Kupci koji imaju višak vremena, a žele da uštede, mogu da se prijave da beru voće na nekoj od plantaža u Srbiji. Sve je više poljoprivrednih gazdinstava sa kojih domaćini pozivaju mušterije da sami naberu jagode, maline, kupine ili borovnice i da ih plate jeftinije.
Obe strane su na dobitku. Voćari bar delimično rešavaju problem radne snage, a potrošači dobijaju povoljniju cenu i boravak na čistom vazduhu.Vlasnik plantaže malina iz Raške ima jasnu računicu. Kilogram voća prodaje za 240 dinara, a berače plaća 60 dinara po kilogramu. Zato je spreman da svakom ko dođe sam da bere kilogram voća proda po 180 dinara.

Na imanju Tešovića u Banatskom Karlovcu na dva hektara su zasađene kajsije, kruške i jabuke. Obrali su već rane sorte kajsija, a sada stižu nove, kao i kruške. Jabuke će brati u septembru. Kao i svake godine, najveći problem je organizovati berbu i prodaju."Radimo isključivo porodično i teško mi je i da idem na pijacu i da berem voće", kaže Miljana Tešović.

"Zato smo se ove godine pridružili pozivu grupe "Mali proizvođači" i otvorili naše imanje za sve ljude koji mogu i hoće da sami naberu koliko im treba. Kilogram kajsije koju sami uberu platiće 150 dinara, dok bi na pijaci dali 220 dinara. Kruške su za berače 200, a na tezgi 250", dodaje ona.

Nenad Mandić iz Krive Reke, na Kopaoniku, pod zasadom borovnica ima 2,5 hektara. Ove godine planira da nabere 15 tona ove voćke, a samo dve će završiti u Srbiji. Sve ostalo je već kaparisano za Rusiju. Ostavio je, međutim, mogućnost ljudima koji žele, da dođu kod njega na imanje i da sami uberu borovnica koliko mogu. Kilogram je, inače, 800 dinara u maloprodaji, a berači će moći da ga dobiju za 500 dinara.

"Profesionalni berač može za 10 sati da ubere 50 kiograma voća. Ovu akciju nismo pokrneuli zbog zarade, već da bismo podigli svest naših ljudi o izuzetnom značaju ove biljke u ishrani. Svesni smo da je zbog visoke cene ljudi slabije konzumiraju, a ovo je način da se to promeni", priča Mandić.

Na sličnu ideju je došao i Dragan Marić iz Vitoševaca kod Pojata. Iako ovo nije voćarski kraj, zasadio je breskvu i kajsiju na 30 ari. Pre svega se bavi preradom voća i pravi kompote i sokove.

"Nažalost, zbog vremenskih neprilika, ovogodišnji rod kajsije je podbacio, ali se zato nadamo da će breskva da se održi. Ne znamo još kolika će biti cena, ali će berači koji žele da kupe voće dobijati popust od 10 odsto. Prednost nije samo u nižoj ceni, nego u mogućnosti izbora ploda. Neko voli sočne, a neko manje zrele. Prošle godine je kilogram bio 80 dinara, a očekujemo istu cenu i ove sezone", kaže Marić.Uzgajivači kajsija su ovog proleća pretrpeli štetu zbog, kako kažu, tri udara mraza. Karantin tokom vanrednog stanja je mnoge od njih sprečio da izađu u voćnjake i da zaštite rod.

„Uspeli smo konačno posle prvog talasa da izađemo i da naložimo vatru, pa da dimljenjem podignemo temperaturu i sprečimo da nam promrzne rod. Pretrpeli smo štetu, ali smo sprečili katastrofu. Mnogima to, nažalost, nije pošlo za rukom“, objašnjava Miljana Tešović iz Banatskog Karlovca.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/kako-lakse-obrati-plod-naberi-sam-pa-plati-manje_1139671.html

Često u manjim zasadima voćke ne formiraju očekivanu količinu plodova, pa se voćari pitaju gde su to pogrešili u primeni uzgojnih mera. Osim pogrešno odabranog zemljišta i takozvanih sorti oprašivača, najveći uzrok je neadekvatna podloga sa kalemljenom sortom.Veliki broj potencijalnih voćara pre podizanja zasada interesuje se prvenstveno za voćnu vrstu, zatim za naziv i kvalitet sorte, a najmanje za vrstu i kvalitet kalemljene podloge. Podloga je neka vrsta voćke proizvedena generativno (iz semena) ili vegetativnim načinom, na koju se kalemi plemenita sorta. Podloge dobijene generativnim načinom se nazivaju divljačice, a vegetativnim načinom mladice (klonovi). Kad je bujnost u pitanju, podloge se dele na slabo bujne, srednje bujne i bujne.Podloge voćaka utiču na rodnost, zatim na ranije plodonošenje i bolji kvalitet plodova. Zato pri kupovini sadnica i zasnivanju zasada s velikom pažnjom i znanjem treba birati podlogu na kojoj je željena sorta okalemljena.

"Podloga ima veliki značaj u prilagođavanju izabrane sorte voćaka ekološkim i zemljišnim uslovima. Za kalemljenje treba upotrebljavati podloge koje se lako razmnožavaju i imaju dobar korenov sistem, koje su kompatibilne sa odgovarajućim željenim sortama i koje su otporne na temperaturna kolebanja, bolesti i štetočine", objašnjava Goran Antić, iskusni voćar i rasadničar iz Ljubave kod Kruševca.Za špalirno gusto sađenje jabuka preporučuju se tri vegetativne podloge manje bujnosti (kržljave): M-9 i M-26, kao i srednje bujna M-106. Za prve dve je obavezan naslon, odnosno stubovi i žica, a podloga M-106 se dobro ukorenjava pa se ona može gajiti u nešto gušćem zasadu i bez naslona.

Najbolja podloga za špalirno gajenje krušaka je dunja. Međutim, pri kupovini sadnica krušaka treba obratiti pažnju na sorte koje su vegetativno nedovoljno podudarne sa dunjom kao podlogom.Neki rasadničari još uvek kaleme krušku direktno na dunju i takve sadnice su slabo bujne, slaborodne, neotporne na bolesti i štetočine i stabla im se posle par godina osuše. Zato se nepodudarne sorte krušaka sa dunjom moraju kalemiti preko sorte posrednika. Za posrednika se najčešće upotrebljaca stara sorta kaluđerka. Ona se direktno kalemi na dunju, pa preko nje se kaleme plemenite sorte kruškaka koje su nepodudarne sa dunjom."Kajsija se uglavnom kalemi na običnu šljivu džanariku. Međutim, zasad kajsije kalemljen na podlozi džanarike je slab, u slaboj životnoj kondiciji, pa stabla stradaju u najgore vreme od apopleksije, posle sedam, osam godina od sadnje kada voćke stupaju u pun rod. Zato voćarski stručnjaci preporučuju belošljivu za podlogu, sa kalemljenim mestom na visini od 80 do 100 centimetara.

Sve sorte bresaka i nektarina kod nas se uglabom kaleme na vinogradarsku breskvu.Većina sorti šljiva se kaleme na džanariku, ali u poslednje vreme se sve više prelazi na kalemljenje preko posrednika, a najčešći posrednici su požegača, stenlej i čačanska lepotica.

Trešnja se kalemi i na generativne i na vegetativne podloge. Od generativnih najčešće na divljoj trešnji (vrapčari) i magrivi. U poslednje vreme za voćare koji žele da zasnuje guste zasade ovog koštičavog voća, sve su privlačnije vegetativne podloge gizela 5 i 6.Orah se kalemi na sejancu običnog domaćeg oraha, a leska (lešnik) na sejancu mečije leske. Za badem se uglavnom upotrebljavaju generativne podloge gorkog i slatkog badema, a ređe vegetativne. Od vegetativnih podloga nešto malo se koristi hibrid između breskve i badema GF-677, uglavnom za sadnju u vlažna zemljišta u hladnijim područjima.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/koje-su-i-zbog-cega-idealne-podloge-za-kalemljenje-voca/60869/

Naša zemlja, očekivanja su, imaće ove sezone oko 6% manje voća nego lane zbog vremenskih neprilika tokom proleća, ali ćemo ga imati svakako i za domaće potrebe i za izvoz.

Zbog neodgovarajuće klime kod nas, ali i u Evropi, voće će biti skupo, ne samo na pijacama i u marketima već i u veleprodaji. Republički zavod za stastistiku nedavno je objavio da je cena voća, gledajući lanjski april i ovaj, u 2020. godini porasla 48,4%.

Stručnjak za voćarstvo iz Novog Sada prof. dr Zoran Keserović kaže da se očekuje rod od 1,2-1,3 milion tona i da će od izvoza naša zemlja zaraditi između 120 i 130 mil USD.

- Voće će biti skupo, zbog toga što će ga svuda biti manje, ali i zato što su se potrošači, zbog pandemije covid-19, okrenuli zdravijoj ishrani, pa ga, uz povrće, češće kupuju i ne pitaju za cenu - kaže Keserović.

Dodaje i da su zasadi trešanja iz godine u godine su brojniji:

- Ukoliko nastavimo da podižemo trešnjake ovim tempom, za sedam do devet godina postoji realna mogućnost da po proizvodnji budemo na trećem ili četvrtom mestu u Ervopi.

Navodi i da su voćari ove sezone postigli dobru cenu u veleprodaji - oko 2,5 EUR kilogram.

I zasadi višanja se uvećavaju, a Keserović kaže da naša zemlja godišnje dobije oko 65.000 tona i da će kilogram na veliko biti blizu 0,5 EUR.

Samo u prva tri meseca ove godine prodali smo u izvoz 57.000 tona jabuka po 0,7 evrocenti, a te količine su sada, izvesno je, i veće. Jabuke tek treba da sazru, ali sada odlično izgledaju, jer voćari primenjuju savremenu agrotehniku i imaju moderno podignute plataže. Godišnje naša zemlja ima oko 450.000 tona jabuka pa te količine Keserović i sada očekuje, upravo iz razloga što veliki proizvođači slušaju savete stručnjaka.

Za razliku od jabuka, čiji rod se tek iščekuje, kajsije upravo stižu, ali Keserović kaže da su početkom marta izmrzle, i to čak 85% stabala, te da ćemo imati svega 25.000 do 30.000 tona, a možda ni toliko. Zbog toga što ih neće biti u veleprodaji, on se nada da će se kilogram na veliko prodavati između 1,5 EUR i 2 EUR.
Jagode su polako na izmaku, ali se to po ceni ne bi moglo reći jer se kilogram i dalje prodaje po 250 dinara pa i više. Naša zemlja godišnje proizvede oko 35.000 tona jagoda i od te količine oko 3.000 tona završi kod inokupaca.

Proizvođač iz Rumenke, nadomak Novog Sada, Milan Marinković kaže da su ove sezone jagode dobro rodile i da su proizvođači zadovoljni cenom.

- Kilogram jagoda na veliko za inotržište koštao je od 1,7 EUR do 1,8 EUR, što je najbolja cena u proteklih pet godina, oko 30% viša - rekao je Marinković, dodajući da se rusko tržište smanjuje, a da se otvaraju veće mogućnosti za plasman u Nemačkoj, Litvaniji i Slovačkoj.

Marinković je naveo da su, u nameri da lakše dođu do kupaca, prilagodili pakovanje, pa sada jagode nude u plastičnoj ambalaži od pola kilograma, što znatno bolje prolazi kod potrošača, ali i u marketima, koji traže baš tako upakovano voće.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2920016/ove-sezone-manje-voca-ali-dovoljno-i-za-domace-potrebe-i-za

Srbija bi ove godine od izvoza voća mogla da ostvari devizni priliv od oko 650 miliona dolara, uprkos tome što će rod biti manji oko pet odsto nego prošle godine, rekao je stručnjak za vočarstvo Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
On je rekao da su prve prognoze bile da će rod biti veći od osam do deset odsto nego 2019. godine, ali da su prošlogodišnje suše ostavile veće posledice na voću nego što se očekivalo.

"Suša u julu, avgustu i septembru 2019. godine oštetila je voće i ove godine ima oko 30 odsto plodova, naročito kod šljiva koji su se formirali kao blizanci i mogu jedino u preradu", rekao je Keserović.

Dodao je da je Srbija samo za prva tri meseca ove godine izvezla oko 56.000 tona jabuka po prosečnoj ceni od 0,73 evra po kilogramu. Istakao je da je Srbija 2019. godine samo na izvozu jabuka ostvarila devizni priliv od oko 120 miliona dolara.

Keserović je rekao da se ove godine očekuje rod voća od 1,2 do 1,3 miliona tona i da će se voće tražiti, a da će zbog smanjene ponude cene biti visoke, najviše u poslednjih deset godina. Država, kako je ocenio ništa nije uradila da se unapredi tehnologija proizvodnje malina čijim se izvozom ostvaruje najveći devizni priliv posle izvoza pšenice.

"Maline ne mogu da se uzgajaju bez navodnjavanja i protivgradnih mreža, a sadni materijal ne sme bi zaražen virusom", rekao je Keserović.

Greška je, prema njegovim rečima napravljena 2006. godine kada su uništeni zasadi koji su bili zaraženi virusom fitoftora, ali nije nabavljen novi, bezvirusni, već su se maline razmnožavale iz izdanaka postojećih "jer Evropa neće ili nema da nam proda bezvirusni sadni materijal".

"To je početak urušavanja proizvodnje maline", rekao je Keserović.

Keserović je istakao da se "u Srbiji ne čuje reč stručnjaka i da u Ministarstvu poljoprivrede Srbije sede nekompetentni ljudi jer vlada partokratija". On je rekao da je u Srbiji poljoprivreda strateška grana privrede i da niko ne govori da proizvodnja jabuka zapošljava mnogo ljudi.

"U redu je da se razvijaju i izvoze informacione tehnologije, ali od izvoza voća žive cele porodice i zapošljavanju dodatnu radnu snagu", rekao je Keserović.

Dodao je da se dosta povratnika interesuje za investiranje u intezivnu proizvodnju voća u Srbiji.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/245084/Strucnjaci-ocekuju-650-miliona-dolara-priliva-od-izvoza-voca-iz-Srbije.html

Nevreme i grad pogodili su Sjenicu, Pešter, Rašku, Kruševac, Aleksandrovac, Trstenik, okolinu Kraljeva. Grad veličine oraha napravio je štetu na usevima i voću, ali i na crepovima i automobilima. Ogromna šteta na usevima i u Kosovskom Pomoravlju. Na snazi je i dalje narandžasti meteo-alarm za celu Srbiju.Jako nevreme praćeno olujnim vetrom, kišom i gradom zahvatilo je juče u popodnevnim i večernjim satima područje Rasinskog okruga.Prema poslednjim informacijama, u narednim satima biće gradonosnih oblaka i padavina, ali slabijeg intenziteta nego juče.

U radarskom centru Basara trenutno su preokupirani poslom. Stanice protivgradne odbrane se snabdevaju novim količinama raketa kako bi strelci mogli da deluju, a tamo gde je bilo kvarova i problema pokušavaju da se otklone.

Juče je ispaljeno 609 raketa na teritoriji celog Rasinskog, a delom i Nišavskog i Topličkog okruga, što je najviše u poslednjih 30 godina.

Šteta je na taj način ublažena, ali ne i izbegnuta. Stradali su usevi, voćnjaci, vinogradi, fasade kuća i zgrada, ali i automobili.

Skoro u svim opštinama pričenjena je materijalna šteta. Najveća u Župi, poznatom vinogradarskom kraju.

U opštini Aleksandrovac pucalo se u oblake sa 12 protivgradnih stanica i potrošene su sve rakete. Prema prvim procenama, šteta je pričinjena na preko 15.000 hektara.

Oštećene su jagode, maline, kupine, višnje, pšenica, kukuruz. Gotovo svi usevi.

Na teritoriji grada Kruševca, u Brusu, Varvarinu, Ćićevcu i Trsteniku, takođe su stradale poljoprivredne kulture, oštećene su neke lokalne saobraćajnice.

Bilo je kvarova i oštećenja na elektro i vodovodnoj mreži. Ekipe su i dalje na terenu.Nevreme sa gradom pričinilo je ogromnu materijalnu štetu na objektima i vozilima na Pešteri. Najviše su nastradali meštani sela Bagačići i Boguti.

Između 80 i 100 kuća i pomoćnih objekata je oštećeno i više desetina vozila. Potpuno su uništeni plastenici, crepovi.Grad je bio veličine kokošijeg jajeta, kažu meštani, dok pojedini navode da su komadi leda bili i veći.

"Ovo nije bilo nikad. Ovo je užas božji", žale se meštani. Za 15 minuta ljudi su izgubili sve na čemu su godinama radili.

Sutra će izaći opštinske komisije da naprave procenu štetu, a građani se nadaju pomoći države.

Na Pešteri je hladno i oblačno, a stariji meštani kažu da oblaci najavljuju novo nevreme. Nevreme je juče pogodilo planinske krajeve u Kraljevu. U Studenici je za nepunih sat palo gotovo 40 litara kiše, a krupan grad oštetio je krovove, automobile, useve i voće. Sličnu štetu pretrpela su i domaćinstva na Goču.

Zbog grada veličine jajeta, koji je padao dvadesetak minuta, Studeničani kažu da ove godine na trpezu neće izneti hranu ubranu iz svojih bašta i voćnjaka.

Na udaru su bila domaćinstva koja su pre neki dan strahovala i od šumskog požara.

"Požar i nekako, a ovo je uništilo bože sačuvaj. Požar bar sagoreo šumu, a ovo nam oštetilo objekte, stoka nam je u vodi tamo", žali se Živana Tokalić iz Dolca kod Studenice.

"Crepovi, krovovi, bašte, voćnjak sve je to otišlo. Videćete tamo, plastenik je izbušen, od bašte ništa", dodaje Milovan Janković iz Dolca kod Studenice.Nisu pošteđene ni maline, koje u ovog kraju gaje mnoga domaćinstva.

"Lepo je ponelo voće i nadali smo se lepom rodu, ali videli ste šta nam je ostalo. Ubio nas je grad i eto", kaže Radojica Milovanović iz Studenice.

"Prošle godine jesam osigurala, ove godine nisam osigurala maline. Vrlo malo sam osiguranja i dobila prošle godine, nisu mi priznali osiguranje mnogo i nisam ove godine", priča Danijela Tokalić iz Dolca kod Studenice.

Juče oko 16 časova je u Studenici padao grad, ali do jutros pojedini komadi leda nisu stigli da se otope.

Iz gradaskog centra kažu da su na gradonosni oblak koji spada u najjače, iz 12 stanica ispalili 72 rakete. Međutim, ne i iz stanice u selu Brezni na Goču jer, kažu, ne mogu da nađu strelca koji bi prihvatio odgovornost.

Ipak, meštani znaju da to njima ne bi mnogo umanjilo štetu i ulaganja.

"Rada mnogo, novca dosta, to sve otišlo i to je to. Od trave, voća, malina, krompira. Znači sve to", s teškom mukom priča Milinko Milašinović iz sela Brezna na Goču.

"Ove godine od voća nema ništa, berba je završena, grad je juče krenuo oko četiri sata, trajao je jedno pola sata i osamsto stabala – nema nigde nijedan plod na njima", kaže Veroljub Urošević, vlasnik destilerije u Brezni.

Šteta u kraljevačkim selima tek će se procenjivati i samo ako bude proglašena elementarna nepogoda, meštani mogu očekivati pomoć.Grad veličine oraha pogodio je tokom noći delove centralnog Kosmeta, Kosovskog Pomoravlja i naneo ogromnu štetu poljoprivrednicima, najviše onima koji se bave voćarstvom i povrtarstvom.

Poljoprivrednici u tom kraju nemaju osigurane zasade, tako da je šteta nenadoknadiva. Sistem odbrane od grada dejstvovao je blagovremeno i uspešno.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3960480/nevreme-steta-kraljevo-pester.html

Vegetativno razmnožavanje voćaka reznicama zasniva se na sposobnosti voćaka da regeneracijom izgrade organ koji im nedostaje. Na ovoj sposobnosti se zasniva proizvodnja vegetativnih podloga bez kojih se ne može zamisliti savremena voćarska proizvodnja. Vegetativno razmnožavanje voćaka može biti reznicama, korenjacima ( ukorenjenim izbojcima ), kalemljenjem i u poslednje vreme sve više zastupljeno mikrorazmnožavanje.

Razmožavanje reznicama je način gde se mladi delovi nadzemnog sistema, odvojeni od biljke donora, kada se stave u povoljne uslove za ukorenjavanje ( vlažnosti i temperature ), formiraju na svom donjem baznom delu koren a iz vršnog dela se razvija nadzemni deo. Ako se reznica postavi u obranuti položaj efekti regeneracije će izostati. Po zakonu polarnosti korenov sistem se može formirati samo na baznom delu reznice, a nadzemni sistem iz vršnog dela reznice. Razlozi što dolazi do ove pojave polarnosti su još nedovoljno rasvetljene.

Sposobnost regeneracije korena je kod nekih vrsta voćaka vrlo izražena pa se zato koristi za njihovo direktno razmnožavanje kao što je kod dunje, ribizle, aktinidije i u proizvodnji podloga jabuke, a kod drugih voćnih vrsti je manje izraženo. Delovi nadzemnog sistema koji se koriste za razmnožavanje ( reznice ), jesu delovi letorasta dužine 15 – 20 cm nekad i duže 25 – 35 cm, ili delovi mladara dužine 10 cm. Reznice se pripremaju sa ožiljavanje voćarskim makazama pravilnim presekom ispod donjeg pupoljaka i kosim presekom na gornjem delu reznice pod uglom od 45 stepeni u odnosu na pupoljak sa suprotne strane. Kada se uzimaju za reznice deo letorasta nazivaju se zrele reznice a u toku vegetacije od mladara zelene reznice. U proizvodnji određenih voćarskih kultura često se uzimaju delovi korenovog sistema ( skeletnog korena ) koriste se kao koren reznice dužine 10 – 15 cm. I kod koren reznice pod uticajem zakona polarnosti na debljem delu bliže korenovom vratu razviće se nadzemni deo a na donjem tanjem delu reznice formiraće se koren. Sposobnost ovog vida regeneracije više je ispoljena kod stadijski mlađih biljaka. Ovaj vid razmnožavanja je dosta zastupljen u proizvodnji voćno sadnog materijala. Pored proizvodnje voćno sadnog materijala ovaj vid razmnožavanja se koristi i u hortikulturi za umnožavanje cveća i raznih živih ograda.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/05/18/vocarstvo/razmnozavanje-vocaka-reznicama/

Prema procenama stručnjaka jedna porodica u Srbiji može pristojno da živi od dva hektara borovnice, 2,5 do tri hektara jagoda i trešanja, 3,5 do četiri hektara malina. Takođe, ako recimo zasadi kupine, jabuke i kruške na pet hektara, ili orah, lesku, višnju, šljivu ili breskvu na površini od 10 hektara.

"Velike šanse za finansijski uspeh postoje i u gajenju jagodastih voćnih vrsta u plastenicima", rekao je ministar za regionalni razvoj Milan Кrkobabić posle konsultacija sa stručnjacima Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti. On je ocenio da se voćarstvo pokazalo kao odličan model u razvoju nerazvijenih područja Srbije ali i u rešavanju ekonomskih, socijalnih i demografskih problema.Stručnjaci preporučuju neke kulture koje je isplativo saditi u Srbiji.

Borovnica

Po podacima Privredne komore Srbije, povećavanje površina pod zasadima borovnice je konstantno iz godine u godinu, pre svega zbog posledica stabilne cene koja se kreće od 700 do 800 dinara po kilogramu. Prvi veći rod borovnice očekuje se u trećoj godini, četvrtom se pokrivaju ukupni troškovi, a u petoj se zarađuje. Prinosi varijaju i kreću se od jedne, dve, tri, pet, 12 tona po hektaru, pa sve i do više od 25 tona po hektaru.

"Cena po kilogramu nije manja od 700 dinara. Ono što ljude odbija su velika ulaganja u početku, potrebna je protivgradna mreža, odličan kvalitet vode, priprema zemljišta i kvalitetan sadni materijal. Ali sa druge strane, sa cenom otkupa zasad ste više nego sigurni", kazao je Aleksandar, voćar iz okoline Loznice.

Trešnja

Druga voćna kultura koja može biti dobar biznis u Srbiji je trešnja. Reč je o ogromnom potencijalu koji je neiskorišćen jer je trešnja deficitarna na evropskom i svetskom tržistu, kaže stručnjak za voće Miloš Pavlović iz Centra za rasadničarstvo Šabac, koji ističe da savremeno voćarstvo zahteva noviji sortiment.

"Broj sadnica po hektaru je od 800 do 1.200. Prinos se povećava tri do četiri puta u odnosu na trešnju koja se sad gaji. Trešnje koje se kod nas gaje imaju 4-6 grama, a novije sorte su težine 10-14 grama i to je ogromna razlika. U novim sistemima uzgoja, sa novim podlogama iz serije Gizela, cena sadnica je 7-8 evra, tako da u startu treba uložiti minimum 6.000 evra. Optimalni prinos je 20 tona po hektaru, a cena ide od 1,8 do 2 evra", objašnjava Pavlović.Prvi komercijalni rod se može očekivati u trećoj godini, a pun rod od četvrte do pete godine uz primenu svih agro i pomotehničkih mera. Od četvrte godine uložena sredstva se vraćaju i ostvaruje se dobit, rekao je Pavlović.

Orah

Ulaganje u podizanje plantaže oraha su oko 1.400 evra po hektaru, orah donosi dobru zaradu, lak je za uzgoj i održavanje, ali na prihod mora da se sačeka nekoliko godina.

"Obično se uzimaju dvogodišnje kalemljene sadnice čija cena je negde oko 1.500 dinara. Prosek je, zapravo, od 12 do 15 evra. Dakle, u startu je potrebno između 1.100 i 1.400 evra. Sistem za zalivanje nije potreban jer orah ima jak korenov sistem. Proizvodnja je veoma jeftina jer iziskuje mali broj zaštitnih prskanja i orah nije probirač po pitanju zemljišta. Tome treba dodati troškove sadnje. Još jedna od prednosti jeste to što država subvencioniše ovu proizvodnju, a povraćaj je 50 odsto na sadni materijal", objašnjava stručnjak za voće Miloš Pavlović.Orah, kako kaže, daje oko četiri tone po hektaru, a od prinosa ostaje 45 do 55 odsto jezgra, odnosno oko dve tone. Cene su različite i kreću se od 5 do 10 evra, tako da se može zaraditi optimalno godišnje oko 11.000 evra, ali treba imati u vidu da su godišnji rashodi koji podrazumevaju održavanje i ubiranje plodova samo 16 odsto što je povoljno u odnosu na drugo voće, objasnio je Pavlović.

Šta treba gajiti u kom delu u Srbiji

U subotičko-horgoškom regionu najbolje uspevaju jabuka i višnja. Fruškogorski region je pogodan za sve voćne vrste ali najbolje rezultate daju jabuka, breskva, trešnja i višnja. Podunavski region je pogodan za većinu voćnih vrsta, ali se najviše gaje: jabuka, breskva, kruška, trešnja i kajsija.

Timočki region je veoma dobar za proizvodnju oraha, leske i višnje, a Šumadijski rejon za proizvodnju jabuke, šljive, maline, kupine, jagode, borovnice, breskve i kruške, smatraju stručnjaci. Takođe, Zapadnomoravski rejon Кraljevo, Čačak i Užice pogodan je za šljivu, malinu i borovnicu, a u Južnomoravskom regionu – u Leskovcu, Nišu i Prokuplju najbolje rezultate daju višnja, jagoda kruška i borovnica.

Koje sorte su najbolje za naša podneblja

Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučio je recimo za gajenje sortu šljiva "čačansku lepoticu", "čačansku rodnu", "stenlej" i "požegaču" kao najbolju sortu za preradu, a "crvenu ranku" kao veoma pogodnu za proizvodnju rakija, i od novih sorti "toptejst" i "prezenta". Od jabuka su predlaže sortu "zlatni delišes" i "gala" sa svojim klonovima, "greni smit", "fudži". Među višnjama prepoznatljiva u Evropi kao najbolja za preradu je "oblačinska", ali treba saditi i krupnoplodne sorte kao što je "šumadinka" stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku, kao i mađarske sorte "erdi botermo", "erdi jubileum" i "ujfertoška grozdasta", poručio je Nacionalni tim za preporod sela.

Istaknuto je da je dunja "veoma perspektivna", a trebalo bi saditi "leskovačku" i "vranjsku" ali i bugarske sorte "asenica", "hemis" i “trijumf”, kao i da bi više prostora trebalo posvetiti čuvenoj autohtonoj sorti – "kruški karamanki", ali bi svakako trebalo saditi "viljamovku", australijsku sortu "pakams trijumf" i italijanske "turandot" i "karmen". Od sorti jagoda "kleri" je vodeća, dok su za plasteničku proizvodnju odlične "alba" i "džol".

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/jedna-porodica-moze-da-zivi-od-dva-hektara-borovnice-isplativo-gajiti-i-tresnje-i/xvsdlt3

Jabuke, limun i pomorandže ovog aprila znatno su bile skuplje nego početkom aprila prošle godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Kilogram jabuke prve nedelje aprila prošle godine najčešće je koštao od 30 do 70 dinara, ovog aprila, međutim, kilogram ovog voća u prodavnicama bio je od 70 do 110 dinara, piše Danas.

Limun je početkom proleća 2019. bio između 80 i 150 dinara, da bi mu cena sada skočila na 180 do 300 dinara, naročito pošto je Turska u jeku epidemije zabranila izvoz ovog voća. I pomorandže su prve nedelje aprila bile skuplje po kilogramu za 30 dinara nego lane. Ostale cene, najviše ranog povrća, ali i starog krompira, sira, jaja nisu mnogo oscilirale.To što je cena voća skočila jasan je znak veće potražnje, kaže za Danas profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Zoran Keserović.

"Uvek se dešava kada je veća potražnja da cene skaču. Konkretno, u slučaju jabuke cena je veća jer je prošle godine rod jabuke u Poljskoj podbacio. Samim tim, naš izvoz ovog voća, pre svega u Rusiju je porastao, jabuka se sad prodaje po većoj ceni u inostranstvu, a to se oslikava i na cene kod nas", ističe Keserović.

On misli da su se u ovoj situaciji voćari dobro snašli, da su uspeli da dobiju dozvole i odrade sve što je do sada od agrotehničkih mera bilo potrebno.

"Ako kod jabuka i krušaka propustite jedno prskanje, rod propada, ali voćari su se dobro snašli, dosta toga je urađeno naročito zaštita od štetočina i bolesti. Jedini strah koji su imali jeste šta će uraditi sa tim plodovima, ali s obzirom na to da su zelene pijace počele da rade mislim da ni to neće biti problem", naglašava sagovornik lista.On ističe da se u voćarstvo u poslednjih 15 godina dosta ulagalo, što se oseća.

"Voće će i sada izneti veliki teret kada se radi o izvozu. U strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda ono sa povrćem čini od 19 do 23 odsto, nekada i do 25 odsto, a samo od izvoza voća i voćnih prerađevina prihoduje se 600 miliona dolara godišnje", kaže Zoran Keserović.

Trenutna kriza neće mnogo uticati na rod žitarica, smatra agroekonomski analitičar Žarko Galetin. On ne očekuje da će na tržištu doći do velikih promena cena kada se radi o osnovnim životnim namirnicama, poput mesa, sira ili hleba.

"Kriza kao takva neće uticati mnogo, sušna godina je nešto što može da utiče, jer sada kako nema kiše kukuruz slabo niče. Za same paore ova godina nije ni gora ni bolja od prethodnih. Setva ih malo više košta jer je zemlja suva i teže se obrađuje za šta im treba malo više goriva", ističe Galetin.Pšenica trenutno, kako kaže, solidno izgleda, ali i njoj kao i ostalim poljoprivrednim kulturama treba kiše.

"Očekujem da će cene biti na nivou prošlogodišnjih. Ali, s obzirom na to da se radi o berzanskoj robi, mnogo toga zavisi od svetskog tržišta. Mi sada imamo situaciju da je u svetu pad tražnje, koji dovodi do pada cena, a kod nas je suprotno jer je pojačan izvoz, zbog čega cene idu gore", napominje Galetin.

Kako puno toga zavisi od svetskog tržišta, tako je, ističe, teško bilo šta konkretnije prognozirati, ali on tvrdi da Srbija nema razloga da se puno brine.

"Sve će se preliti na krajnje potrošače, ali Srbija ima stabilne bilanse i čak da dođe do nekih ekstremno vanrednih okolnosti, država bi mogla da zaštiti domaće tržište. Verujem da, ipak, neće doći do velikih promena, naročito u pogledu cena osnovnih životnih namirnica", ističe Žarko Galetin.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/korona-znatno-poskupela-jabuke-limun-i-pomorandze/03t8thl

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže za RTS da će tim stručnjaka pokušati da do kraja nedelje stavi u funkciju "elektronsku pijacu Srbije", odnosno sistem koji će povezati prodavce, kupce i one koji su spremni da dostave robu, koja sada nije dostupna jer su pijace zatvorene zbog epidemije koronavirusa.Branislav Nedimović je rekao, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da se pravi elektronska pijaca za celu Srbiju, gde će povrtari i voćari moći da ponude ono što je na tržištu."Tu ćemo uvezati i one koji žele da kupe, one koji žele da prodaju, ali i one koji će otpremati tu robu od tačke A do tačke B", objašnjava Nedimović.

Ministar poljoprivrede napominje da kretanje robe nije zabranjeno.

"Ako proizvođač ima nešto u ponudi, on će to da prijavi elektronski. S druge strane, imate tražnju. Imamo i dodatnu kategoriju, a to su lica koja su spremna to da prevezu. Imamo i dosta skladištara koji imaju slobodne prostore", ističe Nedimović.

Najavljuje da će elektronska pijaca pred kraj nedelje biti potpuno stavljena u funkciju.

"To će biti jedna osnovna verzija, dosta IT stručnjaka radi na ovome. Mi nismo izmišljali toplu vodu, takve platforme postoje", napominje ministar. Nedimović je istakao, što se tiče ponašanja poljoprivrednika tokom vanrednog stanja, da su oni ozbiljni heroji našeg vremena i da su dosta disciplinovani.

Istakao je da se poljoprivrednici mogu informisati na sajtu Ministarstva, kao i u kol-centru gde su ljudi dostupni 24 časa.Ministar Nedimović ističe značaj koji naučnoveterinarski instituti širom Srbije imaju u borbi protiv epidemije koronavirusa, pošto se u njima obavlja uzorkovanje.

Naveo je da u institutu u Batajnici može da se uradi do 800 do 1.000 uzoraka tokom dana, u Nišu 200, u Kraljevu između 180 i 210, u Novom Sadu 200, u Šapcu će moći 150.

Naučnoveterinarski institut u Šapcu bi trebalo da počne da radi sutra, najavio je ministar poljoprivrede.Nedimović je rekao da je u poslednjih 10 dana bilo 2,27 miliona ulaza na sajt Ministarstva poljoprivrede.

"Ako neko pita odakle nama toliko poljoprivrednika, očigledno je da je to bio pokušaj napada preko nekih mašina, a sajt je dva puta i padao", rekao je ministar.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81/story/3148/zivot-u-vreme-pandemije/3913067/pijace-elektronska-voce-povrce-poljoprivednici.html

Posle višemesečnog miholjskog leta umesto jeseni i zime, paori u Srbiji se plaše baba Marte ili prolećnog mraza i prizivaju obilne kiše u aprilu i maju koje bi nadoknadile deficit vlage i spasile poljoprivrednu sezonu.

Malo je reći da su kraj prošle i početak ove godine atipični u Srbiji: visoke, gotovo prolećne temperature, meseci bez kiše, kamoli snega, nezapamćeno zagađenje vazduha skrajnuli su još jedno pitanje od kojeg se živi: kakva će biti rodna godina?

Docent meteorologije na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu Ana Vuković ističe za "Blic" da su duge suše tokom jeseni i zime stvorile veliki deficit vlage.

- Sneg tokom zime stvara i podzemne rezervoare vode. Manjak snega ove zime uticao je i da bude manje takvih podzemnih rezervoara. Taj deficit mogle bi da nadoknade samo kiše narednih meseci. Za sada ne možemo tačno da znamo kakvo nas proleće očekuje pošto tačne meteorološke prognoze postoje samo za sedam dana unapred - naglašava Vuković.Kako kaže, najveći poljoprivredni strahovi vezani su za naredne dane i nedelje.

- Najveća opasnost preti od ranog i pogotovo kasnog mraza pošto su zbog visokih temperatura biljke već ušle u razvijeni period vagetacije i jako su osetljive čak i na mali mraz. Zato će za poljoprivrednu sezonu pored prolećnih kiša biti značajno i da ne bude mrazeva - objašnjava Vuković.

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu na smeru voćarstvo Milovan Veličković ističe da će nepovoljni meteorološki uslovi prethodnih meseci posebno pogoditi voće.- Druga polovina 2019. godine je bila sušna, a zima bez snega što je stvorilo deficit vlage pogoto na imanjima koje nemaju sistem navodnjavanja. Krajnje atipična godina sa visokim temperaturama uslovila je rani početak vegetacije i otvaranje pupoljka već u ovoj fazi kod dženerike, kajsije, breskve, nektarine, badema... Ukoliko dođe do prolećnih mrazeva, to bi moglo da nanese veliku štetu ovom voću. Tako je bilo pre dve-tri godine kada je do mraza došlo polovinom aprila - apostrofira Veličković.

Naš sagovornik pak tvrdi da kasni prolećni mraz ne može štetiti svom voću.

- Recimo, jabuka, kruška i šljiva, a pogotovo maline, kupina, dunja i mušmula koje kasnije ulaze u period vegetacije su otpornije na mrazeve - podvlači Veličković.Slične muke ove poljoprivredne sezone očekuju i povrtare, smatra penzionisani profesor na smeru povrtarstva Petar Munćan.

- Sušna zima stvorila je, primera radi, u Banatu deficit vlage od 100 mililitra po kvadratu, što bi morale da nadoknade kiše u aprilu i maju. To znači da bi ovog proleća moralo da padne 100 litara kiše više u odnosu na normalni prosek. Dodatni problem poljoprivrednicima stvara i činjenica da cena semena i đubriva raste - ističe Munćan i dodaje da su pojedini poljoprivrednici poput njega kupili đubrivo još jesenas dok nije poskupelo.

Inače, procene su da će ove poljoprivredne sezone cena semena i đubriva u proseku biti veća za 10 odsto.Na Poljoprivrednom fakultetu ističu da će cenu visokog zagađenja vazduha u Srbiji ove zime platiti animalni, a ne biljni svet.

- Biljke pročišćuju ugljen-dioksid i vazduh. Inače, uzrok zagađenja vazduha i sušne zime je isti. Imali smo stabilnu atmosferu i visok pritisak vazduha zbog čega nije bilo oblaka i padavina - naglašava Ana Vuković, docent meteorologije.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/koliko-ce-godina-biti-rodna-manjak-vlage-i-mraz-mogli-bi-da-stete-vocu/zmgspsh

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30