Ribizla je u Srbiji nepravedno zapostavljena vrsta jagodastih voćaka, iako postoji tražnja na tržištu i povoljni agroekološki uslovi za njeno gajenje na širem području Srbije. Sporadično gajenje na relativno malim površinama, sa proizvodnjom koja zaostaje za jagodom, malinom i kupinom ne zadovoljava potrebe zemlje.

U svetu po obimu proizvodnje ribizla se nalazi na drugom mestu, odmah iza jagode i pokazuje rastući trend. Razlozi za visoku svetsku proizvodnju ribizle su: rano stupanje na  rod (već u drugoj godini), redovna i obilna rodnost, lako razmnožavanje i jednostavno gajenje, adaptivnost na različite agroekološke uslove, visok kvalitet i hranljiva vrednost plodova.

Crvena ribizla je u zapadnoj Srbiji počela značajnije da se gaji osamdesetih godina XX veka. Najzastupljenije sorte bile su : Industrija, Premier i Red lejk. Deo tih zasada se i danas koristi, ali nije došlo do njihove obnove.

Danas se crna i crvena ribizla u našij zemlji sve više gaje u većim proizvodnim zasadima. Najviše novih zasada se nalazi na području Zlatiborskog okruga, zahvaljujući pre svega ulaganima „Sirogojno Company“ iz Sirogojna i u južnoj Srbiji (Vladičin Han, Surdulica, Vlasina) zahvaljijući podršci „Nektara doo“ iz Novog Sada. Procenjuje se da su površine prešle 200 ha, a proizvodnja nekoliko stotina tona jer su zasadi još uvek mladi.

U našoj zemlji postoje odlični prirodni uslovi za gajenje crne, crvene i bele ribizle, čak do 1000 m nadmorske visine. Proizvedeni plodovi bi se koristili uglavnom  za potrebe domaćeg tržišta i oslobađanja od uvoza. Niska početna ulaganja po jedinici površine, brzo stupanje na pun rod, redovno plodonošenje, lako održavanje tokom eksploatacije, jednokratna berba i relativno visoke cene u otkupu dovoljna su preporuka da se ova vrsta masovnije širi. Tako bi se rasteretila malina kojoj preti hiperprokucija jer se sve više širi i van područja povoljnih za njeno gajenje. Analiza agroekoloških uslova za određeni lokalitet na kome se planira zasnivanje zasada ribizli, mora da pruži siguran dokaz za ostvarivanje rentabilne proizvodnje, odnosno za postizanje visokih i kvalitetnih prinosa. Naime, izbor mesta i položaja, izbor zemljišta i njegova priprema za zasnivanje zasada, moraju se obaviti na osnovu bioloških osobina vrste, tj. sorte i njenog odnosa prema pedološkim i klimatskim činiocima, uzimajući u obzir da se ribizla u komercijalnoj proizvodnji eksploatiše oko 15 godina. Za podizanje zasada najpogodniji su tereni sa nagibima od 5%, a najviše do 8%. Treba izbegavati dubodoline i mikrodepresije zbog slabe vazdušne drenaže, jer zadržavanje hladnog vazduha nanosi štetu ribizli. Takođe, treba izbegavati izrazito južne položaje zbog brzog gubljenja zemljišne vlage i osetljivosti na sušu i visoke temperature, što se posebno odnosi na crvenu i belu ribizlu.

O pomenutoj temi možete više pročitati u novom broju Agrobiznis magazina. 

Procene su da će najveće štete od trenutnih vremenskih prilika pretrpeti jagoda i malina, a ozbiljne posledice u rodu će osetiti i jabuka, šljiva i trešnja.

To je izjavio direktor Sektora za poljoprivredu Privredne komore Srbije (PKS) Žarko Galetin.

On je Tanjugu kazao da posledice koje će pretrpeti drvenasto voće neće biti toliko katastrofalne i da će jabuka, šljiva i trešnja ipak biti dovoljno za domaće potrebe, ali i da nešto pretekne za izvoz, jer je kako je naglasio, Srbija kod jabuke prepoznata kao veoma referentni izvoznik na međunarodnom tržištu, pre svega Rusije.

"Bobičasto i jagodičasto voće će pretrpeti najgore posledice ovako niskih temperatura, pri čemu posebno mislim na malinu koja je jedan od najznačajnijih izvoznih aduta Srbije pored kukuruza, ali i jagode koje će pretrpeti veću štetu i koje su u ovom trenutku ugroženija kultura od malina", kazao je Galetin precizirajući da neke maline imaju follijalnu zaštitu, dok su jagode niže rastuće kulture i prizemni mraz je pogubniji za njih.

Prema ocenama Galetina, aktuelne vremenske prilike koje se dešavaju nekoliko dana unazad i koje će, prema prognozama hidrometerologa , potrajati još nekoliko dana, mogu se posmatrati iz dve perspektive- količine padavina i niskih temperatura.

Posmatrano sa aspekta količine padavina, kako je naglasio, trenutna vremenska situacija je povoljna, jer će prilično isušena zemlja, biti „konačno" popunjena neophodnom vlagom, pogotovo u setvenom sloju.

"Obzirom da je trenutno u toku setva jarih kultura, kukuruza, soje i suncokreta, dok je šećerna repa već posejana, ovo je neophodna količina padavina koja je potrebna za jedan dobar i perspektivan vegetacioni razvoj ovih kultura koje se trenutno seju", rekao je on.

Prema njegovim rečima, niske temperature posebno brinu poljoprivredne proizvođače koji se bave voćarstvom, a procene su da je drvenasto voće bezbednije u onim predelima gde su nešto kasnije vegetacije i gde voće još nije procvetalo, za razliku od rejona i predela gde je vegetacija počela ranije i gde je voće u punom cvetu ili u fazi mladog zametka.

Galetin je dodao da se problemi mogu očekivati i kada prestanu padavine i kada se razvedri, jer kako je naglasio takve vremenske prilike obično donose malo jače mrazeve, pa ukoliko mrazevi ispod tri stepena Celzijusa potraju nekoliko dana te štete na poljoprivredne kulture mogu da budu veće od onih koje trenutno procenjujemo.

"U ovom trenutku nije realno očekivati da izađemo sa nekim preciznijim procenama oko štete zbog trenutnih vremenskih prilika. Sve će se to znati kada se vreme prolepša i kada vidimo kako će se oporaviti ovako oštećeni usevi", rekao je on dodajući da veruje da će se oštećeni usevi i voće oporaviti ukoliko bude kako najavljuju prognostičari za tri ili četiri dana blagi rast temperature.

Izvor: www.b92.net

Zbog nagle promene vremena i pada temperature trpe usevi i voće. Velike razlike na termometru nisu opasne za poljoprivredu ali dugotrajni mraz u aprilu može da ošteti voće i desetkuje rod, upozoravaju stručnjaci. U višim predelima Zlatiborskog okruga palo je od 15 do 25 centimetara snega. Najviše su stradali malinjaci."Kad na na jednoj maloj grančici od 20 centimetara padne 10 do 15 centimetara snega šteta je 90 odsto. Rod sam osigurao ali nisu hteli da prihvate da osiguram voće i protiv snega", objašnjava Milojko Nedeljković iz Zaglavka. Stručnjaci podsećaju da se mraz javlja sredinom aprila svake druge godine. Ove je, kažu, jači, a voće je u najosetljivoj fazi cvetanja."Naravno da će štetiti svim onim voćkama koje su precvetale - trešnje, višnje, šljive, kajsije, breskve, jabuke, kruške. Jagodastom voću manje, osim jagodi koja je definitivno nastradala. Ona je najveći teret odnosno najveću štetu sad pretrpela", objašnjava prof. Mihailo Nikolić sa Poljoprivredniog fakulteta u Beogradu. Šteta na voću usporiće i rad u košnicama. "Kada pčele izrađuju najkvalitetnije saće mi imamo temperaturu u minusu, rashlađeni vazduh, rashlađena zemlja, teško da će se oporaviti", navodi dr doc Dragan Ćirković sa državnog Univerziteta u Novom Pazaru. Niske temperature neće štetiti pšenici koja je zasejana na vreme. "Na mojm parcelama pšenica je čini mi se je u malom boljem stanju nego prošle godine, zasejana je u optimalnom roku, primenio sam sve agrotehničke mere", objašnjava Nebojša Đorđević, poljoprivrednik iz Davidovca kod Vranja. Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo i poljoprivredu iz Vranja navodi da zbog niskih temperatura može doći do smanjenja prinosa pšenice. "Što se tiče pšenice koja je posejana u tim širokim optimalnim rokovima može doći do smanjenog prinosa odnosno da imamo nešto kraći klas, imaćemo možda nešto uže i kraće listove", navodi Lazović Đoković. Ukoliko mraz potraje nekoliko dana, a temperatura bude niža od tri stepena ispod nule, štetu bi mogli da pretrpe neki usevi i voće koje nije procvetalo.

Izvor: www.rts.rs

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.231 tone robe.

Najviše se trgovalo: kupusom (335 t), jabukom (225 t), crnim lukom (139 t), šargarepom (123 t), krompirom (96 t), pomorandžom (52 t), spanaćem (37 t), cveklom (27 t), zelenom salatom (23 t), blitvom (22 t), bananom (20 t) i rotkvicom (20 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (218 t → 335 t), crnog luka (137 t → 139 t), šargarepe (97 t → 123 t), pomorandže (33 t → 52 t), spanaća (34 t → 37 t), zelene salate (22 t → 23 t), blitve (19 t → 22 t) i rotkvice (8 t → 20 t), dok je promet: jabuke (282 t → 225 t), krompira (120 t → 96 t) i cvekle (33 t → 27 t) bio manji. Promet banane je ostao isti kao i pretprošle nedelje (20 t).

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

kupus                          20 - 30 din.

crni luk                        15 - 20 din.

šargarepa                   15 - 45 din.

spanać                        55 - 75 din.

cvekla                         20 - 30 din.

rotkvica                       80 - 120 din.

zelena salata              150 - 250 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        15 - 40 din.

pomorandža               35 - 85 din.

banana                       100 - 110 din.

limun                           60 - 120 din.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31