Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović posetio je danas Turiju u opštini Srbobran gde je u toku projekat elektrifikacije atara. U poljoprivrednom gazdinstvu Petra Novakovića susreo sa poljoprivrednicima i rukovodstvom lokalne samouprave, navodi se na sajtu Opštine Srbobran.

- U gostima smo kod ljudi koji hoće da menjaju strukturu poljoprivredne proizvodnje, koji elektrifikacijom voćnjaka smanjuju troškove proizvodnje, koji žele da uspostave nove vrste proizvodnje i na taj način će ostvariti mnogo više novca. Voćnjak iza nas dogodine će biti veoma izdašan i cenim da će ovih četiri hektara trešanja donositi novca koliko i 100 hektara pšenice i kukuruza, ako ne i više. To je budućnost Srbije, da menjamo strukturu proizvodnje u korist onoga što se traži na tržištu. U ataru opštine Srbobran imamo površinu od 150 hektara na kojoj je izvršena elektrifikaca i to je trend koji ćemo mi nastaviti. Vlada Srbije je u nekoliko lokalnih samouprava u Srbiji uradila elektrifikaciju, u Žitorađi, Varvarinu, Leskovcu, dok je ovde opština Srbobran sve sama uradila. Sledeće godine će biti otvoren novi konkurs za elektrifikaciju i navodnjavanje - rekao je ministar Nedimović.

Radivoj Paroški, predsednik opštine Srbobran, kazao je da je sredstvima iz opštinskog budžeta urađena elektrifikacija 150 hektara.

- Atar od 27.000 hektara uglavnom je okrenut prema ratarstvu, ali kroz subvencije iz budžeta opštine i uz podršku iz budžeta Pokrajinske vlade i Vlade Srbije, stvaramo uslove da se naši poljoprivrednici bave i drugim granama poljoprivredne proizvodnje - voćarstvom i povrtarstvom. Elektrifikacijom atara otvaramo prostor za razvoj seoskog turizma. Elektifikacija je pokrila deo turijskog i srbobranskog atara, u blizini zaštićenog parka prirode Beljanska bara, što smatramo da može da bude dodatni sadržaj za razvoj turizma - rekao je Paroški.

Prema njegovim rečima, elektrifikacija je završena, čeka se tehnički prijem i prva priključenja na mrežu, jer interesovanje među poljoprivrednicima je veliko. Plan je da se sledeće godine mreža proširi na dodatnih 150 hektara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2601701/uz-elektrifikaciju-njiva-do-vece-zarade-sansa-za-uzgoj-novih-kultura-i

Nestabilno vreme se nastavlja. Meteorolozi kažu da je moguć i grad, a još nije završena ni procena štete koju su vremenske nepogode prethodnih nedelja nanele poljoprivredi.U 50 sela na području opštine Trstenik pod vodom je bilo oko 2.300 hektara oranica, pa se procenjuje da je samo u poljoprivredi šteta oko 400 miliona dinara."Tri hiljade koca paradajza imam pred branje, to je sve spareno, ništa se ne vidi. To je, ljudi, ne daj bože. Odžačka reka nam je napravila lom", priča Mirko Radenković iz Gornjeg Ribnika.

Samo iz jednog plastenika Dragoljub Milić iz Guče očekivao je da ubere 20 tona paradajza. Poplava je odnela i rasad i rod drugih kultura koje je uzgajao.

"Zasađeno je bilo 4.000 struka paradajza, bili su na berbi. Čovek nekako i da oprosti štetu na rodu, ali objekti vrede mnogo – folije, plastenici, konstrukcija", ističe Dragoljub.

U Dragačevu je poplava nanela ogromne štete, ne samo onima koji se bave plastečničkom proizvodnjom. Bez roda su ostali i ratari.

"Zahvaćeno je oko 500 hektara poljoprivrednog zemljišta. Sada se radi samo popisivanje, tek sledi sistematizacija svih šteta i konačna procena štete", navodi zamenik predsednik opštine Lučani Miloš Jovičić.

Na ovogodišnji rod voćari u Miokovcima kod Čačka teško mogu računati. Grad je pre mesec dana uništio najkvalitetnije kajsije i drugo voća. Zbog obilnih padavina stručnjaci savetuju da proizvođači odmah posle nevremena uđu u voćnjake.

"Izvršiti tretmane zaštite bilja, a što se tiče agrotehničkih mera, potrebno je ukloniti polomljene, oštećene grane, znači ukloniti plodove koji su oštećeni", ukazuje referent službe za voćarstvo u Čačku Snežana Dragićević Pilipović.

Neki od meštana Krupnja kažu da ove godine neće ubrati ništa od voćarskih kultura. Poplave su pored zasada maline i kupine, oštetile i oranice.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3566341/meteorolozi-najavljuju-grad-a-ni-stara-steta-nije-procenjena.html

Nekada je bilo nezamislivo da se na vojvođanskim poljima, osim pšenice, kukuruza, šećerne repe i suncokreta, seje nešto drugo. Ali novo doba donelo je i novine u poljoprivrednoj proizvodnji pa ratari sve češće na vojvođanskim njivama seju druge kulutre, biljne i voćne, o kojima ranijih decenija nije bilo ni pomena da mogu uspevati u ravnici, poput lešnika, kupina, aronije…

Na to ih podstiču i agroekonomisti, koji sve češće savetuju ratare da krenu s nečim novim pa su tako, sledeći savete stručnjaka, zemljoradnici u opštini Bač podigli zasade lešnika na čak 50 hektara.

Sadnice te voćke pre 13 godina prvi je posadio na malo više od hektara u ataru Bođana Pavle Kovačev, i u tome, uz još jednog poljoprivrednika u susednoj Vajskoj, bio začetnik te voćarske proizvodnje.

Sada su stabla lešnika Pavla Kovačeva u punom rodu.

Voćnjak je u međuvremenu Kovačev proširio na još hektar i smatra, bar za sada, da nije pogrešio.

– Ostao sam bez posle kao poljomehaničar posle 21 godine radnog staža, ali sam se tokom radnog veka bavio i poljoprivredom – priča Kovačev, koji je, razmišnjajući o tome kojim poslom da se bavi u poljoprivredi, poslušao savet supruge Štefanije, učiteljice po profesiji. – Ona je na ideju došla spremajući kolače u kojima lešnici doprinose lepšem ukusu i uvek su bili skuplji od oraha. I sada, recimo, za lešnike treba dati više para nego za orahe. Na novosadskoj najprometnijoj pijaci – Futoškoj, kilogram lešnika na pijačnim tezgama je 900 dinara, a oraha 700.Pre nego što je posadio lešnike, Kovčev kaže da je odneo zemlju na analizu. To čini i sada, svake tri godine, i u tretiranju tla sluša savete struke.

Dosta je, veli, i čitao na internetu o lešnicima pre nego što se odlučio da se njima bavi, a otkada ih je posadio, redovno odlazi na Departman za voćarstvo i vinogradarstvo pri Poljoprivrednom fakutetu u Novom Sadu i sluša uputstva profesora.

– Lešnik voli, sunce, vodu i prostor i ne zahveta mnogo nege ni ulaganja – kaže Pavle Kovačev. – Pre nego što su se stabla razvila, tri godine sam sejao pasulj, da bi prostor bio maksimalno iskorišćen. Imao sam i do 900 kilograma pasulja, koji sam deo prodao na malo od kuće, a deo na Kvantaškoj pijaci u Novom Sadu. Sada su stabla široka i visoka ima mnogo hladovine i ne može se ništa sejati.

Posle pet godina, priča Kovačev, počeo je da pristiže rod, a posle šeste i sedme „baš ih je bilo”.– Odmah sam imao zalivni sistem, za pumpe i creva s obe strane zasada dobio sam podsticaje od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. Sada, kada rodi tri pa i tri i po tone lešnika, treba mi skupljačica. Mašina je skupa i zato ću opet pokušati da konkurišem za subvencije kod Pokrajine – ističe Pavle Kovačev.

Kilogram lešnik na veliko staje 550 dinara, a kada bi veletrgovci plaćali šest evra, voćari bi, navodi, bili prezadovoljni

– Samo jedne godine je kilogram lešnika na veliko koštao 1.500 dinara i više ne. Oni koji pričaju da veletrgovci za kilogram lešnika plaćaju deset evra ne govore istinu – naglašava Kovačev.

On svoj rod proda iz druge ruke u veletrgovinu. Gde posle lešnik ide ne zna pouzdano, ali dodaje da se u konditorskoj industriji koristi sitniji. NJegov rod je krupniji, u voćnjaku su sorte istarski dugi, kala feraro, halski yin, rimski.Kovačev savetuje da, pre nego što se otpočne biznis, proizvođači obavezno provere tržište, kakva je ponuda i potražnja.

– Kada sam zasadio lešnike, na njivama ih nije ni bilo. Sada ima dosta voćnjaka lešnika, ne samo u okolini Bača već širom pokrajine i š Srbije. I veletrgovci kažu da lešnika ima dosta u ponudi pa treba biti oprezan. Dug je period dok ne krene pun rod i nije jednostavno okrenuti se drugoj proizvodnji ako se pokaže da lešnici nemaju cenu ni kupaca – ističe Pavle Kovačev.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/lesnici-zamenili-psenicu-i-kukuruz-u-bacu-04-05-2019

Slučajni prolaznici ovih dana su u rubnim delovima Titela, u malim voćnjacima i na okućnicama, mogli da primete neobičan prizor.Ispod procvetalih voćaka postavljeno je mnoštvo raznih posuda – uglavnom kanti, raspoređenih na nevelikoj udaljenosti od stabala u cvatu. U posudama, koje su delimično napunjene vodom, bila je uglavnom povelika količina rutavih buba – cvetojeda, koje su tu upale primamljene mamkom od rastopljenih bombona ili raznih aromata za kolače.

Rutava buba (Triponota hirta) je insekat tvrdokrilac koji se hrani cvetom voća, korova, povrća, strnih žita, a u nedostatku navedenog, i mladim listovima voćaka. Smatra se da je najopasnija kada zbog lošeg vremena voćke cvetaju sporo i u dugom periodu, pa bube unište sve otvorene cvetove. U slučaju da voćke cvetaju brzo i obilno, moguće je dopustiti da bube pojedu izvesnu količinu cveta bez prevelike opasnosti po rod voća.

Rutave bube su najaktivnije između 10 i 16 časova. U toku dana svaka buba pojede prašnike i tučak na više cvetova, pa ih na taj način uništi i onesposobi za oplodnju. Preporuka je da se mamci-klopke stavljaju u bele kante, ili još bolje, u plave. Hemijsko tretiranje nije preporučljivo jer će otrovi uništiti pčele, ili će ih bar odvratiti od cveta, što za rezultat ima neoplođen cvet i gubitak roda kao što bi bilo i da su ga uništile bube.

Vitalnog penzionera Iliju Trbojevića Karingtona, predsednika Udruženja ratnih vojnih invalida opštine Titel, zatekli smo s njegovim „ulovom” – velikom količinom buba koje je uhvatio u posudu plave boje. Rekao nam je da je uočio da je tačna informacija koju je pronašao na internetu, da su plave posude, iz njemu nepoznatog razloga, najprivlačnije za cvetojede. Posebno ih privlače otopljene bombone poznatog proizvođača kojeg ovom prilikom ne smemo reklamirati.

Ilija je poznat kao pedantan čovek pa je izmerio ukupnu količinu buba koje je ulovio u svom voćnjaku na nevelikoj okućnici. Kaže da je u desetak dana, koliko je trajala najezda, izmerio neverovatnih pet i po kilograma i još nije siguran u to da je sačuvao rod.

I drugi ljudi s kojima smo kontaktirali sumnjaju u rezultat borbe sa zaista velikim brojem cvetojeda koji su ove godine napali voćnjake.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/lov-na-rutave-bube-u-titelskim-vocnacima-13-04-2019

Zemljoradnička zadruga "Agrodunav" iz Karavukova primer je uspešnog poslovanja i brige o o čitavom selu. Poljoprivredno preduzeće koje je nekada bilo u stečaju, danas pokazuje da je najvažnije imati dobar rukovodeći tim.
Ako govorimo sportskim rečnikom dobar tim i dobar trener uvek dovedu do dobrog reziultata. Zemljoradnička zadruga Agrodunav nije bila uvek među najuspešnijim, ali danas sigurno jeste.Deset hektara voćnjaka pod trešnjom samo je jedna od velikih investicija u budućnost. Farma krava sa uvoznim grlima, zalivni sistemi i dobro planirana ratarska proizvodnja, to je danas ZZ Agrodunav iz Karavukova sa svojih stotinjak zadrugara. Za direktora Stevana Stanojkovića uspešni poslovni rezultati nisu slučajnost, već samo rezultat kontinuiteta domaćinskog poslovanja.

"Država je konačno počela da prepoznaje zemljoradničke zadruge i njihovu ulogu u seoskim sredinama. Mi smo jedna od prvih zadruga koja je dobila sredstva od Ministarstva za regionalni razvoji na taj način smo značajno povećali stočni fond na našoj farmi, samim tim i neki prihod od te proizvodnje", rekao je Stanojković.

Za stanovnike Karavukova Agrodunav je pre svega sigurnost za sedamdesetak zaposlenih i njihove porodice, ali i svi ostali, škola, sportisti znaju da je zadruga uvek tu da pomogne, ističu Vladimir Stančić i Đorđe Bogdanović.

"Zadruga je jednostavno nosilac svih poslova ovde u selu, kako svojih, kako i svojim kooperantima iz sela. Naročito oko sporta i sada dosta pomažu, a školu redovno", rekao je Vladimir Stančić, direktor OŠ Bora Stanković.

"U zadruzi radi veliki broj radnika, tako da bez zadruge, život u Karavukovu bio bi mnogo mnogo težak", rekao je Đorđe, stanovnik Karavukova.

Uspešna zadruga bila je inspiracija mnogim malim preduzetnicima da i oni pokrenu svoj posao, pa je Karavukovo danas najbolji primer seoske sredine koja je zahvaljujući i zadruzi i preduzetništvu uspela da se održi i sačuva sve što su doseljenici iz Vranjskog kraja godinama sticali.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/kada-zemljoradnicka-zadruga-brine-o-citavom-selu..._1006547.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30