Iako je pirotski kraj poznat kao stočarski, poljoprivrednici se sve više okreću povrtarstvu i voćarstvu. Tome umnogome doprinose i gradske subvencije Fonda za poljoprivredu, a broj korisnika je, kažu, u poslednjih sedam-osam godina desetak puta veći.Saša Antonović u šali kaže da je jedan od najvećih uzgajivača paprika u pirotskom kraju postao zahvaljujući tranziciji, kada je posle 25 godina ostao bez posla u "Prvom maju".Saši Antonoviću su otpremnina iz bivše firme i subvencije gradskog fonda za poljoprivredu, odredile dalji životni put i pomogle mu da započne plasteničku proizvodnju. Sada na 32 ara ima osam plastenika u kojima je oko 14.000 korena parike.

"Mogu da kažem da sam počeo sa jednim plastenikom koji sam dobio od "Helpa". I za ova ostala tri sam naravno dobio subvencije. Napomenuo bih da sam za ovu godinu ukupno uzeo 600.000", kaže Saša Antonović iz sela Mali Jovanovac.

Porodica Đorđević je, nakon analize tržišta, odlučila da se ozbiljnije posveti voćarstvu. Na nekada zapuštenom dedinom imanju na 700 metara nadmorske visine, trenutno gaje dunje na tri hektara.

"Od subvencija uložili smo u sistem za navodnjavanje,u sadni materijal, mašine za obradu zemljišta, za prskanje", navodi Saša Đorđević, uzgajivač dunja, i objašnjava da je za tri hektara bilo potrebno ulaganje od dvadesetak hiljada evra.

U pirotskom kraju poslednjih nekoliko godina podignuti su veći zasadi voća i povrća. Iako se time bave uglavnom porodice kojima je to dodatni izvor prihoda, ovakva proizvodnja je, a naročito voćarstvo, kažu stručnjaci, investicija za buduće generacije.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3698486/u-pirotskom-kraju-voce-i-povrce-dobro-uspeva-uz-subvencije.html

orazum o fitosanitarnoj zaštiti, koji bi domaćim proizvođačima trebalo da olakša izvoz voća i povrća na tržište Rusije, biće potpisan prilikom posete ruskog premijera Dmitrija Medvedeva Srbiji, 20. oktobra, najavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, posle sastanka sa ruskim ministrom poljoprivrede Dmitrijem Patruševim. Kako je istakao, jedna od prednosti sporazuma jeste liberalizacija uslova za hladnjače.

– Biće smanjen kapacitet koji će proizvođači morati da imaju za izvoz. Očekuje se i uvođenje digitalizovanog sistema nadzora pošiljke, koji će smanjiti bezbednosne rizike po kvalitet hrane – rekao je Nedimović.

Olakšice koje najavljuje odnose se na Uredbu o evidenciji izvoznika voća i povrća na rusko tržište iz januara prošle godine, koja je, uz još niz tržišnih faktora, dovela do smanjenja plasmana pojedinih poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u Rusiju. Tako je, recimo, izvoz svežih jabuka u odnosu na 2017. pao sa 166.522 tone na 124.371 tonu u prošloj godini. Prema zvaničnim informacijama, zbog sumnji u reeksport ruska strana zahtevala je da Srbija jasnije definiše pravila izvoza i revidira spisak izvoznika.

Recimo, dozvolu za trgovanje voćem sa Ruskom Federacijom mogli su da dobiju samo oni koji u vlasništvu ili zakupu imaju hladnjače kapaciteta 500 tona, što je za naše prilike bio zahtevan uslov. Protiv novih pravila u međuvremenu su protestovali voćari, zahtevajući promenu kriterijuma koji su doveli do toga da se broj izvoznika drastično smanji. Profesor Zoran Keserović, stručnjak za voćarstvo, smatra da je u startu trebalo nešto preduzeti.

– Još od početka smo videli da Uredba nije išla u dobrom pravcu, jer smo izgubili jedan broj manjih izvoznika. Jedan od nekoliko faktora pada izvoza voća sigurno su bili i ovi propisi – rekao je Keserović.

Podsećamo, ovu Uredbu usvojila je Vlada Srbije u januaru 2018. Doneta je uz konsultaciju sa službom za sanitarni nadzor iz Rusije. Njihov zahtev bio je da se broj punktova (hladnjača) za izvoz znatno smanji kako bi se ostvarila bolja kontrola i sprečio reeksport voća. Uslov je bio i da firma ima sopstvenu ili ugovorenu proizvodnju voća i povrća, prostor za klasiranje i pakovanje i fitosanitarni pregled. Svaku pošiljku voća i povrća iz Srbije potrebno je da prate fitosanitarni sertifikat i deklaracija o bezbednosti prehrambenih proizvoda biljnog porekla.

 

Izvor: www.politika.rs 

Trgovci u Srbiji imaju obavezu da na deklaracijama za voće i povrće ističu godinu berbe, zemlju porekla, klasu i naziv proizvođača.To je kompletna informacija koju svaki kupac mora da dobije, rekao je za "Politiku" Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

On je to izjavio povodom priče koja je uzdrmala region da velike poljoprivredne države na početku berbe prazne skladišta i prodaju voće i povrće velikim trgovinskim lancima po bagatelnim cenama, ugrožavajući domaću proizvodnju.Kako podseća list, hrvatski voćari tražili su upravo zbog toga prošle godine da se na deklaraciji ističe i informacija iz koje je godine berba, najviše zbog poljskih jabuka koje su zatrpale njihovo tržište.

"Mi smo u tom smislu napredniji od njih jer. Po Zakonu o deklarisanju, ta obaveza postoji. Legitimno je da Srbija na ovaj način pokušava da zaštiti domaću proizvodnju i takvu informaciju pruži kupcu da bi mogao da bira", kaže Nedimović.

Prema istraživanju "Politike", u najvećim trgovinskim lancima u Beogradu na deklaracijama zaista postoji takvo obaveštenje. Problem je, međutim, što su one najčešće skrivene cenom ili pričvršćene na nepristupačnim mestima na gajbicama.

Trenutno su u ponudi pretežno domaće jabuke.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=09&dd=30&nav_id=1597615

Zbog zastarelog sortimenta i sistema uzgoja, mnoge voćne kulture u Srbiji daju veoma male prinose i lošiji kvalitet ploda, što je ograničavajući faktor za izvoz, a samim tim i za profit. Stručnjaci preporučuju da se pored tradicionalnih voćki, podižu zasadi voća koje je deficitarno na evropskom tržištu.

Voćke je najbolje saditi u jesen kada je zemljište još toplo i vlažno, pa odmah počinje rast korena. Ako neko želi da se upusti u proizvodnju voća, stručnjaci preporučuju da to učine sa kruškama i trešnjama.

Sorte koje se trenutno gaje u većini domaćinstava koriste se za industrijsku proizvodnju i prodaju se po niskim cenama, dok savremeno voćarstvo zahteva noviji sortiment.

- Sorte krušaka koje se uzgajaju u Srbiji prodaju se po ceni od 30 do 50 dinara, a sorte koje se sada šire u Evropi su od 70 do 100 dinara. Druga prednost jeste to što ove sorte rano stižu i daju velike prinose - objašnjava Miloš Pavlović iz Centra za rasadničarstvo Šabac.

Uz to, podrška stručnih službi i finansijski benefiti ohrabruju poljoprivrednike.

- Reč je o italijanskim sortama karmen i turandot kod kojih se ostvaruje dva ili tri puta veći profit od krušaka koje se gaje u Srbiji. Kruške na branje stižu oko 10. jula, baš u vreme kada na tržištu nema tog voća. Plodovi su krupni i kvalitetni, postižu visoku cenu te je izbor sorte najznačajniji element sa aspekta rentabilnosti - objašnjava Miloš Pavlović, diplomirani inženjer poljoprivrede.- Za hektar krušaka potrebno je oko 3.000 sadnica. Cena jedne sadnice je od 1,5 do 2 evra. Za sadni materijal potrebno je 6.000 evra. Sistem za navodnjavanje je oko 600 evra, plus troškovi sadnje. Nega u prvoj godini oko 1.000 evra, a u sledećoj oko 1.500. Do komercijalnog roda treba uložiti oko 10.000 evra. Očekivani prvi rod u trećoj godini kreće se oko 10 tona. Po prosečnoj prodajnoj ceni od 0,5 do 1 evro, skoro da se može vratiti ulaganje, dok se u četvrtoj godini, uz primenu agrotehnike postiže 30 tona roda i tada se vraća ulaganje i duplira zarada. Kako biljka raste, povećavaju se i ulaganja - napominje Pavlović.

Druga voćna kultura koja može biti dobar biznis u Srbiji je trešnja. Ulaganja po hektaru su slična troškovima za podizanje zasada kruške, ali je reč ogromnom potencijalu koji je neiskorišćen jer je trešnja deficitarna na evropskom i svetskom tržistu. Broj sadnica po hektaru je od 800 do 1.200. Prinos se povećava tri do četiri puta u odnosu na trešnju koja se sad gaji.- Trešnje koje se kod nas gaje imaju 4-6 grama, a novije sorte su težine 10-14 grama i to je ogromna razlika. U novim sistemima uzgoja, sa novim podlogama iz serije Gizela, cena sadnica je 7-8 evra, tako da u startu treba uložiti minimum 6.000 evra. Optimalni prinos je 20 tona po hektaru, a cena ide od 1,8 do 2 evra. Prvi komercijalni rod se može očekivati u trećoj godini, a pun rod od četvrte do pete godine uz primenu svih agro i pomotehničkih mera. Od četvrte godine uložena sredstva se vraćaju i ostvaruje se dobit - objašnjava Miloš Pavlović koji ima zasade kruške i trešnje na desetak hektara.

Još jedna od prednosti je što država subvencioniše 50 odsto troškova bez PDV-a za sadni materijal, sisteme za navodnjavanje i mehanizaciju.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/koje-voce-donosi-najvecu-zaradu-strucnjaci-glasaju-za-tradicionalne-sorte-ali-imaju-i/q6jbgr4

Ishrana bez namirnica životinjskog porekla mogla bi da izazove manjak holina, hranljivog sastojka ključnog za razvoj mozga.Nutricionisti upozoravaju da sve veća popularnost veganskog načina ishrane može dovesti do rizika da se značajno smanji unos holina koji se uglavnom nalazi u namirnicama životinjskog porekla, navodi se u članku uglednog medicinskog portala BMJ Nutrition, Prevention & Health.Holin se obično svrstava u Be-kompleks vitamina i predstavlja prekursorni molekul za neurotransmiter acetilholin koji ima veliki broj funkcija, kao što su memorija i kontrola mišića, posebno tokom razvoja fetusa, a takođe, utiče i na rad jetre.

Holin se proizvodi u jetri, no ta količina nije dovoljna da zadovolji sve potrebe ljudskog tela i zato se mora uzimati i ishranom. Prehrambeni holin se primarno nalazi u govedini, jajima, mlečnim proizvodima, ribi i piletini. Manje količine mogu se naći u orašastim plodovima, pasulju ili brokoliju.Doktorka Ema Derbišer, konsultant specijalizovan za ishranu i biomedicinske nauke u organizaciji "Nutritional Insight", smatra da je bilo potrebno učiniti mnogo više na edukaciji zdravstvenih radnika i potrošača o važnosti ishrane bogate holinom, posebno tokom trudnoće, kada je njegov unos ključan za razvoj novorođenčadi.

Izvor:http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/491/zdravlje/3643583/veganska-ishrana-ugrozava-zdravlje-mozga.html

Rusija bi mogla da privremeno ograniči uvoz voća iz Srbije u slučaju da se nastavi izvoz zaraženih voćki, saopštio je Nadzorni poljoprivredni organ Rusije.U razgovoru sa direktorom Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Srbije Nebojšom Milosavljevićem, ruski nadzorni organ preneo je zabrinutost zbog pojave zaraze voća u 12 partija breskvi, nektarina i šljiva, koje su u julu izvezene u Rusiju.

"Ruska strana je tokom razgovora saopštila da ostavlja pravo da uvede privremena ograničenja na uvoz voća iz Srbije u slučaju da se nastavi isporuka zaraženog voća u Rusiju", navedeno je u saopštenju.

Milosavljević je rekao da će njegov resor istražiti sve slučajeve isporuka zaraženog voća, kao i da su u ovom trenutku u okviru programa zaštite bezbednosti proizvoda prilikom izvoza u Rusiju sa spiska ovlašćenih za trgovinske odnose isključena četiri izvoznika i 200 proizvođača voća.

Ruski poljoprivredni nadzorni organ je u avgustu prošle godine obustavio uvoz pojedinog voća iz Srbije zbog slučajeva zaraze. Ograničenja su ukinuta u maju ove godine.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/221307/Rusija-bi-mogla-da-ogranici-uvoz-voca-iz-Srbije.html

Komisije za procenu štete još utvrđuju koliko će poljoprivrednike koštati nevreme koje je protutnjalo kroz Srbiju proteklog vikenda. U Dragačevu, kod Čačka, najviše su stradali zasadi kupine, ali i jabuke i pozne sorte šljive, koje još nisu ubrane. U Kraljevu i okolini grad je obrao voćnjake, a vodena bujica oštetila je i lokalne puteva nanevši veliki količinu blata i mulja.

Prema rečima Milana Lukića, direktora Instituta za voćarstvo u Čačku, štete se kreću od 50 do čak 100 procenata i postoje zasadi u kojima je u potpunosti uništen rod kupine za ovu godinu."Zasadi drvenastih vrsta voća nisu uništeni, ali pošto je ovo vreme stvaranja cvetnih pupoljaka za sledeću godinu, kada biljka koristi najveće količine hranljivih materija, to se može negativno odraziti na stvaranje roda za narednu godinu. Preporuka proizvođačima je da što je pre moguće nakon dejstva grada obave tretiranje svojih zasada kako bi sprečili ulazne infekcije i pojavu oboljenja. Jedina i apsolutna potpuna zaštita od grada su protivgradne mreže", napominje Lukić.Nevreme je zahvatilo i selo Melence kod Zrenjanina, gde je pojedinim poljoprivrednicima i povrtarima led potukao zasade sa paradajzom i ostalim povrtarskim kulturama.

Prema informacijama Gradskog štaba za vanredne situacije Zrenjanin, još nije bilo nikakvih zvaničnih prijava štete većeg obima, a najviše oštećenja od nevremena načinjeno je na privatnim parcelama, u staklenicima i povrtnjacima..."Ima šteta i na zasadima i u baštama. Poprilične probleme ima i pirotska Elektrodistribucija", kaže direktor Zoran Đorđević, uz napomenu da je oluja izazvala veliki broj sitnih kvarova, ali i probleme na jednoj trafostanici.U studeničkom kraju grad je oštetio voćnjake, a bujica je oštetila i lokalne puteve nanevši veliki količinu blata i mulja.

"Kada nadležne službe budu završile svoj deo posla, imaćemo precizne podatke o šteti koja možda nije velika kao u nekim drugim krajevima, ali svakako nije zanemarljiva", kaže Predrag Terzić, gradonačelnik Kraljeva.Jak vetar čupao je drveće, ali i brojne zasade voća na području ove opštine u kojoj se stanovništvo bavi mahom poljoprivredom. I dok u ovoj opštini rade na proceni štete i obilasku oštećenih domaćinstava, i u prokupačkoj opštini još uvek se ne zna vrednost štete pričinjene usled nevremena, ali u gradskoj upravi ističu da građani još prijavljuju štetu koju im je nevreme nanelo.

"Osim crepova i krovova na kućama stradale su i poljoprivredne mašine, ali pre svega poljoprivredni usevi i voće", kažu u gradskoj upravi grada Prokuplja.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/nevreme-obralo-voce-jos-se-popisuje-pocinjena-steta-posledice-i-dogodine/r9hjksw

Marko Đorđević iz sela Bor nedaleko od Topole, bavi se otkupom voća iz obližnjih sela topoljske opštine koje se dalje transportuje na rusko tržište. Otkriva da su kriterijumi prilikom otkupa dosta strožiji nego ranijih godina a jedan od razloga je dug put do granice. Voće se transportuje u proseku 12 dana i za to vreme može izgubiti na kvalitetu.

- Otkupljujem razno voće, najviše šljivu, breskvu, nektarinu, kajsiju. Cena šljive rane sorte za prvu klasu je 60 dinara, druga klasa 40 dinara. Plodovi moraju biti tvrdi, 75% zrelosti, karakteristične boje i sa peteljkom. Najbitnije je vreme berbe kao i pravilno sprovedena zaštita to je ključ dobrog kvaliteta. Kajsija je plaćana po ceni od 50 dinara, imali smo velike količine plodova, cena breskve je bila u rasponu od 40 -50 dinara, nektarina do 55 dinara - navodi Đorđević.

Kao obavezna mera voćarima je i analiza plodova na prisustvo monilije.

- Glavobolja našim voćarima je testiranje plodova na prisustvo monilije, 10 -15 dana pred berbu lice koje je zaduženo za otkup mora uzeti 30 plodova sa parcele koja se testira, transportuje se u laboratoriju i testira na prisustvo monilije. Svaki plod u kom se utvrdi prisustvo ove bolesti mora se izolovati, srećom nije utvrđeno prisustvo ove bolesti kod naših uzoraka - objašnjava Marko.

Kako je istakao ima kvalitetnog voća koje zadovoljava kriterijume izvoza, tako je do sada otkupljeno oko 200 tona plodova različitih voćnih vrsta. On smatra da je tržište Topole u deficitu sa stonim sortama grožđa i da bi voćari mogli da zarade ukoliko se opredele upravo na ovu proizvodnju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2593647/rusi-poostrili-kriterijume-za-uvoz-naseg-voca 

"Jedna jabuka na dan, lekar iz kuće van", dobro je poznata misao u kojoj i te kako ima istine. Znamo da je jabuka dobra za naše zdravlje, ali šta je sa dve i više jabuka?Tačnije, koliko voća treba da se unese u organizam od propisane količine koja je potrebna našem organizmu na dnevnom nivou?

Postavlja se pitanje da li previše voća može da bude nezdravo i da šteti organizmu. Definitivno može. Voće sadrži fruktozu, zato i jeste tako ukusno i slatko, ali previše fruktoze može da napravi probleme organizmu.

Jedna jabuka doprinosi zdravlju, dok na primer tri jabuke često rezultiraju masnom jetrom.

Kada jetra postane masna, većina pretpostavlja da je to zbog alkohola. Lekari kažu da u 20 do 30 posto slučajeva to nema veze sa alkoholom, nego je posledica previše fruktoze.

Da li to znači da bi trebalo da jedemo samo povrće? Ne, rekao je nemački lekar Karsten Lekutat. "Bio bih srećan kada bi moji pacijenti jeli više voća" jer ga ljudi jedu premalo.Ali treba razmisliti koju vrstu voća jedemo i koju količinu jer ne sadrži sve voće istu količinu šećera.

Banane, jabuke, šljive imaju mnogo više šećera u odnosu na narandže ili šumsko voće. Preporuka nutricionista je pet porcija voća i povrća na dan. Povrće pritom ima prioritet. Primera radi, dva komada nekog voća, i tri povrća.

Nije nevažno ni kako se voće jede. "Sveže voće je bolje od fabrički obrađenog voća", napominje doktor Lekutat i dodaje da je u voćnom soku šećer dosta prisutan i brže dospeva u krvotok, zbog čega nije pobornik soka od narandže ujutro.

Mnogi stručnjaci nisu oduševljeni ni popularnim smutijima - mešavinama od sveže ceđenog voća.

Kada pogledate sve sastojke, verovatno ne biste pojeli toliku količinu voća u jednom obroku. Ali u obliku tečnosti to se dogodi veoma brzo.

Da li to znači da treba odustati od soka od narandže ili smutija za doručak? Odgovor je opet - ne.Drugim rečima, treba prilagoditi životnom stilu količinu voća koje jedete. Ko želi da započne dan sokom od narandže, trebalo bi i da vežba kako bi potrošio šećer koji je uneo u organizam.

Izvor:https://www.b92.net/zdravlje/ishrana.php?yyyy=2019&mm=08&dd=05&nav_id=1574090

"Za protekle tri godine izvršili smo konsolidaciju pokrajinskih javnih finansija, iz kojih iz godine u godinu izdvajamo sve više sredstava za razvoj poljoprivrede i za konkretne subvencije", istakao je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović danas prilikom dodele ugovora za sufinansiranje ovih investicija.

Reč je o ugovorima za 142 poljoprivredna gazdinstva čija je ukupna vrednost veća od 227 miliona dinara, od čega je učešće pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo 127 miliona dinara.

"Zajedno sa vama, nosiocima poljoprivrednih gazdinstava ulažemo u nove tehnološke linije, novu opremu i nove mašine za preradu voća, povrća i cveća. Očekuje nas i nabavka opreme za berbu, sortiranje i kalibriranje proizvoda, mašine za ubiranje useva, solarnog panel sistema sa pratećom opremom za pokretanje pumpi za navodnjavanje, opreme za čišćenje i pranje proizvoda kao i nove linije za pakovanje i obeležavanje proizvoda“, kazao je Mirović.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević rekao je da je ova Pokrajinska vlada opredelila tri puta više sredstava nego prethodna.

"To jasno govori da je neophodno dodatno subvencionisati ulaganje u ovu vrstu opreme jer je ova konkursna linija od izuzetnog značaja“, kazao je Radojević.

Od 1. jula 2016. godine do danas Pokrajinska vlada uložila je ukupno više od 19, 5 milijardi dinara u mere agrara, vodoprivrede i u oblast šumarstva i razvoja lovstva.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/pokrajina-izdvojila-227-miliona-dinara-za-preradu-voca-i-povrca_1036736.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30