Cene voća u Srbiji trenutno su u laganom padu, ali u poređenju sa prošlom godinom, u proseku smo voće plaćali skuplje čak za više od 30 odsto.

Epidemija virusa korona poskupela je život u Srbiji, cene hrane otišle su gore, a najviše razlike plaćalo se prilikom kupovine voća. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku od januara do septembra 2020. godine, poredeći isti period prošle godine, najveći rast cena kod naših proizvođača zabeležio je voće 32,7 odsto i industrijsko bilje 8,3 odsto. Tako je u ukupnoj ceni hrane voće najinflatorniji element, a najveći uticaj na rast cena voća imale su jabuke, limun i pomorandže, pokazuju podaci RZS.

- Limun smo u jednom momentu plaćali i 300 dinara po kilogramu. Staviš dva komada na vagu i već ti nije dobro. Sada su malo cene pale, ali i dalje je to dosta skupo za naš džep. Jabuke su oko 80 dinara, banane 120, grožđe od 100 do 200 dinara, mandarine i kruške oko 120 dinara, a narandže oko 200 dinara. Ukratko, svaki dan sam na ovoj pijaci i mogu reći da se voće ove godine kupovalo kad se moralo - rekla nam je penzionerka Mila koja nas je upoznala sa cenama na Ribljoj pijaci u Novom Sadu.Prema podacima RZS, cene voća su trenutno u padu, za razliku od prošlog meseca, ovaj ih plaćamo oko 10 odsto manje. Kada se gleda čitava godina, na beogradskom pijacama kilogram pomorandži 2019. godine mogli ste kupiti za 170, a ove godine prosečno je koštala oko 200 dinara, cene jabuka su sa 40 do 100 dinara na nekim tezgama otišle i na 120 dinara, mandarine sa 170 skočile su na 200 dinara. Drastična je razlika i u ceni jagoda, koje se mogu naći za 250, ali i za 500 dinara.Profesor dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da je povećanju cene kumovao pre svega uvoz.

- Skok cena na proleće kod nas se osetio isključivo zbog uvoza. Kamioni su čekali na granicama, transport je bio zaustavljen ili se obavljao usporeno, a to košta. Dakle, pre svega poskupelo je voće pa i povrće iz uvoza. Povrću je posle pala cena, a voće je ostalo skuplje zbog loše godine kod nas, imali smo mrazeve u proleće. Kajsija uopste nije bilo, jabučaste i koštunjičave voćne vrste imale su dosta problema, zato je voće i sad skuplje - rekao je Ilin sa Departmana za ratarstvo i povrtarstvo.Dalje po podacima RZS cene proizvoda poljoprivrede i ribarstva u septembru 2020. godine, u odnosu na isti mesec 2019. godine, povećane su za 8,1 odsto. U odnosu na isti mesec prethodne godine najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama voća, 19,3 odsto, industrijskog bilja 12,5 odsto i žita 6,9 odsto.

- Svi smo očekivali proletos da će biti katastrofa sa cenama voća, ali to se na sreću ipak nije desilo. Slabiji je bio rod, ali predviđanja su bila da će cene biti svakako veće nego sada. Grožđe je, recimo, rodilo za 20 do 30 odsto više, iako je ove godine slaba prodaja vina, vinari su opet sve pokupovali. Vino se ove godine prodavalo za oko 30 do 50 odsto manje nego prošle. S druge strane, usporen je uvoz grožđa iz Makedonije, pa vinogradari nemaju razlog za nezadovoljstvo. U septembru obično dođe do pada cena grožđa, ali to se ove godine nije desilo, ostala je jača cena, malo skuplja nego prošle godine - rekao je doc. dr Dragoslav Ivanišević direktor Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu PF NS.Cena povrća tokom drugog kvartala bila je jedini deflatorni element kada se gleda ukupno povećanje cena hrane. No proletos i ono je koštalo papreno. Kilogram crnog luka skočio je sa 60 u nekim momentima i na 100 dinara, šargarepa je bila 60, a proletos i 100 dinara po kilogramu. Najskuplji paradajz bio je 140 dinara, a u jednom momentu prodavao se i za 250 dinara po kilogramu. Uz to, prema podacima RZS, ove godine poskupelo je i svinjsko meso, potom sušeno, dimljeno, usoljeno i druge vrste mesa, sem goveđeg, čije su cene pale.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/stavis-dva-limuna-na-vagu-i-nije-ti-dobro-papreno-poskupljenje-voca-zbog-korone-ali/3gngxg4

Zahtevi proizvođača organske hrane za subvencijama su ove godine bili duplo veći od sume novca koja je u republičkom budzetu opredeljena za ovu svrhu, rečeno je na onlajn skupu koji je danas organizovao NALED.
Jelena Milić, rukovodilac Grupe za organsku proizvodnju u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je izjavila da je organskim proizvođačima najveća pomoć potrebna na samom početku, kada ulaze u proces konverzije zemljišta i sticanja sertifikata."Taj period, zavisno od vrste proizvodnje, može da traje i do tri godine. Subvencije za biljnu organsku proizvodnju su trenutno četiri puta veće u odnosu na konvencionalnu, a za stočare su veće za 40 odsto", navela je ona.

Dodala je da su površine pod organskom proizvodnjom u poslednjih 10 godina povećane za 236 odsto, ali da i pored toga zauzimaju tek 0,6 odsto ukupnog korišćenog poljoprivrednog zemljišta.

Kao glavne prepreke sa kojima se proizvođači organske hrane susreću, istaknuti su visoka početna ulaganja i zahtevni administrativni postupci.

Novi Sad je naveden kao primer lokalne samouprave koja je bojazan od isplativosti ulaganja rešila refundiranjem kompletnih troškova za proces sertifikacije i kontrole, kao i podrškom za nabavku semena, zaštitne opreme, edukacije i promocije.

Tako je u ovoj godini za te namene izdvojeno pet miliona dinara a sličan pristup najavile su i druge lokalne samouprave, kao što su Kruševac i Dimitrovgrad.

Ratko Aksentijević iz Udruženja odgajivača organskih ovaca i goveda Golija, ukazao je da su podsticaji posebno važni stočarima pošto su administrativni zahtevi za njih znatno veći nego u biljnoj proizvodnju.

Najavljeno je donošenje novog zakona o organskoj proizvodnji tokom sledeće godine, a u planu je omogućavanje refundiranja troškova sertifikacije za izlazak na tržište EU.

Rečeno je takođe da je u Srbiji najzastupljenija proizvodnja organskog voća kao što su maline, jabuke i kupine, zatim žitarica, pre svih kukuruza i pšenice, industrijskog bilja najviše soje i suncokreta, a od stoke živine i ovaca.Broj proizvođača je u odnosu na 2012. godinu povećan sa 1.000 na 6.260. Međutim samo njih 534 je sertifikovano dok su ostali kooperanti.

Blizu 90 odsto organske proizvodnje se izvozi, a vrednost našeg izvoza u inostranstvo iznosi blizu 30 miliona evra.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/naled-ogromno-interesovanje-za-organsku-proizvodnju_1180310.html

Poslednjih decenija mladi privrednici pokušavaju da promene sliku srpskog poljoprivrednog izvoza – da prodaju sirovine koje kasnije uvozimo kao gotov proizvod, zamene izvozom prerađenog voća i povrća. Na taj način zarada je veća, a time i motiv mladima da ostanu na selu i razvijaju proizvodnju.Pre šest godina na imanju Gligorijeveća grad je uništio 90 odsto roda crne ribizle i bukvalno ih naterao da promene način rada."Majka je predložila da pokušamo da preradimo voće koje je preostalo, tako da smo probno uradili sok od crne ribizle", kaže Aleksandar Gligorijević iz Divčevića.

Proba iz nevolje naredne godine pretvorila se u namernu proizvodnju. Da bi se njihovi sokovi razlikovali od drugih na tržištu i pridobili više kupaca, odlučili su da ih slade isključivo bagremovim medom.

"Preduzetništvo na selu je veliki izazov i s obzirom ne to da smo mi takvog nekog duha, to nas i vuče, jer jako je teško u ovim uslovima sprovesti to u delo", priča Ana Gligorijević.

Vera Gligorijević ističe da je neophodno mnogo rada i truda.

"Problem oko struje, puta, vode, mnogo toga da bi mladi opstali ovde", dodaje Gligorijevićeva.

Drugarstvo iz školske klupe Aleksandar i Nikola već četiri godine učvršćuju kroz ortakluk. Od malog porodičnog biznisa žive dve porodice.

"Gde je Aco zadužen za finansije, ja sam zadužen za izgradnju brenda. Ana i moja supruga su zadužene za to da 'Srberi' sokovi budu primamljivi kupcima stilski, a Vera je tu kao najveća podrška", navodi Nikola Marković iz Beograda.

Malim ali odlučnim koracima koračaju u budućnost dokazujući da dogovor kuću gradi, spremni da se radom i upornošću suoče sa svim teškoćama.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4140709/crna-ribizla-grad-steta-prerada.html

Četiri meseca od pokretanja proizvodnje u privatizovanoj požeškoj "Budimci", nekadašnjem gigantu u preradi voća i povrća, proizvodne linije rade punim kapacitetom. Od 110 kooperanata, mahom iz Zapadne Srbije, otkupljeno je oko 10.000 tona jabuke. Prave se sokovi i drugi proizvodi, obnavlja i investira, s trenutno 110 zaposlenih.Kamioni s tonama i tonama jabuke, ponovo čekaju na istovar u krugu "Budimke". Sve veće interesovanje voćara potvrda su iznova probuđenog poverenja ovdašnjih, ali i kooperanata širom Srbije."Sada je to sve pred kućom. Mnogo mi je lakše pokupiti padalicu i lagerovati u prikolicu i oterati u krug `Budimke`. Sad trenutno je sve po dogovoru što se tiče isplate. Što u ovoj sedmici nakupimo jabuke, u ponedeljak naredni je isplata", priča zadovoljno Gvozden Čovoć, voćar iz Pilatovića kod Požege.

Goran Pavlović iz Tabanovića je ove godine predao šljivu a očekuje i još nešto jabuke padalice. "Obećali su mi za sledeću godinu da ćemo sarađivati po pitanju jagoda i malina, računam da će da bude korektno kao što je bilo i ove godine", očekuje Pavlović.

Od početka berbe, u "Budimci" je otkupljeno i u koncentrat i kašu, prerađeno oko 10.000 tona, što je tek polovina od, za ovu sezonu planiranog otkupa jabuke.

"Planirano je pored standardnih i tradicionalnih proizvoda koji su prepoznatljivi `Budimkini` proizvodi, da izađemo na tržište i s novim, inovativnim proizvodima koje možda tržište do sad nije videlo, da se pojavimo na teritoriji cele Srbije a u vrlo bliskoj budućnosti da izađemo i na inostrano tržište", istakao je Milan Kotarac, direktor proizvodnje "Budimke".

Uporedo s otkupom i preradom voća, u toku su radovi na rekonstrukciji postojećih i uvođenju novih proizvodnih linija.

"Najviše smo fokusirani da uradimo automatizaciju procesne opreme koja je i dalje u toku, da se sve automatizuje, da se ubrza proces rada i samim tim povećamo količinu proizvodnje", naglasio je Aleksandar Stanišić, projekt menadžer "Budimke".

S automatizacijom i povećanjem proizvodnje, povećava se i broj zaposlenih i najavljuje, na domaćem i stranom tržištu skori plasman, 50 linija finalnih proizvoda.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4125541/budimka.html

Bezbednost hrane je pod posebnom lupom nakon širenja virusa SARS-CoV-2, a sve se više govori o samodovoljnosti u poljoprivrednim proizvodima što podstiče inovatore i ulagače na nova rešenja u proizvodnji. Bez obzira na koronu, popularnost vertikalnih farmi godinama raste, a verujemo da će se uzlazni trend nastaviti posebno nakon kritične 2020.

Dokaz tome je nemačka start-ap kompanija Infarm, koja se bavi urbanom poljoprivredom te je razvila tehnologiju vertikalne proizvodnje, a od investitora su prikupili 170 mil USD za dalji razvoj. Cilj im je u sledećih pet godina da prošire svoju mrežu uzgoja u Evropi, Severnoj Americi i Aziji i to za deset puta, navodi Reuters.Ova firma ima sedište u Berlinu, a osnovali su je 2013. godine Osnat Mikaeli i braća Erez i Gaj Galonska. Njihove modularne farme smeštene su na raznim lokacijama u gradu, a proizvodi se mogu naći u prodavnicama hranom, restoranima, trgovačkim centrima pa čak i školama - blizu samih potrošača čime smanjuju negativan uticaj na okolinu.

Povrće koje uzgajaju pakuju dok je sveže, zajedno sa korenom umočenim u rastvor koja ga održava u takvom stanju i na taj mu način produžuju vek trajanja. Ističu kako u proizvodnji ne koriste pesticide, a pored toga, upotrebljavaju 75% manje đubriva i 95% manje vode.

Negativan uticaj na životnu sredinu smanjili su i tako što su dizajnirali sistem upravljanja pa proizvodnju nadziru i kontrolišu iz clouda (oblaka), središnjeg centra Infarma, što ovu kompaniju bitno razlikuje od konkurencije.

Planiraju da prošire područje uzgoja na 465.000 m2 do 2025. godine, u odnosu na sadašnjih 46.500 m2. Trenutno proizvode u 10 zemalja, a bave se uzgojem gljiva, paradajza, jagoda, salate i začinskog bilja. Ova investicija pomoći će nam da napravimo globalni iskorak i na kraju promenimo način na koji se ljudi hrane i razmišljaju o hrani - rekao je Erez Galonska, suosnivač i izvršni direktor Infarma. Kazao je i da njegova firma planira da ostvari dobit do 2023. godine.

Iz Infarma su poručili da u ovom, već trećem krugu ulaganja, očekuju da će prikupiti 200 mil USD. Do sada su ukupno pribavili 300 mil USD.

Do sada su sklopili ugovore vredne ukupno 400 mil USD, a kako bi snabdeli hranom velike trgovce kao što su nemački Aldi Sued, Marks i Spencer MKS.L u Britaniji i Kroger KR.N u Sjedinjenim Američkim Državama.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3028472/vertikalni-uzgoj-povrca-i-voca-privlaci-investitore-nemacki-startap-sklopio-ugovore-vredne

Finansijska policija Austrije zadala je težak udarac "voćnoj mafiji" u toj zemlji tako što je otkrila više poljoprivrednika koji su voće iz inostranstva, pretežno sa jugoistoka Evrope, a deklarisali ga kao austrijsko.Jedan kupac je prijavio jednog poljoprivrednika, jer mu je zapalo u oči da je, i pored štete po voće koje su nanele nepogode, imao konstantnu ponudu.

Nije imao voće na drvećima, ali zato puno skladište.

Jedan poljoprivrednik iz Štajerske u Mađarskoj kupio je 150 tona kajsija i prodavao ih kao domaće.

Jedno dalje porodično preduzeće iz Donje Austrije kupilo je 457 tona voća iz Češke i prodavalo kao domaće, naravno po višoj ceni.

Izvor:https://www.republika.rs/svet/svet/232736/pala-vocna-mafija-austriji-necete-verovati-kakve-prevare-radili

Za razliku od žitarica, koje su ove godine dale odlične prinose, rod voća je, prema sadašnjim procenama podbacio u odnosu na lanjski, pa se, kako za Tanjug navode u Privrednoj komori Srbije, očekuje da će ovogodišnji rod iznositi između 1,2 i 1,3 miliona tona, dok je prošlogodišnji rod iznosio 1,6 miliona tona.
Podbacile su i jabuke i šljive i grožđe, najvažnije vrste koje sada stižu na branje. Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju u PKS za Tanjug kaže da se ove godine očekuje pad roda jabuka za oko 10 odsto u odnosu na lane, kada je proizvedeno oko 500.000 tona ovog voća.
Prema njegovim rečima na pad proizvodnje su pre svega uticale vremenske prilike, koje nisu pogodovale jabukama, ali smatra da to neće uticati na kvalitet jabuka, jer su u savremenim zasadima primenjivane sve preporučene agrotehničke mere.
Tokom većeg dela ove godine jabuke su na našem tržištu bile veoma skupe, pa se kilogram prodavao i za više od 200 dinara. Cene se ni sada nisu sasvim normalizovale, ali bi se to, prema rečima našeg sagovornika, moglo uskoro očekivati jer u ovom trenutku na rod stiže veliki broj sorti jabuka, što će popraviti ponudu na domaćem tržištu.
Veliki deo proizvodnje će svakako otići u izvoz, najviše u Rusku Federaciju, kao što je bilo i prethodnih godina.
Ove godine se proizvođačima otvorila još jedna šansa za izvoz i dobru izvoznu cenu, jer se u Poljskoj, jednom od naših najvećih konkurenata u ovoj vrsti proizvodnje, zbog izmrzavanja jabuka, očekuje pad proizvodnje , navodi Aleksandar Bogunović.
Rod šljiva je varirao od regiona do regiona ali pošto je berba još u toku, nema preciznih podataka o ukupnom prinosu na teritoriji cele države.
Ipak se prema procenama stručnjaka očekuje pad proizvodnje od 20 do 30 odsto po regionima, kao i nešto slabiji kvalitet. Niska otkupna cena od 10 do 20 dinara po kilogramu, neredovan otkup, nedostatak radne snage i berača, samo su neki od problema koji su pratili ovogodišnju berbu , kaže Bogunović.
On ističe da je će i ove godine, kao što je uostalom bivalo godinama unazad, 70 odsto roda šljive završiti u rakiji.
Kada je o grožđu reč, naš sagovornik ističe da su nepovoljne vremenske prilike u regionu Župe uticale na pad proizvodnje u tom regionu od preko 50 odsto, dok se u Šumadiji i Vojvodini očekuje znatno bolji prinos, kao i kvalitet grožđa.
Za očekivati je da i će period sunčanih dana do kraja septembra, pogodovati vinovoj lozi i na preostalim neubranim površinama, ublažiti štete proizvođačima koji su ih pretrpeli.
Sektor proizvodnje grožđa i vina je inače zbog pandemije korona virusa pretrpeo velike štete, jer je analiza prodaje pokazala da je u prethodnih šest meseci ove godine, prodato za 50 odsto manje domaćih vina nego u istom periodu prošle godine.

Izvor: Tanjug

 

Poslednjom odlukom Evropske komisije Srbija je uz Izrael, SAD i Novi Zeland dobila dozvolu da izvozi sadnice i sadni materijal na tržište EU, rekli su Tanjugu u Ministarstvo poljoprivrede.
"Reč je o važnoj i ekskluzivnoj odluci što potvrđuje činjenica da nijedna druga zemlja na svetu van Evropske unije nema tu mogućnost", navode u Ministarstvu.

Razlog za donošenje takve odluke je vrhunski kvalitet sadnica voća koje se proizvode u Srbiji, dokazana spremnost srpskih institucija da održe visok nivo kvaliteta proizvedenog sadnog materijala, kao i napornog rada Ministarstva tokom pandemije korone jer je pretila opasnost od nemogućnosti prodaje.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/politika/905872/dobra-vest-evropske-komisije-srbija-medju-prvima-dobila-pravo-izvozi-sadnice

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je danas da je voće u Srbiji ove godine, osim višanja, najskuplje za poslednjih 15 godina, a razlog je što je promrzlo u skoro svim evropskim zemljama, najviše u Istočnoj Evropi.
 
On je za Betu rekao da je na povećanje cena voća delimično uticala i pandemija virusa COVID-19 jer je zbog sadržaja vitamina koji se preporučuju u borbi protiv te infekcije porasla i tražnja.
 
- U Srbiji su kajsije izmrzle na 85% površina, ostale su samo u brdskim predelima gde je bilo manje mraza i zato koštaju od 150 do 200 dinara", rekao je Keserović.
 
Dodao je da se to voće prošle godine prodavalo po ceni od 45 do 60 dinara po kilogramu a da je lošijeg kvaliteta za proizvodnju rakije koštalo 35 dinara, a ove godine je 60 dinara.
 
Visoku cenu, prema njegovim rečima imaju i jabuke koje se izvoze po 0,73 EUR po kilogramu ili za oko 85 dinara.
 
Proizvođači jagoda su ovog proleća zarađivali do 25.000 EUR po hektaru, zavisno od visine prinosa.
 
Najskuplja je, kako je rekao, borovnica, kilogram na domaćem tržištu košta od tri do četiri evra, a izvozi se po prosečnoj ceni od 5,5 do šest EUR.
 
- Ove godine se pokazalo da se ulaganja u savremene tehnologije u uzgoju voća isplate jer povećavaju prinose koji proizvođačima donose zaradu i popravljaju životni standard - rekao je Keserović.
 

Nije neka velika mudrost reći da se u poljoprivrednoj proizvodnji semenske robe može zaraditi nešto više nego kada je u pitanju „obično“ ratarstvo.Ali za tako nešto potrebno je zadovoljiti daleko složenije tehnološke kriterijume, koji, kada su u pitanju hibridi kukuruza, podrazumevaju i mnogo više manuelnog rada. Ovih dana mnogi Somborci i žitelji okolnih sela sezonskim radom na kidanju metlica dopunjuju svoj kućni budžet.

Na poljima ovdašnje poljoprivredne kompanije „Meteor komerc“ u ataru Stapara zatičemo grupu od oko 150 sezonaca, koji na dve parcele ukupne površine 50 hektara kidaju metlice, što je jedan od manuelno najzahtevnijih poslova u semenskoj proizvodnji. Prema rečima rukovodioca biljne proizvodnje u ovoj kompaniji, Stefana Cuce, tokom posla koji će potrajati još nekoliko dana vodi se računa i o merama zaštite i preventive s obzirom na situaciju sa epidemijom koronavirusa, pa su svi radnici u redovima postavljeni i kreću se u „cik-cak“ kako bi se održala što veća fizička distanca.- Samo kod pojedinih hibrida je moguće koristiti adekvatnu mehanizaciju koja čupa ili prosto seče metlice na ženskim biljkama kukuruza, tako da je ljudska ruka još uvek nezaobilazna u ovom poslu – kaže Cuca, uz opasku da je poželjno da se u prvom prolasku kroz polja semenskog kukuruza pokidaju sve metlice kako ne bi došlo do samooprašivanja, a ukoliko koja i „pretekne“ za svaki slučaj radi se i revizija još jednim prolaskom.

Na sastanku, polučasovnom odmoru, jedne poveće grupe sezonaca zatičemo radnike koji dolaze većinom iz Sombora i obližnjeg Kljajićeva, za koje njihov grupovođa Nikola Cico kaže da rade zajedno godinama unazad. Većinom su to stariji muškarci i žene, kao i oni poodmaklih srednjih godina, a trend je u poslednje vreme da je sve manje mladih kojima je svojevremeno dnevnica od 1.900 dinara bila odlična prilika da zarade džeparac.

- Nije da ih nema, ali ako i dođu, na njih možeš računati od ponedeljka pa do četvrtka - petka. Kad im se isplate dnevnice uoči vikenda, na njih možeš zaboraviti, jer se ili spremaju za izlaske ili „leče“ od burnog noćnog života – kaže Nikola, dok njegove kolege i koleginice potvrđuju sve manju zainteresovanost mladih za kidanje metlica semenskog kukuruza, koje je njima nasušna potreba zbog mizernih penzija ili potpunog nedostatka sredstava za život usled nezaposlenosti. I pored toga stariji sezonci su slabi na omladinu, pa ih i brane, priželjkujući daleko bolji život za njih od onog koji je njima svakodnevnica.Jedni od malobrojnih mlađih sezonaca na kidanju metlica su mladići Miroslav i Nikola iz Kljajićeva, kojima, zahvaljujući činjenici da potiču iz poljoprivredničkih porodica, ovaj posao ne pada teško. Kako kažu, nije im prva sezona u metlicama, dobro im dođe da poprave „krvnu sliku“ svog džeparca, ali ipak imaju primedbu.

- Ne bi bilo loše da ima više devojaka, ali šta ćeš... nismo te sreće, u onoj drugoj grupi ima više devojaka, pa bi se lakše podnosilo sunce i rad - potpuno u skladu sa godinama vajkaju se ovi vredni mladići koji ne biraju posao da bi olakšali svojim roditeljima.Problem sve manje raspoloženih za sezonske poslove u poljoprivredi je najočigledniji u slučaju voćara, pošto su branje trešanja, višanja, bresaka i drugog voća ipak nešto teži i zahtevniji poslovi od kidanja metlica, dok su dnevnice gotovo iste. Zbog toga, ali i zbog niskih otkupnih cena voća i čestih izmrznuća tokom proleća i cvetanja biljaka, nemali broj, pogotovo malih voćara je u Somboru i okolini počeo da krči svoje voćnjake, koji su do pre nekoliko godina beležili ekspanziju.

 

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/u-ataru-stapara-sezonci-kidaju-metlice-18-07-2020

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31