Srbija je rešila da se obračuna sa voćarskom mafijom, koja zbog svojih mutnih radnji šteti ugledu Srbije zloupotrebljavajući sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom!Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i drugim nadležnim službama sprovelo opsežnu akciju u kojoj je uhapšeno 59 osoba, što je, kako ističu, nastavak totalne i beskompromisne borbe protiv svih koji ugrožavaju nacionalne interese i privilegovan položaj Srbije na najznačajnijim svetskim tržištima, među kojima je i tržište Ruske Federacije.
- Policija je uhapsila pet osoba osumnjičenih da su uvozile voće iz Grčke, izrađivali za njega lažnu dokumentaciju i potom ga, kao proizvode srpskog porekla, prodavali na tržištu Rusije. Zbog sumnje da su počinili krivično delo pranje novca time što su pomogli u sačinjavanju lažne dokumentacije, nadležnom tužilaštvu privedena su i 54 poljoprivredna proizvođača sa teritorije Beograda, Kragujevca, Smedereva, Smederevske Palanke, Topole - saopštio je MUP.Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je za Kurir rekao da će ovakve akcije "imati stalno, dok god se neko pravi pametan" i podsetio na onu od pre nekoliko meseci, kada je privedeno više od 80 osoba zbog krijumčarenja voća na tržište Carinskog saveza.
- Mi smo to presekli, tako da nema štete u tom smislu po sporazum, zato to i radimo da ne bi nastala šteta. Da ne radimo ovo, bio bi narušen ugled Srbije, mi na ovaj način poboljšavamo ugled tako što sprečavamo ljude da krijumčare. Voćarskoj mafiji se mora stati na put! Sporazum sa Rusima povodom izvoza voća i povrća od strateške je važnosti za našu državu, tu imamo najbolje tržište - istakao je Nedimović.

Kako je naveo MUP, u poslednjoj akciji uhapšeni su odgovorno lice preduzeća "Coja promet" A. C. (63) i zastupnik tog preduzeća A. C. (36), odgovorna lica preduzeća "Citrum AKZ" N. C. (37) i Z. C. (62), kao i odgovorno lice firme "D&B trans" B. K. (42), i navedeno da je "Coja promet" pribavio protivpravnu imovinska korist od oko 105 miliona dinara.Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić kaže za Kurir da se zbog minorne zarade pojedinih firmi koje se bave ilegalnim radnjama uništava srpski sektor voća:
- Ovde se radi o poverenju i mogućnosti uvođenja embarga na korišćenje bescarinskog izvoza, što bi bila ukupna nacionalna šteta koja bi pogodila sve naše proizvođače i izvoznike. Sve zbog reeksporta proizvoda iz drugih zemalja preko srpskih firmi na rusko tržište. Poverenje može biti poljuljano i praktično mogu da uvedu moratorijum na izvoz pojedinih proizvoda u određenom vremenskom periodu za bescarinski izvoz.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3208863/akcija-mup-i-ministarstva-poljoprivrede-pohapsena-vocarska-mafija

I tokom zime voćari imaju pune ruke posla. Njihove brige oko sadnica ne prestaju ni onda kada pada sneg već se povećavaju. Umesto da sede kući oni obilaze zasade i bore se zečevima i glodarima koji nanose štete mladim sadnicama. Postoji niz repelenata za odbijanje zečeva, neki od njih su kućne izrade kao na primer mešavina krvi i belog luka sa čime se tope krpe i omotavaju oko sadnice ili pak mažu
sadnice, ili na primer krečenje stabala.

Ovog puta ćemo vam predstaviti malo drugačiji sistem zaštite koji se na terenu pokazao dobar. Razviti rolnu mrežice, makazama iseći traku širine oko 20 cm zavisno od debljine sadnice, izrezanu traku staviti oko sadnice uzduž i heftalicom spojiti rubove mrežice.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

Poljoprivreda, prehrambena industrija, građevinski materijali, energetika, sektori mašinstva i tekstila imaju veliki izvozni potencijal prema Kataru, istaknuto je juče na okruglom stolu privrednika Srbije i delegacije Katara, koja boravi u zvaničnoj poseti Beogradu.

Potpredsednik Privredne komore Srbije Nemanja Žugić ističe da se bilateralni i ekonomski odnosi između Srbije i Katara neprekidno učvršćuju i da je dosta mogućnosti za intenzivnije privredne veze.

- PKS je identifikovala poljoprivredu i prehrambenu industriju, građevinske materijale, proizvode na bazi nafte, sektore mašinstva i tekstila kao oblasti koje imaju najveći izvozni potencijal u Kataru - rekao je Žugić.

Uveren je da će direktni letovi od Beograda do Dohe omogućiti srpskim poljoprivrednim i prehrambenim kompanijama da brže plasiraju svoje proizvode na tržište Katara - sveže i smrznuto voće i povrće, meso, testeninu, med i ostalu prehrambenu robu. Ukazao je i na izvoz materijala za građevinsku i tekstilnu industriju, nameštaja, papira, hemijskih i farmaceutskih proizvoda, kao i IT-a.

Žugić je istakao i velike mogućnosti ulaganja katarskih kompanija u srpsku privredu i pozvao članove katarske delegacije da na Srbiju gledaju kao privlačnu i pouzdanu investicionu destinaciju. Spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Katara prošle godine je iznosila 11 miliona dolara, a čak 97 odsto trgovinske razmene odnosni se na robu koju Srbija izvozi Kataru.

Direktor departmana za međunarodnu saradnju Ministarstva inostranih poslova Katara Tarik Bin Ali Faraj Al-Ansari kaže da će se Katar truditi da pomeri na viši nivo dosadašnju saradnju između srpske i katarske privrede.

- Naši dobri politički odnosi datiraju još od vremena Jugoslavije, traju i danas. Mi poštujemo Srbiju i želimo da ekonomsku saradnju podignemo na viši nivo - poručio je Al-Ansari.

Istakao je da katarsku delegaciju čini 15 predstavnika iz oblasti obrazovanja, energetike, poljoprivrede, ekonomije, svih oblasti koje su prepoznate kao potencijal za saradnju.

Al-Ansari ocenjuje da se Srbija i Katar moraju fokusirati na razvoj avioprevoza jer nema mnogo teretnih letova za prenos robe između dve države. Poručio je da su vrata za srpske turiste i privrednike otvorena, jer je Katar atraktivna destinacija, sa lepim plažama, muzejima, hotelima, rizortima, ali i prijateljska i sigurna zemlja. Pohvalio je Srbiju kao lepu zemlju za turističke obilaske i istakao da obe države treba da iskoriste prednosti bezviznog režima.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS Aleksandar Bogunović predstavio je katarskoj delegaciji potencijal srpskog agrara. Zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima, bogatoj vegetaciji i diverzitetu, ali i dugoj tradiciji u poljoprivrednoj proizvodnji, Srbija je prepoznata kao jedan od većih izvoznika jabuka u Rusiju, malina u EU, ali i drugih kultura, kao što su žito i kukuruz, rekao je Bogunović.

Članovi državno-privredne delegacije Katara koja boravi u višednevnoj poseti Srbiji su predstavnici nekih od najznačajnijih kompanija i institucija u ovoj zemlji, među kojima su Katarski investicioni fond, Katarski fond za razvoj, QATARI DIAR, WIDAM FOOD, HASSAD FOOD i drugi. Reč je o kompanijama i institucijama kojima je jedna od primarnih aktivnosti investiranje u određene sektore u inostranstvu, ali i preko kojih se ulazi na tržište Katara u domenu različitih sektora - poljoprivreda, prehrana, energetika, turizam.

Izvor:https://vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/715761/Trziste-Katara-otvoreno-za-srpske-proizvode

Zbog masovnog odlaska mladih u inostranstvo ratari i voćari iz godine u godinu sve teže nalaze berače, pa da bi ubrali rod moraju danonoćno da rade sami, organizuju mobe ili da plaćaju dnevnice kako bi namamili bespolsene da beru kako im rod ne bi propao. Povećani trškovi berbe za posledicu imaju veće cene voća i povrća za najmanje 10 odsto, što najviše po džepu osete krajni kupci na pijacama. Ninoslav Miljković, predsednik udruženja proizvođača jagoda i drugog voća Jagoda iz Gredetina, kaže da manjak berača nije problem samo u Srbiji, ali da srpske poljoprivrednike pogađa najviše.

"U Srbiji je dnevnica 20 evra, pa berači odlaze u Italiju, gde mogu da dobiju pet do 10 evra na sat, ili u Holandiju, gde je satnica 15 evra. Za razliku od nekadašnjih, u Srbiji su domaćinstva danas mala, pa na selu ima malo ljudi koji bi radili na svom imanju, a neko drugi neće teške poslove jer smo se odvikli da radimo. Mnogi zbog manjka radne snage napuštaju proizvodnju industrijskih jagoda i idu na stone sorte jer su krupnije. Kad bi poljoprivrednici sve troškove stavili na olovku, mnogi bi odmah ugasili proizvodnju", ističe Miljković.

Miroslav Kiš, predsednik Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika kaže da nijedan domaćin neće dozvoliti da rod propadne.

"Braće sami danju i noću, ili će platiti veću dnevnicu da se rod obere. Sve se svodi da je sigurno samo ono što možeš sam da uradiš. Berač radi dva-tri dana, uzme više para i više se ne pojavi. Šta mu možeš, ništa. Nema načina da se neko natera da radi ako neće. Ko hoće da radi, on po pravilu već ima svoj posao i ne čeka da ide u nadnicu da bude sezonski radnik. To je tako uvek. Manjak berača poskupljuje berbu za 10 odsto, a to prizvođači onda ukalkulišu u cenu proizvoda", kaže Kiš i dodaje da berači na sat mogu da zarade 200 do 300 dinara, zavisno od toga da li su im plaćeni hrana i putni troškovi.

 

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/posao/niko-nece-da-radi-na-srpskim-njivama-cene-na-pijacama-skocile-nema-beraca-2018-09-20

Padavine ovog leta najteže podnose poljoprivrednici. Čak i oni koji imaju dobar rod, teško dolaze do svojih njiva i voćnjaka. Nestašice pojedinih kultura su, međutim, kratkrotrajne, kao i skokovi cena. Iako je pijaca građanima uvek skupa, i prodavci i nadležni tvrde da se cene ne razlikuju od prošlogodišnjih.

Obilne kiše i grad nisu ubili samo kvalitet, već i zaradu. Tako se jedino roba koja je izdržala vremenske prilike prodaje po punoj ceni. A ona se, kažu prodavci, ne razlikuje od prošlogodišnje.

"Niže su cene i kvalitet nije dobar uopšte", kaže jedna prodavačica na pijaci.

Prodavci kažu da je kiša unazadila sve u poljoprivredi.

"Ovo pod najlonom što ima, od toga će biti nešto, a na otvorenom slabo", navodi prodavačica.

Voću i povrću nisu prijali ni kasni prolećni mrazevi, što se videlo u berbi jagode i kajsije. Iako su prinos i kvalitet bili manji, u Privrednoj komori tvrde da kupce to ne pogađa.

"S jedne strane, imamo negativne efekte u određenim regionima, ali s druge strane imamo nove površine koje daju nove prinose, tako da u količinama nema velikih oscilacija – tako da ni cena nije drastično varirala", kaže Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije.

Varira vreme koje traži svakodnevnu primenu agrotehničkih mera, jer vlaga i česte smene sunca i kiše pogoduju bolestima i štetočinama.

"Na primer, sad jabuke treba da se štite posle svake kiše, i onda rokne pljusak i nema ništa", navodi prodavac.

"S druge strane, imate velike probleme u jagodarskoj proizvodnji, ne možete da priremate zasade za narednu godinu, kada je reč konkretno o sadnji i postavljanju folija", rekao je Goran Đaković iz Agrobiznis magazina.

Problema neće biti u ratarskoj proizvodnji. Njen najveći neprijatelj je suša.

"Kukuruza će biti verovatno u izobilju, suncokreta, soje. Na interentu možete videti fotografije naših poljoprivrednika koji su maltene niži nego što je njihova soja", dodaje Đaković.

Očekuju se i rekordi u prinosu šljive i jabuke. 

"Po pravilu, kada imate povećan prinos cena je niža ali to će tržište definisati i videćemo u septembru, oktobru", navodi Bogunović.

Kupci će tada osetiti i kako klima utiče na cenu zimnice.

Izvor: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3217030/kako-klima-utice-na-rod-i-cenu-voca-i-povrca.html

Zajedničkim ulaganjem Srbije i Mađarske, u Arilju će za 60 dana početi izgradnja fabrike za preradu voća. Ovo je rečeno na sastanku ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića sa ambasadorom Mađarske u Beogradu Atilom Pinterom.Fabrika za preradu voća, kako je saopšteno, imaće projektovani minimalni kapacitet od 4.000 do 5.000 tona godišnje.

Ambasador Pinter je saopštio i da će Ambasada Mađarske u Beogradu ubuduće imati službenika koji će biti posebno zadužen za oblast agrara.

Memorandum koji se odnosi na formiranje zajedničke kompanije mađarske i srpske privatne firme za proizvodnju i preradu voća, potpisan je u februaru ove godine u Budimpešti, posle četvrte zajedničke sednice vlada Srbije i Mađarske.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/srpsko-madarska-fabrika-za-preradu-voca-u-arilu-25-07-2018

ČAČAK, 20. juna (Tanjug) - Berba žutog zlata, kako neki nazivaju kajsiju, već je počela ali do danas niko još uvek nije saopštio zvaničnu otkupnu cenu, kazao je za proizvođač Stevan Milosavljević iz Miokovaca. “Ovo je javašluk, nemamo pojma po kojoj otkupnoj ceni ćemo predavati rod. Neko uzima za 30 dinara, neko za 50 i nema smisla da se sedi u kafani i dogovara otkupna cena. Da nas nije uništio grad ja se ne bih sikirao, ali ovako kad je rod smanjen, a cena još uvek nepoznata situacija je teška”, izjavio je Milosavljević. On ističe da se u Miokovcima, centru srpske kajsije, za razliku od prethodnih godina, ovog leta neće moći nabrati više od 80 vagona. “U nekim voćnjacima prošle godine gde je bilo oko 500 vagona, sad nema ni 500 kila. Grad je ubrao svoje, a nama šta i koliko ostane”, rekao je Milosavljević.

Ni proizvođači ovog voća nisu useve osguravali poput svojih kolega malinara tako da je njihov trud odnela ćud prirode mada tako nije moralo biti. Ostaje da se vidi da li će u narednoj godini ponoviti iste greške smatraju stručnjaci. 

Udruženje ,,VOĆARA Požarevac'' koje je praktično osam godina bilo neaktino, poslednje dve godine registruje troduplo povećanja članova i mnogostruko povećanje pod zasadima. Primećeno je da sve veći broj mladih i žena,  žele da se bave voćarstvom i to rezultuje sve intenzivnijem zasadu, uz primenu savremene tehnologije.

Sredstva koje dobija na konkursima Udruženje pomaže svojim članovima u kupovini sadnog materijala i to na sledeći način : 1000 sadnica oraha, 4700 maline, 1700 loznog kalema i 720 ostalog voća. Subvencioniše i poboljšavanje i osavremenjivanje mehanizacije. Na primer 3 atomizera, 2 tarupa, 10 km creva i prateće opreme za navodnjavanje, kao i stubove, žicu i ogradu.

Udruženje sarađuje sa Poljoprivrednom školom ,,Sonja Marinković'', ,,Malom školom voćarstva'', a redovno ima i razne goste, predavače, stručnjake i profesore.  Ima kontakt sa Ambasadom češke Republike, kao i sa Ambasadom Kraljevine Španije.

Cilj im je da se prošire i da zajednički nastupaju i plasiraju voće u zemlji i inostranstvu, kao i regionalizacija samog Udruženja.

Trenutno su u Udruženju opština Požarevac, Malo Crniće, Veliko Gradište i Petrovac, a imaju i kontak sa voćarima iz Žagubice, Golubca i Kučeva.

 

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

Sa prošlogodišnjih 233 miliona dolara malina je najznačajniji srpski izvozni proizvod kada je voće u pitanju, kao i godinama unazad. Najveće srpsko malinogorje je u Zlatiborskom okrugu. Manje od dva meseca pre berbe voća koje je u Srbiji zasađeno na više od 20.000 hektara, vreme je prolećnih radova.

Lepi, prolećni dani za malinare su pravo vreme za uređenje i pripremu malinjaka, kao i za prve procene.


"Još ne možemo dati konačnu ocenu, imamo tako-reći pola-pola: Pola je osušenih mailinjaka a polovina u nekom dobrom stanju, tako da – videćemo", kaže proizvođač Borko Pavić iz Centra za razvoj poljoprivrede.

Dragan Bogdanović iz Udruženja malinara "Vilamet Spas" iz Arilja navodi da će biti manje roda.

"Ostali su kratki zaperci, vidite koliko je kratka, tako da ako smo prošle godine imali nepunih 70.000 tona, očekuje se da će ove godine biti 40 odsto manje", rekao je Bogdanović.

Da je prošla godina sa kasnim snegom a onda i sušom ostavila tragove na malinjacima, dok joj ovogodišnje vremenske prilike pogoduju, slažu se i stručnjaci.

"Zasadi maline su uglavnom izimili relativno dobro u zavisnosti od agrotehnike, neki su bolji, neki su lošiji, ali možemo generalno reći da letorasti ipak nisu na visini na kojoj su nekada bili i možemo očekivati da će rod verovatno biti nešto niži u odnosu na ranije godine", kaže Andrija Radulović iz Poljoprivredne savetodavna službe Užice.

U poslednjoj deceniji površine pod malinjacima su duplirane. Prosečan prinos, međutim, opada, a cene su različite, od godine do godine i uglavnom se formiraju kada berba uveliko krene.

Šta očekuju proizvođači, a šta izvoznici?

Da proizvodnju od koje na neki način zavisi većina domaćinstava užičkog kraja treba očuvati i unaprediti slažu se i proizvođači i hladnjačari. Proizvođači od ministarstva očekuju podelu i subvencije po reonima a izvoznici poštovanje pravila i u proizvodnji i preradi maline.

I jedne i druge zanima i cena jer je oko prošlogodišnje od konačnih 150 dinara bilo razmimoilaženja.

"Mi moramo sve učiniti da održimo tu proizvodnju maline. Nisam pristalica niske cene otkupa. Mi smo ove godine izašli s minimalnom cenom otkupa sa 120 dinara. Smatram da je to cena koja štiti proizvođače da mogu sa 120 dinara, to je garantovana cena za iznos avansa koji su od nas uzeli", rekao je Rade Ljubojević, potpredsednik PKS-a i izvoznik.

Izvoz maline za sada ide uobičajeno najviše u evropske zemlje i po dugoročnim ugovorima, ali se zbog sve veće konkurencije moraju tražiti i nova velika tržišta poput Amerike, Indije, Japana.

Što se proizvođača tiče, uprkos lošim iskustvima s vremenskim nepogodama prethodnih godina nema mnogo onih koji se odlučuju za osiguranje. I svi su krenuli u malinjake, a kakav će rod biti zavisiće dobrim delom i od vremenskih prilika.

 

izvor : http://www.rts.rs 

U ODNOSU NA PREDHODNU NEDELJU ČETIRI PUTA VIŠE KRASTAVCA

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 1.194 tone robe.               

Najviše se trgovalo: kupusom (410 t), crnim lukom (130 t), šargarepom (118 t), krompirom (116 t), jabukom (83 t), pomorandžom (48 t), krastavcem (40 t), prazilukom (37 t), paradajzom (27 t), spanaćem (24 t) i zelenom salatom (22 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (288 t → 410 t), krompira (115 t → 116 t), pomorandže (46 t → 48 t), krastavca (9 t → 40 t), praziluka (34 t → 37 t), paradajza (12 t → 27 t), spanaća (13 t → 24 t) i zelene salate (21 t → 22 t), dok je promet: crnog luka (135 t → 130), šargarepe (153 t → 118 t) i jabuke (119 t → 83 t), bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 35 din.

kupus                          25 - 45 din.

kupus mladi                80 - 100 din.

crni luk                        25 - 35 din.

crni luk mladi              80 - 100 din.

praziluk                       50 - 65 din.

krastavac                    70 - 100 din.

paradajz                      100 - 110 din.

spanać                        50 - 70 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

zelena salata              180 - 250 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                         30 - 80 din.

pomorandža               45 - 90 din.

banana                       100 - 140 din.

limun                          90 - 110 din.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31