Rezidba voćnih stabala je obavezna mera održavanja koja će nam pomoći da imamo zdrava stabla, dobar i kvalitetan rod. Započinje sadnjom voćnih sadnica i tokom tri do pet godina ima za cilj formiranje uzgojnog oblika. Posle tog perioda, orezivanje nam omogućava da održavamo zadani uzgojni oblik, da regulišemo odnos između rasta i rodnosti, kao i da obavimo sanitarnu rezidbu kada je potrebno.

Redovno orezivanje će omogućiti krošnji "da diše", odnosno orezana lisna masa će imati bolju ventilaciju i prolazak svetlosti kroz centralni deo. Na taj način ćemo smanjiti pojavu oboljenja i napad štetočina, a omogućiti obilnije formiranje rodnih pupoljaka i veći rod.

Kod novozosađenih voćnih sadnica, rezidba se obavlja neposredno posle sadnje, bilo da se radi o prikraćivanju sadnice ili bočnih grana. Kakav zahvat ćemo napraviti zavisi od vrste voća, sorte i uzgojnog oblika.U pravilu, sa ovom agrotehničkom merom možemo započeti kada opadne lišće. Međutim, ukoliko imate manji broj drveća bolje je pričekati proleće i trenutak neposredno pre kretanja vegetacije. Velike plantaže orezuju se tokom jeseni jer je to obiman posao. Za vlasnike amaterskih voćnjaka ili samo nekoliko stabala na okućnici, najbolje je da pričekaju početak proleća. Tokom jeseni se može odraditi sanitarna rezidba koja će doprineti zdravlju drveća. Uklanjaju se sve suve i slomljene grane, kao i one sa vidljivim simptomima oboljenja ili oštećenja od štetočina.Zimsku rezidbu najbolje je obaviti krajem februara ili tokom marta, pre kretanja vegetacije. Mi ne znamo kakva će zima da bude, da li će doći do izmrzavanja rodnih pupoljaka i grana. Može se desiti da se odreže sve što je suvišno, a zima bude veoma hladna. U tom slučaju kao posledicu imamo izmrzavanje grana i rodnih pupoljaka, a nema rezervnih grana ni pupoljke. Bolje je sa ovom operacijom sačekati do ranog proleća. Tada možemo proveriti koliko je pupoljaka i grana izmrzlo, koliku dužinu grane ćemo ukloniti. Obično izmrzavaju vršni pupoljci i vršni deo grane. Na taj način može se spasiti rodni potencijal voćnog stabla i održati uzgojni oblik.

Prilikom njenog obavljanja, važno je ukloniti sve vodopije, vertikalne grane. Vodopije su vegetativni prirast i na njima neće doći do razvoja rodnih pupoljaka. One su snažne i oduzimaju hranu i vodu na uštrb manjeg formiranja rodnih pupoljaka i samim tim umanjuju rodni potencijal. Uklanjaju se i grane koje se preklapaju, odnosno zasenjuju ostale. One koje rastu prema unutra odrežite jer će one da dovedu da zagušenosti središnjag dela krošnje.Alat koji se koristi mora biti naoštren kako ne bi došlo do cepanja grana. Kod svakog stabla pre rezidbe potrebno je uraditi dezinfekciju alata. To možemo obaviti pomoću alkohola ili upaljača. Dovoljno je da njegovim plamenom pređemo preko oštrica i sečiva. Na taj način ćemo sprečiti prenošenje prouzrokovača oboljenja sa jednog stabla na drugo, posebno kada je reč o virusnim i bakterijskim zarazama.Prilikom orezivanja debljih grana potrebno je rez premazati voćarskim voskom. Svaki rez je ujedno rana i što pre ona zaraste ili bude premazana voskom, sprečiće se prodor patogena i napad štetočina.

Sa navedenom agrotehničkom operacijom ne treba zakasniti i pristupiti joj kada je već vegetacija krenula jer će to izazvati šok voćnog stabla.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/kada-je-pravo-vreme-za-rezidbu-voca-i-kako-se-ona-obavlja/63034/

Za razliku od žitarica, koje su ove godine dale odlične prinose, rod voća je, prema sadašnjim procenama podbacio u odnosu na lanjski, pa se, kako za Tanjug navode u Privrednoj komori Srbije, očekuje da će ovogodišnji rod iznositi između 1,2 i 1,3 miliona tona, dok je prošlogodišnji rod iznosio 1,6 miliona tona.
Podbacile su i jabuke i šljive i grožđe, najvažnije vrste koje sada stižu na branje. Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju u PKS za Tanjug kaže da se ove godine očekuje pad roda jabuka za oko 10 odsto u odnosu na lane, kada je proizvedeno oko 500.000 tona ovog voća.
Prema njegovim rečima na pad proizvodnje su pre svega uticale vremenske prilike, koje nisu pogodovale jabukama, ali smatra da to neće uticati na kvalitet jabuka, jer su u savremenim zasadima primenjivane sve preporučene agrotehničke mere.
Tokom većeg dela ove godine jabuke su na našem tržištu bile veoma skupe, pa se kilogram prodavao i za više od 200 dinara. Cene se ni sada nisu sasvim normalizovale, ali bi se to, prema rečima našeg sagovornika, moglo uskoro očekivati jer u ovom trenutku na rod stiže veliki broj sorti jabuka, što će popraviti ponudu na domaćem tržištu.
Veliki deo proizvodnje će svakako otići u izvoz, najviše u Rusku Federaciju, kao što je bilo i prethodnih godina.
Ove godine se proizvođačima otvorila još jedna šansa za izvoz i dobru izvoznu cenu, jer se u Poljskoj, jednom od naših najvećih konkurenata u ovoj vrsti proizvodnje, zbog izmrzavanja jabuka, očekuje pad proizvodnje , navodi Aleksandar Bogunović.
Rod šljiva je varirao od regiona do regiona ali pošto je berba još u toku, nema preciznih podataka o ukupnom prinosu na teritoriji cele države.
Ipak se prema procenama stručnjaka očekuje pad proizvodnje od 20 do 30 odsto po regionima, kao i nešto slabiji kvalitet. Niska otkupna cena od 10 do 20 dinara po kilogramu, neredovan otkup, nedostatak radne snage i berača, samo su neki od problema koji su pratili ovogodišnju berbu , kaže Bogunović.
On ističe da je će i ove godine, kao što je uostalom bivalo godinama unazad, 70 odsto roda šljive završiti u rakiji.
Kada je o grožđu reč, naš sagovornik ističe da su nepovoljne vremenske prilike u regionu Župe uticale na pad proizvodnje u tom regionu od preko 50 odsto, dok se u Šumadiji i Vojvodini očekuje znatno bolji prinos, kao i kvalitet grožđa.
Za očekivati je da i će period sunčanih dana do kraja septembra, pogodovati vinovoj lozi i na preostalim neubranim površinama, ublažiti štete proizvođačima koji su ih pretrpeli.
Sektor proizvodnje grožđa i vina je inače zbog pandemije korona virusa pretrpeo velike štete, jer je analiza prodaje pokazala da je u prethodnih šest meseci ove godine, prodato za 50 odsto manje domaćih vina nego u istom periodu prošle godine.

Izvor: Tanjug

 

Poslednjom odlukom Evropske komisije Srbija je uz Izrael, SAD i Novi Zeland dobila dozvolu da izvozi sadnice i sadni materijal na tržište EU, rekli su Tanjugu u Ministarstvo poljoprivrede.
"Reč je o važnoj i ekskluzivnoj odluci što potvrđuje činjenica da nijedna druga zemlja na svetu van Evropske unije nema tu mogućnost", navode u Ministarstvu.

Razlog za donošenje takve odluke je vrhunski kvalitet sadnica voća koje se proizvode u Srbiji, dokazana spremnost srpskih institucija da održe visok nivo kvaliteta proizvedenog sadnog materijala, kao i napornog rada Ministarstva tokom pandemije korone jer je pretila opasnost od nemogućnosti prodaje.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/politika/905872/dobra-vest-evropske-komisije-srbija-medju-prvima-dobila-pravo-izvozi-sadnice

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je danas da je voće u Srbiji ove godine, osim višanja, najskuplje za poslednjih 15 godina, a razlog je što je promrzlo u skoro svim evropskim zemljama, najviše u Istočnoj Evropi.
 
On je za Betu rekao da je na povećanje cena voća delimično uticala i pandemija virusa COVID-19 jer je zbog sadržaja vitamina koji se preporučuju u borbi protiv te infekcije porasla i tražnja.
 
- U Srbiji su kajsije izmrzle na 85% površina, ostale su samo u brdskim predelima gde je bilo manje mraza i zato koštaju od 150 do 200 dinara", rekao je Keserović.
 
Dodao je da se to voće prošle godine prodavalo po ceni od 45 do 60 dinara po kilogramu a da je lošijeg kvaliteta za proizvodnju rakije koštalo 35 dinara, a ove godine je 60 dinara.
 
Visoku cenu, prema njegovim rečima imaju i jabuke koje se izvoze po 0,73 EUR po kilogramu ili za oko 85 dinara.
 
Proizvođači jagoda su ovog proleća zarađivali do 25.000 EUR po hektaru, zavisno od visine prinosa.
 
Najskuplja je, kako je rekao, borovnica, kilogram na domaćem tržištu košta od tri do četiri evra, a izvozi se po prosečnoj ceni od 5,5 do šest EUR.
 
- Ove godine se pokazalo da se ulaganja u savremene tehnologije u uzgoju voća isplate jer povećavaju prinose koji proizvođačima donose zaradu i popravljaju životni standard - rekao je Keserović.
 

Nije neka velika mudrost reći da se u poljoprivrednoj proizvodnji semenske robe može zaraditi nešto više nego kada je u pitanju „obično“ ratarstvo.Ali za tako nešto potrebno je zadovoljiti daleko složenije tehnološke kriterijume, koji, kada su u pitanju hibridi kukuruza, podrazumevaju i mnogo više manuelnog rada. Ovih dana mnogi Somborci i žitelji okolnih sela sezonskim radom na kidanju metlica dopunjuju svoj kućni budžet.

Na poljima ovdašnje poljoprivredne kompanije „Meteor komerc“ u ataru Stapara zatičemo grupu od oko 150 sezonaca, koji na dve parcele ukupne površine 50 hektara kidaju metlice, što je jedan od manuelno najzahtevnijih poslova u semenskoj proizvodnji. Prema rečima rukovodioca biljne proizvodnje u ovoj kompaniji, Stefana Cuce, tokom posla koji će potrajati još nekoliko dana vodi se računa i o merama zaštite i preventive s obzirom na situaciju sa epidemijom koronavirusa, pa su svi radnici u redovima postavljeni i kreću se u „cik-cak“ kako bi se održala što veća fizička distanca.- Samo kod pojedinih hibrida je moguće koristiti adekvatnu mehanizaciju koja čupa ili prosto seče metlice na ženskim biljkama kukuruza, tako da je ljudska ruka još uvek nezaobilazna u ovom poslu – kaže Cuca, uz opasku da je poželjno da se u prvom prolasku kroz polja semenskog kukuruza pokidaju sve metlice kako ne bi došlo do samooprašivanja, a ukoliko koja i „pretekne“ za svaki slučaj radi se i revizija još jednim prolaskom.

Na sastanku, polučasovnom odmoru, jedne poveće grupe sezonaca zatičemo radnike koji dolaze većinom iz Sombora i obližnjeg Kljajićeva, za koje njihov grupovođa Nikola Cico kaže da rade zajedno godinama unazad. Većinom su to stariji muškarci i žene, kao i oni poodmaklih srednjih godina, a trend je u poslednje vreme da je sve manje mladih kojima je svojevremeno dnevnica od 1.900 dinara bila odlična prilika da zarade džeparac.

- Nije da ih nema, ali ako i dođu, na njih možeš računati od ponedeljka pa do četvrtka - petka. Kad im se isplate dnevnice uoči vikenda, na njih možeš zaboraviti, jer se ili spremaju za izlaske ili „leče“ od burnog noćnog života – kaže Nikola, dok njegove kolege i koleginice potvrđuju sve manju zainteresovanost mladih za kidanje metlica semenskog kukuruza, koje je njima nasušna potreba zbog mizernih penzija ili potpunog nedostatka sredstava za život usled nezaposlenosti. I pored toga stariji sezonci su slabi na omladinu, pa ih i brane, priželjkujući daleko bolji život za njih od onog koji je njima svakodnevnica.Jedni od malobrojnih mlađih sezonaca na kidanju metlica su mladići Miroslav i Nikola iz Kljajićeva, kojima, zahvaljujući činjenici da potiču iz poljoprivredničkih porodica, ovaj posao ne pada teško. Kako kažu, nije im prva sezona u metlicama, dobro im dođe da poprave „krvnu sliku“ svog džeparca, ali ipak imaju primedbu.

- Ne bi bilo loše da ima više devojaka, ali šta ćeš... nismo te sreće, u onoj drugoj grupi ima više devojaka, pa bi se lakše podnosilo sunce i rad - potpuno u skladu sa godinama vajkaju se ovi vredni mladići koji ne biraju posao da bi olakšali svojim roditeljima.Problem sve manje raspoloženih za sezonske poslove u poljoprivredi je najočigledniji u slučaju voćara, pošto su branje trešanja, višanja, bresaka i drugog voća ipak nešto teži i zahtevniji poslovi od kidanja metlica, dok su dnevnice gotovo iste. Zbog toga, ali i zbog niskih otkupnih cena voća i čestih izmrznuća tokom proleća i cvetanja biljaka, nemali broj, pogotovo malih voćara je u Somboru i okolini počeo da krči svoje voćnjake, koji su do pre nekoliko godina beležili ekspanziju.

 

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/u-ataru-stapara-sezonci-kidaju-metlice-18-07-2020

Sezona je voća i na pijačnim tezgama i u marketima ima ga u izobilju.Zadovoljni su potrošači ali i proizvođači. Kupci se ne žale na kvalitet, ni cene, a voćari kažu da je ova godina solidna, u pogledu koštanja roda naveliko i prinosa, ali su zadovoljni i time što se voće kupuje, jer ima godina kada nemaju kome da ga prodaju po iole prihvativoj ceni.

Ove godine nije sve voće dobro rodilo.

– Kajsija i trešanja nije bilo mnogo zbog mraza i čestih kiša, ali su višnje čija je berba završerna, breskve čije sorte sve više pristižu za berbu dobro rodile. Pri tom breskve se dobro prodaju, a cena im je naveliko od 60 do stotinu dinara za kilogram. Već ima i šljiva za koje će veliki trgovci po svemu sudeći kilogram plaćati 50 dinara, a za mesec dana počeće i jabuke da se beru – kaže voćar Milan Kovačević iz Čerevića, najveći po zasadu u opštini Beočin.

On sve ovo voće ima na 20 hektara i prodaje ga na novosadskoj Kvantaškoj pijaci i preko veletrgovaca koji ga onda dalje plasiraju po velikim trgovinskim lancima u zemlji.

Voćarstvom se Milan poćeo baviti pre dve decenije, posle 17 godina rada u Beočinskoj cenemtari

– Imali smo voćnjak i malo po malo s ocem sam se okrenuo voćarstvu . Područje je bogom dano za voćnjake, uspeva i donosi rod i zaradu – kaže Milan. Sve što mi je potrebno za rad u voćnjaku imam, pa i hladnjaču, i ne brinem ako se voće ne proda, premda mi ona služi prvenstveno za čuvanje jabuka. Imam i Zemljoradničku zadrugu „Podunavski voćar“, gde nas je 13 članova i oko stotinu kooperanata – priča Milan .

Dodaje da je rad u voćnjaku mukotrpan, od jutra do mraka, svaki dan od ranog proleća do kasne jeseni,pa kada se gleda zarada i uloženi trud ne oseti se zadovoljstvo od prihoda.

Za veliki voćnjak Milanu je potrebna i radna snaga s kojom kaže ne oskudeva, jer ima radnika koji kod njega rade i duže od deset godina.

– Uprkos međusobnom poverenju ipak ja ili supruga moramo biti prisutni za svaki posao, pa je obaveza preko glave. Za sada se u poslu najviše oslanjam na suprugi, dok je ćerka student pa ne stiže zbog obaveza, a sin koristi školski raspust da pomogne, svaki dan je sa nama, sve zna i vidi šta treba raditi. Ali hoće da studira medicinu, pa ne vidim odmenu u poslu – kaže Milan Kovaćević.

Uz poslove u voćnjaku ovaj preduzetnik se bavi i kalemarsvom, najviše kalemi breskve, kajsije i po koju sortu šljive, ali i uslužno podiže voćnjake. Bude mladih sadnica godišnje 14.000 komada pa i tu dođe prihod. – Lepo sam se snašao posle odlaska iz cementare, ali sam imao i dobru osnovu, što sam umeo da uz ogroman rad iskoristim – napominje Milan.Za razliki od drugih voćar Milan Kovačević nije tražio podsticaje od države. Ne javlja se na konkurse niti mu treba materijalna potpora te vrste. - Nemam u voćnjaku protivgradnu zaštitu niti je planiram, pokrivanje zasada ide zajedno uz sistem za navodnjavanje, a to su ogromna ulaganja o kojima ne razmišljam. Za porodicu sam i od ovoga obezbedio egzistenciju, pa pošto ne vidim da će me deca naslediti u voćnjaku ne mislim o tome.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/voce-dobro-rodilo-dobra-i-cena-17-07-2020

Poljoprivredno gazdinstvo „Panić” iz Iriga, koje se bavi uzgojem i prodajom breskvi i jabuka, u protekle četiri godine od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dobilo je subvencije u vrednosti od nešto više od 6,1 miliona dinara.Tim novcem nabavljali su opremu za hladnjače i skladištenje, pakovanje i obeležavanje proizvoda, dok su ove godine dobili nepunih 350.000 dinara za stubove i elemente za podizanje sistema za protivgradnu zaštitu.

- Znače nam ove subvencije od pokrajine jer je to dobar podstrek - kaže Mirko Panić, na čije ime su legle pomenute subvencije. - Svake godine pratimo konkurse i konkurišemo tako da smo sve opremali malo po malo.I pre nego što je pokrajina krenula dadeli bespovratna sredstva poljoprivrednicima, gazdinstvo Panić, koje sada uzgaja breskve i jabuke na dvadesetak hektara (uključujući i registrovana gazdinstva na suprugu i decu), podizalo je kredite kako bi sprovodili struju i bušili bunare za sisteme navodnjavanja na svojim voćnjacima, dok poslednjih godina najviše rade na osavremenjavanju mehanizacije.

- Sad nam još nedostaje mašina za orezivanje voća, ali prvo ću da pozajmim od jednog kolege iz Slankamena, da vidim kako to ide - dodaje gazda Mirko. - U suštini, imamo dobru mehanizaciju, ali je sve veći problem radna snaga. Od desetak radnika, većina njih je starija od 65 godina. Rade nam babe, dede, penzioneri, a mladi neće... Istu količinu robe koju sad naberemo sa deset ranika, nekad smo nabrali sa četiri-pet. Pa još kad te potrefi loša cena, pa ti i ne plate, onda je to katastrofa, moramo da dižemo kredite da bismo isplatili dobavljače... Recimo, imamo još 3,8 miliona od prošle godine što nam nisu platili robu, to je problem, moramo da obnovimo proizvodnju, a nama niko ništa ne daje bez para.

Ipak, kad se sve sabere i oduzme, od voćarstva može lepo da se živi, ali da se time bavi „kako treba”.

- Više ne može da se bude dobar voćar bez vode, mreže i hladnjače - naglašava naš sagovornik, priznajući da planira uskoro da ode u „penziju”. - Još dve-tri godine, sin i ćerka će preuzeti sav posao, a ja ću da budem savetnik. Tek od pre tri-četiri godine smo počeli da idemo sedam dana na letovanje, do tad nismo mogli da izdvojimo ni nedelju dana za odmor. Sezona nam je cele godine.

Uprkos radnom vremenu od 365 dana u godini, naš domaćin se ne kaje što je krajem osamdesetih odlučio da napusti svoj tadašnji posao i počeo da sadi voće.

- Svi su mi govorili da sam lud, ali ja se ne kajem - priznaje Mirko Panić. - Moj otac je bio siroma’ i od jednog čoveka je dobio oko dva jutra zemlje da isplati na deset godina. Onda je ’56. posadio breskve, kad sam se ja rodio.

Sad, ako je godina dobra, gazdinstvo Panić iznedri oko hiljadu tona jabuka, a sve što im rodi, uključujući i breskve, izvozi za Rusiju. Oni nude najbolju cenu, ali zato traže da voće nema nijednu manu niti flekicu.

Zato su protivgradne mreže izuzetno bitne za voćare, a Mirko Panić je od ove godine, bar što se toga tiče, miran i bezbedan.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/bez-vode-mreze-i-hladnaca-nema-vocarstva-12-07-2020

Rakija se može proizvoditi od svih voćnih vrsta koje, sadrže šećer iz kojeg u toku alkoholne fermentacije nastaje alkohol. Najpogodnije voćne vrste za proizvodnju rakije su jabučaste (jabuke i kruške) i koštičave vrste (šljive, trešnje,višnje, kajsije i breskve). U nekim zemljama rakija se proizvodi i od bobičastog voća (maline, ribizle, kupine itd.).

Lozovača i komovica se proizvode od prevrelog kljuka, grožđa ili komine od grožđa koje zaostaju u proizvodnji vina.

Voće za proizvodnju rakije se bere u punoj fiziološkoj zrelosti jer u tom stadijumu voće sadrži maksimalnu količinu šećera i najizraženiju sortnu aromu koja je veoma važna za svaku voćnu rakiju. Za proizvodnju voćnih rakija uglavnom se koristi voće koje nije prikladno za duže čuvanje i skladištenje, prezrelo, oštećeno i manje kvalitetno.

Od takvog voća može se dobiti još uvek dobra rakija. Jako trulo i plesnivo voće znatno umanjuje kvalitet rakije, jer dolazi do prelaska stranih mirisa u rakiju za vreme destilacije.

Za proizvodnju vrhunske rakije potrebno je uzimati samo fiziološki zrelo, neoštećeno i dobro čuvano voće. Prezrelo, oštećeno i plesnivo voće sadrţi manje šećera i ima lošu aromu, pošto prezrelo voće brzo gubi aromatične komponente. Izuzetak od ovog generalnog pravila čine šljive i kruške viljamovke čiji prezreli plodovi sadrže više aromatičnih materija i daju kvalitetniju rakiju.

Najznačajniji parametri kvaliteta voća su sadržaj šećera, proteina, vitamina, kiselina (limunska, jabučna, vinska, sirćetna), organskih jedinjenja i minerala. Ovi sastojci daju rakijama karakterističan ukus, miris i boju.

Proces alkoholne fermentacije se veoma teško odvija ako u voću nema dovoljno azota i fosfora jer su oni neophodni kvascima za rast i razmnožavanje. Taninske materije, aromatična ulja, viši i niţi alkoholi su takođe značajne komponente voća u proizvodnji voćnih rakija. Svakako najznačajnija komponenta voća u proizvodnji voćnih rakija je šećer. Sadržaj šećera zavisi od voćne vrste, agrotehničkih uslova i stepena zrelosti voća. Sirovine sa većim udelom suve materije su kvalitetnije i isplativije jer daju više korisnih hemijskih sastojaka i bolji randman alkohola.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/07/01/vocarstvo/kada-se-bere-voce-za-rakiju/

Organsku poljoprivredu najbolje možemo da definišemo kroz njen cilj, a to je proizvodnja zdravstveno bezbedne, kvalitetne hrane na ekološki održiv način, kaže stručnjak za voćarstvo Suzana Jerkić iz Poljoprivredno stručne službe Vranja.

Pre podizanja zasada neophodno je odraditi agrohemijsku analizu zemljišta, a zatim krenuti sa poboljšanjem plodnosti zemljišta, odnosno povećanjem organske materije u njemu da bi zemljište bilo što produktivnije.

Za uspešno podizanje organskih voćnih zasada ili prelazak postojećih, potrebno je da se ispoštuju određeni preduslovi koji će obezbediti određenu sigurnost u našoj organskoj proizvodnji. Osnovno pravilo je da površina na kojoj se primenjuje organska proizvodnja treba da bude najmanje pet do šest metara udaljena od drugih konvencionalnih površina.

Ukoliko nema te udaljenosti, tada treba da se zasadi bio-barijera koja će štititi organski zasad od prelaska sintetičkih preparata koji se upotrebljavaju u susednim konvencionalnim znasadima. Period prelaza - konverzija, kod voćarske proizvodnje traje tri godine sa izuzetkom kada kontrolno i sertifikaciono telo može da smanji period konverzije, uzimajući u obzir dokaze o prethodnom upravljanju površinama.

Sertifikacija zasada obavlja se svake godine. Paralelna proizvodnja na jednoj farmi, odnosno uzgajanje iste voćne vrste istovremeno na organski i konvencionalni način nije dozvoljena, osim ako su različite sorte sa lako prepoznatljivim karakteristikama. Sadni materijal koji se upotrebljava u organskom voćarstvu treba da bude organskog porekla.

U uslovima kada organski sadni materijal nije dostupan, dozvoljeno je korišćenje konvencionalnog materijala, ali pod uslovom da nije genetički modifikovan ili tretiran sintetičkim preparatima i da je odobren od kontrolnog tela, objašnjava stručnjak za voćarstvo.

Važan faktor u planiranju organske proizvodnje je lokacija na kojoj će biti podignut zasad. Voćna vrsta koja će se gajiti zavisi od tipa i od kvaliteta zemljišta. Zemljište je od velike važnosti pri uzgajanju bilo koje kulture u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Jerkić ističe da je ekspozicija terena takođe veoma bitna kada je organska proizvodnja u pitanju. Najpovoljnija je južna ili jugoistočna ekspozicija, iz razloga što ukoliko je toplije, utoliko se bolje iskorišćava sunčeva svetlost i vrlo brzo se dižu jutarnje rose, koje su značajan faktor za pojavu bolesti i štetočina u toku vegetacije.

Promajno mesto, zaštićeno od dominantnih vetrova u reonu uzgajanja, je isto tako povoljno. Na mestima sa dobrim strujanjem vazduha, gde je retka pojava mrazeva, magle, vazdušna i površinska vlaga se mnogo ne zadržavaju, ima manje bolesti voća.

Mikroklimatski uslovi koje bi trebalo znati su: minimalne (zimske) temperature, pojava ranih proletnih i jesenjih mrazeva, količina vodenog taloga, padavine i njihov raspored u toku godine, vlažnost vazduha i zemljišta, vetrovi, njihov pravac kretanja (koji je vetar dominantan na toj lokaciji), njihov intenzitet, pojava grada, njegov intenzitet.

Za organsku proizvodnju pogodna su plodna rastresita i duboka zemljišta (gajnjače, aluvijalna i deluvijalna zemljišta), čija je pH vrednost u optimalnom opsegu za datu voćnu vrstu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2928319/koji-su-kljucni-faktori-za-uspesnu-organsku-proizvodnju-voca

Kupci koji imaju višak vremena, a žele da uštede, mogu da se prijave da beru voće na nekoj od plantaža u Srbiji. Sve je više poljoprivrednih gazdinstava sa kojih domaćini pozivaju mušterije da sami naberu jagode, maline, kupine ili borovnice i da ih plate jeftinije.
Obe strane su na dobitku. Voćari bar delimično rešavaju problem radne snage, a potrošači dobijaju povoljniju cenu i boravak na čistom vazduhu.Vlasnik plantaže malina iz Raške ima jasnu računicu. Kilogram voća prodaje za 240 dinara, a berače plaća 60 dinara po kilogramu. Zato je spreman da svakom ko dođe sam da bere kilogram voća proda po 180 dinara.

Na imanju Tešovića u Banatskom Karlovcu na dva hektara su zasađene kajsije, kruške i jabuke. Obrali su već rane sorte kajsija, a sada stižu nove, kao i kruške. Jabuke će brati u septembru. Kao i svake godine, najveći problem je organizovati berbu i prodaju."Radimo isključivo porodično i teško mi je i da idem na pijacu i da berem voće", kaže Miljana Tešović.

"Zato smo se ove godine pridružili pozivu grupe "Mali proizvođači" i otvorili naše imanje za sve ljude koji mogu i hoće da sami naberu koliko im treba. Kilogram kajsije koju sami uberu platiće 150 dinara, dok bi na pijaci dali 220 dinara. Kruške su za berače 200, a na tezgi 250", dodaje ona.

Nenad Mandić iz Krive Reke, na Kopaoniku, pod zasadom borovnica ima 2,5 hektara. Ove godine planira da nabere 15 tona ove voćke, a samo dve će završiti u Srbiji. Sve ostalo je već kaparisano za Rusiju. Ostavio je, međutim, mogućnost ljudima koji žele, da dođu kod njega na imanje i da sami uberu borovnica koliko mogu. Kilogram je, inače, 800 dinara u maloprodaji, a berači će moći da ga dobiju za 500 dinara.

"Profesionalni berač može za 10 sati da ubere 50 kiograma voća. Ovu akciju nismo pokrneuli zbog zarade, već da bismo podigli svest naših ljudi o izuzetnom značaju ove biljke u ishrani. Svesni smo da je zbog visoke cene ljudi slabije konzumiraju, a ovo je način da se to promeni", priča Mandić.

Na sličnu ideju je došao i Dragan Marić iz Vitoševaca kod Pojata. Iako ovo nije voćarski kraj, zasadio je breskvu i kajsiju na 30 ari. Pre svega se bavi preradom voća i pravi kompote i sokove.

"Nažalost, zbog vremenskih neprilika, ovogodišnji rod kajsije je podbacio, ali se zato nadamo da će breskva da se održi. Ne znamo još kolika će biti cena, ali će berači koji žele da kupe voće dobijati popust od 10 odsto. Prednost nije samo u nižoj ceni, nego u mogućnosti izbora ploda. Neko voli sočne, a neko manje zrele. Prošle godine je kilogram bio 80 dinara, a očekujemo istu cenu i ove sezone", kaže Marić.Uzgajivači kajsija su ovog proleća pretrpeli štetu zbog, kako kažu, tri udara mraza. Karantin tokom vanrednog stanja je mnoge od njih sprečio da izađu u voćnjake i da zaštite rod.

„Uspeli smo konačno posle prvog talasa da izađemo i da naložimo vatru, pa da dimljenjem podignemo temperaturu i sprečimo da nam promrzne rod. Pretrpeli smo štetu, ali smo sprečili katastrofu. Mnogima to, nažalost, nije pošlo za rukom“, objašnjava Miljana Tešović iz Banatskog Karlovca.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/kako-lakse-obrati-plod-naberi-sam-pa-plati-manje_1139671.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30