetacioni period, voće je tek krenulo“, kaže za TopPres Slađan Đorđević.Ovaj domaćin obilazeći svoje voćnjake zaključuje da nema oštećenja od niskih temperatura, mada prolećni mrazevi koji se javljaju ovih dana ipak mogu oštetiti cvet voća.

„Cvetni pupoljci voćaka spadaju u organe najosetljivije prema mrazu i često mogu delimično ili potpuno izmrznuti, naročito kod kajsija, nekih šljiva, bresaka. Ostale voćne vrste kasnije ulaze u fenofazu cvetanja, pa prema tome i ređe im izmrzavaju cvetni pupoljci. Od početka kretanja vegetacije pa do zametanja plodova kod voćaka mogu od mraza stradati neotvoreni cvetovi, otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi. Jedino što možemo da preduzmemo u takvim situacijama je zadimljavanje, to je kod nas najčešći vid zaštite jer je i najjednostavniji. Mogu se paliti bilo kakve prirodne materije koje su vlažne i daju gust dim“, rekao je Slađan.Rezidba je obavljena kako kaže naš domaćin jedva, jer su voćari zbog ne prodate jabuke i teške godine u problemu da pokriju sve troškove.

„Prodaja voća je bila nikakva i voćari su u problemu jer dnevnica rezidbe košta oko 30 evra. Niska cena jabuke i velike količine koje su ostale u hladnjačama, kao i grad koji nas je pokosio napravili su nam ogromne gubitke. Ja sam svoje voće u prošloj godini prodao i to jedva, cena jabuke je bila od tri dinara do 15 dinara, što je zabrinjavajuće i žalosno. Jabuka za industrijsku preradu je bila od tri do sedam dinara a za konzumnu upotrebu od 10 – 15 din na našem tržištu. Za izvoz je baš mala količina prodata iz razloga što je grad naneo velike štete i nismo imali kvalitet koji se traži prilikom izvoza“, mišljenja je Đorđević.On je pohvalio akciju lokalne samouprave koja ima za cilj da protivgradnim mrežama sačuva zasade voća, ipak smatra da im to neće pomoći.

„Šta će nama protivgradna mreža kad nemamo ni tržište ni normalnu cenu voća. Koja je svrha pokrivati voće a ne može da se proda i nema kome da se proda. Trenutno u voćarstvu nema perspektive nikakve, hladnjače su pune jabuka a kome treba jabuka kad stigne jagoda i trešnja. Svi smo videli u proteklim godinama da se uvozi voće iz drugih država a mi imamo isto to voće i ne možemo da ga prodamo“, zaključuje Đorđević.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/220773/vocnjaci-u-dobrom-stanju-vocari-ocekuju-dobar-rod/

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vojvodine objavio je Konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje investicija u nabavku opreme za zaštitu od vremenskih nepogoda i elemenata potrebnih za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze i hmelja u 2019. godini.

Cilj konkursa je povećanje površina zasada voća pod sistemom protivgradne zaštite, kao i povećanje površina pod novim zasadima voća i vinove loze u Vojvodini.

Za realizaciju konkursa predviđeno je ukupno 190 miliona dinara, a bespovratna sredstva utvrđuju se u iznosu do 60% prihvatljivih troškova investicije. Maksimalan iznos po jednoj prijavi je 7 miliona dinara, a minimalan 76.800 dinara.

Za sredstva mogu da konkurišu fizička lica i preduzetnici koji su nosioci registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, kao i preduzeća i zemljoradničke zadruge, takođe nosioci registrovanog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva.

Konkurs je otvoren do 15. marta. Sve detalje konkursa i šta je potrebno od dokumentacije za podnošenje prijave možete pogledati na sajtu Pokrajinskog sekreterijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2404521/raspisan-konkurs-za-sufinansiranje-podizanja-vocnjaka-vinograda-i-hmeljarnika-u-vojvodini-rok

U jesen, nakon završene berbe, počinje priprema voćnjaka za narednu vegetaciju. Neophodno je izvršiti sakupljanje opalog lišća, plodova sa krošnje i sa zemlje ispod voćke, kao i uklanjanje starih grana. Nakon toga, sledi jesenje prskanje voćaka, koje se smatra obaveznom merom zaštite. Takozvanim plavim prskanjem, suzbijaju se uzročnici različitih bolesti: rogač šljive, monilioza koštičavih voćaka (kajsije, breskve, šljive, trešnje i višnje), bakteriozna plamenjača jabuke i kruške, šupljikavost lišća i krastavost plodova kajsije i drugih koštičavih voćaka, kovrdžavost lista breskve, eskorioze vinove loze. Uzročnici ovih bolesti prezimljavaju u krošnji voćaka, skriveni u pukotinama kore, pupoljcima i drugim skrivenim mestima. Patogeni se uništavaju na mestu njihovog prezimljavanja. Zbog toga je neophodno „plavo prskanje” obaviti blagovremeno, kako bi se infekcioni potencijal u proleće smanjio na najmanju meru. Tretiranje treba obaviti po lepom vremenu, bez vetra, kada je temperatura iznad 10 °C. Stabla moraju biti dobro nakvašena, dok sa njih ne počne da kapa, pa se zbog toga često kaže da je „voćke potrebno
okupati“.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec septembar. 

Malo je ljudi koji u svojoj biografiji, mogu da napišu da su učestvovali na bilo koji način, u podizanju 600 hektara savremenih zasada voćnjaka, ali je to ipak pošlo za rukom Nikoli Milićeviću, inženjeru poljoprivrede, koji već više od 15 godina radi u Delta Agraru. Nikola ima 38 godina, i sada nastavlja sa različitim poduhvatima koje možemo svrstati u primenu najsavremenijih znanja, u oblasti voćarstva i vinogradarstva. 

On je do sada radio na projektu voćnjaka u Čelarevu, a od prošle godine bavi se i širenjem intenzivnih zasada u okolinu Zaječara, gde Miroslav Mišković, vlasnik Delta Agrara, investira u ovu proizvodnju. 
 
Kako je za Agrobiznis magazin rekao Nikola Milićević, na poljima gde se razvija nova proizvodna jedinica Zaječar, u zasadima dominiraju klubske sorte jabuke Modi, Pink Lady, Kiku i Evelina koju su zajedno sa Midi već počeli da beru. Prinos u prvoj godini nakon sadnje je odličan, i prosečno je oko 35 to na po hektaru, što se može svrstati u dobre rezultate, naročito ako se ima u vidu da je godina izrazito šušna, i da smo imali jake pozne mrazeve. Potencijal za ove sorte jabuke u punom rodu je 100 tona po hektaru. Već deo proizvodnje namenjen je izvoz i u Rusiju i EU, ali i bogate zemlje bliskog istoka.
 
Pored jabuke, značajno mesto proizvodnji ima i trešnju, koja je zastupljena na 30 hektara površine. Ono što je karakteristično za ovu trešnju je da su se odlučili da proizvodnju izvode na najsavremeniji način, ne samo za naše prilike, već i evropske. Naime, pored guste sadnje, primene sistema za navodnjavanje i formiranja banjica, ova proizvodnja se odvija u potpuno zaštićenim uslovima od spoljašnjih uticaja, naročito kiše i vetra. Najenergičnije koje se primenjuju, mogu i da izdrže udare vetra i do 90 km na čas. Sa druge strane, zahvaljujući regulisanju padavina, vlažnosti nema neželjenog pucanja plodova. Svakako ovaj sistem nije jeftin, jer se njegova cena kreće oko 100.000 evra za jedan hektar, a očekuje se da će se investicija prolaziti u petoj godini.
 
Sorta Evelina ima karakterističan miris i širok spektar boja, sto daje plodu vema lep izgled. Plod je otporan i čvrstm pa je pogodan za transport i čuvanje, a dugo zadržava svežinu i hrskavost. 
 
U voćnjaku se nalazi i 3,5 hektara breskve, jedan hektar šljive, ali i 7,5 hektara stonih sorti grožđa. 

Delta Agrar planira da nastavi i dalje investicije u voćarstvo u Zaječaru, a zajedno sa novoformiranom farmom ovaca, imaće oko 100 stalno zaposlenih, i 600 sezonskih radnika. Ako se ima u vidu da na evidenciji nezaposlenihm Zaječar ima 12.000 ljudi, to će biti zaista dodatni podstrek lokalnoj privredi.
 
Nedavno je za potrebe formiranja farme uvezeno 235 ovaca i 20 ovnova, a planira se proizvodnja 10.000 jagnjadi. Za to će svakako trebati više vremena. Nažalost, novinarima nije dozvoljen pristup u objekte farme, uz obrazloženje da su grla u karantinu, i da nemamo dozvolu za tako nešto. Ostaje nerazjašnjeno zbog čega su novinari pozvani da posete farmu, ako se ne mogu videti životinje.
 
Ono što takođe začuđuje je da se životinje nisu čule iz objekta, uprkos činjenici da smo se nalazili na samo nekoliko metara od ulaza. Ponašanje predstavnika Delta Agrara izazvalo je burnu reakciju novinara, koji su insistirali da im se objasni zašto su pozvani da gledaju farmu, ako ne mogu da vide grla, već samo da fotografišu objekte spolja, što je većina i odbila da učini. Ovo treba da posluži za nauk svima onima koji bi da rade posao, za koji nemaju ni minimum obrazovanja, ni iskustva. 
 
Svakako sa puta ostaje lep utisak na impresivne zasade voćaka i vinove loze, a o ovčarstvu ćemo neki drugi put, kada budemo u prilici da vidimo ono o čemu pričamo, a ne da plasirano ono što je neko naumio. 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30