Marko Đorđević iz sela Bor nedaleko od Topole, bavi se otkupom voća iz obližnjih sela topoljske opštine koje se dalje transportuje na rusko tržište. Otkriva da su kriterijumi prilikom otkupa dosta strožiji nego ranijih godina a jedan od razloga je dug put do granice. Voće se transportuje u proseku 12 dana i za to vreme može izgubiti na kvalitetu.

- Otkupljujem razno voće, najviše šljivu, breskvu, nektarinu, kajsiju. Cena šljive rane sorte za prvu klasu je 60 dinara, druga klasa 40 dinara. Plodovi moraju biti tvrdi, 75% zrelosti, karakteristične boje i sa peteljkom. Najbitnije je vreme berbe kao i pravilno sprovedena zaštita to je ključ dobrog kvaliteta. Kajsija je plaćana po ceni od 50 dinara, imali smo velike količine plodova, cena breskve je bila u rasponu od 40 -50 dinara, nektarina do 55 dinara - navodi Đorđević.

Kao obavezna mera voćarima je i analiza plodova na prisustvo monilije.

- Glavobolja našim voćarima je testiranje plodova na prisustvo monilije, 10 -15 dana pred berbu lice koje je zaduženo za otkup mora uzeti 30 plodova sa parcele koja se testira, transportuje se u laboratoriju i testira na prisustvo monilije. Svaki plod u kom se utvrdi prisustvo ove bolesti mora se izolovati, srećom nije utvrđeno prisustvo ove bolesti kod naših uzoraka - objašnjava Marko.

Kako je istakao ima kvalitetnog voća koje zadovoljava kriterijume izvoza, tako je do sada otkupljeno oko 200 tona plodova različitih voćnih vrsta. On smatra da je tržište Topole u deficitu sa stonim sortama grožđa i da bi voćari mogli da zarade ukoliko se opredele upravo na ovu proizvodnju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2593647/rusi-poostrili-kriterijume-za-uvoz-naseg-voca 

"Jedna jabuka na dan, lekar iz kuće van", dobro je poznata misao u kojoj i te kako ima istine. Znamo da je jabuka dobra za naše zdravlje, ali šta je sa dve i više jabuka?Tačnije, koliko voća treba da se unese u organizam od propisane količine koja je potrebna našem organizmu na dnevnom nivou?

Postavlja se pitanje da li previše voća može da bude nezdravo i da šteti organizmu. Definitivno može. Voće sadrži fruktozu, zato i jeste tako ukusno i slatko, ali previše fruktoze može da napravi probleme organizmu.

Jedna jabuka doprinosi zdravlju, dok na primer tri jabuke često rezultiraju masnom jetrom.

Kada jetra postane masna, većina pretpostavlja da je to zbog alkohola. Lekari kažu da u 20 do 30 posto slučajeva to nema veze sa alkoholom, nego je posledica previše fruktoze.

Da li to znači da bi trebalo da jedemo samo povrće? Ne, rekao je nemački lekar Karsten Lekutat. "Bio bih srećan kada bi moji pacijenti jeli više voća" jer ga ljudi jedu premalo.Ali treba razmisliti koju vrstu voća jedemo i koju količinu jer ne sadrži sve voće istu količinu šećera.

Banane, jabuke, šljive imaju mnogo više šećera u odnosu na narandže ili šumsko voće. Preporuka nutricionista je pet porcija voća i povrća na dan. Povrće pritom ima prioritet. Primera radi, dva komada nekog voća, i tri povrća.

Nije nevažno ni kako se voće jede. "Sveže voće je bolje od fabrički obrađenog voća", napominje doktor Lekutat i dodaje da je u voćnom soku šećer dosta prisutan i brže dospeva u krvotok, zbog čega nije pobornik soka od narandže ujutro.

Mnogi stručnjaci nisu oduševljeni ni popularnim smutijima - mešavinama od sveže ceđenog voća.

Kada pogledate sve sastojke, verovatno ne biste pojeli toliku količinu voća u jednom obroku. Ali u obliku tečnosti to se dogodi veoma brzo.

Da li to znači da treba odustati od soka od narandže ili smutija za doručak? Odgovor je opet - ne.Drugim rečima, treba prilagoditi životnom stilu količinu voća koje jedete. Ko želi da započne dan sokom od narandže, trebalo bi i da vežba kako bi potrošio šećer koji je uneo u organizam.

Izvor:https://www.b92.net/zdravlje/ishrana.php?yyyy=2019&mm=08&dd=05&nav_id=1574090

"Za protekle tri godine izvršili smo konsolidaciju pokrajinskih javnih finansija, iz kojih iz godine u godinu izdvajamo sve više sredstava za razvoj poljoprivrede i za konkretne subvencije", istakao je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović danas prilikom dodele ugovora za sufinansiranje ovih investicija.

Reč je o ugovorima za 142 poljoprivredna gazdinstva čija je ukupna vrednost veća od 227 miliona dinara, od čega je učešće pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo 127 miliona dinara.

"Zajedno sa vama, nosiocima poljoprivrednih gazdinstava ulažemo u nove tehnološke linije, novu opremu i nove mašine za preradu voća, povrća i cveća. Očekuje nas i nabavka opreme za berbu, sortiranje i kalibriranje proizvoda, mašine za ubiranje useva, solarnog panel sistema sa pratećom opremom za pokretanje pumpi za navodnjavanje, opreme za čišćenje i pranje proizvoda kao i nove linije za pakovanje i obeležavanje proizvoda“, kazao je Mirović.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević rekao je da je ova Pokrajinska vlada opredelila tri puta više sredstava nego prethodna.

"To jasno govori da je neophodno dodatno subvencionisati ulaganje u ovu vrstu opreme jer je ova konkursna linija od izuzetnog značaja“, kazao je Radojević.

Od 1. jula 2016. godine do danas Pokrajinska vlada uložila je ukupno više od 19, 5 milijardi dinara u mere agrara, vodoprivrede i u oblast šumarstva i razvoja lovstva.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/pokrajina-izdvojila-227-miliona-dinara-za-preradu-voca-i-povrca_1036736.html

U kraljevačkim selima Bukovica, Dedevci i Lazac, poznatim voćarskom kraju, proizvođači poslednje dve godine velike količine voće prodaju ispod cene ili ga bacaju. Kažu da otkupa za Rusiju, zbog kog su u prethodnoj deceniji mnogi mladi ostali na selu, podigli zasade i hladnjače, gotovo da nema.

Dejan Rakić sa porodicom ostao je u rodnom Lazcu i na šest hektara gaji voće. Započeo je gradnju hladnjače, a prošle godine zasadio je 4.000 stabala jabuke. Međutim, kaže da je bacio novac jer gotovo dva kilograma nektarina mora da proda da bi platio gajbicu.

-Ako ne može u Rusiju, neka se nađe neko drugo tržiše. Mi seljaci možemo da proizvodimo, a država je tu da nam obezbedi gde ćemo da prodamo. Ja se bar nadam da je to tako - kaže Dejan Rakić, voćar iz Lasca kod Kraljeva.

I Bojan Čolović se iz grada vratio u Dedevce, gde odgaja tri ćerke. Do pre dve godine je solidno živeo prodajući Rusima višnje i jabuke koje gaji na šest hektara.

- Bolje da sam nastavio da radim bilo šta u gradu, jer mnogo bolje žive nego mi na selu i na poljoprivredi. Višnju smo maltene bacili - kaže Čolović.

Višak voća na tržištu mogao bi da se preradi, ali teško i izveze. Jer, kažu u čačanskoj firmi za preradu voća i povrća, na inostranim tržištima srpske firme ne mogu da se takmiče sa velikim svetskim kompanijama.

- Ima prilike i naši ukusi se svuda u svetu troše, ali stvarno bez pomoći i subvencionisanja izvoza teško to da mi mali proizvođači možemo te zalihe preraditi i izdržati dok ne nađemo kupca - objašnjava Cane Jovanović, "Polo" iz Čačka.

I voćari i prerađivači biraju šta da proizvode a da ne znaju šta, koliko i gde mogu da izvezu, kažu u Regionalnoj privrednoj komori Moravičkog i Raškog okruga. A te informacije bi mogli da dobiju od velikih izvozničkih firmi koje Srbija nema više od dve decenije.

- Moraju se formirati kuće koje mogu da upoznaju strana tržišta da prenesu određene standarde koje treba da zadovolje i proizvođači i prerađivači. Država ne treba da se bavi time, ali treba da se bavi na način da podstiče, da daje stimulacije i da ukazuje kako formirati te kuće - kaže Zvonko Tufegdžić, direktor Regionalne privredne komore Kraljevo.

Do tada, problem bi se ublažio ukoliko bi se na domaćem tržištu prvenstveno kupovalo domaće voće.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2581443/smanjen-izvoza-voca-na-rusko-trziste-seljaci-iz-okoline-kraljeva-bacaju-voce

Sezona voća u punom je jeku, a to je i te kako vidljivo na pijačnim tezgama. Uz kajsije stigle su i breskve, koje izgledom i cenom mame kupce.

Sve je više tezgi na kojima se nudi šljiva, čija sezona tek predstoji. Na osnovu ponude, utisak je da je voće dobro rodilo i da nije skupo. Trenutno dominiraju breskve, a pune pijačne tezge različitih vrsta tog voća kod kupaca stvaraju pomisao da ga ima i previše i da je to razlog što su prodavci formirali i posebnu cenu. Naime, dva kilograma tog voća prodaje se za 150 dinara, retko ko prodaje breskve na kilogram, i tada je cena 80 i 90 dinara. Tako je bar na Futoškoj pijaci, najprometnijoj u Novom Sadu.Direktor Zemljoradničke zadruge "Voćar" u Slankamenu Nikola Kotarac kaže da su breskve dobro rodile i da su po veličini ploda, boji i ukusu visokog kvaliteta. On napominje da se, kao i lane, voćari suočavaju s oštrim uslovima koje je propisala Vlada Srbije uredbom po kojoj sveže voće mogu izvoziti preduzetnici u čije hladnjače može da stane 500 tona voća.

"Na području Slankamena i okoline breskve se beru, ponuda na domaćem tržištu pokriva potražnju, ali izvoz još nije krenuo i neće za još bar mesec dana. Osim što je malo izvoznika koji imaju hladnjače od 500 tona da bi se voće plasiralo na strana tržišta, uredba propisuje izvoznicima i druge obaveze. Neophodno je da se uzorci voća sa svake parcele nose na analizu i da se za to poseduje fitosanitarni sertifikat i deklaracija o bezbednoj proizvodnji. Dok se analiza, koja se plaća, ne uradi, prođe i mesec i zato, zajedno s drugim zadrugama i voćarskim savezima, nastojimo da ubedimo nadležne da je neophodno da se uredba ukine jer pravila koja ona propisuje otežavaju rad i izvoz", kaže Kotarac.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Zoran Keserović kaže da se ove godine očekuje da rod breskve bude između 65.000 i 70.000 tona, i podseća da je to voće u strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda pre dve godine zauzelo 11. mesto. I on ukazuje na to da je uredba vezana za izvoz voća rigorozna i da se zbog toga gubimo male izvoznike."Pošto nema mnogo onih koji mogu izvoziti sveže voće, izvoz ide sporo, a to šteti i proizvođačima i kupcima, ali i državi", naglašava Keserović. "Zato uredbu što pre treba ukinuti ili izmeniti jer se ona odnosi na izvoz sveg svežeg voća, a posle bresaka, sledi sezona šljiva, čije se rane sorte se već beru, pa jabuka."

Prema njegovim rečima, jabuke dobro izgledaju i očekivanja su da će voćari u pogledu prinosa proći odlično, pod uslovom da su primenili svu potrebnu agrotehniku.

"Lane smo imali 400.000 tona jabuka, a ove godine očekivanja su da će ih biti malo manje jer su u nekim područjima, zbog mraza u martu, zasadi stradali", naveo je Keserović.

Sezona kajsija je na izmaku, ali još ima kasnih sorti. Procenjuje se, kaže Keserović, da će ove godine rod biti oko 35.000 tona, a još se sabira koliko je tog voća izvezeno.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/voce-dobro-rodilo-izvoz-usporavaju-stroga-pravila/xn9fg7z

Grad Prokuplje je spreman da izdvoji 120 miliona dinara i da obezbedi lokaciju i infrastrukturu za izgradnju velike hladnjače za voće.

"Ovogodišnja niska otkupna cena voća, problemi sa otkupom zbog nedovoljno prerađivačkih kapaciteta, razlozi su zbog kojih će gradska vlast pokrenuti inicijativu za izgradnju velike hladnjače u prokupačkom kraju", rečeno je u Gradskoj upravi u Prokuplju.

Naveli su da za tu inicijativu imaju i podršku Ministarstva poljoprivrede Srbije i da će hladanjača, najverovatnije, biti izgrađena u saradnji s nekom privatnom zadrugom ili udruženjem voćara koji bi trebalo da ulože 50 odsto od ukupne vrednosti. Izgradnja hladnjače mogla bi da bude u narednih godinu dana, da bi se spremno dočekala naredna sezona verbe višnaja i šljiva.

Gradska uprava smatra da bi ta investicija podstakla topličke poljoprivrednike da nastave da se bave voćarstvom i uticala na mlade da ostanu na selu i žive od svog rada.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=07&dd=08&nav_id=1563811

Svake godine nezadovoljni poljoprivrednici u Srbiji unište deo svojih proizvoda, jer su nezadovoljni otkupnom cenom. Prosipanje mleka, bacanje višanja, malina, šljiva ili vune, samo su deo onoga što srpski poljoprivrednici urade, a to su, smatraju stručnjaci, preslikali i preuzeli od svojih kolega iz EU.

Za razliku od evropskih farmera, domaći i nemaju neku korist od toga, osim što mogu još dodatno da navuku gnev građana, zbog prosipanja i uništavanja hrane. A, da bi se bacanje zaustavilo, ključ svih problema izgleda da leži u preradi, koja je u našoj zemlji na razočaravajućem nivou, pišu "Večernje Novosti".Prosipanje i uništavanje je jedan od načina protesta poljoprivrednika u Evropi, ali oni imaju više mogućnosti, jer je i budžet tamo veći - objašnjava agroekonomista Milan Prostran. - Tako da im se nešto od tih protesta i oplodi, jer mogu da dobiju neki novac. Kod nas je to prisutno poslednjih dvadesetak godina, od kada su se ugasili veliki kapaciteti za preradu voća. Time su praktično proizvođači višanja, malina, kupina ili jabuka izgubili poslovne partnere u prerađivačkoj industriji.

Prema rečima Prostrana, u centralnoj Srbiji, koja je voćarska regija, postojale su firme za preradu voća - "Srbijanka" Valjevo, "Šapčanka" iz Šapca, "Crvena zvezda" Kragujevac, "Budimka" Požega, "Borac" Petrovac na Mlavi...

Poljoprivrednici su veliki deo svojih proizvoda preko njih plasirali, a ostalo je išlo na pijace ili u izvoz, kada je reč o svežem voću. Nekada je bilo i više potrošača, fabrike su imale svoje menze, gde su se hranili radnici, a nisu zanemarljive ni kasarne i broj vojnika u nekadašnjoj SFRJ.Privatizacijom su uništeni prerađivački sistemi, pa su zbog toga domaći proizvođači na velikim mukama - govori Prostran. - Često se dešava i da dobar deo tih proizvoda ne može da se plasira u svežem stanju, kao prva klasa, već kao četvrta ili peta, koja je ranije završavala u preradi, u velikim sistemima. Sada to gotovo i da ne postoji. Zato i postoji ta vrsta nezadovoljstva. Država je promovisala kapitalistički sistem, slobodno tržište, sporazume o slobodnoj trgovini sa velikim brojem zemalja. Imamo jedan neuređen prostor u tom lancu između primarnog proizvođača, otkupivača-hladnjačara, prerađivača i izvoznika. Taj lanac ne funkcioniše i nikako da se uspostavi odnos poslovnog poverenja.

Kako objašnjava, to je jedna "turbulentna situacija, gde caruje nerešen prostor već godinama. Sve dok naša država taj sektor ne podigne na viši nivo, biće ovih problema".- Ne bi me čudilo da prorade i motorne testere, pa da poseku voćnjake - kaže Prostran. - Ljudi se iznerviraju. Imaju problem veliki i sa radnom snagom. Nemamo više takozvane migracije sa juga zemlje, kada krene berba voća, pa ide ka Vojvodini na kukuruz. Od 2000. godine imamo neuređeno tržište plasmana voća i povrća. Ugašeni su veliki prerađivački kapaciteti, lošim privatizacijama. Država niti može, niti zna kako da se u neoliberalnom kapitalizmu ponaša. Neuređeno je tržište. Odnosi su monopolski i ucenjivački. Ulazak u trgovinski lanac debelo se plaća.Poljoprivredne zadruge, koje su nestale u Srbiji, jesu jedno od rešenja. Kako objašnjava Prostran, to je sad počelo malo da se "budi", projekat oživljavanja zadruga je interesantan i može dosta da pomogne.

- Zadrugama se mora dati zemlja, kako bi mogli da ožive mali i srednji poljoprivredni proizvođači - govori Prostran. - One bi trebalo da nabave hladnjače i kasnije da se usredsrede apsolutno na prerađivačke kapacitete.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/zasto-srpski-poljoprivrednici-bacaju-svoje-proizvode-evo-gde-je-kljuc-problema/3c43vh9

Udruženje ENECA raspisalo je konkurs za mala i srednja preduzeća, koja se bave preradom voća i povrća, a nisu sa teritorije Beograda ili Vojvodine. Mogućnosti koje se nude su prvo edukacija, a potom i plasman proizvoda u neki od velikih domaćih trgovinskih lanaca.

Preduzeća mogu konkurisati za ovaj projekat do 15. jula, a dokumentacija se može pronaći na sajtu udruženja ENECA ili se zatražiti mejlom na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. Konkurs raspisuje udruženje ENECA u okviru projekta "Konkurentna privreda", koji finansira USAID.

- Projekat je namenjen proizvođačima sa juga Srbije, tačnije malim proizvođačima koji žele da uđu u robne marke postojećih lanaca i to sa proizvodima koji čine toplu preradu voća i povrća. Tu jug Srbije ima najveći potencijal zbog dobre sirovine, iskustva, recepata i radne snage - rekao je menadžer ENECA Milivoje Jovanović.

Nikola Milošević, koji se u selu Moravac nadomak Aleksinca bavi preradom aronije, smatra da je onima kojima je primarna delatnost prerada, a ne uzgoj voća i povrća, plasman najveći problem. On najviše proizvodi organske sokove, bez šećera, vode i konzervanasa i kaže da uvek postoji borba za tržište:

- Nadam se da će mi ulazak u veće sisteme uposliti kapacitete, pošto sam poslednjih nekoliko godina ulagao u proizvodnju. Sada mi je potreban plasman, da se sve to pokrene. Nadam se najboljem, a mislim da bih mogao da isporučim tražene količine.

Prodaja u velikim trgovinskim lancima za male proizvođače znači sigurnost, kaže Marija Pantelić u čijem se preduzeću T. S. N. Vajat iz sela Đurđevac kod Blaca pravi zimnica na tradicionalan način.

- Ovo je značajna stvar, jer bi to bio siguran plasman, stabilna distribucija svih proizvoda. Važna je to stvar, za sve nas male proizvođače koji nismo u mogućnosti da isporučimo neke ozbiljne količine, ali bi mogli zajedno da odradimo neki deo. Mislim da je odlična ideja da nas neko na taj način podrži - rekla je Pantelićeva.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2559441/udruzenje-eneca-raspisalo-konkurs-za-mala-i-srednja-preduzeca-sa-juga-srbije

Veliko nevreme sa kišom i gradom, koje je zahvatilo Ivanjicu nanelo je štetu voćnim zasadima, rekao je zamenik predsednika opštine Ivanjica Momčilo Mitrović. Vanredna situacija u toj opštini koja je uvedena pre mesec dana i dalje je na snazi.

Nevreme sa gradom veličine jajeta, koje je juče u popodnevnim satima zahvatilo Ivanjicu i okolinu, najviše štete nanelo je zasadima maline, kupine i šljive.Grad je najviše padao u ivanjičkim selima Dubrava, Cerova, Opaljenik, Svičina i Kušići.

Usled obilne kiše potopljene su i glavne gradske ulice.

U delovima Beogradu je za nešto manje od dva sata pala veća količina kiše nego za ceo mesec, 12 osoba je spaseno iz poplavljenih objekata, a u Čačku je zbog nevremena proglašena vanredna situacija.

Zbog posledica obilnih kišnih padavina, koje su u popodnevnim časovima zahvatile teritoriju grada Beograda, pripadnici Sektora za vanredne situacije intervenisali su 37 puta i iz poplavljenih objekata spaseno je ukupno 12 osoba, saopštio je načelnik Sektora za vanredne situacije Predrag Marić.Najvećih problema bilo je na teritoriji opštine Palilula, tačnije u naseljima Borča, Ovča, Krnjača i Kotež, gde su i dalje na terenu pripadnici Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd, naveo je Marić.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić i predsednik Skupštine Grada Nikola Nikodijević obišli su sinoć Kanalizacionu crpnu stanicu u Borči, gde je za pola sata, tokom nevremena u Beogradu, palo preko 100 litara vode po metru kvadratnom.

Vesić je naveo da je leva obala Dunava najviše pogođena nevremenom, jer na toj strani problem pravi i nepostojanje kanalizacione mreže.

Zbog obilne kiše koja je pala u Beogradu, deo auto-puta na Novom Beogradu je poplavljen.

Na društvenim mrežama korisnici iz različitih delova Beograda okačili su snimke poplavljenih ulica, oborenog drveća, a u pojedinim delovima Novog Beograda došlo je i do nestanka struje.

Mediji prenose da je na Novom Beogradu u radnji "Uradi sam" kiša probila krov i da je voda lila kroz ventilacioni otvor.

U pojedinim delovima Beograda je za nešto manje od dva sata pala veća količina kiše nego za ceo mesec.

Prema aktuelnim podacima RHMZ, u Borči je palo oko 100 litara kiše po kvadratnom metru, dok je posečna količina padavina na osnovu 100-godišnjeg niza za mesec jun 85 litara, objasnila je za Tanjug Nevena Živanović, dežurna prognostičarka Zavoda.

Količina padavina bila je izrazito neujednačena, tako da je u pojedinim delovima prestonice palo manje od 10 litara, odnosno na Košutnjaku sedam litara i na Petlovom Brdu četiri litre, rekla je Živanović.

Znatno jače padavine pogodile su Zemun i Bežanijsku Kosu, gde je tokom jakog grmljavinskog nevremena palo oko 50 do 60 litara kiše, navodi Živanović.

Nevreme, praćeno jakom kišom pomešanom sa sitnim gradom, grmljevinom i munjama, zadesilo je i delove Pomoravskog okruga, a najvise Despotovac, delove Ćuprije i Jagodine.

U Despotovcu je voda ušla u podrume desetine kuća.

Na državnom putu Drugog reda, Despotovac - Ćuprija mnogo je vode, a bujica sa okolnih njiva, koje su gotovo sve pod vodom, na put su mestimično nanele veliku količinu zemlje, mulja i kamenja.

Zbog nevremena koje je pogodilo Čačak, gradonačelnik Milun Todorović je na predlog Štaba za vanredne situacije proglasio vanrednu situaciju na teritoriji celog grada.

"Do sada je vanredno stanje bilo uvedeno u 19. mesnih zajednica. Međutim u popodnevnim časovima obilan krupan grad i jaka kiša pogodila je sve delove grada i dodatno pogoršala situaciju. U crvenoj smo meteo zoni, tako da smo u pripravnosti i uveli smo konstantna dežurstva", rekao je Bratislav Zečević, načelnik Štaba za vanredne situacije, prenosi Rina.

U selu Družetici kod Gornjeg Milanovca grad je pričinio štetu u voćnjacima, a oštećeni su neki crepovi i plastenici.

Na jugu Banata pao je grad veličine teniske loptice, a zbog jake kiše nastale su bujice na ulicama Kragujevca.

Grad veličine teniske loptice zabeležen je i u selu Gornja Gorevnica, Miokovcima, Lipnici, Viljuši, prenosi RTS.

Grad je izazvao štetu u Ivanjici, Kovinu i Alibunaru, navodi RTS. Jaka kiša pogodila je sinoć i Kragujevac i napravila velike probleme, uglavnom u obodnim delovima grada.

Poplavljene su i ulice u nižim predelima Kragujevca, ali je nastala šteta, efikasnim radom svih službi, dobrim delom, već sanirana. Niko od građana nije bio ugrožen. Nevreme je zahvatilo i deo teritorije Grada Čačka, pa je proglašena vanredna situacija.

Grad je naneo velike štete voćnjacima i plastenicima.

Najviše su pogođena gornjomilanovačka sela. Načelnik gradskog štaba za vanredne situacije Bratislav Zečević rekao je za Jutarnji dnevnik RTS da je oštećena i putna infrastruktura u seoskim područjima, a ispod dva mosta je došlo do zagušenja zbog izlivanja reka.

Službe će danas nastaviti razgušivanje rečnih korita i kanala pored puteva jer postoje domaćinstva koja su potpuno odsečena od sveta.

Grad je padao u ivanjičkom kraju gde su oštećeni zasadi maline i kupine. U južnom Banatu padao je grad veličine teniske loptice. U protekla 24 časa u Radarskom centru Samoš imali su pune ruke posla.

Šef centra Dragan Jovanović rekao je za RTS da je juče ispaljeno ukupno 113 raketa. Međutim, uprkos tome, grad je napravio štetu na zasadima i objektima. U opštini Kovin ima šteta na području od 100 hektara gde su zasađeni kukuruz, ječam i suncokret.

Zbog krupnijeg grada koji je padao u opštini Alibunar ima oštećenja na objektima i vozilima.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=24&nav_id=1558293

Izvor:https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=06&dd=24&nav_category=12&nav_id=1558275

U blačkom selu Grguru počela je da radi fabrika za toplu preradu voća, kapaciteta 10 hiljada tona. Reč je o organskim proizvodima koji se izvoze na veoma zahtevno zapadno tržište, rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i dodao da Vlada Republike Srbije daje 50 odsto podrške za prerađivačku industriju."Sa ovom fabrikom je zaokružen čitav ciklus, imamo džem kao finalni proizvod, koji je najfiniji, najbolji finalni proizvod", izjavio je ministar Nedimović.Pogon je u sklopu kompanije "Midi organik" i zaposliće još 30 radnika. Istakao je i da su ovakvi pogoni recept kako treba da bude zasnovana proizvodnja u Srbiji.

Sa time se slažu i čelnici kompanije, ali i da to utiče na zadržavanje stanovništva u selu.

"Ovo je investicija koja će doneti dobro. Zbog većeg zapošljavanja većeg i većeg dohotka, jer samo ako imamo veće prihode, onda će se i ljudi odavde manje iseljavati", rekao je vlasnik "Midi organika" u Donjem Grguru Živorad Janićijević.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3559223/dzem-iz-srbije-za-zahtevno-zapadno-trziste.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31