Razloga za strah od novih obilnih padavina i izlivanja reka gotovo da nema, kažu nadležni. Kada se voda povuče, poljoprivrednik može da podvuče crtu ispod troškova i koristi koje su donele kiše i najhladniji maj poslednjih godina. Stručnjaci kažu da će na veće prinose moći da računaju samo oni koji se izbore sa biljnim bolestima kojih ima više posle ovolike vlage.Obilne padavine, olujni vetrovi i porast vodostaja su iza nas, ali ne i problemi koje su ostavili. Poljoprivrednici u Valjevu i dalje tavore sa najplodnijim oranicama uz Obnicu i Kolubaru."Ovde je nekad prolazio i traktor i kombajn i balir i sve. Od 2014. nisam imao kuda da prođem i evo, to je sad tako, zaraslo je i ništa", kaže Milan Božović iz valjevske Loznice.

Božidar Divnić iz sela Beomužević kaže da je njiva uz reku i da je velika bojazan da se reka ne izlije.

Ni koji ratare daleko od reka nisu bez problema. Da bi izbegli bolesti i opasne mikotoksine, moraće dodatno da tretiraju ječam i pšenicu.

"Treba istaći da je ova godina pogodna za razvoj fuzarijuma s obzirom da je bilo dosta kiša u periodu od marta do sredine maja. Palo je ukupno 130 litara kiše što je zaista velika količina", ističe Radmila Heraković iz Instituta Tamiš Pančevo.

Gljivične i bakterijske bolesti poskupeće proizvodnju i povrtarima. Zaštitar bilja Tešo Marković kaže da do bolesti biljaka dolaui zbog temperaturnog šoka, od sedam stepeni na 25 stepeni u roku od 24 ili 36 sati.

"Ne postoji preparat koji će apsolutno da oporavi biljku i da ne ostavi nikakav trag na prinosima, što je i najvažnije, ali da svede štetu na minimum svakako to zavisi od izbora preparata", objašnjava zaštitar bilja.

Dosadašnji tok maja, iako neznatno, umanjiće rod i sniziti kvalitet trešnje i kajsije.

Direktor instituta za voće u Čačku Milan Lukić kaže da je najveću štetu pretrpela jagodasta vrsta voća.

"Prvenstveno jagoda i to na otvorenom i to zbog truleža plodova. Naravno, takođe, i kod maline imamo usporen rast i pojavu bolesti", navodi Lukić.

U Ministartvu poljoprivrede kažu da iznenađenja nije bilo. Da su poslednjih pet godina na 500 lokacija ili izgrađeni novi ili rekonstruisani postojeći vodoprivredni objekti. Čaša koju je napunila kišnica za ministra je polu-puna.

"Ova kiša će samo da koristi poljoprivredi i ako ima nešto dobro iz nje to je da ćemo imati još jedan priliv vode u one slojeve poljoprivrednog zemljišta koje još nisu dobili i ono što je jako važno na prostoru vojvodine ove padavine će pomoći rodu i neće tu biti nikakvih velikih problema", kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

U narednom periodu očekuju se da lokalne samouprave procene da li je na njihovoj teritoriji bilo elementarne nepogode. U Ministartvu kažu da je pomoć ugroženim područjima stigla onda kada je država odlučila da podsticaje za osiguranje od nepogoda sa 40 podigne na 70 odsto. Apeluju na poljoprivrednike da ih više koriste.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3527242/poljoprivrednici-podvlace-crtu-sta-im-je-kisa-donela.html

Branislav Nedimović ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede gostovao je jutros u Jutarnjem programu Prve televizije.

"Jesenas smo imali problem sa kukuruzom zbog suše, a sada vlage ima dovoljno, pa očekujem da tu neće biti problema“, rekao je ministar Nedimović i istakao da kukuruzu u ovom trenutku problem prave niske temperature za ovo doba godine, ali od sutra će otopliti pa će i to biti u redu.

Ministar je rekao da pšenica nikad bolje nije izgledala nego u ovom trenutku, ali zato ima problema sa voćem.

"Zbog obilnih kiša i velike količine vode truli voće. Realno, imamo problema sa trešnjom i jagodom gajenom na otvorenom prostoru. Plodovi trešnje su ispucali pa spadaju u drugu klasu po kavlitetu, što donosi i nižu cenu. Ugroženo je rano voće, sneg u maju doneo je mnoge probleme“, rekao je Nedimović.

On se osvrnuo i na nedavni problem sa gradom koji je pogodio pojedine delove Srbije i istakao da su sve službe radile kako je trebalo od RHMZ do protivgradnih strelaca, ali tamo gde je grad pao on se formiorao u niskim oblacima kada su i rakete najmanje deleotvorne.

"Krajem aprila prvi put smo upotrebili automatsku protivgradnu zaštitu, što znatno skraćujete vremenski period što je u ovakvim situacijama i najvažnije. Ove rakete upotrebljene su na prostoru Valjeva, i da li je bilo problema tamo? Nije " - istakao je ministar i dodao da se trudi da obiđem svaku lokalnu samoupravu, a danas će posetiti najveći povrtnjak u Srbiji.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=05&dd=17&nav_id=1543157

Mnogi se sećaju mirisa jabuke "petrovače" ili krušaka ''lubeničarki''. U nekim seoskim domaćinstvima još uvek ih ima, ali su mnoge stare sorte voća i povrća zaboravljene, nestaju ili ih je teško naći. Međutim, od ovih sorti zavisi i stvaranje novih, jer su one baza za uzimanje gena. Kako bi sačuvali ovo neprocenjivo blago, pre svega značajno za razvoj poljoprivrede i bezbednost hrane, u mioničkom selu Paštrić osnovana je prva lokalna banka gena u Srbiji starih sorti voća i povrća ''Zrno''.Ivana Petrović iz Ekološkog pokreta ''Okvir života'', osnivača lokalne banke gena, kaže da je osnovni cilj formiranja banke semena očuvanje autohtonih sorti voća i povrća koje su bitne za razvoj poljoprivrede i bezbednost hrane.

- Bez raznovrsnosti nema ni selekcije i nastanka novih sorti koje će biti otpornije. Stare sorte nisu previše zahtevne u pogledu zaštite od bolesti i štetočina, i otpornije na sušu i druge faktore spoljne sredine. Kada želimo da napravimo novu sortu mi nemamo odakle da uzmemo gene i da dobijemo tu novu sortu već od tih starih sorti koje su otpornije. Ne može se uzeti hibrid da bi se dobila neka nova sorta, već se mora uzeti stara sorta kako bi se iskoristila njena prirodna otpornost koja je dobijena dugogodišnjom selekcijom. Na taj način se može dobiti sorta sa poboljšanim karakteristikama. Njihov značaj je sa tog aspekta je nemerljiv jer mi ne znamo kako će se menjati klima i šta će se dešavati sa prirodnim resursima - kaže Ivana Petrović.

Na ideju da formira banku gena došao je još 2001. godine biolog Predrag Petrović. Projekat za koji je dobio nagradu „Premio Slow Food“ bazirao je na starim rasama životinja, pre svega na očuvanju krave buše i podolskog govečeta. Međutim, prema rečima Ivane Petrović, sada su odlučili da stare sorte voća i povrća stave u prvi plan. Osnovne aktivnosti u radu banke gena su sakupljanje i skladištenje semena, umnožavanje i razmena biljnog materijala, identifikacija i karakterizacija sorti, edukacija o čuvanju semena, starim sortama i njihovom gajenju, kao i formiranje baze podataka.- Lokalne banke gena nisu vlasništvo državanih institucija ni nevladinih organizacija, to su projekti lokalnih zajednica i opstaju zahvaljujući energiji i ljubavi zemljoradnika. Nismo želeli da banka gena bude smeštena u nekim fiokama i fišecima već da to bude aktivna banka gena odnosno da svako domaćinstvo koje želi može da se uključi u njen rad tako što će štititi i umnožavati ono što već ima na svom gazdinstvu. Uz to želimo da podstaknemo i razmenu starih sorti. Ovo je možda i poslednja prilika da bogatstvo ukusa prirode ostavimo i našim potomcima - kaže naša sagovornica.

U dosadašnjem radu identifikovana su domaćinstva koja imaju stare sorte, popisan je određeni broj stabala. Uspostavljena je saradnja i sa strukom odnosno sa ljudima koji dobro poznaju poljoprivrednu proizvodnju tih kultura. Naredni korak je da se naprave proizvodi od tih starih sorti i da se one što više gaje. Samo na jednom imanju pronašli su 17 sorti jabuka. Takođe je zanimljivo što se svaka od tih sorti u ishrani koristi na drugačiji način.

- Ima primera gde se sasvim slučajnu otkrije neka stara sorta za koju mislimo da je nestala. Inače dosta ljudi misli da su nestale stare sorte jabuka 'kolačare', 'petrovače' , 'jagodnjače' ili kruška 'lubeničarka', ali mi ih nalazimo. One nisu nestale već ih niko ne umnožava, pa ljudi misle da ih nema jer nema mladih sadnica. Teško je nabaviti mlade sadnice, ali stabala ima. Ono što smo primetili je da povrće znatno brže nestaje. Tu je mnogo veći problem. Kada želimo da nađemo staru sortu povrća jako je teško, jer su za raliku od voća to uglavnom jednogodišnje biljke. U toku našeg istraživačkog rada mislili smo da je krompir ''mesečar'' nestao. To je stara sorta koja je izuzetnog ukusa, otporna na štetočine. Uporno smo je tražili i sasvim slučajno smo čuli prezentaciju profesora Zorana Broćića na Poljoprivrednom fakultetu, koji je pronašao ovu sortu krompira - navodi Ivana Petrović.

Izvor:https://www.telegraf.rs/vesti/agro-biz/3056932-na-ovom-mestu-poljoprivrednici-mogu-da-dodju-do-gena-starih-sorti-voca-i-povrca-u-njihovoj-arhivi-nalaze-se-brojne-zaboravljene-vrste

Ministarstvo poljoprivrede nastavlja u 2019. godini sa podrškom i sektoru voćarstva, koje smatra jednom od najvažnijih poljoprivrednih grana. Podsticaji u biljnoj proizvodnji povećani su ove godine i iznose 5.200 dinara po hektaru, pošto se na 4.000 dinara, koliko je bilo ranijih godina, isplaćuje dodatnih 1.200 dinara namenjenih kupovini goriva. Subvencije se dodeljuju i za nove zasade voća, osiguranje plodova i zasada, organsku proizvodnju...

Pravo na subvencije ima svako pravno lice, preduzetnik i fizičko lice koje ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Uslov je podnošenje zahteva Upravi za agrarna plaćanja u predviđenom roku, jer su pravilnikom o subvencijama tačno definisani termini u kojima je moguće aplicirati za određena sredstva.

Aktuelne subvencije Ministarstva koje se odnose na primarnu proizvodnju voća dodeljuju se u ukupnom maksimalnom iznosu do 5 miliona dinara, i to:
- za podizanje novih proizvodnih zasada voća do 3,5 miliona dinara

- za postavljanje naslona za zasade voća do milion dinara- za pripremu zemljišta, odnosno nabavku supstrata sa sertifikatom za proizvodne zasade borovnice u saksijama/vrećama - 400.000 dinara

- za analizu zemljišta do 100.000 dinara

Podsticaji se dodeljuju u iznosu od 50 odsto troškova, odnosno 65 odsto za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Minimalna površina zasada za koji se može ostvariti podsticaj je 0,10 hektara za jagodasto i 0,30 hektara za drvenasto voće. Zahtev se podnosi Upravi za agrarna plaćanja, od 1. maja do 31. avgusta, a za jagode do 30. septembra.Podizanje novih matičnih zasada, proizvodnja sadnog materijala, sertifikacija i klonska selekcija podstiču se u cilju unapređenja kompletne rasadničarske proizvodnje kroz tri mere podrške:

- subvencije za podizanje matičnih zasada predosnovne i osnovne kategorije voća do 3 miliona dinara

- podsticaji za proizvodnju sadnica voćaka, vinove loze i hmelja do 700.000 dinara

- podrška programima i projektima sertifikacije i klonske selekcije voćaka- do 10 miliona dinara po korisniku

Pravo na subvencije za biljnu proizvodnju imaju sve biljne kulture, osim prirodnih livada, pašnjaka i neobrađenog zemljišta, a zahtevi se podnose od 1. marta do 30. aprila.Za osiguranje plodova i zasada ostvaruje se regres u iznosu od 40 do 45 odsto plaćene premije, a odnosi se na plodove voća, rasadnike i mlade višegodišnje zasade koji još nisu proprodili. Za regione koji su poslednjih godina najviše pogođeni vremenskim i elementarnim nepogodama - Moravički, Zlatiborski, Kolubarski, Podunavski i Šumadijski od ove godine omogućen je regres u iznosu od 70 odsto.

Podrška investicijama u primarnu poljoprivrednu proizvodnju odnosi se na kupovinu nove opreme i mehanizacije, i to u iznosu od 50 do 65 odsto ulaganja. Maksimalna subvencija koja može da se ostvari po ovom osnovu je 1,5 miliona dinara.Registrovana poljoprivredna gazdinstva mogu da ostvare pravo na podsticaje u organskoj biljnoj proizvodnji u iznosu od 11.440 dinara po hektaru, i oni su 120 odsto uvećani u odnosu na konvencionalnu proizvodnju.

Nacionalne mere u voćarstvu odnose se i na podršku promotivnim aktivnostima, kreditnu podršku, izgradnju i opremanje objekata, uvođenje i sertifikaciju sistema bezbednosti i kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla. Takođe, podržavaju se i mladi poljoprivrednici, investicije za unapređenje kvaliteta vina i rakije, kao i investicije u preradi i marketingu u sektoru vina, piva i jakih alkoholnih pića.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/nove-subvencije-i-u-vocarstvu-podsticaj-do-35-miliona-dinara-prijave-do-septembra/qwzpff0

Tvining projekat koji je Srbija sa EU sprovodila u prethodne skoro dve godine omogućio je da se olakša oporavak, očuvanje, registracija i buduća eksploataciju starih autohtonih sorti voća i vinove loze u našoj zemlji, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivede.
Tako očuvani genetski resursi dalje će se koristiti kao osnov za stavljanje u promet visokokvalitetnog propagativnog materijala, kao i za razvoj novih sorti, koje će posedovati neke bitne i cenjene karakteristike.Među bitnim postignutim rezultatima projekta su i poboljšanje profesionalnih veština osoblja zaposlenog u institucijama, uspostavljanje baze podataka za Nacionalni registar biljnih sorti, uključujući i održavaoce starih domaćih i odomaćenih sorti voća i vinove loze, kao i uvođenje modernih analiza DNK u cilju brze identifikacije starih i novih sorti u procesu registracije.

Ovaj dvadesettromesečni projekat, čiji je budžet iznosio 800.000 evra, u potpunosti je finansirala EU.

Projekat "Jačanje kapaciteta fitosanitarnog sektora u oblasti priznavanja biljnih sorti uključujući i ovlašćene organizacije" je počeo da se sprovodi 1. juna 2017. i trajaće do 30. aprila 2019.

Svečanom ceremonijom danas je obeleženo zvanično zatvaranje tvining projekta i tom prilikom su predstavljeni ciljevi i rezultati postignuti u protekla 23 meseca implementacije projekta u Srbiji.

Ministarstvo poljoprivrede navodi da je projekat bio od velikog značaja za Srbiju u okviru njenog procesa pristupanja EU, jer je direktno uticao na usklađivanje pravnog institucionalnog okvira i procedura za registraciju sorti poljoprivrednog bilja sa zahtevima EU i međunarodnim standardima.

Na svečanoj ceremoniji zatvaranja projekta prisutnima su se obratili državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević otpravnik poslova Ambasade Italije u Beogradu Serđo Monti, šef sektora za saradnju Delegacije EU u Srbiji Ingve Engstroem, pomoćnik ministra finansija Marko Jovanović, direktor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević i predstavnik Vlade Italije Rikardo Rosi Pakani.

Ciljeve i postignute rezultate projekta predstavili su Aleksandar Tabaković iz Uprave za zaštitu bilja pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije i stalni savetnik na projektu iz Republike Italije Valter Mičeli.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/podrska-srbiji-u-ponovnom-otkrivanju-zaboravljenih-ukusa_1008558.html

U cilju očuvanja pčelinjih društava, u periodu cvetanja voća i njegovog tretiranja hemijskim preparatima, neophodna je stroga kontrola stručnjaka, kao i saradnja sa pčelarskim udruženjima, rekla je Agenciji Beta savetodavac za zaštitu bilja u Poljoprivredno stručnoj službi u Prokuplju Ivana Obradović .

"Savremena poljoprivredna proizvodnja, zbog većih prinosa, zahteva i upotrebu zaštitnih hemijskih sredstava", rekla je Obradović.Ona je dodala da prekomerno i nekontrolisano tretiranje voćnih zasada ima za posledicu uništavanje pčelinjih društava i da su poljoprivrednici, na osnovu važećih zakonskih propisa, u obavezi da o planiranom tretiranju biljaka i voća preparatima otrovnim za pčele, obaveste pčelare u svom okruženju u prečniku od pet kilometara.

"Voćarima se preporučuje da u fazi cvetanja pre svega višnje i šljive ne koriste insekticide, a da fungicide, koji nisu otrovni za pčele, primenjuju u večernjim satima, rekla je Obradović.

Pčele imaju pozitivan uticaj na povećanje rodnosti po osnovu većeg broja oprašenih cvetova i zametnutih plodova, jer se oprašivanjem smešom polena sa većeg broja cvetova dobijaju krupniji, intenzivnije obojeni i pravilno oblikovani plodovi, odnosno plodovi veće tržišne vrednosti.

Prema rečima poljoprivrednih stručnjaka naučno je dokazano, a u praksi potvrđeno, da pčele kao oprašivači imaju nezamenjivu ulogu i presudan uticaj na broj i kvalitet zametnutih plodova, što znatno utiče na ekonomičnost voćarske proizvodnje.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2019&mm=04&dd=06&nav_id=1526772

Srbija je rešila da se obračuna sa voćarskom mafijom, koja zbog svojih mutnih radnji šteti ugledu Srbije zloupotrebljavajući sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom!Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i drugim nadležnim službama sprovelo opsežnu akciju u kojoj je uhapšeno 59 osoba, što je, kako ističu, nastavak totalne i beskompromisne borbe protiv svih koji ugrožavaju nacionalne interese i privilegovan položaj Srbije na najznačajnijim svetskim tržištima, među kojima je i tržište Ruske Federacije.
- Policija je uhapsila pet osoba osumnjičenih da su uvozile voće iz Grčke, izrađivali za njega lažnu dokumentaciju i potom ga, kao proizvode srpskog porekla, prodavali na tržištu Rusije. Zbog sumnje da su počinili krivično delo pranje novca time što su pomogli u sačinjavanju lažne dokumentacije, nadležnom tužilaštvu privedena su i 54 poljoprivredna proizvođača sa teritorije Beograda, Kragujevca, Smedereva, Smederevske Palanke, Topole - saopštio je MUP.Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je za Kurir rekao da će ovakve akcije "imati stalno, dok god se neko pravi pametan" i podsetio na onu od pre nekoliko meseci, kada je privedeno više od 80 osoba zbog krijumčarenja voća na tržište Carinskog saveza.
- Mi smo to presekli, tako da nema štete u tom smislu po sporazum, zato to i radimo da ne bi nastala šteta. Da ne radimo ovo, bio bi narušen ugled Srbije, mi na ovaj način poboljšavamo ugled tako što sprečavamo ljude da krijumčare. Voćarskoj mafiji se mora stati na put! Sporazum sa Rusima povodom izvoza voća i povrća od strateške je važnosti za našu državu, tu imamo najbolje tržište - istakao je Nedimović.

Kako je naveo MUP, u poslednjoj akciji uhapšeni su odgovorno lice preduzeća "Coja promet" A. C. (63) i zastupnik tog preduzeća A. C. (36), odgovorna lica preduzeća "Citrum AKZ" N. C. (37) i Z. C. (62), kao i odgovorno lice firme "D&B trans" B. K. (42), i navedeno da je "Coja promet" pribavio protivpravnu imovinska korist od oko 105 miliona dinara.Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić kaže za Kurir da se zbog minorne zarade pojedinih firmi koje se bave ilegalnim radnjama uništava srpski sektor voća:
- Ovde se radi o poverenju i mogućnosti uvođenja embarga na korišćenje bescarinskog izvoza, što bi bila ukupna nacionalna šteta koja bi pogodila sve naše proizvođače i izvoznike. Sve zbog reeksporta proizvoda iz drugih zemalja preko srpskih firmi na rusko tržište. Poverenje može biti poljuljano i praktično mogu da uvedu moratorijum na izvoz pojedinih proizvoda u određenom vremenskom periodu za bescarinski izvoz.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3208863/akcija-mup-i-ministarstva-poljoprivrede-pohapsena-vocarska-mafija

I tokom zime voćari imaju pune ruke posla. Njihove brige oko sadnica ne prestaju ni onda kada pada sneg već se povećavaju. Umesto da sede kući oni obilaze zasade i bore se zečevima i glodarima koji nanose štete mladim sadnicama. Postoji niz repelenata za odbijanje zečeva, neki od njih su kućne izrade kao na primer mešavina krvi i belog luka sa čime se tope krpe i omotavaju oko sadnice ili pak mažu
sadnice, ili na primer krečenje stabala.

Ovog puta ćemo vam predstaviti malo drugačiji sistem zaštite koji se na terenu pokazao dobar. Razviti rolnu mrežice, makazama iseći traku širine oko 20 cm zavisno od debljine sadnice, izrezanu traku staviti oko sadnice uzduž i heftalicom spojiti rubove mrežice.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

Poljoprivreda, prehrambena industrija, građevinski materijali, energetika, sektori mašinstva i tekstila imaju veliki izvozni potencijal prema Kataru, istaknuto je juče na okruglom stolu privrednika Srbije i delegacije Katara, koja boravi u zvaničnoj poseti Beogradu.

Potpredsednik Privredne komore Srbije Nemanja Žugić ističe da se bilateralni i ekonomski odnosi između Srbije i Katara neprekidno učvršćuju i da je dosta mogućnosti za intenzivnije privredne veze.

- PKS je identifikovala poljoprivredu i prehrambenu industriju, građevinske materijale, proizvode na bazi nafte, sektore mašinstva i tekstila kao oblasti koje imaju najveći izvozni potencijal u Kataru - rekao je Žugić.

Uveren je da će direktni letovi od Beograda do Dohe omogućiti srpskim poljoprivrednim i prehrambenim kompanijama da brže plasiraju svoje proizvode na tržište Katara - sveže i smrznuto voće i povrće, meso, testeninu, med i ostalu prehrambenu robu. Ukazao je i na izvoz materijala za građevinsku i tekstilnu industriju, nameštaja, papira, hemijskih i farmaceutskih proizvoda, kao i IT-a.

Žugić je istakao i velike mogućnosti ulaganja katarskih kompanija u srpsku privredu i pozvao članove katarske delegacije da na Srbiju gledaju kao privlačnu i pouzdanu investicionu destinaciju. Spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Katara prošle godine je iznosila 11 miliona dolara, a čak 97 odsto trgovinske razmene odnosni se na robu koju Srbija izvozi Kataru.

Direktor departmana za međunarodnu saradnju Ministarstva inostranih poslova Katara Tarik Bin Ali Faraj Al-Ansari kaže da će se Katar truditi da pomeri na viši nivo dosadašnju saradnju između srpske i katarske privrede.

- Naši dobri politički odnosi datiraju još od vremena Jugoslavije, traju i danas. Mi poštujemo Srbiju i želimo da ekonomsku saradnju podignemo na viši nivo - poručio je Al-Ansari.

Istakao je da katarsku delegaciju čini 15 predstavnika iz oblasti obrazovanja, energetike, poljoprivrede, ekonomije, svih oblasti koje su prepoznate kao potencijal za saradnju.

Al-Ansari ocenjuje da se Srbija i Katar moraju fokusirati na razvoj avioprevoza jer nema mnogo teretnih letova za prenos robe između dve države. Poručio je da su vrata za srpske turiste i privrednike otvorena, jer je Katar atraktivna destinacija, sa lepim plažama, muzejima, hotelima, rizortima, ali i prijateljska i sigurna zemlja. Pohvalio je Srbiju kao lepu zemlju za turističke obilaske i istakao da obe države treba da iskoriste prednosti bezviznog režima.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS Aleksandar Bogunović predstavio je katarskoj delegaciji potencijal srpskog agrara. Zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima, bogatoj vegetaciji i diverzitetu, ali i dugoj tradiciji u poljoprivrednoj proizvodnji, Srbija je prepoznata kao jedan od većih izvoznika jabuka u Rusiju, malina u EU, ali i drugih kultura, kao što su žito i kukuruz, rekao je Bogunović.

Članovi državno-privredne delegacije Katara koja boravi u višednevnoj poseti Srbiji su predstavnici nekih od najznačajnijih kompanija i institucija u ovoj zemlji, među kojima su Katarski investicioni fond, Katarski fond za razvoj, QATARI DIAR, WIDAM FOOD, HASSAD FOOD i drugi. Reč je o kompanijama i institucijama kojima je jedna od primarnih aktivnosti investiranje u određene sektore u inostranstvu, ali i preko kojih se ulazi na tržište Katara u domenu različitih sektora - poljoprivreda, prehrana, energetika, turizam.

Izvor:https://vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/715761/Trziste-Katara-otvoreno-za-srpske-proizvode

Zbog masovnog odlaska mladih u inostranstvo ratari i voćari iz godine u godinu sve teže nalaze berače, pa da bi ubrali rod moraju danonoćno da rade sami, organizuju mobe ili da plaćaju dnevnice kako bi namamili bespolsene da beru kako im rod ne bi propao. Povećani trškovi berbe za posledicu imaju veće cene voća i povrća za najmanje 10 odsto, što najviše po džepu osete krajni kupci na pijacama. Ninoslav Miljković, predsednik udruženja proizvođača jagoda i drugog voća Jagoda iz Gredetina, kaže da manjak berača nije problem samo u Srbiji, ali da srpske poljoprivrednike pogađa najviše.

"U Srbiji je dnevnica 20 evra, pa berači odlaze u Italiju, gde mogu da dobiju pet do 10 evra na sat, ili u Holandiju, gde je satnica 15 evra. Za razliku od nekadašnjih, u Srbiji su domaćinstva danas mala, pa na selu ima malo ljudi koji bi radili na svom imanju, a neko drugi neće teške poslove jer smo se odvikli da radimo. Mnogi zbog manjka radne snage napuštaju proizvodnju industrijskih jagoda i idu na stone sorte jer su krupnije. Kad bi poljoprivrednici sve troškove stavili na olovku, mnogi bi odmah ugasili proizvodnju", ističe Miljković.

Miroslav Kiš, predsednik Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika kaže da nijedan domaćin neće dozvoliti da rod propadne.

"Braće sami danju i noću, ili će platiti veću dnevnicu da se rod obere. Sve se svodi da je sigurno samo ono što možeš sam da uradiš. Berač radi dva-tri dana, uzme više para i više se ne pojavi. Šta mu možeš, ništa. Nema načina da se neko natera da radi ako neće. Ko hoće da radi, on po pravilu već ima svoj posao i ne čeka da ide u nadnicu da bude sezonski radnik. To je tako uvek. Manjak berača poskupljuje berbu za 10 odsto, a to prizvođači onda ukalkulišu u cenu proizvoda", kaže Kiš i dodaje da berači na sat mogu da zarade 200 do 300 dinara, zavisno od toga da li su im plaćeni hrana i putni troškovi.

 

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/posao/niko-nece-da-radi-na-srpskim-njivama-cene-na-pijacama-skocile-nema-beraca-2018-09-20

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31