Sibirski klimatolozi Ruske akademije nauka predvideli su izglede za razvoj poljoprivrede u regionu, rekavši da će sibirska klima biti pogodna za voće.

Sa druge strane, klimatske promene će očigledno imati negativne posledice, kako na regionalnom, tako i na globalnom nivou.
 
Nadežda Čebakova, doktorka bioloških nauka, i biolog Elena Parfenova sa šumarskog instituta "Šukačov" istražuju moguće posledice klimatskih promena u Sibiru. Njihov najnoviji rad predstavljen je na konferenciji održanoj od 20. do 25. maja u japanskom gradu Čibi.
 
Prema njihovim prognozama, klima u centralnom Sibiru će postati blaža do osamdesetih godina u ovom veku, a teritorije permafrosta (zona večitog snega i leda) će se smanjiti. Pored toga, predviđaju da će do kraja 21. veka između 50 i 80 odsto centralnog Sibira biti pogodno za poljoprivredu zbog klimatskih promena. Računanje pokazuje da će Sibir, poznat po svojim kratkim letima i izuzetno hladnim zimama, imati pogodne klimatske uslove za uzgoj lubenica, bobičastih voćki, kukuruza i čak nekih sorti grožđa.
 
"Kod stručnjaka, političara i u javnosti, tema klimatskih promena postala je jedna od najzastupljenijih, jer radikalno menja biosferu Zemlje i, u zavisnosti od dinamike njene promene, može dovesti do katastrofalnih posledica za čitavu civilizaciju", rekao je za Sputnjik Aleksandar Onučin, šef šumarskog zavoda "Šukačov".
 
Prema istraživanju objavljenom u časopisu "Global and Planetary Change" za 2014. godinu, tokom polovine prošlog veka, zimske temperature vazduha su porasle za 4 stepena, a letnje ne za više od 1 stepen u severnoj Evroaziji, rekao je Onučin. U planinskim oblastima i na pacifičkoj obali, te temperature su povećane za 3 stepena, odnosno za 1 stepen. 
 
"Ako govorimo o posledicama klimatskih promena u Sibiru, moramo da shvatimo da pored povećanja poljoprivredne i šumske produktivnosti, sigurno ćemo se suočiti sa drugim posledicama koje mogu da imaju negativan rezultat. Naročito treba očekivati povećanje isparavanja i smanjenje oticanja reka, što će dovesti do deficita čistije sveže vode u centralnom i južnom delu naseljenog područja Sibira", objašnjava stručnjak.
 
Između ostalog, on je skrenuo pažnju na obolevanje životinja i biljaka, uzrokovano aktiviranjem patogena, što je neobično za ovaj region, izbijanje masovne reprodukcije insekata štetočina i pojavu invazivnih vrsta insekata koje ranije nisu zabeležene u Sibiru.
 
Kako kaže naučnik, ako prosečne temperature vazduha u Sibiru porastu za dva stepena (što se uobičajeno smatra opasnom granicom za klimatske promene), to će biti dovoljno za suočavanje sa svim tim negativnim posledicama.
 
Izvor: www.naslovi.net
 

U konkurenciji četrdesetak poljoprivrednih proizvoda, uspeh na evropskom i svetskom tržištu moglo bi da ostvari samo nekoliko.

Uz kukuruz, koji je poslednjih godina broj jedan u izvozu, dobru perspektivu imaju još i rano povrće i voće. Najbolju prognozu ipak ima – višnja, čiji je indeks konkurentnosti veći čak i od maline.

Kako se navodi u Studiji o trendovima, konkurentnosti i očekivanjima u domaćoj poljoprivredi konsultantske kuće SEEDEV, razlog tome je što je konkurencija u proizvodnji višnje na evropskom tržištu mala. Ispred nas su samo Španija i Mađarska. Ali i pored toga što je trenutno naš najkonkurentniji poljoprivredni proizvod ovo voće, poslednjih godina, ima loš trend proizvodnje. Takođe i izvoz je u padu – sa 65 miliona dolara u 2013. na 28 miliona u 2015. godini.

– Proizvodnja višnje ima perspektivu, pod uslovom da se intenzivira. Predviđanja su da će konkurencija odustajati od tog posla u potrazi za profitabilnijom proizvodnjom. Zbog toga se može očekivati rast tražnje. Ali treba naglasiti da ćemo i mi u budućnosti imati problem sa manjkom berača – navodi se u ovoj studiji.

U istraživanju, koje ruši mit o Srbiji kao žitnici koja može da hrani pola Evrope, ističe se da je konkurencija na svetskom tržištu hrane danas oštrija nego ikada i da će se taj trend nastaviti.

Analiza konkurentnosti srpske poljoprivrede rađena je po metodologiji ove konsultantske kuće, koja je korišćena u analizama za FAO, Svetsku banku i domaće i strane kompanije. Upoređeno je oko 40 proizvoda iz Srbija sa proizvodnjom glavnih konkurenata. U obzir su, recimo, uzeti proizvodnja, površine pod zasadima, broj grla, izvozne i uvozne cene u poslednjih pet godina. Tako je dobijen indeks konkurentnosti u odnosu na iste proizvode u regionu CEFTA, EU, CIS (zajednica nezavisnih država bivšeg Sovjetskog Saveza).

Istraživanje pokazuje da je među deset najkonkurentnijih poljoprivrednih proizvoda sedam iz grupe koštunjavog i jagodičastog voća. Kukuruz je najkonkurentnija žitarica, dok se među povrćem najbolje kotira paprika a visoko pozicionirani su i kupus i šargarepa. Meso i mleko najmanje su konkurentni u poređenju s drugim poljoprivrednim proizvodima.

Savet stručnjaka je da u doba globalizacije države moraju stalno da ispituju svoje slabosti i prednosti u odnosu na druge. Da proveravaju svoju konkurentnost i na osnovu tih analiza donose strategije. Istraživači ističu da se na tržištu Evropske unije svake godine pojavi 20.000 novih prehrambenih artikala. Prosečan broj proizvoda u jednoj prodavnici povećao se sa 550 tokom pedesetih, na više od 25.000 koliko ih je danas u velikim supermarketima.

Realnost je da Srbija, kao najveći proizvođač hrane u regionu, delimično može da utiče samo na CEFTA tržište.  – U svetskim i evropskim okvirima značajni smo samo u proizvodnji maline, šljive i višnje. Ali i tu smo na nivou nekoliko procenata (osim maline koja čini 13,7 odsto svetske proizvodnje). U slučaju svih ostalih proizvoda naš udeo izražava se u promilima – ističe se u nedavno objavljenoj studiji.

Izvor: www.politika.rs

Srbija će od Evropske komisije tražiti da se preispita odluka Hrvatske o vancarinskim barijerama za uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije i drugih zemalja koje nisu članice EU, izjavio je 1. avgusta ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić. Ministar je agenciji Beta rekao da Hrvatska tom odlukom krši Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji Srbija ima s EU. "Ovde se očigledno radi o drastičnom kršenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i Evropske unije od strane Hrvatske, i to u članu 36. stav 1. u kome se kaže da od dana stupanja Sporazuma na snagu neće biti uvedene nove carine ili dažbine koje imaju isto dejstvo, niti će one koje se već primenjuju biti povećane", naveo je Ljajić. On je najavio da će Srbija kontaktirati i zemlje regiona koje su takođe pogođene hrvatskom merom, u cilju zajedničkog nastupa pred Evropskom komisijom radi zaštite ekonomskih interesa. Potvrdio je da se povodom odluke Hrvatske već sprovode neke mere koje su vezane za pojačan fitosanitarni nadzor.

"Odluka Hrvatske predstavlja i drastično kršenje pravila i principa Svetske trgovinske organizacije koja govore o tome da ne sme biti diskiriminacije između domaćih i uvezenih proizvoda u pogledu dažbina", istakao je Ljajić.

Kako je dodao, Srbija ne želi nikakav trgovinski sukob sa Hrvatskom "jer on nije u interesu ni jedne ni druge zemlje".

"Najbolje bi bilo da to pitanje rešimo na bilateralnoj osnovi, ali ukoliko to ne bude bilo moguće, onda ostaje da problem internacionalizujemo i tražimo rešenja u okviru Evropske komisije", kazao je Ljajić.

Hrvatska je proširila spisak voća i povrća koje mora da prođe fitosanitarni nadzor na granici ako dolazi iz trećih zemalja, u koje se ubraja i Srbija, i odredila takse koje su 22 puta više od dosadašnjih. Tako se taksa umesto dosadašnjih 90 kuna (12 evra) sada naplaćuje 2.000 (270 evra). Hrvatske vlasti su odluku obrazložile namerom da zaštite domaće poljoprivrednike od prekomernog uvoza.

Izvor: http://www.euractiv.rs/ 

Plodovi jabuke su dostigli oko 70 odsto svoje krajnje veličine, a ljudi koji se bave prognozom već nekoliko dana unazad obaveštavaju da je u toku polaganje jaja i piljenje larvi jabukinog smotavca.

Plodovi jabuke su dostigli oko 70 odsto svoje krajnje veličine, a ljudi koji se bave prognozom već nekoliko dana unazad obaveštavaju da je u toku polaganje jaja i piljenje larvi druge generacije jabukinog smotavca. Ovaj insekt je prisutan u svim krajevima naše zemlje gde se proizvodi jabuka. Ženka jabukinog smotavca jaja polaže pojedinačno na plod, gusenice se nakon piljenja ubušuju, a nastale štete smanjuju njihovu tržišnu vrednost. Oštećeni plodovi često pre vremena opadaju i nepogodini su za čuvanje u skladištima. Kada se gusenica ubuši u plod tada je već kasno za primenu insekticida, jer su štetočine već sakrivene unutar samog ploda. Prag štetnosti za drugu generaciju je takav, da čim se uoči prva gusenica, to je već znak da je potrebno uraditi hemijski tretman. Visoku efikasnost na ovu štetočinu ima preparat Savanur EC ako se primeni u vreme piljenja gusenica u količini 1,5 l/ha (15 ml na 10 l vode). Na štetočinu deluje na više načina - kontaktno, digestivno i respiratorno, pa je njegova primena potpuno opravdana kada je reč o suzbijanju ovakvih štetočina.

Plodovi su u fazi kada ih je potrebno sačuvati i od bolesti kao što je čađava pegavost lista i krastavost plodova jabuke, pa je za tu namenu neophodno primeniti preparat Merpan 80 WDG u količini 2 kg/ha (20 g na 10 l vode).

Poslednji savet za danas se odnosi na ishranu plodova. Jabuka je u fazi kada joj je neophodan kalcijum, tako da je potrebno dodavati ga u svakom tretmanu do branja. Primenom hraniva Wuxal Aminocal u količini 4 do 5 l/ha (40-50 ml na 10 l vode) obezbeđujemo dobru čvrstinu, strukturu i obojenost plodova jabuke.

Izvor: www.novosti.rs

"Odlazak u Poljsku je rezultat zajedničkog dogovora proizvođača, hladnjačara i predstavnika države koji je postignut na sastanku sa premijerkom Anom Brnabić, kako bi se utvrdilo tačno stanje na tržištu malina u Poljskoj, koja je, pored Srbije, jedan od najvećih proizvođača tog voća", rečeno je agenciji Beta u Ministarstvu poljoprivrede.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i predstavnici proizvođača malina i hladnjačara dogovorili su se na sastanku 6. jula u Beogradu da naprave radno telo koje će pratiti formiranje cena na domaćem i konkurentnim tržištima kako bi se napravio dogovor prihvatljiv za sve u Srbiji.

 Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović izjavio je agenciji Beta da očekuje da će se posle povratka delegacije iz Poljske na sastanku u Vladi Srbije naći rešenje prihvatljivo i za proizvođače, i za otkupljivače.

"Domaći proizođači od otkupljivača zahtevaju otkupnu cenu od 1,83 evra ili 220 dinara za kilogram", rekao je Radović.

On je rekao da otkupljivači tvrde da su proizvođači malina zadovoljni cenom od 130 do 140 dinara, koliko sada košta kilogram malina u Srbiji, ali da to nije tačno.

Izvor: www.naslovi.net

Vinogradarska breskva ili praska, kako je drugačije zovu, je naše staro voće. Može se koristiti u svežem stanju, osušena, za slatko, kompot i rakiju. 

Vinogradarska breskva je voćka oblika i ukusa sličnog običnoj breskvi šefteliji, takođe vrsti breskve. Ipak postoje određene razlike. Okrugla je i po malo izdužena. Krupnija je od šeftelije, a u zavisnosti od vrste meso breskve može biti bele i različitih nijansi crvene boje.

Za njeno uzgajanje nisu potrebna velika novčana ulaganja, težak fizički rad, kvalitetna zemlja, velike količine vode, treba je pustiti da sama raste i radja, odlična kao hobi-delatnost… Ali ako se ulazi u intezivnu delatnost na velikim parcelama sa ogromnim ulaganjima pristup se, naravno menja. 

Voćka bez velike potrebe za vodom

Naziv vinogradarska breskva potiče od toga što se prvobitno uzgajala u vinogradima, kao pojedinačno stablo. U pogledu potreba za vodom, pogoduju joj identični uslovi kao i grožđu. Spada među retke voćke koja nema velike potrebe za vodom. Stiže u isto vreme kada i grožđe.

Intenzivnija rezidba, prskanje i djubrenje neophodni za krupnije plodove

Potrebna joj je intenzivnija rezidba, koju treba da izvede stručno lice, jer tada obezbeđuje veću plodnost. Breskva se mora tretirati hemijskim sredstvima pet do šest puta, od kojih je jesenje i prolećno prskanje bakrom. U proleće, kada krene pupljenje, tretira se protiv kovrdžavosti, i to je najvažnije prskanje. Zimi se đubri sa NPK 16:16:16, a u proleće je redovno đubrenje. Zasad je u petoj godini pun rodnosti. Ako se primenjuju sve nužne radnje (rezanje, krečenje, prskanje, okopavanje, djubrenje…) sa hektara može se ubrati 15-20 tona vinogradarske breskve.

Prodaja plodova, sadnica i koštica

Vinogradarska breskva ima stabilnu cenu već nekoliko godina. Cena ove voćke, u zavisnosti od klase plodova, kreće se od 30 do 50 dinara po kilogramu i ne menja se već nekoliko godina. Osim plodova prodaju se i koštice i sadnice. Koštice uglavnom naručuju veći rasadnici, a sadnice pojedinci koji žele da imaju po koje stablo u dvorištu.

Izvor: gminfo.rs

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 03. 07. DO 09. 07. 2017. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.698 tona robe.

 

NEDELJNI PROMET LUBENICE PREKO 600 TONA

               

Najviše se trgovalo: lubenicom (678 t), krastavcem (428 t), šargarepom (345 t), dinjom (207 t), krompirom (188 t), breskvom (187 t), kupusom (160 t), paprikom (142 t), paradajzom (132 t), tikvicom (130 t), jabukom (103 t), crnim lukom (85 t), kajsijom (34 t) i kukuruzom (27 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: lubenice (561 t → 678 t), šargarepe (80 t → 345 t), dinje (149 t → 207 t), breskve (182 t → 187 t), paprike (129 t → 142 t) i kukuruza (17 t → 27 t), dok je promet: krastavca (475 t → 428 t), krompira (190 t → 188 t), kupusa (201 t → 160 t), paradajza (198 t → 132 t), tikvice (190 t → 130 t), jabuke (166 t → 103 t), crnog luka i (120 t → 85 t) i kajsije (43 t → 34 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          15 - 25 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   20 - 45 din.

tikvica                         15 - 30 din.

paradajz                     40 - 70 din; prošle nedelje 60 - 90 din.

krastavac                    15 - 35 din.

paprika                       40 - 80 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

kukuruz                       90 - 100 din.

jabuka                        20 - 50 din.

breskva                      25 - 80 din; prošle nedelje 40 - 100 din.

kajsija                         40 - 80 din.

lubenica                     15 - 20 din; prošle nedelje 30 - 50 din.

dinja                           25 - 40 din; prošle nedelje 50 - 60 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                          150 - 200 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Mirisna i sočna kruška daleko je od običnog letnjeg voća – obilje prirodnih sastojaka sa pravom je stavlja na listu najzdravijih namirnica na svetu.

Bogata je vlaknima, flavonoidima i antioksidansima, zaslužnima za zaštitu organizma od starenja, oštećenja, spore probave i brojnih drugih zdravstvenih problema.

Bogata je vlaknima

Samo jedna kruška dnevno osiguraće vam čak petinu potrebnih vlakana, pa je svakako uključite u voćne salate, jedite kao samostalni, voćni obrok ili pripremite na neki drugi način.

Kruška će povoljno delovati na probavu, smanjiti osećaj nadutosti i podstaknuti brži rad creva.

Čisti organizam i skida kilograme

Budući da povoljno deluje na probavu, kruška je voće koje se preporučuje i tokom dijete i u periodu kada želite da skinete višak kilograma. Kruška od 100 grama sadrži 56 kalorija i pripada grupi namirnica niskog kalorijskog indeksa i niskog kalorijskog punjenja.

Dugotrajno će vas zasititi i organizmu pribaviti zdravu energiju, bez debljanja i oscilacije u nivou šećera u krvi.

Ujedno, bogata je prirodnim sastojcima koji podstiču dubinsko čišćenje, izlučivanje viška tečnosti i toksina iz organizma.

Štiti od dijabetesa i srčanih oboljenja

Zahvaljujući flavonoidima, kruška je izvrstan borac protiv dijabetesa, naročito tipa 2. Povoljno utiče na nivo šećera u krvi, održavajući je stabilnom. Kruška štiti srce i krvne sudove, smanjuje nivo štetnog holesterola te pomaže organizmu u prevenciji moždanog i srčanog udara.

Jača imunitet i ublažava upale

Nedavne studije potvrđuju da kruška može pomoći pri ojačavanju imuniteta i povoljnog delovanja na ublažavanje upalnih procesa u telu, budući da poseduje snažan antioksidans kvercetin. On se nalazi u kori, pa se trudite da jedete krušku sa korom. Ovaj antioksidans zaslužan je i za prevenciju Alchajmerove bolesti. Kruška se nalazi u grupi voća koje je hipoalergeno, pa je izvrstan izbor i za alergičare.

Pomaže u zaštiti od karcinoma

Ovo ukusno letnje voće pronašlo je svoje mesto i na listi namirnica koje štite od karcinoma. Fitonutrijenti kojima kruška obiluje pokazali su pozitivno delovanje na zaštitu organizma od karcinoma pluća, jednjaka, želuca i creva.

Brine o koži

Kruška je bogata i beta-karotenom (provitaminom vitamina A) - snažnim antioksidansom koji je zaslužan za zaštitu i normalnu funkciju kože i sluznice. Prirodno štiti kožu od spoljnih uticaja pa je odgovoran za stvaranje pigmenta melanina u koži.

Čuva vid

Tri do četiri kruške na dan smanjuju rizik od degeneracije žute pege ili makularne degeneracije, tipičnog oboljenja u starijih osoba. Ovo voće prirodna je zaštita dobrog vida, pa je iskoristite za jelo ili pripremu ukusnih letnih napitaka i sveže ceđenih sokova u kojima može uživati cela porodica.

Izvor: kurir.rs

IZVEŠTAJ O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 26. 06. DO 02. 07. 2017. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.853 tone robe.

Najviše se trgovalo: lubenicom (561 t), krastavcem (475 t), kupusom (201 t), paradajzom (198 t), krompirom (190 t), tikvicom (190 t), breskvom (182 t), jabukom (166 t), dinjom (149 t), paprikom (129 t), crnim lukom (120 t), šargarepom (80 t), kajsijom (43 t) i bananom (22 t).

LUBENICA NA PRVOM MESTU PO OBIMU TRGOVANJA.

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: lubenice (191 t → 561 t), krastavca (274 t → 475 t), breskve (146 t → 182 t), dinje (61 t → 149 t), paprike (84 t → 129 t), crnog luka (109 t → 120 t) i šargarepe (75 t → 80 t), dok je promet: kupusa (305 t → 201 t), paradajza (290 t → 198 t), krompira (195 t → 190 t), tikvice (236 t → 190 t), jabuke (182 t → 166 t), kajsije (45 t → 43 t) i banane (23 t → 22 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):
krompir 20 - 40 din.
kupus 15 - 25 din.
crni luk 15 - 25 din.
šargarepa 20 - 60 din.
tikvica 15 - 30 din.
paradajz 60 - 90 din.
krastavac 15 - 50 din.
paprika 40 - 90 din.
pečurke šampinjoni 70 - 80 din. (pakovanje)
jabuka 20 - 50 din.
breskva 40 - 100 din.
kajsija 40 - 80 din.
lubenica 30 - 50 din.
dinja 50 - 60 din.
banana 120 - 140 din.
limun 120 - 150 din.

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Ukoliko niste ljubitelji svežih, jedite ih suve, pod uslovom da nemate povišen nivo šećera i holesterola u krvi. Osušene kajsije su bogate kalijum-karbonatom, koji je lekovit za osobe koje pate od aritmije. Osim magnezijuma, kajsije obiluju i fosforom, što poboljšava funkcije mozga, a kombinacija ova dva minerala, dobra je i za normalizaciju krvnog pritiska.

Smatra se da kajsije podstiču odbrambenu snagu organizma od infekcije, jačaju zube i kosti... Ako se jede pre obroka, kajsija dobro utiče na varenje, a zbog visokog sadržaja gvožđa preporučuju se anemičnim osobama.

Zdravo je piti i sok od kajsije, ali bez dodavanja konzervansa ili šećera. Sok od ovog voća može da pomogne onima koji pate od viška želudačne kiseline i nadutosti, protiv groznice i kožnih bolesti, recimo, ekcema.

Kajsija je vrlo hranljiva voćka koja obiluje vlaknima, a pri tome je niskokalorična. Sadrži vitamine A, B2, B3 i C, kao i korisne prirodne šećere, kalcijum i gvožđe.

Zbog velikih količina vitamina A koje sadrži smatra se i najboljim prirodnim saveznikom u očuvanju vida.

Domaćice od ove voćke najčešće prave džem, a mi vam predlažemo da napravite ledeni čaj od kajsije. Ovaj osvežavajući napitak je istovremeno i zdrav. Nacedite 500 ml soka od kajsije i sipajte u posude za led i zamrznite. Kada ledene kockice kajsije budu spremene za upotrebu, sitno naseckajte pet do sedam kajsija. Naseckane i smrznute kajsije sipajte u čaše i prelijte vrućim indijskim čajem. Možete da dodate i sveže kolutove limuna.

Koštica kajsije se još naziva i gorki badem. Jedna je od najboljih izvora vitamina B17, koji se može naći u semenkama voća, kao što su breskve, kajsije, šljive. Kineska medicina gorke koštice kajsije preporučuje za lečenje artritisa, problema sa varenjem, visokog krvnog pritiska.

U Rusiji se, na primer, od 1845. godine upotrebljava kao lek protiv raka, a u SAD-u od 1920. godine. 

Dve-tri koštice kajsija dnevno smatraju se bezbednom dozom, a sve preko toga može biti opasno, zavisno od težine osobe koja ih konzumira. 

Izvor: www.alo.rs; www.opusteno.rs

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31