Septembar predstavlja period kada počinjemo sa spremanjem zimnice, tako da je to i period kada kupujemo veće količine voća i povrća.

Povodom početka sezone spremanja zimnice, Veletržnica Beograd, kao najveća institucija za promet poljorivredno-prehrambenih proizvoda, spremila je bogatu ponudu svežeg voća i povrća po najpovoljnijim cenama, u odnosu na maloprodajne cene.

Ovom prilikom pozivamo sve potrošače a posebno naše starije građane da kupuju na Veletržnici Beograd. Pored najpovoljnijih cena, krajnji potrošači su sigurni da kupuju zdravo i sveže voće i povrće, direktno od naših proizvođača. Potrošači su takođe sigurni da će dobiti tačnu količinu robe koja je izmerena.

Veletržnica Beograd je za naše najstarije potrošačespremila simbolične poklone koji će se deliti na izlazu sa Veletržnice, utorkom i četvrtkom od 08:00 h do 10:00 h, tokom septembra meseca.

Spremite zimnicu na vreme od svežeg voća i povrća koje ćete naći na Veletržnici Beograd.

Veletržnica Beograd je udaljena samo 7 km od centra grada i nalazi se na bivšoj Kvantaškoj pijaci. Trgovina i promet robe se odvija od 00 do 24 časa svakog dana, čak i za vreme državnih i verskih praznika.

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Izvoz iz Srbije na rusko tržište u prvoj polovini godine vredeo je 471 milion dolara, i veći je za 24,1 odsto u odnosu na isti period 2016. Očekuje se da izvoz premaši milijardu dolara do kraja 2017. godine.

Na rusko tržiše u prvoj polovini 2017, najviše smo izvozili sveže jabuke, jagode, trešnje, višnje, hula hop čarape, hartiju i karton, lekove, pneumatske spoljne gume, centrifugalne pumpe, proizvode od aluminijuma. 

Izvoz prehrambenih proizvoda iz Srbije beleži rast u segmentu plasmana voća od 11 odsto, mlečnih proizvoda 6,5 odsto, povrća 10,5 odsto, mesa i prerađevina za čak 186 odsto i pića 36 odsto, rekao je Dejan Delić, direktor predstavništva PKS u Rusiji. 

Uvoz iz Ruske Federacije od januara do kraja juna beleži rast od 1,6 odsto. Uvezeno je robe za 809,4 miliona dolara, najviše sirove nafte, prirodnog  gasa, aluminijuma, rude gvožđa, žice od rafinisanog bakra.

Ukupna trgovinska razmena Srbije i Rusije u prvom polugođu iznosila je skoro 1,3 milijarde dolara. Ruska Federacija je treći trgovinski partner Srbiji, a plasman srpskih proizvoda na rusko tržište karakteriše startna, cenovna, konkurentna prednost u odnosu na druge, uvozne proizvode zahvaljujući jedinstvenom, preferencijalnom trgovinskom sporazumu i bescarinskom izvozu na tržište od preko 144 miliona stanovnika.

O značaju rezultata srpskog izvoza u Rusiju svakako govori i faktor udaljenosti od preko 2200 kilometara, koji i pored visokih transportnih troškova i uticaja na finalnu cenu proizvoda, ne ograničava tražnju jer je srpski proizvod cenjen, prepoznat kao kvalitetan, ima kupca. Taj trend, kako ocenjuju privrednici, treba zadržati i unaprediti saradnju jer potencijal nije ni izdaleka iscrpljen.

Beg od gradske gužve u neke mirnije krajeve može doneti ne samo sporiji tempo života već i odličnu priliku za bavljenje poljoprivredom.

Iako su ulaganja velika, onaj ko ima strpljenja mogao bi lako da profitira sadnjom lešnika, oraha, malina, kupina ili pak paradajza.

Cena obradivog zemljišta u Srbiji varira u zavisnosti od klase i regiona. U Vojvodini, najkvalitetnija oranica u Bačkoj dostiže cenu i do 20.000 evra, u Sremu od 10.000 do 15.000 evra, dok je u Južnom Banatu u rasponu od 12.000 do 15.000 evra. U Rasinskom okrugu je za ar zemlje potrebno izdvojiti oko 300 evra, a cena 35 ari zemlje sa zasađenim malinjakom u Arilju košta 13.500 evra.

JABUKA

Od jednogodišnjeg zasada stiže dobar prinos.

Zemlja: peskovito-ilovasto zemljište.

Prvi rod: posle dve godine, puna rodnost nakon šest godina.

Zarada: i do 15.000 evra.

Voće koje ima gotovo sve što je potrebno ljudskom organizmu i koja je temelj voćarske proizvodnje, može biti vrlo isplativa investicija ako se uzgaja na pravi način.

- Vrlo pogodna biljka koja zri od najranijeg leta pa sve do zime, a njeni plodovi se najčešće konzumiraju u vreme kada nema drugog voća - zimi - kaže Miloš Simić, apsolvent na departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta.

On savetuje da se pre sadnje treba dobro informisati o pojedinostima, kako ekonomski gubici ne bi bili veliki. Pošto se izvrši izbor sorti jabuke i podloge, pristupa se nabavci sadnica. Osobine upotrebljene sadnice imaju presudan uticaj na prijem, prinos i kvalitet proizvedene jabuke. Kod sistema sadnje “pilar” zasad može imati 1.500 do 5.000 voćki po hektaru, u zavisnosti od podloge, sorte i rasporeda.

- Zasad rodnih sorti podignuti jednogodišnjim sadnicama može dati prinos i preko 20 tona po hektaru, a ako je više površine pokriveno voćkama, postoje bolji uslovi da rod bude veći - objašnjava Simić.

Ako bi voćnjak imao 2.500 stabala, rodna godina bi mogla da donese i do 60 tona jabuka, a otkupna cena se kreće (u zavisnosti od sorte) od 50 do 120 dinara po kilogramu.Profesor Dragan Mićanović sa Poljoprivrednog fakulteta tvrdi da je u punoj rodnosti moguće ostvariti i do 15.000 evra profita od sadnje.

KUPINA

Sadnja u jesen i u proleće.

Zemlja: niži predeli (Pomoravlje, Mačva).

Prvi rod: puna rodnost nakon treće godine.

Zarada: oko 5.500 evra.

Uslovi za sadnju i uzgoj kupina se razlikuju u zavisnosti od sorte. Ako bismo za primer uzeli sortu „loh nes“, koja se najčešće gaji u nižim predelima naše zemlje, a koju nam kupinar iz Mačve preporučuje, treba znati da ona ima najveću otpornost na ljubičastu pegavost, sivu trulež i zamrzavanje.

- Ona se sadi u jesen ili u proleće, a mogu se koristiti kontejnerske sadnice i sadnice koje se vade direktno sa korenom iz zemlje. Onda se to zatrpa sitnom zemljom, blago se pritisne rukama i zalije. Cena sadnice varira između 50 i 100 dinara, a sin mi je pokazao da može da se kupi i preko interneta - kaže Miodrag Ristović iz Mačve.

„Loh nes“ kupina je specifična i po tome što daje veoma visoke prinose, i ako se sve uradi kako treba, može se očekivati puna rodnost posle treće godine. Tada se sa 10 ari može ostvariti prinos od tri do četiri tone.

- Cena ove godine je bila oko 230 do 250 dinara za kilo, a da se ne isplati, ne bih radio. Kod nas ima dve hladnjače, a sitnih nakupaca koliko hoćeš. Žena pravi sok i slatko, tako da i to prodajemo - objašnjava kroz smeh Miodrag.

Zemlja: plastenik ili na otvorenom.

Prvi rod: pet meseci nakon setve.

Zarada(1 ha): 2.400 evra.

Ova višegodišnja biljka se može saditi na otvorenom, ali i na zatvorenom, a tretira se kao jednogodišnja. Zahteva cirkulaciju vazduha te mesto treba biti svetlo i prozračno. Paradajzu treba oko 10 sati sunčeve svetlosti tokom dana, a zbog potrebe sa vazduhom sadnice treba da budu na odstojanju.

- Ako odaberete sadnice koje ne izgledaju lepo, iz njih nikada ne može da nikne dobar paradajz, a treba gledati i grane: što više grana, više plodova paradajza. Nije loše da se pored zasadi peršun jer tada paradajz dobije jako lep ukus - kaže Stojan Malović, koji se proizvodnjom bavi desetak godina, a svoje proizvode prodaje na jednog beogradskoj pijaci. Rekao nam je da zemljište treba zaorati petnaestak centimetara, da ga treba po celoj površini đubriti stajnikom i da se on sadi onda kada biljka ima 5 razvijenih listova. Nakon sadnje zaliti biljke i to ponoviti nakon tri dana, potom ostaviti narednih 20 dana.

- Četvoročlano domaćinstvo može da se izdržava prihodima koje donosi plastenik od 2.500 kvadratnih metara, a njegova izgradnja, u zavisnosti od opreme, košta od 12 do 15 evra po kvadratu - kaže on i dodaje da se paradajz isplati samo ako se sadi na veliko. Od 40 tona paradajza sa jednog hektara, ostvarena dobit iznosi oko 2.400 evra.

MALINA

Treći rod donosi zaradu

Zemlja: 400-800 m nadmorske visine.

Prvi rod: posle jedne godine, puna rodnost posle tri.

Zarada: oko 2.000 evra.

Mnogobrojne prednosti ove voćke u odnosu na druge su često, osim područja, glavni razlog za uzgoj. Osim što se lako razmnožava, malina počinje da rađa već u prvoj godini nakon sađenja, a u trećoj dostiže pun rod. Osim toga, plod sazreva u junu ili julu, kada na tržištu nema dovoljno svežeg voća.

- Malini je potrebno rastresito, propustljivo zemljište, bogato organskim materijama, koje se ore rano u jesen na dubinu 30-40 cm, a odgovara joj nadmorska visina 400-800 metara - objašnjava poljoprivrednik Milan Vučićević iz Arilja. On još kaže da ako se odlučite za sadnju malina u zatvorenim uslovima, cena plastenika će koštati oko 500 evra po jednom aru (oko 60.000 dinara). Ovaj višedecenijski uzgajivač malina kaže da se crvena malina sadi od oktobra do aprila zrelim izdancima, a u junu zelenim izdancima. Jesenje sadnja maline u našim klimatskim uslovima ima više prednosti u poredenju s prolećnom.

Isplativost sadnje ove voćke se može osetiti već u prvoj godini, kada u dva roda možemo dobiti oko 300 kilograma ovog crvenog voća. Po ceni od 800 dinara za kilogram ukupan profit bi bio 240.000 dinara.

ORAH

Skromna biljka, a isplativa

Zemlja: vinogradarska regija.

Prvi rod: posle četvrte godine, puna rodnost 10 godina.

Zarada(1 ha): 30.000 evra.

Iako mu najviše prijaju vinogradarske regije, orah nije biljka koja zahteva naročite uslove. Ipak, zasade oraha treba planirati na sunčanim mestima. Za ozbiljan uzgoj oraha sa očekivano velikim prinosima najbolje je odabrati duboko i rastresito zemljište, a sadnju obaviti u jesen.

- Za jednu sadnicu treba ostaviti prostora od najmanje 30 metara kvadratnih, a rastojanje između sadnica proizvedenih kalemljenjem mora biti najmanje šest puta pet metara. To znači da će na površinu od 10.000 metara kvadratnih stati 333 sadnice - kaže Milanka Vujić, čija se porodica uzgojem oraha bavi decenijama.

Isplativost uzgoja ove biljke je i te kako velika, jer je proteklih godina cena za kilogram 1.000 dinara, a od kalemljenog oraha je moguće očekivati da rađa posle četvrte godine. Treba znati da su tada još uvek mali prinosi. Kada dostigne punu rodnost, od jednog stable se može dobiti od 50 do 70 kilograma. Ako na jednom hektaru ima 123 stabla, može se očekivati od 6.000 kilograma do 8.000 kilograma oraha (30 kg oljuštenog oraha po stablu). Treba imati u vidu da prinos varira iz godine u godinu u zavisnosti od mnogobrojnih faktora.

Izvor: www.blic.rs

 

Grupa novinara, u organizaciji Ekonomsko-trgovinskog odeljenja Ambasade Španije u Beogradu, imala je priliku da obiđe skladišne i prerađivačke kapacitete u Andaluziji, nekada najsiromašnijoj španskoj oblasti, a sada jednom od vodećih izvoznika voća i povrća u Evropi. Uverili smo se, tamošnji voćari i povrtari prednjače u proizvodnji ovih kultura, zahvaljujući značajnim ulaganjima u voćnjake i povrtnjake koji su zapravo prave fabrike pod nebom, ili u zatvorenim prostorima. Uspeh bez sumnje duguju opedeljenju i čvrstom stanovištu, da bez primene nauke i novih tehnologija u poljoprivredi nema rezultata i napretka.

Jedna od firmi okrenutih nauci i tehnološkim dostignućima, koja se između ostalog, bavi voćem i povrćem, odnosno njegovom preradom na savremen, inovativan i jedinstven način je “Irkonfort” (IRConfort) iz Sevilje. Njena delatnost je široka i kompleksna, njeni proizvodi koriste se u industriji i energetici, a značajan segment njenog poslovanja je poljoprivreda, zapravo sušenje voća i povrća. Inovacija “Irkonforta”, kada je o poljoprivredi i preradi reč, zasniva se na upotrebi infracrvenih zraka, pa se takvi sistemi koriste i u sušenju poljoprivrednih proizvoda, ali i za zagrevanje plastenika, farmi…

Kako su nam objasnili predstavnici “Irkonforta”, najveća prednost sušara, koje koriste infracrvene zrake je značajna ušteda, kada je o utrošku energije reč. Recimo, oko 70 odsto troškova proizvodnje se smanjuje, zavisno od cene struje u svakoj zemlji.

Naveli su primer Čilea, koji je veliki uvoznik proizvoda “Irkonforta”. Kako su objasnili, po kilogramu nekog proizvoda, utrošak struje je 1,20 dolara, a upotrebom njihovog sistema, smanjuje se značajno energetski trošak. Za sušenje voća u sušari “Irkonforta” izdatak za energiju je 0,30 centi, dakle, čak 90 centi po kilogramu manji su energetski troškovi.

Na ovaj način Španci, ali i mnogi drugi proizvođači voća i povrća širom sveta, u brojnim južnoameričkim i evropskim zemljama, u koje “Irkonfort” izvozi inovativne proizvode, suše ananas, pomorandže, jabuke, breskve, pa čak i beli luk, koji nakon tog procesa poprima tamnu spoljašnju boju ali se može jesti sam, bez ikakvih dodataka i obrade, jer nema neprijatnog mirisa, prijatnog je ukusa, a u procesu prerade nije izgubio svojstva i kvalitet. 

Infracrveni modeli opreme za sušenje voća i povrća, uverili smo se, visokog su kvaliteta. Kako su nam objasnili stručnjaci ove kompanije, kroz delovanje infracrvenih zraka kod proizvoda se i nakon preradesve hranjive tvari i vitamini zadržavaju.  

- Oprema je proizvedena u Španiji, patentirana je i višestruko smanjuje operativne troškove. Primenom ove tehnologije zadržavaju se pri dehidraciji gotovo sva organoleptička svojstva, i nutritivne vrednosti svežeg voća i povrća – naveli su eksperti “Irkonforta” demonstrirajući nam rad opreme koju proizvode.

Kako su kazali, na tržištu se dobro kotiraju poluindustrijske, kao i industrijske mašine za sušenje. Dužina trajanja procesa sušenja zavisi od gustine proizvoda, ali i od oblika voća – da li je ono isečeno na šnite, kocke… Na mašini koja sadrži 17 emisionih ploča može da se osuši stotinu kilograma jabuka. Ukoliko se suši jabuka isečena na šnite, prosec traje između pet i osam sati, u zavisnosti od toga koji stepen isušenosti želi da se postigne.

Druga prednost u odnosu na standardne mašine na tržištu je to što su ove modularne, mogu da se dodaju emisione ploče ili tacne, da se šire u zavisnosti od potrebe. Važno je samo da prostorija u kojoj se mašina nalazi bude dobro provetrena, a nije potrebna nikakva infrastruktura. Recimo i to da ploče ne dotrajavaju, nema roka trajanja. Cena ovakve manje mašine je oko 2.500 evra.

Fruitnet Forum South-East Europe vraća se u Beograd, i nudi ekspertsku analizu potencijalnih područja rasta za trgovinu.

Važnost jugoistočne Evrope, kao izvora svežeg voća i povrća, na nekim od ključnih svetskih uvoznih tržišta i dalje raste, prema novoj analizi Fruitnet Media International, pred svoj drugi godišnji sastanak Fruitnet Forum South-East Europe u Beogradu 21. i 22. novembra 2017.

Tokom proteklih pet godina, zabeleženo je značajno povećanje vrednosti izvoza nekoliko različitih kategorija svežeg voća i povrća, iz zemalja jugoistočne Evrope, uključujući jabuke, jagodičasto voće, koštuničavo voće, paradajz i krastavce. Kod zemalja kao što su Srbija, Hrvatska i Slovenija, koje su naročito veliki proizvođači, deo te potražnje izazvan je potrebom Rusije da pronadje alternativne izvore nakon blokade Evropske unije. U isto vreme, međutim, ostala tržišta u samoj EU, kao i na nešto daljem Bliskom istoku, sada uzimaju više proizvoda iz ovog regiona.

Pitanje je, da li se ovaj rast može održati u narednim godinama? Fruitnet Forum South-East Europe, osnovan 2016. godine, kao mesto za povezivanje kupaca i uvoznika sa proizvođačima i izvoznicima, predstavlja dragocenu priliku za dobavljače voća i povrća u regionu, da saznaju više o tome kako da razviju, diverzifikuju i povećaju svoj izvoz. Štaviše, to je dragocena prilika za međunarodne dobavljače da otkriju nove komercijalne mogućnosti u samom regionu.

Ovaj godišnji događaj, koji se u odrzava u Beogradu 21. i 22. novembra 2017. godine, istražiće jak postojeći potencijal za rast proizvodnje svežih proizvoda u jugoistočnoj Evropi. Vodeći stručnjaci iz oblasti ove industrije ponudiće informacije i uvid, naglasiti međunarodne trendove, identifikovati područja gde se tražnja povećava i ponuditi sveže ideje koje bi mogle povećati prodaju u zemlji i inostranstvu.

Fruitnet Forum South-East Europe organizuje vodeća industrijska publikacija Eurofruit, deo Fruitnet Media International Group.

 

 

 

Poslednjih godina svedoci smo sve češćih dugih i toplih jeseni koje voćkama produžavaju vegetaciju. U odsustvu slana do kasno u jesen, odloženo je opadanje lišća i slabije je zdrvenjavanje biljnih tkiva kod voćaka. Izmrzavanje pupoljaka tokom zime, kao i izmrzavanje cvetova od poznih prolećnih mrazeva u poslednjih nekoliko godina u našoj klimatskoj zoni postalo je učestala pojava. Visoke temperature u jesen (oktobar i novembar mesec) uticale su na bubrenje pupoljaka tako da su oni postali osetljiviji na mraz nego u godinama kada je proces kaljenja pupoljaka ujesen tekao normalno. Stepen izmrzavanja rodnih organa voćaka tokom zime usled neblagovremenog ulaska voćaka u zimsko mirovanje veći je u delovima Srbije sa pojačanom kontinentalnom klimom (sever Vojvodine, Posavina, Istočna Srbija), kod slabije negovanih zasada i pojednih vrsta voćaka (kajsija i breskva, pojedine sorte kruške itd.). Starost stabla, plodnost i vlažnost zemljišta, hemijske supstance koje regulišu rastenje takođe mogu modifikovati vreme prestanka porasta organa kod voćaka i njihov ulazak u mirovanje. Za otpornost voćaka na izmrzavanja od primarnog i presudnog uticaja je: 1) Rani završetak vegetacije; 2) Povoljni uslovi kaljenja (s postepenim snižavanjem temperature); 3) Stabilnost i trajanje zimskog mirovanja. Početno mirovanje (tzv. vegetativna zrelost) jeste sinonim za početak mirovanja voćaka. Za ovaj prvi potperiod mirovanja karakteristični su sledeći procesi unutar biljnog organizma: - Transformacija i migracija organskih materija iz listova u grane, deblo i koren; - Otpadanje lišća koje se u umerenoj klimatskoj zoni dešava u uslovima kratkog dana, kada su srednje dnevne temperature manje od 15 0C; - Međudejstvo biljnih hormona u smislu porasta nivoa endogenih inhibitora (sa prestankom porasta biljnih organa) i smanjenja nivoa stimulatora rastenja (sa starenjem lišća). Koncentracija ABA-hormona abiotskih stresova (suša, mrazevi) se povećava sa skraćenjem dana i padom temperature i njena uloga u uvođenju voćaka u mirovanje je indirektna-preko regulacije vodnog statusa pupoljaka u smislu prelaska vode iz slobodnog u vezano stanje; - Kaljenje u smislu pripreme voćke za nastupanje nepovoljnog vremenskog perioda sa niskim temperaturama. Ovaj proces se odvija kroz 2 faze: 1. faza otpočinje sa prestankom rastenja voćke , kada se ugljeni hidrati se nakupljaju i prelaze u rastvorljive i lako hidrolizujuće forme. Pri kraju ove faze (u temperaturnom opsegu 0 do -6 0C) skrob se pretvara u šećere čime se povećava otpornost ćelija prema niskim zimskim temperaturama. Sa ovakvim stanjem najveći broj voćaka ulazi u zimsko mirovanje. 2. faza se odvija pri nižim temperaturama (do -12 0C) kada dolazi do izvlačenja vode iz ćelije, do povećanja sadržaja šećera i lipida i odvajanja protoplazme od zidova ćelija. Formira se lipoproteinska membrana koja čini da je promet materija kroz nju u ćeliju minimalan. Navedeni procesi kaljenja se nastavljaju i tokom dubokog zimskog mirovanja. Niz okolnosti može znatno smanjiti prirodnu otpornost tkiva prema mrazu. Nedovoljne količine organskih rezervi kao posledica iznurenosti voćaka rodom, nezdrvenjavanje tkiva (zbog duže vegetacije, zasenjenosti grana u kruni, nedovoljne količine organskih materija), nepovoljni uslovi kaljenja krajem vegetacije (naglo nastupanje hladnoće nakon relativno toplog vremena), jaka suša (rezervne organske materije se troše za disanje) samo su neke od pojava koje dovode do umanjenja otpornosti voćaka na mraz. Rodni pupoljci su u posebnoj situaciji kad je reč o mirovanju. Razvoj glavnih elemenata cveta teče tokom leta i to je spor ali kontinuiran proces sa relativno malo vidljivim porastom. Postoji niz dokaza o tome da primordije cvetnih organa unutar pupoljaka nastavljaju da se morfološki razvijaju do kasno u jesen, pa čak i tokom zime. Kod kajsije se razvoj arhesporijalnog tkiva (muškog sporogenog tkiva) odvija kroz 3 faze tokom zime: 1. faza razvoja arhesporijuma može se produžiti i do sredine januara, 2. faza (mitotička deoba i razvoj materinskih ćelija polena) označava završetak dubokog zimskog mirovanja (najčešće sredinom januara meseca) i tada je i najveća otpornost cvetnih pupoljaka prema mrazevima. 3. faza (formiranje materinskih ćelija polena koje redukcionom deobom daju mikrospore) je vezana za ekološko zimsko mirovanje, kada je otpornost na mrazeve najmanja (traje do početka marta meseca). Otpornost cvetnih pupoljaka kajsije prema mrazevima zavisi od morfogeneze cvetnih pupoljaka i dejstva mrazeva. Sorte kajsije evropske i irano-kavkaske grupe imaju bržu i kraću morfogenezu arhesporijalnog tkiva. One su stoga osetljivije na mrazeve (naročito u januaru mesecu) u odnosu na sorte srednje azijske grupe (imaju sporiju morfogenezu). Dakle, i pored toga što cvetni pupoljci voćaka tokom mirovanja u poseduju visoku otpornost na mraz, njihova dvojna priroda (spolja miruju, a unutar pupoljaka se razvijaju cvetne primordije) čini da oni vrlo brzo izgube otpornost na mraz i pokreću se sa porastom spoljnjih temperatura vazduha.

Jedno od mnogo važnih segmenata, jeste pravilno kominovanje pojednih grupa namirnica. Osim učenja dece o pravilnim principima i vrsti hrane, važno je naučiti ih da hranu ispravno kombinuju.

Suština toga je u tome da se uneta hrana dobro svari, a hranljivi sastojci u potpunosti iskoriste. Ukoliko se hrana loše kombinuje, dolazi do procesa truljenju u probavnom traktu, i u tom slučaju više je štete od unete hrane nego koristi, zbog oslobađanja toksina do kog dolazi. Da pojednostavimo: namirnice koje sadrže belančevine, trebalo bi jesti odvojeno od namirnica koje sadrže ugljene hidrate, iz prostog razloga što ih organizam probavlja na potpuno različit način.

Činjenica da konzumiranje određenih vrsta pasulj,a i drugog zrnevlja mahunarki, dovodi do proizvodnje gasov,a često se navodi kao negativni efekat, budući da pasulj sadrži i belančevine i ugljene obrokahidrate. Međutim, danas se zna da to nije razlog njegove bučne reputacije. Neke vrste zrnevlja mahunarki sadrže balančevine kao što je lektin, koje enzimi iz naseg sistema za varenjene mogu da svare.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec avgust. 

 

Ne, teška srca kažete sebi, neću pojesti taj nezdravi kolač, nego ću uzeti zdravu lanenu pločicu. Možete odahnuti, jer naučnici kažu da niko ne može odlučiti šta je za vas zdravo, osim vas samih, piše Foks njuz.

Šta je zdrava hrana za nas, pročitajte na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/2880-naucnici-dosli-do-novih-saznanja-u-vezi-sa-time-sta-je-zdrava-hrana-za-nas

 

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 21. 08. DO 27. 08. 2017. GODINE.

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.390 tona robe.

              

Najviše se trgovalo: paradajzom (670 t), lubenicom (354 t), krastavcem (218 t), paprikom (217 t), dinjom (167 t), crnim lukom (126 t), šargarepom (123 t), grožđem (109 t), breskvom (108 t), krompirom (102 t), jabukom (94 t), kupusom (93 t), tikvicom (90 t) i šljivom (39 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paradajza (166 t → 242 t), paprike (169 t → 211 t), crnog luka (80 t → 126 t), grožđa (80 t → 109 t), breskve (94 t → 108 t), jabuke (89 t → 94 t) i šljive (30 t → 39 t), dok je promet: lubenice (668 t → 570 t), krastavca (243 t → 218 t), dinje (192 t → 167 t), šargarepe (124 t → 123 t), krompira (103 t → 102 t), kupusa (99 t → 93 t) i tikvice (162 t → 90 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          30 - 35 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         30 - 35 din.

paradajz                     15 - 40 din.

krastavac                    15 - 45 din.

paprika                       20 - 60 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 50 din.

breskva                      30 - 80 din.

šljiva                           30 - 50 din.

grožđe                        80 - 100 din; prošle nedelje 90 - 110 din.

lubenica                     18 - 22 din.

dinja                           25 - 35 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                          150 - 200 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

Saveti za dvostruko veći prinos kornišona:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/2886-saveti-za-dvostruko-veci-prinos-kornisona

 

Dunja je po broju sorti vrlo siromašna voćna vrsta. Do sada je registrovano oko 500 sorti dunje. U svetskoj proizvodnji je zastupljeno oko sto sorti, a u našoj zemlji samo dve. Sorte dunje se međusobno razlikuju po morfološkim i fiziološkim osobinama, na osnovu kojih se vrši opis i prepoznavanje. Od morfoloških osobina, najznačajniji je oblik i krupnoća ploda, kao i osobine mesa ploda (ukus i aroma). Od fizioloških osobina, najznačajnije su sazrevanje ploda i rodnost sorti. Neke sorte dunje, mogu se razlikovati i po vremenu cvetanja, dužini čuvanja ploda i otpornosti prema ekološkim stresovima.

Grupisanje sorti dunje može se vršiti na osnovu navedenih osobina.

Na osnovu oblika ploda, sorte dunje se dele na:

  • sorte jabukolikog oblika
  • sorte kruškolikog oblika
  • sorte zvonastog oblika

Na osnovu krupnoće ploda, sorte dunje se dele na:

  • sorte srednje krupnog ploda (mase od 100 do 300 g)
  • sorte krupnog ploda (mase od 310 do 500 g)
  • sorte vrlo krupnog ploda ( više od 500 g)

Na osnovu ukusa mesa, sorte dunje se dele na:

  • sorte slatkastog ukusa
  • sorte slatkasto-kiselkastog ukusa
  • sorte kiselkastog ukusa
  • sorte kiselkasto-slatkastog ukusa

Svaka od ovih grupa može da bude sa slabo ili jako izraženom aromom, kao i bez izražene arome.

Na osnovu vremena sazrevanja, sorte dunje se dele na:

  • rane sorte (sazrevaju u prvoj polovini septembra)
  • srednje sorte (sazrevaju od kraja septembra do sredine oktobra)
  • pozne sorte (sazrevaju od polovine oktobra)

Na osnovu rodnosti, sorte dunje se dele na:

  • slabo rodne (sa prosečnim prinosom manjim od 60kg/stablu)
  • umereno rodne (sa prinosom od 60-150 kg/stablu)
  • rodne (sa prinosom većim od 150 kg/stablu)

Koji su najpogodniji tereni za uzgoj leske:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2846-koji-su-najpogodniji-tereni-za-uzgoj-leske

Saveti za uspešan odabir rasporeda sadnica u voćnjaku:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2844-saveti-za-uspesan-odabir-rasporeda-sadnica-u-vocnjaku

 

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 14. 08. DO 20. 08. 2017. GODINE.

 

DUPLO MANJE TIKVICA

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.390 tona robe.

               

Najviše se trgovalo: lubenicom (570 t), paradajzom (242 t), krastavcem (218 t), paprikom (211 t), dinjom (167 t), crnim lukom (126 t), šargarepom (123 t), grožđem (109 t), breskvom (108 t), krompirom (102 t), jabukom (94 t), kupusom (93 t), tikvicom (90 t) i šljivom (39 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paradajza (166 t → 242 t), paprike (169 t → 211 t), crnog luka (80 t → 126 t), grožđa (80 t → 109 t), breskve (94 t → 108 t), jabuke (89 t → 94 t) i šljive (30 t → 39 t), dok je promet: lubenice (668 t → 570 t), krastavca (243 t → 218 t), dinje (192 t → 167 t), šargarepe (124 t → 123 t), krompira (103 t → 102 t), kupusa (99 t → 93 t) i tikvice (162 t → 90 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          30 - 35 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         30 - 35 din.

paradajz                     25 - 50 din.

krastavac                    15 - 45 din.

paprika                       20 - 70 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 50 din.

breskva                      30 - 80 din.

šljiva                           30 - 50 din.

grožđe                        80 - 100 din; prošle nedelje 90 - 110 din.

lubenica                     18 - 22 din.

dinja                           25 - 35 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                          150 - 200 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31