Do sada gotovo neprikosnovena prva pozicija malina, kako najtraženijeg voća u izvozu iz Srbije, kako ukazuju stručnjaci, sve više se ljulja. Ne, to ne znači da se izvoz smanjio. Maline su i dalje izuzetno tražene, ali ulaganja u voćarstvo, koja su intenzivirana pre 15 godina, počela su da daju rezultate, pa su se među našim traženim voćem našle i jabuke, trešnje, pa i borovnice i jagode.

To najbolje ilustruje činjenica da se redovi kamiona više ne stvaraju samo pred hladnjačama u kojima se skladište maline.

Gotovo celi rod prvoklasnih jabuka iz voćnjaka s jabukama "Delta agrara" u Čelarevu već godinama završava na tržištu Rusije, a to voće je među 10 najtraženijih proizvoda u izvozu Srbije.

Na plantažama trešanja takođe na utovar čekaju kamioni koji to voće voze do najzahtevnijih svetskih tržišta.

- Ozbiljnije ulaganje u voćarstvo u Srbiji počelo je pre 15 godina, i sada se beru plodovi tog posla - objašnjava prof. dr Zoran Keserović, stručnjak za voćarstvo s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Rezultat toga je što sada Srbija bez problema prodaje znanje, odnosno u Srbiju se dolazi da bi se videli uzorni voćnjaci i da se prenese najnaprednija tehnologija u voćarstvu. A razlog za ovakvu situaciju savršeno je jasan.

Jabuke, kada dobro rode, i kada su prave sorte, mogu da daju zaradu i od 30.000 evra po hektaru. Ni sa borovnicama nije mnogo drugačije, jer se rod od 15 tona po hektaru, u najlošijem slučaju plaća dva evra po kilogramu.

Svi novi zasadi voća, kako ukazuje Keserović, opremljeni su protivgradnim mrežama, imaju najsavremenije sisteme zalivanja i prehranjivanja, prate se na računarima, a država je podizanje voćnjaka podržala adekvatnim merama, kako u nabavci sadnog materijala, tako i za ostale potrebe.

- Sada imamo situaciju da izvozimo na zahtevna tržišta gotovo 120.000 tona jabuka, da se naše borovnice u svetu plaćaju i po šest evra za kilogram, a da smo samo od izvoza trešanja, koje su u Evropi i svetu izuzetno tražene, zaradili 10 miliona dolara. Oblačinska trešnja je svetski poznat brend - ukazuje Keserović.

Voćarstvo se, samim tim, vraća na velika vrata… Međutim, naše najpopularnije i najzastupljenije voće - šljive, još zaostaje kada je u pitanju izvoz, jer se najveći deo roda i dalje prerađuje u rakiju.

Imamo godišnje između 550 i 600.000 tona šljiva, ali oko 80 odsto se preradi u rakiju - ukazuje Keserović.

Manji deo završi u izvozu kao zamrznute ili suve šljive. Mi stručnjaci imamo zadatak da tehnologiju sušenja standardizujemo, pa da suve šljive iz Srbije ponovo dođu na mesto koje su ranije imale na svetskom tržištu.

Veliku ulogu u razvoju voćarstva odigrala je i struka.

- Naš fakultet je uvek otvoren za poljoprivrednike, a posebno za voćare - jasan je Keserović.

- Dolaze nam ljudi koji dižu i po pola hektara voćnjaka, kako bi se posavetovali. Nama, naravno, to ne smeta, jer smatramo da samo uz znanje, stručnost i najnovije tehnologije voćarstvo u Srbiji može da nastavi da napreduje.

Izvor: www.telegraf.rs

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 31. 07. DO 06. 08. 2017. GODINE.

LUBENICA I DALJE NA PRVOM MESTU PO OBIMU TRGOVANJA

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.465 tona robe.             

Najviše se trgovalo: lubenicom (867 t), krastavcem (219 t), dinjom (213 t), paprikom (166 t), tikvicom (149 t), paradajzom (134 t), breskvom (111 t), kupusom (93 t), šargarepom (89 t), jabukom (83 t), krompirom (79 t), crnim lukom (69 t), grožđem (37 t), kukuruzom (36 t) i šljivom (25 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: lubenice (826 t → 867 t), dinje (207 t → 213 t), tikvice (135 t → 149 t), jabuke (49 t → 83 t), grožđa (3 t → 37 t) i šljive (22 t → 25 t), dok je promet: krastavca (231 t → 219 t), paprike (169 t → 166 t), paradajza (146 t → 134 t), breskve (138 t → 111 t), kupusa (106 t → 93 t), šargarepe (108 t → 89 t), krompira (93 t → 79 t), crnog luka (91 t → 69 t) i kukuruza (39 t → 36 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          15 - 25 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         20 - 25 din.

paradajz                     25 - 60 din.

krastavac                    15 - 45 din.

paprika                       20 - 70 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

kukuruz                       40 - 60 din.

jabuka                        20 - 50 din.

breskva                      30 - 80 din.

šljiva                           30 - 50 din.

grožđe                        90 - 130 din.

lubenica                     10 - 17 din.

dinja                           12 - 25 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                          150 - 200 din.

U Užicu će 18. i 19. avgusta biti održan Treći Međunarodni festival voćnih rakija, na kome će se više od sto rakija iz Zlatiborskog okruga, Srbije i regiona u tri kategorije boriti za naziv najboljih.

Treći Međunarodni festival voćnih rakija “Žestival” biće održan 18. i 19. avgusta na Gradskom trgu u Užicu, najavljeno je u beogradskom Medija centru. Cilj ove privredno-turističke manifestacija koja je takmičarskog i prodajnog karaktera, jesu očuvanje tradicije, promocija i unapređenje proizvodnje i plasmana voćnih rakija, kao i predstavljanje turističkih i drugih potencijala Srbije i regiona.

“Žestival” organizuje grad Užice u saradnji sa Regionalnom privrednom komorom, Poslovnim klubom Zapadne Srbije, Regionalnom agencijom Zlatibor, Poljoprivredno savetodavnom i stručnom službom Užice i Turističkom organizacijom regije Zapadna Srbija.

Za “Žestival” vlada sve veće interesovanje kako učesnika, tako i ljudi koji žele da posete ovu manifestaciju. Od ove godine festival je međunaronog karaktera i pored proizvođača voćnih rakija Zlatiborskog okruga i Srbije, izlagaće i ozbiljne destilerije iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore”, kazao je predsednik Skupštine Grada Užica Branislav Mitrović najavljujući manifestaciju. Prema njegovim rečima, osim afirmisanih proizvođača, “Žestival”promoviše i podstiče nove proizvođače, posebno poljoprivredna gazdinstava koja imaju potencijal za proizvodnju. 

Taj potencijal će se najbolje videti kroz namanje 100 uzoraka raznih rakija koje će izložiti više od trideset izlagača. Lista još nije zaključena, ali izvesno je da će sem šest opština Zlatiborskog okruga, u kategoriji poljoprivrednih gazdinstava svoje predstavnike imati proizvođači iz Gornjeg Milanovca i Ivanjice, te pograničnih suseda Višegrada i Rudog. Poseban podsticaj malim proizvođačima je i priznanje koje će najbolji dobiti, jer će ocenjivanje rakija biti u tri kategorije - 
– preduzeća i preduzetnici i individualna gazdinstva. Proizvode će ocenjivati stručni žiri u kome su najveći stručnjaci u ovoj oblasti sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i Instituta za voćarstvo iz Čačka.

“U temelju naše manifestacije je tradicija. Veoma zanimljiv je podatak da je 1892. užički preduzetnik Toma Naumović u Briselu izlagao užičku klekovaču i dobio zlatnu medalju. Poslednjih decenija pojavom sve većeg broja porodičnih destilerija i uključivanjem nauke u celi proces, naše rakije na domaćem i stranom tržištu zauzimaju važno mesto”, rekao je Mitrović, dodajući da pojedine rakije na svetskom tržištu imaju višu cenu nego škotski viski i francuski konjak: “Međutim, mi smatramo da voćna rakija još nije dovoljno afirmisana, da se o ovom bitnom proizvodu sa velikim mogućnostima ne govori na pravi način.”


Zato je misija “Žestivala”, između ostalog, da razbije predrasude o rakiji kao “piću siromašnih za brzo opijanje” i predstavi je kao vrhinski proizvod koji se, kako kaže jedan od slogana “ne pije, nego degustira, u njoj se uživa” i predstavlja “divno putovanje” kroz svet nastao od kvalitetnog voća.

Osim voćnih rakija, na festivalu će izlagati najeminentniji proizvođači i distrubuteri poljoprivredne mehanizacije, opreme za spravljanje, skladištenje i pakovanje rakija Posetiocima će se predstaviti i proizvođači prateće opreme kao što su kazani, drvene, prohromske, staklene i keramičke posude, opreme za pčelarstvo. Posetiocima će biti predstavljeni stari zanati i tipični proizvodi poput meda, užičke pršute, lekovitog bilja, organske proizvodnje. Ipak, ključni deo “Žestivala” je kako od nesumnjivog potencijala napraviti siguran posao.

“Posao brendiranja naših proizvoda na domaćem i posebno međunarodnom tržištu traje svih 365 dana u godini, a tokom ova dva dana festivala predstavićemo sve učesnike u lancu, od proizvođača voća i rakija, pratećih proizvoda i izvoznika i kako da tu klimatsku konkurentnu prednost pretočimo u finalni proizvod, a ne samo da izvozimo voće”, kazao je Slavko Lukić, direktor Regionane razvojne agencije, naglašavajući da su u posao brendiranja uključene i značajne međunarodne asocijacije i agencije i da ta saradnja već daje značajne rezultate.


Prema njegovim rečima od posebog značaja je uključivanje malih proizvođača, jer se samo uz njihovu pomoć može garantovati kontinuirano snabdevanje i standardan kvalitet. Lukić je kao dobar primer naveo destleriju “Zarić” u Kosjeriću koja je prošle godine imala više od 1300 individualnih kooperanata, malih proizvođača voća i “meke” rakije, koja je poluproizvod.

“Samo tako možemo ići u osvajanje oznake geografskog porekla”, rekao je Lukić. Jedna od važnijih uloga Regionalne razvojne agencije “svih 365 dana”, ali i samog festivala, jeste i razbijanje prerasude da će po ulasku u Evropsku uniju Srbiji biti onemogućena proizvodnja rakije, pa u tom smislu i priprema proizvođača za standarde koje treba primeniti da bi se osvojilo probirljivo tržište. Prednost u toj utakmici je tradicija organske proizvodnje voća, ali je potrebno uvesti i najsavremeniju tehnologiju u njegovu preradu.


“Dugoročno najbolja investicija je ulaganje u brendiranje voća i voćnih proizvoda”, naveo je Lukić i širi kontekst Žestivala.


Prema rečima Miroslava Rađena, direktora Turističke organizacije regije Zapadna Srbija, “Žestival” bi u narednim godinama trebalo da dostigne značaj i kvalitet manifestacija poput Drinske regate i ivanjičke “Nušićijade”, koje privlače veliki broj posetilaca.
“Istraživanja o motivaciji za turističku posetu nekom kraju pokazuju da je među prva tri motiva upravo gastronomska ponuda, a mi možemo da se pohvalimo kvalitetnom ponudom voćnih rakija”, kazao je Rađen.
Užice turističku ponudu dopunjava prezentacijom drugih prirodnih pogodnosti, ali i kulturnih i istorijskih dostignuća. 

U okviru Žestivala 18. avgusta biće održano i Boemsko veče, kada će se na Trgu, uz užičke tamburaše, evocirati uspomene na čuvene užičke boeme. Posle radnog programa koji počinje u 11.00 sati 19. avgusta, a završava se proglašenjem pobednika, nastupiće i grupa „Legende“.
Pravi kuriozitet je da će na “Žestivalu” biti predstavljena i rakija od kivija, proizvođača iz Virpazara, ali i za organizatore i za posetioce poseban izazov biće degustacija najveće komplet lepinje na svetu, svojevrsna najava za naredni “Žestival” kada će se Šuljagina “lepinja sa sve” boriti za Ginisov rekord. 

Sibirski klimatolozi Ruske akademije nauka predvideli su izglede za razvoj poljoprivrede u regionu, rekavši da će sibirska klima biti pogodna za voće.

Sa druge strane, klimatske promene će očigledno imati negativne posledice, kako na regionalnom, tako i na globalnom nivou.
 
Nadežda Čebakova, doktorka bioloških nauka, i biolog Elena Parfenova sa šumarskog instituta "Šukačov" istražuju moguće posledice klimatskih promena u Sibiru. Njihov najnoviji rad predstavljen je na konferenciji održanoj od 20. do 25. maja u japanskom gradu Čibi.
 
Prema njihovim prognozama, klima u centralnom Sibiru će postati blaža do osamdesetih godina u ovom veku, a teritorije permafrosta (zona večitog snega i leda) će se smanjiti. Pored toga, predviđaju da će do kraja 21. veka između 50 i 80 odsto centralnog Sibira biti pogodno za poljoprivredu zbog klimatskih promena. Računanje pokazuje da će Sibir, poznat po svojim kratkim letima i izuzetno hladnim zimama, imati pogodne klimatske uslove za uzgoj lubenica, bobičastih voćki, kukuruza i čak nekih sorti grožđa.
 
"Kod stručnjaka, političara i u javnosti, tema klimatskih promena postala je jedna od najzastupljenijih, jer radikalno menja biosferu Zemlje i, u zavisnosti od dinamike njene promene, može dovesti do katastrofalnih posledica za čitavu civilizaciju", rekao je za Sputnjik Aleksandar Onučin, šef šumarskog zavoda "Šukačov".
 
Prema istraživanju objavljenom u časopisu "Global and Planetary Change" za 2014. godinu, tokom polovine prošlog veka, zimske temperature vazduha su porasle za 4 stepena, a letnje ne za više od 1 stepen u severnoj Evroaziji, rekao je Onučin. U planinskim oblastima i na pacifičkoj obali, te temperature su povećane za 3 stepena, odnosno za 1 stepen. 
 
"Ako govorimo o posledicama klimatskih promena u Sibiru, moramo da shvatimo da pored povećanja poljoprivredne i šumske produktivnosti, sigurno ćemo se suočiti sa drugim posledicama koje mogu da imaju negativan rezultat. Naročito treba očekivati povećanje isparavanja i smanjenje oticanja reka, što će dovesti do deficita čistije sveže vode u centralnom i južnom delu naseljenog područja Sibira", objašnjava stručnjak.
 
Između ostalog, on je skrenuo pažnju na obolevanje životinja i biljaka, uzrokovano aktiviranjem patogena, što je neobično za ovaj region, izbijanje masovne reprodukcije insekata štetočina i pojavu invazivnih vrsta insekata koje ranije nisu zabeležene u Sibiru.
 
Kako kaže naučnik, ako prosečne temperature vazduha u Sibiru porastu za dva stepena (što se uobičajeno smatra opasnom granicom za klimatske promene), to će biti dovoljno za suočavanje sa svim tim negativnim posledicama.
 
Izvor: www.naslovi.net
 

U konkurenciji četrdesetak poljoprivrednih proizvoda, uspeh na evropskom i svetskom tržištu moglo bi da ostvari samo nekoliko.

Uz kukuruz, koji je poslednjih godina broj jedan u izvozu, dobru perspektivu imaju još i rano povrće i voće. Najbolju prognozu ipak ima – višnja, čiji je indeks konkurentnosti veći čak i od maline.

Kako se navodi u Studiji o trendovima, konkurentnosti i očekivanjima u domaćoj poljoprivredi konsultantske kuće SEEDEV, razlog tome je što je konkurencija u proizvodnji višnje na evropskom tržištu mala. Ispred nas su samo Španija i Mađarska. Ali i pored toga što je trenutno naš najkonkurentniji poljoprivredni proizvod ovo voće, poslednjih godina, ima loš trend proizvodnje. Takođe i izvoz je u padu – sa 65 miliona dolara u 2013. na 28 miliona u 2015. godini.

– Proizvodnja višnje ima perspektivu, pod uslovom da se intenzivira. Predviđanja su da će konkurencija odustajati od tog posla u potrazi za profitabilnijom proizvodnjom. Zbog toga se može očekivati rast tražnje. Ali treba naglasiti da ćemo i mi u budućnosti imati problem sa manjkom berača – navodi se u ovoj studiji.

U istraživanju, koje ruši mit o Srbiji kao žitnici koja može da hrani pola Evrope, ističe se da je konkurencija na svetskom tržištu hrane danas oštrija nego ikada i da će se taj trend nastaviti.

Analiza konkurentnosti srpske poljoprivrede rađena je po metodologiji ove konsultantske kuće, koja je korišćena u analizama za FAO, Svetsku banku i domaće i strane kompanije. Upoređeno je oko 40 proizvoda iz Srbija sa proizvodnjom glavnih konkurenata. U obzir su, recimo, uzeti proizvodnja, površine pod zasadima, broj grla, izvozne i uvozne cene u poslednjih pet godina. Tako je dobijen indeks konkurentnosti u odnosu na iste proizvode u regionu CEFTA, EU, CIS (zajednica nezavisnih država bivšeg Sovjetskog Saveza).

Istraživanje pokazuje da je među deset najkonkurentnijih poljoprivrednih proizvoda sedam iz grupe koštunjavog i jagodičastog voća. Kukuruz je najkonkurentnija žitarica, dok se među povrćem najbolje kotira paprika a visoko pozicionirani su i kupus i šargarepa. Meso i mleko najmanje su konkurentni u poređenju s drugim poljoprivrednim proizvodima.

Savet stručnjaka je da u doba globalizacije države moraju stalno da ispituju svoje slabosti i prednosti u odnosu na druge. Da proveravaju svoju konkurentnost i na osnovu tih analiza donose strategije. Istraživači ističu da se na tržištu Evropske unije svake godine pojavi 20.000 novih prehrambenih artikala. Prosečan broj proizvoda u jednoj prodavnici povećao se sa 550 tokom pedesetih, na više od 25.000 koliko ih je danas u velikim supermarketima.

Realnost je da Srbija, kao najveći proizvođač hrane u regionu, delimično može da utiče samo na CEFTA tržište.  – U svetskim i evropskim okvirima značajni smo samo u proizvodnji maline, šljive i višnje. Ali i tu smo na nivou nekoliko procenata (osim maline koja čini 13,7 odsto svetske proizvodnje). U slučaju svih ostalih proizvoda naš udeo izražava se u promilima – ističe se u nedavno objavljenoj studiji.

Izvor: www.politika.rs

Srbija će od Evropske komisije tražiti da se preispita odluka Hrvatske o vancarinskim barijerama za uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije i drugih zemalja koje nisu članice EU, izjavio je 1. avgusta ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić. Ministar je agenciji Beta rekao da Hrvatska tom odlukom krši Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji Srbija ima s EU. "Ovde se očigledno radi o drastičnom kršenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i Evropske unije od strane Hrvatske, i to u članu 36. stav 1. u kome se kaže da od dana stupanja Sporazuma na snagu neće biti uvedene nove carine ili dažbine koje imaju isto dejstvo, niti će one koje se već primenjuju biti povećane", naveo je Ljajić. On je najavio da će Srbija kontaktirati i zemlje regiona koje su takođe pogođene hrvatskom merom, u cilju zajedničkog nastupa pred Evropskom komisijom radi zaštite ekonomskih interesa. Potvrdio je da se povodom odluke Hrvatske već sprovode neke mere koje su vezane za pojačan fitosanitarni nadzor.

"Odluka Hrvatske predstavlja i drastično kršenje pravila i principa Svetske trgovinske organizacije koja govore o tome da ne sme biti diskiriminacije između domaćih i uvezenih proizvoda u pogledu dažbina", istakao je Ljajić.

Kako je dodao, Srbija ne želi nikakav trgovinski sukob sa Hrvatskom "jer on nije u interesu ni jedne ni druge zemlje".

"Najbolje bi bilo da to pitanje rešimo na bilateralnoj osnovi, ali ukoliko to ne bude bilo moguće, onda ostaje da problem internacionalizujemo i tražimo rešenja u okviru Evropske komisije", kazao je Ljajić.

Hrvatska je proširila spisak voća i povrća koje mora da prođe fitosanitarni nadzor na granici ako dolazi iz trećih zemalja, u koje se ubraja i Srbija, i odredila takse koje su 22 puta više od dosadašnjih. Tako se taksa umesto dosadašnjih 90 kuna (12 evra) sada naplaćuje 2.000 (270 evra). Hrvatske vlasti su odluku obrazložile namerom da zaštite domaće poljoprivrednike od prekomernog uvoza.

Izvor: http://www.euractiv.rs/ 

Plodovi jabuke su dostigli oko 70 odsto svoje krajnje veličine, a ljudi koji se bave prognozom već nekoliko dana unazad obaveštavaju da je u toku polaganje jaja i piljenje larvi jabukinog smotavca.

Plodovi jabuke su dostigli oko 70 odsto svoje krajnje veličine, a ljudi koji se bave prognozom već nekoliko dana unazad obaveštavaju da je u toku polaganje jaja i piljenje larvi druge generacije jabukinog smotavca. Ovaj insekt je prisutan u svim krajevima naše zemlje gde se proizvodi jabuka. Ženka jabukinog smotavca jaja polaže pojedinačno na plod, gusenice se nakon piljenja ubušuju, a nastale štete smanjuju njihovu tržišnu vrednost. Oštećeni plodovi često pre vremena opadaju i nepogodini su za čuvanje u skladištima. Kada se gusenica ubuši u plod tada je već kasno za primenu insekticida, jer su štetočine već sakrivene unutar samog ploda. Prag štetnosti za drugu generaciju je takav, da čim se uoči prva gusenica, to je već znak da je potrebno uraditi hemijski tretman. Visoku efikasnost na ovu štetočinu ima preparat Savanur EC ako se primeni u vreme piljenja gusenica u količini 1,5 l/ha (15 ml na 10 l vode). Na štetočinu deluje na više načina - kontaktno, digestivno i respiratorno, pa je njegova primena potpuno opravdana kada je reč o suzbijanju ovakvih štetočina.

Plodovi su u fazi kada ih je potrebno sačuvati i od bolesti kao što je čađava pegavost lista i krastavost plodova jabuke, pa je za tu namenu neophodno primeniti preparat Merpan 80 WDG u količini 2 kg/ha (20 g na 10 l vode).

Poslednji savet za danas se odnosi na ishranu plodova. Jabuka je u fazi kada joj je neophodan kalcijum, tako da je potrebno dodavati ga u svakom tretmanu do branja. Primenom hraniva Wuxal Aminocal u količini 4 do 5 l/ha (40-50 ml na 10 l vode) obezbeđujemo dobru čvrstinu, strukturu i obojenost plodova jabuke.

Izvor: www.novosti.rs

"Odlazak u Poljsku je rezultat zajedničkog dogovora proizvođača, hladnjačara i predstavnika države koji je postignut na sastanku sa premijerkom Anom Brnabić, kako bi se utvrdilo tačno stanje na tržištu malina u Poljskoj, koja je, pored Srbije, jedan od najvećih proizvođača tog voća", rečeno je agenciji Beta u Ministarstvu poljoprivrede.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i predstavnici proizvođača malina i hladnjačara dogovorili su se na sastanku 6. jula u Beogradu da naprave radno telo koje će pratiti formiranje cena na domaćem i konkurentnim tržištima kako bi se napravio dogovor prihvatljiv za sve u Srbiji.

 Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović izjavio je agenciji Beta da očekuje da će se posle povratka delegacije iz Poljske na sastanku u Vladi Srbije naći rešenje prihvatljivo i za proizvođače, i za otkupljivače.

"Domaći proizođači od otkupljivača zahtevaju otkupnu cenu od 1,83 evra ili 220 dinara za kilogram", rekao je Radović.

On je rekao da otkupljivači tvrde da su proizvođači malina zadovoljni cenom od 130 do 140 dinara, koliko sada košta kilogram malina u Srbiji, ali da to nije tačno.

Izvor: www.naslovi.net

Vinogradarska breskva ili praska, kako je drugačije zovu, je naše staro voće. Može se koristiti u svežem stanju, osušena, za slatko, kompot i rakiju. 

Vinogradarska breskva je voćka oblika i ukusa sličnog običnoj breskvi šefteliji, takođe vrsti breskve. Ipak postoje određene razlike. Okrugla je i po malo izdužena. Krupnija je od šeftelije, a u zavisnosti od vrste meso breskve može biti bele i različitih nijansi crvene boje.

Za njeno uzgajanje nisu potrebna velika novčana ulaganja, težak fizički rad, kvalitetna zemlja, velike količine vode, treba je pustiti da sama raste i radja, odlična kao hobi-delatnost… Ali ako se ulazi u intezivnu delatnost na velikim parcelama sa ogromnim ulaganjima pristup se, naravno menja. 

Voćka bez velike potrebe za vodom

Naziv vinogradarska breskva potiče od toga što se prvobitno uzgajala u vinogradima, kao pojedinačno stablo. U pogledu potreba za vodom, pogoduju joj identični uslovi kao i grožđu. Spada među retke voćke koja nema velike potrebe za vodom. Stiže u isto vreme kada i grožđe.

Intenzivnija rezidba, prskanje i djubrenje neophodni za krupnije plodove

Potrebna joj je intenzivnija rezidba, koju treba da izvede stručno lice, jer tada obezbeđuje veću plodnost. Breskva se mora tretirati hemijskim sredstvima pet do šest puta, od kojih je jesenje i prolećno prskanje bakrom. U proleće, kada krene pupljenje, tretira se protiv kovrdžavosti, i to je najvažnije prskanje. Zimi se đubri sa NPK 16:16:16, a u proleće je redovno đubrenje. Zasad je u petoj godini pun rodnosti. Ako se primenjuju sve nužne radnje (rezanje, krečenje, prskanje, okopavanje, djubrenje…) sa hektara može se ubrati 15-20 tona vinogradarske breskve.

Prodaja plodova, sadnica i koštica

Vinogradarska breskva ima stabilnu cenu već nekoliko godina. Cena ove voćke, u zavisnosti od klase plodova, kreće se od 30 do 50 dinara po kilogramu i ne menja se već nekoliko godina. Osim plodova prodaju se i koštice i sadnice. Koštice uglavnom naručuju veći rasadnici, a sadnice pojedinci koji žele da imaju po koje stablo u dvorištu.

Izvor: gminfo.rs

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 03. 07. DO 09. 07. 2017. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.698 tona robe.

 

NEDELJNI PROMET LUBENICE PREKO 600 TONA

               

Najviše se trgovalo: lubenicom (678 t), krastavcem (428 t), šargarepom (345 t), dinjom (207 t), krompirom (188 t), breskvom (187 t), kupusom (160 t), paprikom (142 t), paradajzom (132 t), tikvicom (130 t), jabukom (103 t), crnim lukom (85 t), kajsijom (34 t) i kukuruzom (27 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: lubenice (561 t → 678 t), šargarepe (80 t → 345 t), dinje (149 t → 207 t), breskve (182 t → 187 t), paprike (129 t → 142 t) i kukuruza (17 t → 27 t), dok je promet: krastavca (475 t → 428 t), krompira (190 t → 188 t), kupusa (201 t → 160 t), paradajza (198 t → 132 t), tikvice (190 t → 130 t), jabuke (166 t → 103 t), crnog luka i (120 t → 85 t) i kajsije (43 t → 34 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          15 - 25 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   20 - 45 din.

tikvica                         15 - 30 din.

paradajz                     40 - 70 din; prošle nedelje 60 - 90 din.

krastavac                    15 - 35 din.

paprika                       40 - 80 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

kukuruz                       90 - 100 din.

jabuka                        20 - 50 din.

breskva                      25 - 80 din; prošle nedelje 40 - 100 din.

kajsija                         40 - 80 din.

lubenica                     15 - 20 din; prošle nedelje 30 - 50 din.

dinja                           25 - 40 din; prošle nedelje 50 - 60 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                          150 - 200 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31