Nekada se u Šumadiji najviše gajila šljiva po čemu je ovaj region i bio prepoznatljiv, međutim poslednjih godina proizvodnja jabuke polako potiskuje šljivu. I pored toga intenzivna voćarska proizvodnja i podizanje savremenih voćnjaka dovelo je do toga da voće iz Šumadije postane konkurentno na inostranom tržištu ali i da više od 90 % proizvodnje zadovoljava standarde prve klase.
U selu Balosave kod Knića već 10 godina porodica Nikolić se bavi intenzivnom voćarskom proizvodnjom. Na skoro 12 hektara gaje jabuke, nektarine i borovnice. Nemanja Nikolić objašnjava da su prošle godine prvi put, sami bez posrednika uspešno izvezli voće na zahtevno rusko tržište i da je primetna isplativost kada proizvodite voće prve klase.

"Što se tiče jabuke tu imamo već neki kapacitet, kod zlatnog delišesa to je nekih 80 tona godišnje u zavisnosti od godine do godine sa 90 % i više prve klase. Što se tiče greni smita slobodno mogu da kažem da prelazimo i 100 tona. Bilo kakvo odustajanje i minimalnog odstupanja od kvaliteta se automatski odražava na prihod i na zaradu i to je pogotovu izraženo u voćarstvu. Ako bilo ko ko se bavi time ide na proizvodnju prve klase manju od 85 % pa i 90% iskreno, iz našeg iskustva, to nije rentabilno i nije isplativo. Mi idemo na 90 % i više prve klase na svim kulturama koje imamo" kaže za RTV Nemanja Nikolić, voćar, iz ,,Gruža agrara’’, u selu Balosave opština Knić.

Moderne voćnjake karakteriše gusta sadnja sa obezbeđenim sistemom zalivanja ali i protivgradne mreže koje ne štite samo od grada već i od jakog sunca. U Srbiji su najviše zastupljene sorte jabuka, greni smit, zlatni delišes, crveni delišes, gala i ajdared.

"Mi smo od 2006. godine krenuli sa inteziviranjem proizvodnje jabuke. Uglavnom su primenjena iskustva iz Italije, Nemačke i Holandije. To je sličan sistem gajenja koji podrazumeva gustu sadnju sa nekih 4000 pa i četiri i po hiljade stabala po hektaru, sa vrlo interesantnim sortama koje inostrani kupci prihvataju. U periodu od 2000. do 2005. godine prosečna godišnja proizvodnja je iznosila negde oko 170 000 tona a sada je na nivou od oko 450 000 sa tendencijom daljeg povećanja tako da je ta proizvodnja utrostručena faktički u nekih 15, 16 godina" potvrdio je Dragan Radivojević, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu

Knić je pravi primer poljoprivredne opštine koja ima 36 sela i oko 4000 registrovanih domaćinstava. Proizvodnja u ovoj opštini većinom je okrenuta ka izvozu.

"Sve su uradili u ovoj opštini, sve aspekte poljoprivrede i osnivanje zadruga i kooperativnih centara i imaju saradnju sa poljoprivrednom stručnom službom, dobru lokalnu samoupravu i saradnju sa ministarstvom i ovde su poljoprivrednici koji prate subvencije i mere kako ministarstva poljoprivrede tako i lokalne subvencije. Mislim da je veoma dobro da su sve grane u poljoprivredi objedinili i napravili jednu jaku poljoprivrednu opštinu a to je dovelo do toga da imaju mnogo jake poljoprivrednike koji su sada postali i ozbiljni privrednici" kaže za RTV Aleksandar Bogićević, pomoćnim ministra poljoprivrede za ruralni razvoj

Upravo je porodica Nikolić sa svojom voćarskom proizvodnjom u okviru firme ,,Gruža agrar’’ vodeći izvoznik u opštini Knić a uvođenjem novih tehnologija više od 90 % njihovog voća je prve klase što je glavni uslov za izvoz na zahtevno inostrano tržište.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/vocarstvo-bez-posrednika-moze-doneti-profit-proizvodjacima_1211911.html

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović rekao je sinoć, 19. februara, da je na sastanku sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva dogovoreno da se osiguravajućim kućama uputi zahtev da osiguranje od mraza počne od 1. marta, a ne 4. aprila ove godine.

- Sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede dogovorili smo da se osiguravajućim kućama uputi preporuka da izmene pravilnik o osiguranju od mraza i da ono važi kao i ranije od 1. marta - rekao je Radović.

Pojedine osiguravajuće kuće su ovih dana izmenile njihove pravilnike i pomerile rok važenja osiguranja od mraza sa 1. marta na 4. april, a uz to su tražile da se ugovori sklope do kraja februara ove godine.

To je uznemirilo proizvođače voća u Srbiji koji kažu da je besmisleno osiguravati voće od niskih temperatura kada su male mogućnosti za smrzavanje.

Radović je rekao da će pozvati proizvođače da obustave sva osiguranja u slučaju da osiguravajuće kuće odbiju tu preporuku Ministarstva poljoprivrede koje je apelovao na voćare da ga osiguravaju od vremenskih nepogoda i subvencioniše oko 70% premije.

Dodao je da je "počeo 'obračun' sa osiguravajućim kućama koje šalju nestručne službenike da procene štetu 10-15 dana posle nepogoda".

On je rekao da proizvođači posle nepogoda moraju preduzeti agrotehničke mere kako bi ublažili posledice i da se posle toga ne može utvrditi prava šteta.

- Tražimo da osiguravajuće kuće za procenu štete šalju stručnjake inženjere poljoprivrede a ne ekonomiste, tekstilce i druge stručnjake koji nemaju veze sa poljoprivredom i da to učine u roku od dva-tri dana - rekao je Radović.

Prema opštim uslovima osiguranja useva i plodova većine osiguravajućih kuća, one su dužne da obezbede da procenu štete obavi ovlašćeno lice poljoprivredne struke, a štetu isplate u toku od 14 dana.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3179134/vocari-srbije-ministarstvo-poljoprivrede-podrzalo-nas-zahtev-da-osiguranje-od-mraza-pocne

U Šumadiji je u toku redovna rezidba višegodišnjih voćnih zasada. Orezuju se voćnjaci jabuka, krušaka, šljiva ali i u vinogradi. Ipak poslednjih godina javlja se i problem sa nedostatkom radne snage odnosno kvalifikovanih ljudi za rezidbu.
Miloša Milića, voćara iz Čumića kod Kragujevca, zatekli smo u rezidbi zasada jabuka. Miloš je nasledio od roditelja voćnjake a sada ima dvadeset hektara na kojima pored jabuke gaji kajsije, breskve, nektarine i šljive.

" Zavisi od voćne kulture, nešto je orezano tokom leta u avgustu, nešto se sada reže a sve zavisi i od tipa podloge i uzgojnog sistema. Fali nam dobrih rezača za rezidbu i dobrih radnika za svaku vrstu posla a ne samo za rezidbu već i za berbu i za održavanje tog voća. Radnici treba da budu odgovorni, da shvate posao ozbiljno a ne danas da dođu a sutra se ne pojave i to je ogroman problem kod svih" kaže Miloš Milić.Čumić je selo koje je poznato po voćarskoj proizvodnji, zbog toga ima i svoje udruženje voćara koje postoji od 2003. godine i pokriva čak 130 hektara voćnjaka. Prema rečima Miloša Milića voće se najviše izvozi za Rusiju a za sada je najbolje stanje kod zasada jabuka.

"Ona je u mirovanju, nije je izmamila topla temperatura. Visoka temperatura je izmamila pupoljke, recimo kajsija je počela da pupi kao i nektarina i breskva i verovatno po neka sorta nektarine ima i oštećenja od mraza" kaže Milić.

Stručnjaci ipak upozoravaju da temperaturna kolebanja ne prijaju zasadima voća.

"Kod pojedinih voćnih vrsta, poput koščitavih, koje kreću nešto ranije odnosno ranije izlaze iz faze ekološkog mirovanja primećuje se na terenu kod pojedinih sorta da dolazi do faze neposrednog pretkretanja a to je situacija koja je bila pre desetak, petnaesta dana kada smo imali jako visoke temperature. Međutim sada zbog talasa jako hladnog vazduha i izuzetno niskih temperatura u nekom dužem vremenskom periodu došlo je do privremenog zaustavljanja odnosno usporavanja samog kretanja vegetacije u tim zasadima tako da ne očekujemo za sada barem , ako ne bude drugih vremenskih kolebanja veća oštećenja" izjavio je za RTV Danko Petrović- savetodavac za voćarstvo.

U Šumadiji sve manje ima kvalifikovanih ljudi za rezidbu u voćnjacima pa je primetan nedostatak radne snage i to je sve veći problem pogotovu kod proizvođača koji imaju više desetina hektara pod voćem.

 

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/sezona-orezivanja-voca-je-u-punom-jeku-problem-je-sto-nema-orezivaca_1210552.html

Revolucija u voćarstvu dolazi iz Izraela i narednih godina mogla bi iz korena da promeni način berbe voća i drastično smanji troškove. Izraelski inženjer i naučnih iz oblasti robotike Janiv Maor osmislio je dron koji bere voće, a potom ga slaže u specijalne kontejnere. Leteći berači, kako su ih nazvali umnogome olakšava berbu, smanjuje potrebu za sezonskim radnicima i štedi vreme i novac voćarima. Za razliku od radnika  dron je u mogućnosti da obere voće i sa najviših grana i vrhova drveća, pa bi svaki plod bio iskorišćen. Dron može da bere bilo koju vrstu voća od jabuka do pomorandži, limuna i avokada bez ikakvog oštećenja plodova.

Leteći berači

Iza ovog revolucionarnog otkrića stoji Tevel Aerobotics Technologies, odnosno generalni direktor i osnivač ove kompanije inženjer Janiv Maor. Sve je počelo kada je on pre više od deset godina na izraelskoj televiziji video prilog o nedostatku sezonskih berača i došao na ideju da kreira ovakvu vrstu robotske pomoći u poljoprivredi. Međutim, bilo je potrebno da prođe čitava decenija tehnološkog napretka kako bi ovu svoju smelu ideju i sproveo u delo, a leteći berači postali stvarnost.

- Danima sam osmišljavao i dizajnirao dronove, a potom ih testirao u sopstvenom dvorištu na drveću pomorandži. Posle više od šest godina mukotrpnog rada konačno sam uspeo da konstruišem i izradim prototip koji je zadovoljavao sve potrebe voćara. Bilo je potrebno još četiri godine da sve do dovedem do savršenstva i konstruišem prvu leteću flotu dronova berača -ispričao je Maor za izraelske medije.

On je pod svojim imenom registrovao ukupno osam modela letećih berača i tvrdi da se uloženi novac za kupovinu drona voćarima vraća za samo tri nedelje. Osim kao berači ovi robotski pomoćnici mogu da obavljaju i druge zadatke, poput proređivanja krošnji i orezivanja voća čime se troškovi proizvodnje dodatno smanjuju. S druge strane ne samo što štede na vremenu i ljudstvu, ovi roboti su u stanju da potpuno oberu kompletno drvo čime se na nulu smanjuju procene industrijskih stručnjaka koji su izračunali da oko 10 posto plodova ostane da truli na drveću ili odlazi na otpad jer nema dovoljno radnika da ih obere.

Kako funkcioniše berba?

Dronovi su u obliku diska i povezani sa platformom na zemlji koja je smeštena u vozilo koje se pomera po voćnjaku. Jedna platforma istovremeno kontroliše šest letelica, a berba se sprovodi  prema unapred pripremljenom planu, a podaci se jednostavno ukucaju u u softver za upravljanje. Svaka letelica povezana je sa platformom preko centralnog kabla kako bi se izbeglo brzo pražnjenje baterije u dronu.

- Na ovaj način na terenu uvek postoji izvor napajanja za robote. Svako kopneno vozilo sadrži šest letećih robota u obliku diska sa rukama koje nežno beru voće. Tim od dva tehničara kompanije prati svaku flotu raspoređenu na farme, ali planiramo da obučimo voćare da sami rade i upravljaju dronovima – rekao je Maor.

Svaki dron je opremljen hvataljkom na dodir i raznim „neuronskim mrežama“ koji im omogućava da svaki plod analiziraju iz različitih uglova prikupljajući precizne podatke o položaju i kvalitetu. Osim toga, specijalni kompjuter gotovo nepogrešivo računa i ključne podatke važne za berbu – gustina lišća drveta, zrelost ploda i mogućnost manevrisanja kako bi se dohvatio svaki pojedinačni plod. Sve to dron proračunava u deliću sekunde, a potom svojim pipcima povlači granu kako bi ubrao plod i potom ga nežno smestio u predviđeni kontejner na platformi. Kada se kontejner napuni jednostavno se isprazni i berba se nastavlja. Na ovaj način štedi se na vremenu, brže se obere više stabala, da ne pominjemo da roboti mogu da rade mnogo duže od ljudi bez potrebe za odmorom.

Tavelovi dronovi imaju šest stepeni slobode, odnosno pokreta što im omogućava veću preciznost prilikom berbe, a lebdeći iznad krošnje mogu da beru voće i do pet metara iznad zemlje. Analiziranjem video zapisa koji su prilikom berbe snimili dronovi došlo se do zaključka da nepogrešivo beru samo zrele plodove. Dok roboti rade sistem se neprestano ažurira, a voćar se obaveštava putem aplikacije na mobilnom telefonu koliko je kilograma voća ubrano i koliko je vremena potrebno da se završi berba.

Šta kažu voćari?

Leteće berače testirali su i izraelski voćari, a jedan proizvođač jabuka oduševljen je postignutim rezultatima.

- Berba je naporan sezonski posao. Beračima morate da obezbedite smešaj, hranu, zdravstveno osiguranje, prevoz i radne vize ukoliko sezonci dolaze iz druge zemlje. Naravno, uz to treba da im platite dnevnice koje nisu male. Kad sve saberete troškovi samo rastu. Uz pomoć ovih dronova bio bi rešen nedostatak radne snage. Ovo je naša budućnost – rekao je jedan uzgajivač jabuka koji je testirao leteće berače na svojoj plantaži na severu Izraela.

Nedostatak sezonskih radnika posebno je bio izražen 2020. jer sezonci nisu mogli da putuju zbog pandemije korona virusa. 

- Korona je definitivno pogurala sektor robotike. Ali čak i pre epidemije bilo je jasno da nema dovoljno sezonskih radnika za berbu – rekao je Maor.

On je naglasio da su njegovi dronovi za berbu još uvek u fazi testiranja, ali da očekuje da će vrlo brzo biti predstavljeni na globalnom tržištu. Inače, procenjuje se da sektor poljoprivredne robotike, vredan oko 4,6 milijardi dolara, raste više od 30 procenata svake godine. Prema prognozama narednih godina možemo očekivati još ovakvih revolucionarnih otkrića u agronomiji, koje bi poljoprivrednicima znatno olakšali rad na njivama i u voćnjacima, ali i smanjili troškove proizvodnje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Evropska unija je produžila za još pet godina povlasticu Srbiji za izvoz voća i povrća bez carina. Prethodni takav aranžman je dobro iskorišćen, jer je Srbija izvezla voće i povrće za 116 miliona evra.Od jabuka i šljiva do krompira, orašastih plodova i bobičastog voća – sve to će i u narednih pet godina moći da se nađe na tržištu Evropske unije bez carina, koje se u zavisnosti od proizvoda kreću od pet do 20 odsto.Rade Ljubojević iz Sirogojna kaže da je vrlo značajno da mogu da računaju na to tržište, i da mogu dugoročno da planiraju izvoz.

Praktično, na ovaj način za proizvode koji nisu obuhvaćeni Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju ili za koje je on pak nepovoljniji, u narednih pet godina će se primenjivati ova odluka.

Gordana Tiodorović iz PKS-a objašnjava da je SSP ukinuo ad valorem carine, ali neke specifične carine su ostale.

"U tom smislu, ukoliko ne bismo imali aj-ti-em, naši izvoznici recimo, smrznutih pečuraka, jagoda, podlegali bi određenim specifičnim carinama u ovom trenutku", navodi Tiodorović.

Jedan od izvoznih aduta je i višnja, posebno autohtona oblačinska, koja čini 85 odsto ukupne proizvodnje od oko 105 tona godišnje.

Zašto je američka višnja tri puta skuplja od srpske
Zanimljivo je da je srpska proizvodnja višnje gotovo jednaka onoj u Americi, samo što se američka izvozi po ceni od tri i po dolara, a srpska za jedan dolar.

Marija Tomić iz Centra za razvoj oblačinske višnje ističe da je prvi razlog to što je Amerika uspela svoju višnju "mont morensi" da brendira i zaštiti, dok Srbija to i dalje nije uradila.

"Drugi razlog je taj što Amerika proizvodi proizvode od višnje sa dodatom vrednošću i to takođe donosi cenu koja je viša od naše", dodaje Tomićeva.

Zbog toga su u Centru za razvoj oblačinske višnje sa šest domaćih proizvođača i uz podršku USAID-a, razvili više od 20 proizvoda sa oblačinskom višnjom spremnih za izvoz.

"Usvojili smo nove proizvode, gde smo ubacili oblačinsku višnju, između ostalog i naše maline ariljske, lešnik iz Srbije i tako dalje, razne sirovine koje koristimo da bismo što više promovisali Srbiju i srpske proizvode", kaže Tanja Vučićević iz firme "Premijer čokolada".

Novo je i da su proizvođači vina odlukom Evropske unije dobili pristup kvoti od dodatnih 30.000 hektolitara godišnje.

Uslov je da prethodno iskoriste već odobrene po bilateralnim sporazumima, što prethodnih godina Srbiji nije polazilo za rukom.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4229896/eu-izvoz-voca-i-povrca.html

Platforma E-pijaca, koja je pokrenuta početkom aprila zbog pandemije, jer poljoprivredni proizvođači nisu mogli svoje proizvode da prodaju, mogla bi da preraste u "interaktivnu tržnicu Srbije".
Na digitalnoj pijaci sada je registrovano više od 2.000 malih proizvođača iz cele zemlje.

Kako kažu u Minstarstvu poljoprivrede, ideja je bila da se omogući pristup tržištu, pre svega malim proizvođačima koji nemaju svoje internet strane, kako bi njihovi proizvodi bili dostupni potrošačima.

- U "interaktivnoj tržnici" ponuda svih registrovanih proizvođača biće predstavljena na još bolji i napredniji način, sa slikama, količinama, potvrđenim kvalitetom, cenom i raspoloživošću - navode u resornom ministarstvu. - Postojaće i mogućnost "osvežavanja" ponude, organizovanja popusta i specijalnih ponuda, a sve u cilju podsticanja veće tražnje i trgovine u internet prostoru.

Inače, u planu je i da se razvije posebna mogućnost pretrage i pregleda za male distributivne lance, koji su i najveći kupci.To znači da bi, recimo, jednostavnom pretragom dobili informaciju koliko u selima u okolini Leskovca ima proizvođača krastavaca, paradajza ili pečuraka i mogućnost da nabave određene količine.

- Platforma E-pijaca nudi sve, od džemova, sireva, namaza, mesnih prerađevina, pa do vina, rakije, piva i domaćih sokova - navode u Ministarstvu poljoprivrede. - Ponudom je praktično pokrivena cela teritorija Srbije. Najveće interesovanje je bilo za premijum proizvode, kao što su kvalitetni sirevi i namazi, organske namirnice i prerađevine od bobičastog voća.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/952281/razvijanje-pijace-sada-registrovano-vise-2-000-malih-proizvodjaca

Proizvođači i izvoznici voća i povrća iz Srbije i drugih ekonomija Zapadnog Balkana i u narednih pet godina svoju robu prodavaće bez carina kupcima u Evropskoj uniji, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS).

Odluka Evropske unije o Autonomnim trgovinskim merama (ATM) kojom se do kraja 2025. produžavaju dosadašnje trgovinske povlastice za izvoz proizvoda koji nisu obuhvaćeni Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SPP), odnosno za koje je SPP nepovoljniji, objavljena je u Službenom glasniku EU i danas stupa na snagu.Odluku, koja se obnavlja svakih pet godina, na predlog Evropske komisije doneo je Evropski parlament i potvrdio Savet EU.

Predsednik PKS i Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana Marko Čadež rekao je da je povoljniji trgovinski režim, za čije se produženje u komunikaciji sa institucijama u Briselu zalagala i zajednička privredna komora regiona, posebno važan za mala i srednja preduzeća - proizvođače i izvoznike voća i povrća, od svežih jabuka i šljiva do kukuruza šećerca.

"Ušteda od nekoliko desetina miliona evra na carinama daje im prednost u odnosu na konkurenciju, mogućnost za veći izvoz i zaradu i bolje pozicioniranje na velikom tržištu Evropske unije", izjavio je Čadež.

Osim jabuka, šljiva i kukuruza šećerca, bez carinskog opterećenja, i u narednih pet godina, sa Zapadnog Balkana u EU izvoziće se krompir, tikvice, pečurke, grožđe, kajsije, višnje, trešnje, nektarine, breskve, jagode, orašasti proizvodi, dinje i razni agrumi….

Po ATM-u i proizvođačima vina iz regiona produžava se mogućnost za izvoz dodatnih 30.000 hektolitara godišnje, nakon što iskoriste kvote koje je EU odobrila zapadnobalkanskim ekonomijama pojedinačno, po bilateralnim sporazumima.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/izvoz-voca-i-povrca-u-eu-jos-pet-godina-bez-carina/bb93dgx

Cene voća u Srbiji trenutno su u laganom padu, ali u poređenju sa prošlom godinom, u proseku smo voće plaćali skuplje čak za više od 30 odsto.

Epidemija virusa korona poskupela je život u Srbiji, cene hrane otišle su gore, a najviše razlike plaćalo se prilikom kupovine voća. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku od januara do septembra 2020. godine, poredeći isti period prošle godine, najveći rast cena kod naših proizvođača zabeležio je voće 32,7 odsto i industrijsko bilje 8,3 odsto. Tako je u ukupnoj ceni hrane voće najinflatorniji element, a najveći uticaj na rast cena voća imale su jabuke, limun i pomorandže, pokazuju podaci RZS.

- Limun smo u jednom momentu plaćali i 300 dinara po kilogramu. Staviš dva komada na vagu i već ti nije dobro. Sada su malo cene pale, ali i dalje je to dosta skupo za naš džep. Jabuke su oko 80 dinara, banane 120, grožđe od 100 do 200 dinara, mandarine i kruške oko 120 dinara, a narandže oko 200 dinara. Ukratko, svaki dan sam na ovoj pijaci i mogu reći da se voće ove godine kupovalo kad se moralo - rekla nam je penzionerka Mila koja nas je upoznala sa cenama na Ribljoj pijaci u Novom Sadu.Prema podacima RZS, cene voća su trenutno u padu, za razliku od prošlog meseca, ovaj ih plaćamo oko 10 odsto manje. Kada se gleda čitava godina, na beogradskom pijacama kilogram pomorandži 2019. godine mogli ste kupiti za 170, a ove godine prosečno je koštala oko 200 dinara, cene jabuka su sa 40 do 100 dinara na nekim tezgama otišle i na 120 dinara, mandarine sa 170 skočile su na 200 dinara. Drastična je razlika i u ceni jagoda, koje se mogu naći za 250, ali i za 500 dinara.Profesor dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da je povećanju cene kumovao pre svega uvoz.

- Skok cena na proleće kod nas se osetio isključivo zbog uvoza. Kamioni su čekali na granicama, transport je bio zaustavljen ili se obavljao usporeno, a to košta. Dakle, pre svega poskupelo je voće pa i povrće iz uvoza. Povrću je posle pala cena, a voće je ostalo skuplje zbog loše godine kod nas, imali smo mrazeve u proleće. Kajsija uopste nije bilo, jabučaste i koštunjičave voćne vrste imale su dosta problema, zato je voće i sad skuplje - rekao je Ilin sa Departmana za ratarstvo i povrtarstvo.Dalje po podacima RZS cene proizvoda poljoprivrede i ribarstva u septembru 2020. godine, u odnosu na isti mesec 2019. godine, povećane su za 8,1 odsto. U odnosu na isti mesec prethodne godine najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama voća, 19,3 odsto, industrijskog bilja 12,5 odsto i žita 6,9 odsto.

- Svi smo očekivali proletos da će biti katastrofa sa cenama voća, ali to se na sreću ipak nije desilo. Slabiji je bio rod, ali predviđanja su bila da će cene biti svakako veće nego sada. Grožđe je, recimo, rodilo za 20 do 30 odsto više, iako je ove godine slaba prodaja vina, vinari su opet sve pokupovali. Vino se ove godine prodavalo za oko 30 do 50 odsto manje nego prošle. S druge strane, usporen je uvoz grožđa iz Makedonije, pa vinogradari nemaju razlog za nezadovoljstvo. U septembru obično dođe do pada cena grožđa, ali to se ove godine nije desilo, ostala je jača cena, malo skuplja nego prošle godine - rekao je doc. dr Dragoslav Ivanišević direktor Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu PF NS.Cena povrća tokom drugog kvartala bila je jedini deflatorni element kada se gleda ukupno povećanje cena hrane. No proletos i ono je koštalo papreno. Kilogram crnog luka skočio je sa 60 u nekim momentima i na 100 dinara, šargarepa je bila 60, a proletos i 100 dinara po kilogramu. Najskuplji paradajz bio je 140 dinara, a u jednom momentu prodavao se i za 250 dinara po kilogramu. Uz to, prema podacima RZS, ove godine poskupelo je i svinjsko meso, potom sušeno, dimljeno, usoljeno i druge vrste mesa, sem goveđeg, čije su cene pale.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/stavis-dva-limuna-na-vagu-i-nije-ti-dobro-papreno-poskupljenje-voca-zbog-korone-ali/3gngxg4

Zahtevi proizvođača organske hrane za subvencijama su ove godine bili duplo veći od sume novca koja je u republičkom budzetu opredeljena za ovu svrhu, rečeno je na onlajn skupu koji je danas organizovao NALED.
Jelena Milić, rukovodilac Grupe za organsku proizvodnju u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je izjavila da je organskim proizvođačima najveća pomoć potrebna na samom početku, kada ulaze u proces konverzije zemljišta i sticanja sertifikata."Taj period, zavisno od vrste proizvodnje, može da traje i do tri godine. Subvencije za biljnu organsku proizvodnju su trenutno četiri puta veće u odnosu na konvencionalnu, a za stočare su veće za 40 odsto", navela je ona.

Dodala je da su površine pod organskom proizvodnjom u poslednjih 10 godina povećane za 236 odsto, ali da i pored toga zauzimaju tek 0,6 odsto ukupnog korišćenog poljoprivrednog zemljišta.

Kao glavne prepreke sa kojima se proizvođači organske hrane susreću, istaknuti su visoka početna ulaganja i zahtevni administrativni postupci.

Novi Sad je naveden kao primer lokalne samouprave koja je bojazan od isplativosti ulaganja rešila refundiranjem kompletnih troškova za proces sertifikacije i kontrole, kao i podrškom za nabavku semena, zaštitne opreme, edukacije i promocije.

Tako je u ovoj godini za te namene izdvojeno pet miliona dinara a sličan pristup najavile su i druge lokalne samouprave, kao što su Kruševac i Dimitrovgrad.

Ratko Aksentijević iz Udruženja odgajivača organskih ovaca i goveda Golija, ukazao je da su podsticaji posebno važni stočarima pošto su administrativni zahtevi za njih znatno veći nego u biljnoj proizvodnju.

Najavljeno je donošenje novog zakona o organskoj proizvodnji tokom sledeće godine, a u planu je omogućavanje refundiranja troškova sertifikacije za izlazak na tržište EU.

Rečeno je takođe da je u Srbiji najzastupljenija proizvodnja organskog voća kao što su maline, jabuke i kupine, zatim žitarica, pre svih kukuruza i pšenice, industrijskog bilja najviše soje i suncokreta, a od stoke živine i ovaca.Broj proizvođača je u odnosu na 2012. godinu povećan sa 1.000 na 6.260. Međutim samo njih 534 je sertifikovano dok su ostali kooperanti.

Blizu 90 odsto organske proizvodnje se izvozi, a vrednost našeg izvoza u inostranstvo iznosi blizu 30 miliona evra.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/naled-ogromno-interesovanje-za-organsku-proizvodnju_1180310.html

Poslednjih decenija mladi privrednici pokušavaju da promene sliku srpskog poljoprivrednog izvoza – da prodaju sirovine koje kasnije uvozimo kao gotov proizvod, zamene izvozom prerađenog voća i povrća. Na taj način zarada je veća, a time i motiv mladima da ostanu na selu i razvijaju proizvodnju.Pre šest godina na imanju Gligorijeveća grad je uništio 90 odsto roda crne ribizle i bukvalno ih naterao da promene način rada."Majka je predložila da pokušamo da preradimo voće koje je preostalo, tako da smo probno uradili sok od crne ribizle", kaže Aleksandar Gligorijević iz Divčevića.

Proba iz nevolje naredne godine pretvorila se u namernu proizvodnju. Da bi se njihovi sokovi razlikovali od drugih na tržištu i pridobili više kupaca, odlučili su da ih slade isključivo bagremovim medom.

"Preduzetništvo na selu je veliki izazov i s obzirom ne to da smo mi takvog nekog duha, to nas i vuče, jer jako je teško u ovim uslovima sprovesti to u delo", priča Ana Gligorijević.

Vera Gligorijević ističe da je neophodno mnogo rada i truda.

"Problem oko struje, puta, vode, mnogo toga da bi mladi opstali ovde", dodaje Gligorijevićeva.

Drugarstvo iz školske klupe Aleksandar i Nikola već četiri godine učvršćuju kroz ortakluk. Od malog porodičnog biznisa žive dve porodice.

"Gde je Aco zadužen za finansije, ja sam zadužen za izgradnju brenda. Ana i moja supruga su zadužene za to da 'Srberi' sokovi budu primamljivi kupcima stilski, a Vera je tu kao najveća podrška", navodi Nikola Marković iz Beograda.

Malim ali odlučnim koracima koračaju u budućnost dokazujući da dogovor kuću gradi, spremni da se radom i upornošću suoče sa svim teškoćama.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4140709/crna-ribizla-grad-steta-prerada.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31