U Institutu za voćarstvo u Čačku, počela je prodaja sadnica kategorije jabučastih, koštičavih, jezgrastih, kao i jagodastih vrsta voćaka.

U ponudi će se naći sertifikovane i standardne sadnice, od čega oko 100.000 drvenastih i oko 250.000 jagodastih vrsta voćaka.

Cene sadnog materijala su na prošlogodišnjem nivou: jabuke 230 dinara, kruške 270, dunje, šljive, kajsije, trešnje i višnje 300 dinara, breskve i nektarine 250, orah 1.800, leska jednogodišnje sadnice 200, dvogodišnje 300 dinara, kupine 120 i maline 50 dinara. 

U Institutu za voćarstvo kažu da će pri kupovini sadnog materijala, kupci dobiti informacije za adekvatnu pripremu zemljišta, pravilnu sadnju, rastojanje, kao i sve ostale neophodne mere za uspešno gajenje voćaka. 

Izvor: www.b92.net

Šta se od voća isplati gajiti? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3226-sta-se-od-voca-isplati-gajiti

 

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 23. 10. DO 29. 10. 2017. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.545 tona robe.      

Najviše se trgovalo: kupusom (281 t), crnim lukom (225 t), šargarepom (183 t), grožđem (152 t), krompirom (135 t), paprikom (127 t), paradajzom (119 t), karfiolom (106 t), jabukom (55 t), i krastavcem (46 t).

KUPUS NA PRVOM MESTU PO OBIMU TRGOVANJA

Cene (po kilogramu):

krompir                        30 - 35 din.

kupus                          20 - 35 din.

crni luk                        20 - 25 din.

šargarepa                   30 - 35 din.

tikvica                          30 - 35 din.

krastavac                    40 - 45 din.

Paprika crvena           50 - 60 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        40 - 65 din.

pomorandža               140 – 150 din.

mandarina                  110 - 120 din.

grožđe                        80 - 100 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          100 - 140 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Borovnica je nakon maline najpopularniji srpski brend poslednjih godina, kada je jagodičasto voće u pitanju. Gajenje borovnica ima ogromnu perspektivu i njena proizvodnja odlikuje se visokim stepenom robnosti. Oko 95% od ubranih plodova, plasira se na svetsko i domaće tržište, u prerađenom i svežem stanju. U 2016. godini izvezeno je 1.173 tona borovnice, odnosno za 39,5% manje, u odnosu na prethodnu godinu (1.938 t). Od ove količine svega 11,4% je izvezeno sveže tj. rashlađene borovnice, dok je najveći deo, 1.039 tona, odnosno 88,6% izvezeno kao zamrznuta borovnica. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2716-borovnica-sansa-ili-zabluda

                 

Do sada gotovo neprikosnovena prva pozicija malina, kako najtraženijeg voća u izvozu iz Srbije, kako ukazuju stručnjaci, sve više se ljulja. Ne, to ne znači da se izvoz smanjio. Maline su i dalje izuzetno tražene, ali ulaganja u voćarstvo, koja su intenzivirana pre 15 godina, počela su da daju rezultate, pa su se među našim traženim voćem našle i jabuke, trešnje, pa i borovnice i jagode. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2812-ovo-voce-donosi-najvise-novca

                                   

 

Dunja je medonosno voće, iz porodice ruža, koje je usko povezano sa jabukom i kruškom. Drvo dunje je listopadno i prilično malo, dok je zreli plod žuto-zlatne boje, sličan obliku ploda kruške. Zemljište je supstrat u kojem se dunja ukorenjuje, i iz kojeg se snabdeva vodom i mineralnim materijama. Neophodno je dobro poznavanje osobina zemljišta, na kome će se posaditi sadnica, pošto dunja na istom staništu ostaje od 30 do 40 godina. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3112-dunja-malo-trazi-a-puno-daje

                                   

Leska je posle oraha najznačajnija jezgrasta voćka. Najveći proizvođači su Turska, Italija, Španija. Kod nas proizvodnja lešnika, dosta zaostaje, ali imamo uslova ga gajenje, mada u poslednje vreme se dosta razmišlja o osnivanju i razvoju novih plantaža, za koje ima dovoljno povoljnih mesta na prostorima Srbije. U Staparima, u Baškoj, postoji zasad koji je star 30 godina. Milov Milovanov, vlasnik ove plantaže, 1988. je zasadio, i u to vreme je bilo čudno, a sada je isplativo. Leska i dalje rađa, i donosi mu dobar prinos. Marko Sekulić, iz Kikinde je 586 sadnica posadio po hektaru. Sedam godina je bilo samo rada, ali posle sedam godina dočekao je rodOpširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2846-koji-su-najpogodniji-tereni-za-uzgoj-leske

                                

Voće koje ima gotovo sve što je potrebno ljudskom organizmu i koja je temelj voćarske proizvodnje. Jabuka može biti vrlo isplativa investicija, ako se uzgaja na pravi način.

- Vrlo pogodna biljka koja zri od najranijeg leta pa sve do zime, a njeni plodovi se najčešće konzumiraju u vreme kada nema drugog voća - zimi - kaže Miloš Simić, apsolvent na departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2996-na-ovom-vocu-mozete-dobro-da-zaradite

                                   

Letnja sadnja jagode se može obaviti tokom svih letnjih meseci. Međutim, letnja sadnja je najbolja od prve dekade jula, do sredine avgusta meseca. Jagoda posađena sredinom jula, naredne godine može dati značajan prinos, čak i do 10.000 kg/ha. Za letnju sadnju, najbolje je koristiti „frigo materijal“, odnosno živiće koji su čuvani u hladnjači. Za ovaj termin sadnje, izuzetno je značajno da ima dovoljno vode, kako za zalivanje posle sadnje, tako i za još 2-3 zalivanja u toku vegetacije (dok se biljke dobro ne ožile). U zemljama dobre intenzivne proizvodnje jagode, problem zalivanja se ne postavlja, jer se jagoda gaji uz obavezno navodnjavanje. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2795-koju-sortu-jagode-gajiti

                                     

 

 

 

 

 

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 16. 10. DO 22. 10. 2017. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.720 tona robe.

Najviše se trgovalo: crnim lukom (230 t), kupusom (226 t), šargarepom (193 t), paradajzom (177 t), paprikom (168 t), grožđem (139 t), jabukom (116 t), krompirom (110 t), tikvicom (81 t), karfiolom (59 t) i krastavcem (36 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (185 t → 226 t), šargarepe (140 t → 193 t), grožđa (128 t → 139 t), tikvice (64 t → 81 t) i karfiola (16 t → 59 t), dok je promet: crnog luka (239 t → 230 t), paradajza (214 t → 177 t), paprike (185 t → 168 t), jabuke (148 t → 116 t), krompira (160 t → 110 t) i krastavca (111 t → 36 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

kupus                          25 - 40 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         40 - 50 din.

paradajz                     25 - 90 din.

krastavac                    40 - 60 din.

paprika                       30 - 80 din.

karfiol                         30 - 40 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 65 din.

grožđe                        50 - 100 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          100 - 140 din.

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 09. 10. DO 15. 10. 2017. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.792 tone robe.            

Najviše se trgovalo: crnim lukom (239 t), paradajzom (214 t), kupusom (185 t), paprikom (185 t), krompirom (160 t), jabukom (148 t), šargarepom (140 t), grožđem (128 t), krastavcem (111 t), tikvicom (64 t) i plavim patlidžanom (28 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: crnog luka (238 t → 239 t), kupusa (167 t → 185 t), krompira (135 t → 160 t), jabuke (147 t → 148 t), šargarepe (129 t → 140 t), krastavca (89 t → 111 t) i plavog patlidžana (14 t → 28 t) dok je promet: paradajza (274 t → 214 t), paprike (203 t → 185 t), grožđa (138 t → 128 t) i tikvice (98 t → 64 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

kupus                          25 - 40 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         40 - 50 din.

paradajz                     25 - 90 din.

krastavac                    40 - 60 din.

paprika                       30 - 90 din.

plavi patlidžan            45 – 50 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 65 din.

grožđe                        50 - 100 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          100 - 140 din.

RAKIJA OD JAGODA
* 1 kg jagoda, ½ kg šećera
* 1 l vode, 1 l šljivovice

Jagode oprati, očistiti, naliti hladnom vodom i staviti da se kuvaju. Kuvati 8-10 minuta, pa ih ispasirati. Dobijenoj tečnosti dodati šećer, vratiti na šporet i uz mešanje kuvati dok se sav šećer ne otopi. Pomeriti sa šporeta, dodati šljivovicu, promešati, skinuti penu i sipati u sterilisane flaše. Flaše dobro zatvoriti i ostaviti na tamnom mestu (podrum) 3-4 nedelje.

RAKIJA OD RUZMARINA
* 80 g ruzmarina
* 20 g tamjana
* 100 g šećera
* 1 l rakije
Šećer rastopiti u rakiji, te rakijom preliti listove ruzmaina i tamjana. Nakon što odstoji dva meseca na sunčanom mestu, rakiju procediti i ostaviti da odstoji još dva meseca pre upotrebe.

RAKIJA OD BANANA
* 5 banana
* litar komovice
Banane lepo oljuštite i poređate u teglu zapremine 3 litra (ne morate ih seckati), prelijte 1 litar komovice (poželjno je da bude domaća, kako biste znali šta ćete piti). Šećer dodati po želji. Povežite teglu belim papirom i poklopite porcelanskom tacnom. Ostavite da stoji 21 dan, nakon toga procedite, i pretočite u flašu.

RAKIJA OD KAMILICE
* 100 g cvetova kamilice
* 1 limun
* 1 dl destilovane vode
* 9 dl rakije
Cvetove kamilice i koricu limuna preliti destilovanom vodom i rakijom, ostaviti 5-6 nedelja na sunčanom mestu. Rakiju procediti, ostaviti još dva meseca pre upotrebe.

 

SAVETI: Kako otkloniti mane koje degradiraju rakiju?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3171-saveti-kako-otkloniti-mane-koje-degradiraju-rakiju

 

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 02. 10. DO 08.10.2017. GODINE.

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.811 tona robe.     

  

Najviše se trgovalo: paradajzom (274 t), crnim lukom (238 t), paprikom (203 t), kupusom (167 t), jabukom (147 t), grožđem (138 t), krompirom (135 t), šargarepom (129 t), tikvicom (98 t), krastavcem (89 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (161 t → 167 t), dok je promet: paradajza (315 t → 274 t), crnog luka (267 t → 238 t), paprike (369 t → 203 t), jabuke (169 t → 147 t), grožđa (191 t → 138 t), krompira (180 t → 135 t), šargarepe (167 t → 129 t), tikvice (119 t → 98 t) i krastavca (135 t → 89 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

kupus                          25 - 40 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         40 - 50 din.

paradajz                     25 - 60 din.

krastavac                    28 - 45 din.

paprika                       30 - 70 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 65 din.

grožđe                        50 - 100 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          100 - 140 din; prošle nedelje 150 - 170 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 25. 09. DO 01. 10. 2017. GODINE.

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.372 tone robe.

PAPRIKA NA PRVOM MESTU PO OBIMU TRGOVANJA            

Najviše se trgovalo: paprikom (369 t), paradajzom (315 t), crnim lukom (267 t), grožđem (191 t), krompirom (180 t), jabukom (169 t), šargarepom (167 t), kupusom (161 t), krastavcem (135 t), tikvicom (119 t), breskvom (47 t), plavim patlidžanom (39 t), humusom (23 t) i bananom (20 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paprike (266 t → 369 t), crnog luka (241 t → 267 t), grožđa (172 t → 191 t), jabuke (150 t → 169 t), šargarepe (122 t → 167 t), kupusa (150 t → 161 t), krastavca (115 t → 135 t), plavog patlidžana (32 t → 39 t), humusa (14 t → 23 t) i banane (18 t → 20 t), dok je promet: paradajza (326 t → 315 t), krompira (195 t → 180 t), tikvice (121 t → 119 t) i breskve (81 t → 47 t) bio manji.

Humus oborio prethodni rekord za 1 tonu (22 t → 23 t).

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

kupus                          25 - 40 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         30 - 35 din.

paradajz                     25 - 60 din.

krastavac                    28 - 45 din.

paprika                       30 - 70 din.

plavi patlidžan            45 - 60 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

humus                        15 - 20 din.

jabuka                        20 - 65 din.

breskva                      50 - 80 din.

grožđe                        50 - 100 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          150 - 170 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Rusija je tražila od Srbije da do 2. oktobra dostavi tačne površine pod zasadima voća i povrća koje se najviše izvoze u tu zemlju. To je za RTS potvrdio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, i rekao da je reč o redovnoj razmeni podataka.

Nešto ranije pojavila se vest da Rusija ponovo sumnja na reeksport, jer je tamošnja inspekcija pronašla zaraženo voće iz Srbije. Među tim isporukama bila je i "pljosnata" breskva, kakva se ne uzgaja u Srbiji. O tim temama će biti reči u Moskvi, gde resorni ministar boravi u petak.

Jabuka razdora zbog izvoza voća i povrća između Srbije i Rusije ne postoji, tvrde u Ministarstvu poljoprivrede. Za one čija roba uglavnom završi na ruskom tržištu, znači i informacija da izvoz nije ugrožen.

"Mi do sada nismo imali problem, sve analize smo prošli, nijedan kontingent nije vraćen, nijedna pošiljka, zastoja nije bilo", navodi Momo Vasiljević, voćar i izvoznik iz Trnave.

"Njihova granična fitosanitarna inspekcija je na tri vozila našla pojavu cidije, znači isključivo na breskvi i nektarini insekt koji se javlja i zbog toga su ta tri kamiona, da kažemo, u neku ruku vraćena", objašnjava Boban Marković, direktor Poljoprivredno-savetodavne službe iz Smedereva.

A jedan od razloga za vraćanje robe je i taj što sumnjaju u reeksport: da se umesto srpske robe na ruskom tržištu nađe ona iz Evropske unije, koja ne može da izvozi u Rusiju, ali sa srpskom deklaracijom.

Ministarstvo poljoprivrede tri godine sa MUP-om i drugim službama radi na sprečavanju ilegalnog izvoza robe. Pokrenuti su i krivični postupci.

"Svaka pošiljka se detaljno pregleda, po nekoj proceduri koja je ustanovljena, nakon tog pregleda ljudi iz poljoprivrednih stručnih službi koji su ovlašćeni od strane Ministarstva poljoprivrede izdaju fitosertifikat koji prati pošiljku bilja. Za Rusku Federaciju imamo dodatni mehanizam, svaki fitosertifikat se najavljuje, dakle, mi tu pošiljku najavljujemo istog dana kad se izda", objašnjava Nebojša Milosavljević iz Ministarstva poljoprivrede.

A pošiljki za rusko tržište, prema podacima Privredne komore Srbije u prvoj polovini 2017. godine, bilo je u vrednosti od 450 miliona dolara, za četvrtinu više nego u istom periodu prošle godine. I to je navelo Ruse da sumnjaju u srpsku robu.

"Normalno je da kada imate toliku razmenu da se uvek dese problemi. E sad, ti problemi variraju. Sigurno je da ti problemi nisu toliki i sigurno je da nisu toliko veliki da bi izazvali ozbiljnije probleme i ozbiljnije potrese u saradnji koja je dobra i kvalitetna", navodi Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije.

U Srbiji se u poslednjih deset godina povećala površina pod voćem i povrćem – time se i obrazlaže i sve veći izvoz kako na rusko tržište, tako i na ono Evropske unije.

Izvor: www.rts.rs

IZVEŠTAJ O TRGOVANjU POLjOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 18. 09. DO 24. 09. 2017. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.600 tona robe.

Najviše se trgovalo: paradajzom (326 t), paprikom (266 t), crnim lukom (241 t), krompirom (195 t), grožđem (172 t), jabukom (150 t), kupusom (150 t), šargarepom (122 t), tikvicom (121 t), krastavcem (115 t), breskvom (81 t), plavi patlidžan (32 t), lubenicom (30 t), šljivom (23 t) i dinjom (13 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: crnog luka (211 t → 241 t), kupusa (123 t → 150 t), krompira (174 t → 195 t), grožđa (161 t → 172 t) i šargarepe (119 t → 122 t), dok je promet: paradajza (402 t → 326 t), paprike (309 t → 266 t), krastavca (142 t → 115 t), jabuke (175 t → 150 t) i breskve (104 t → 81 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):
krompir 20 - 35 din.
kupus 30 - 40 din.
crni luk 15 - 25 din.
šargarepa 15 - 35 din.
tikvica 25 - 35 din.
paradajz 25 - 65 din.
krastavac 28 - 45 din.
paprika 40 - 70 din.
plavi patlidžan 45 - 55 din.
pečurke šampinjoni 70 - 80 din. (pakovanje)
jabuka 20 - 70 din.
breskva 50 - 100 din.
šljiva 40 - 60 din.
grožđe 65 - 100 din.
lubenica 18 - 22 din.
dinja 25 - 35 din.
banana 80 - 90 din.
limun 150 - 170 din.

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31