Zbog zastarelog sortimenta i sistema uzgoja, mnoge voćne kulture u Srbiji daju veoma male prinose i lošiji kvalitet ploda, što je ograničavajući faktor za izvoz, a samim tim i za profit. Stručnjaci preporučuju da se pored tradicionalnih voćki, podižu zasadi voća koje je deficitarno na evropskom tržištu.

Voćke je najbolje saditi u jesen kada je zemljište još toplo i vlažno, pa odmah počinje rast korena. Ako neko želi da se upusti u proizvodnju voća, stručnjaci preporučuju da to učine sa kruškama i trešnjama.

Sorte koje se trenutno gaje u većini domaćinstava koriste se za industrijsku proizvodnju i prodaju se po niskim cenama, dok savremeno voćarstvo zahteva noviji sortiment.

- Sorte krušaka koje se uzgajaju u Srbiji prodaju se po ceni od 30 do 50 dinara, a sorte koje se sada šire u Evropi su od 70 do 100 dinara. Druga prednost jeste to što ove sorte rano stižu i daju velike prinose - objašnjava Miloš Pavlović iz Centra za rasadničarstvo Šabac.

Uz to, podrška stručnih službi i finansijski benefiti ohrabruju poljoprivrednike.

- Reč je o italijanskim sortama karmen i turandot kod kojih se ostvaruje dva ili tri puta veći profit od krušaka koje se gaje u Srbiji. Kruške na branje stižu oko 10. jula, baš u vreme kada na tržištu nema tog voća. Plodovi su krupni i kvalitetni, postižu visoku cenu te je izbor sorte najznačajniji element sa aspekta rentabilnosti - objašnjava Miloš Pavlović, diplomirani inženjer poljoprivrede.- Za hektar krušaka potrebno je oko 3.000 sadnica. Cena jedne sadnice je od 1,5 do 2 evra. Za sadni materijal potrebno je 6.000 evra. Sistem za navodnjavanje je oko 600 evra, plus troškovi sadnje. Nega u prvoj godini oko 1.000 evra, a u sledećoj oko 1.500. Do komercijalnog roda treba uložiti oko 10.000 evra. Očekivani prvi rod u trećoj godini kreće se oko 10 tona. Po prosečnoj prodajnoj ceni od 0,5 do 1 evro, skoro da se može vratiti ulaganje, dok se u četvrtoj godini, uz primenu agrotehnike postiže 30 tona roda i tada se vraća ulaganje i duplira zarada. Kako biljka raste, povećavaju se i ulaganja - napominje Pavlović.

Druga voćna kultura koja može biti dobar biznis u Srbiji je trešnja. Ulaganja po hektaru su slična troškovima za podizanje zasada kruške, ali je reč ogromnom potencijalu koji je neiskorišćen jer je trešnja deficitarna na evropskom i svetskom tržistu. Broj sadnica po hektaru je od 800 do 1.200. Prinos se povećava tri do četiri puta u odnosu na trešnju koja se sad gaji.- Trešnje koje se kod nas gaje imaju 4-6 grama, a novije sorte su težine 10-14 grama i to je ogromna razlika. U novim sistemima uzgoja, sa novim podlogama iz serije Gizela, cena sadnica je 7-8 evra, tako da u startu treba uložiti minimum 6.000 evra. Optimalni prinos je 20 tona po hektaru, a cena ide od 1,8 do 2 evra. Prvi komercijalni rod se može očekivati u trećoj godini, a pun rod od četvrte do pete godine uz primenu svih agro i pomotehničkih mera. Od četvrte godine uložena sredstva se vraćaju i ostvaruje se dobit - objašnjava Miloš Pavlović koji ima zasade kruške i trešnje na desetak hektara.

Još jedna od prednosti je što država subvencioniše 50 odsto troškova bez PDV-a za sadni materijal, sisteme za navodnjavanje i mehanizaciju.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/koje-voce-donosi-najvecu-zaradu-strucnjaci-glasaju-za-tradicionalne-sorte-ali-imaju-i/q6jbgr4

Ishrana bez namirnica životinjskog porekla mogla bi da izazove manjak holina, hranljivog sastojka ključnog za razvoj mozga.Nutricionisti upozoravaju da sve veća popularnost veganskog načina ishrane može dovesti do rizika da se značajno smanji unos holina koji se uglavnom nalazi u namirnicama životinjskog porekla, navodi se u članku uglednog medicinskog portala BMJ Nutrition, Prevention & Health.Holin se obično svrstava u Be-kompleks vitamina i predstavlja prekursorni molekul za neurotransmiter acetilholin koji ima veliki broj funkcija, kao što su memorija i kontrola mišića, posebno tokom razvoja fetusa, a takođe, utiče i na rad jetre.

Holin se proizvodi u jetri, no ta količina nije dovoljna da zadovolji sve potrebe ljudskog tela i zato se mora uzimati i ishranom. Prehrambeni holin se primarno nalazi u govedini, jajima, mlečnim proizvodima, ribi i piletini. Manje količine mogu se naći u orašastim plodovima, pasulju ili brokoliju.Doktorka Ema Derbišer, konsultant specijalizovan za ishranu i biomedicinske nauke u organizaciji "Nutritional Insight", smatra da je bilo potrebno učiniti mnogo više na edukaciji zdravstvenih radnika i potrošača o važnosti ishrane bogate holinom, posebno tokom trudnoće, kada je njegov unos ključan za razvoj novorođenčadi.

Izvor:http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/491/zdravlje/3643583/veganska-ishrana-ugrozava-zdravlje-mozga.html

Rusija bi mogla da privremeno ograniči uvoz voća iz Srbije u slučaju da se nastavi izvoz zaraženih voćki, saopštio je Nadzorni poljoprivredni organ Rusije.U razgovoru sa direktorom Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Srbije Nebojšom Milosavljevićem, ruski nadzorni organ preneo je zabrinutost zbog pojave zaraze voća u 12 partija breskvi, nektarina i šljiva, koje su u julu izvezene u Rusiju.

"Ruska strana je tokom razgovora saopštila da ostavlja pravo da uvede privremena ograničenja na uvoz voća iz Srbije u slučaju da se nastavi isporuka zaraženog voća u Rusiju", navedeno je u saopštenju.

Milosavljević je rekao da će njegov resor istražiti sve slučajeve isporuka zaraženog voća, kao i da su u ovom trenutku u okviru programa zaštite bezbednosti proizvoda prilikom izvoza u Rusiju sa spiska ovlašćenih za trgovinske odnose isključena četiri izvoznika i 200 proizvođača voća.

Ruski poljoprivredni nadzorni organ je u avgustu prošle godine obustavio uvoz pojedinog voća iz Srbije zbog slučajeva zaraze. Ograničenja su ukinuta u maju ove godine.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/221307/Rusija-bi-mogla-da-ogranici-uvoz-voca-iz-Srbije.html

Komisije za procenu štete još utvrđuju koliko će poljoprivrednike koštati nevreme koje je protutnjalo kroz Srbiju proteklog vikenda. U Dragačevu, kod Čačka, najviše su stradali zasadi kupine, ali i jabuke i pozne sorte šljive, koje još nisu ubrane. U Kraljevu i okolini grad je obrao voćnjake, a vodena bujica oštetila je i lokalne puteva nanevši veliki količinu blata i mulja.

Prema rečima Milana Lukića, direktora Instituta za voćarstvo u Čačku, štete se kreću od 50 do čak 100 procenata i postoje zasadi u kojima je u potpunosti uništen rod kupine za ovu godinu."Zasadi drvenastih vrsta voća nisu uništeni, ali pošto je ovo vreme stvaranja cvetnih pupoljaka za sledeću godinu, kada biljka koristi najveće količine hranljivih materija, to se može negativno odraziti na stvaranje roda za narednu godinu. Preporuka proizvođačima je da što je pre moguće nakon dejstva grada obave tretiranje svojih zasada kako bi sprečili ulazne infekcije i pojavu oboljenja. Jedina i apsolutna potpuna zaštita od grada su protivgradne mreže", napominje Lukić.Nevreme je zahvatilo i selo Melence kod Zrenjanina, gde je pojedinim poljoprivrednicima i povrtarima led potukao zasade sa paradajzom i ostalim povrtarskim kulturama.

Prema informacijama Gradskog štaba za vanredne situacije Zrenjanin, još nije bilo nikakvih zvaničnih prijava štete većeg obima, a najviše oštećenja od nevremena načinjeno je na privatnim parcelama, u staklenicima i povrtnjacima..."Ima šteta i na zasadima i u baštama. Poprilične probleme ima i pirotska Elektrodistribucija", kaže direktor Zoran Đorđević, uz napomenu da je oluja izazvala veliki broj sitnih kvarova, ali i probleme na jednoj trafostanici.U studeničkom kraju grad je oštetio voćnjake, a bujica je oštetila i lokalne puteve nanevši veliki količinu blata i mulja.

"Kada nadležne službe budu završile svoj deo posla, imaćemo precizne podatke o šteti koja možda nije velika kao u nekim drugim krajevima, ali svakako nije zanemarljiva", kaže Predrag Terzić, gradonačelnik Kraljeva.Jak vetar čupao je drveće, ali i brojne zasade voća na području ove opštine u kojoj se stanovništvo bavi mahom poljoprivredom. I dok u ovoj opštini rade na proceni štete i obilasku oštećenih domaćinstava, i u prokupačkoj opštini još uvek se ne zna vrednost štete pričinjene usled nevremena, ali u gradskoj upravi ističu da građani još prijavljuju štetu koju im je nevreme nanelo.

"Osim crepova i krovova na kućama stradale su i poljoprivredne mašine, ali pre svega poljoprivredni usevi i voće", kažu u gradskoj upravi grada Prokuplja.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/nevreme-obralo-voce-jos-se-popisuje-pocinjena-steta-posledice-i-dogodine/r9hjksw

Marko Đorđević iz sela Bor nedaleko od Topole, bavi se otkupom voća iz obližnjih sela topoljske opštine koje se dalje transportuje na rusko tržište. Otkriva da su kriterijumi prilikom otkupa dosta strožiji nego ranijih godina a jedan od razloga je dug put do granice. Voće se transportuje u proseku 12 dana i za to vreme može izgubiti na kvalitetu.

- Otkupljujem razno voće, najviše šljivu, breskvu, nektarinu, kajsiju. Cena šljive rane sorte za prvu klasu je 60 dinara, druga klasa 40 dinara. Plodovi moraju biti tvrdi, 75% zrelosti, karakteristične boje i sa peteljkom. Najbitnije je vreme berbe kao i pravilno sprovedena zaštita to je ključ dobrog kvaliteta. Kajsija je plaćana po ceni od 50 dinara, imali smo velike količine plodova, cena breskve je bila u rasponu od 40 -50 dinara, nektarina do 55 dinara - navodi Đorđević.

Kao obavezna mera voćarima je i analiza plodova na prisustvo monilije.

- Glavobolja našim voćarima je testiranje plodova na prisustvo monilije, 10 -15 dana pred berbu lice koje je zaduženo za otkup mora uzeti 30 plodova sa parcele koja se testira, transportuje se u laboratoriju i testira na prisustvo monilije. Svaki plod u kom se utvrdi prisustvo ove bolesti mora se izolovati, srećom nije utvrđeno prisustvo ove bolesti kod naših uzoraka - objašnjava Marko.

Kako je istakao ima kvalitetnog voća koje zadovoljava kriterijume izvoza, tako je do sada otkupljeno oko 200 tona plodova različitih voćnih vrsta. On smatra da je tržište Topole u deficitu sa stonim sortama grožđa i da bi voćari mogli da zarade ukoliko se opredele upravo na ovu proizvodnju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2593647/rusi-poostrili-kriterijume-za-uvoz-naseg-voca 

"Jedna jabuka na dan, lekar iz kuće van", dobro je poznata misao u kojoj i te kako ima istine. Znamo da je jabuka dobra za naše zdravlje, ali šta je sa dve i više jabuka?Tačnije, koliko voća treba da se unese u organizam od propisane količine koja je potrebna našem organizmu na dnevnom nivou?

Postavlja se pitanje da li previše voća može da bude nezdravo i da šteti organizmu. Definitivno može. Voće sadrži fruktozu, zato i jeste tako ukusno i slatko, ali previše fruktoze može da napravi probleme organizmu.

Jedna jabuka doprinosi zdravlju, dok na primer tri jabuke često rezultiraju masnom jetrom.

Kada jetra postane masna, većina pretpostavlja da je to zbog alkohola. Lekari kažu da u 20 do 30 posto slučajeva to nema veze sa alkoholom, nego je posledica previše fruktoze.

Da li to znači da bi trebalo da jedemo samo povrće? Ne, rekao je nemački lekar Karsten Lekutat. "Bio bih srećan kada bi moji pacijenti jeli više voća" jer ga ljudi jedu premalo.Ali treba razmisliti koju vrstu voća jedemo i koju količinu jer ne sadrži sve voće istu količinu šećera.

Banane, jabuke, šljive imaju mnogo više šećera u odnosu na narandže ili šumsko voće. Preporuka nutricionista je pet porcija voća i povrća na dan. Povrće pritom ima prioritet. Primera radi, dva komada nekog voća, i tri povrća.

Nije nevažno ni kako se voće jede. "Sveže voće je bolje od fabrički obrađenog voća", napominje doktor Lekutat i dodaje da je u voćnom soku šećer dosta prisutan i brže dospeva u krvotok, zbog čega nije pobornik soka od narandže ujutro.

Mnogi stručnjaci nisu oduševljeni ni popularnim smutijima - mešavinama od sveže ceđenog voća.

Kada pogledate sve sastojke, verovatno ne biste pojeli toliku količinu voća u jednom obroku. Ali u obliku tečnosti to se dogodi veoma brzo.

Da li to znači da treba odustati od soka od narandže ili smutija za doručak? Odgovor je opet - ne.Drugim rečima, treba prilagoditi životnom stilu količinu voća koje jedete. Ko želi da započne dan sokom od narandže, trebalo bi i da vežba kako bi potrošio šećer koji je uneo u organizam.

Izvor:https://www.b92.net/zdravlje/ishrana.php?yyyy=2019&mm=08&dd=05&nav_id=1574090

"Za protekle tri godine izvršili smo konsolidaciju pokrajinskih javnih finansija, iz kojih iz godine u godinu izdvajamo sve više sredstava za razvoj poljoprivrede i za konkretne subvencije", istakao je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović danas prilikom dodele ugovora za sufinansiranje ovih investicija.

Reč je o ugovorima za 142 poljoprivredna gazdinstva čija je ukupna vrednost veća od 227 miliona dinara, od čega je učešće pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo 127 miliona dinara.

"Zajedno sa vama, nosiocima poljoprivrednih gazdinstava ulažemo u nove tehnološke linije, novu opremu i nove mašine za preradu voća, povrća i cveća. Očekuje nas i nabavka opreme za berbu, sortiranje i kalibriranje proizvoda, mašine za ubiranje useva, solarnog panel sistema sa pratećom opremom za pokretanje pumpi za navodnjavanje, opreme za čišćenje i pranje proizvoda kao i nove linije za pakovanje i obeležavanje proizvoda“, kazao je Mirović.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević rekao je da je ova Pokrajinska vlada opredelila tri puta više sredstava nego prethodna.

"To jasno govori da je neophodno dodatno subvencionisati ulaganje u ovu vrstu opreme jer je ova konkursna linija od izuzetnog značaja“, kazao je Radojević.

Od 1. jula 2016. godine do danas Pokrajinska vlada uložila je ukupno više od 19, 5 milijardi dinara u mere agrara, vodoprivrede i u oblast šumarstva i razvoja lovstva.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/pokrajina-izdvojila-227-miliona-dinara-za-preradu-voca-i-povrca_1036736.html

U kraljevačkim selima Bukovica, Dedevci i Lazac, poznatim voćarskom kraju, proizvođači poslednje dve godine velike količine voće prodaju ispod cene ili ga bacaju. Kažu da otkupa za Rusiju, zbog kog su u prethodnoj deceniji mnogi mladi ostali na selu, podigli zasade i hladnjače, gotovo da nema.

Dejan Rakić sa porodicom ostao je u rodnom Lazcu i na šest hektara gaji voće. Započeo je gradnju hladnjače, a prošle godine zasadio je 4.000 stabala jabuke. Međutim, kaže da je bacio novac jer gotovo dva kilograma nektarina mora da proda da bi platio gajbicu.

-Ako ne može u Rusiju, neka se nađe neko drugo tržiše. Mi seljaci možemo da proizvodimo, a država je tu da nam obezbedi gde ćemo da prodamo. Ja se bar nadam da je to tako - kaže Dejan Rakić, voćar iz Lasca kod Kraljeva.

I Bojan Čolović se iz grada vratio u Dedevce, gde odgaja tri ćerke. Do pre dve godine je solidno živeo prodajući Rusima višnje i jabuke koje gaji na šest hektara.

- Bolje da sam nastavio da radim bilo šta u gradu, jer mnogo bolje žive nego mi na selu i na poljoprivredi. Višnju smo maltene bacili - kaže Čolović.

Višak voća na tržištu mogao bi da se preradi, ali teško i izveze. Jer, kažu u čačanskoj firmi za preradu voća i povrća, na inostranim tržištima srpske firme ne mogu da se takmiče sa velikim svetskim kompanijama.

- Ima prilike i naši ukusi se svuda u svetu troše, ali stvarno bez pomoći i subvencionisanja izvoza teško to da mi mali proizvođači možemo te zalihe preraditi i izdržati dok ne nađemo kupca - objašnjava Cane Jovanović, "Polo" iz Čačka.

I voćari i prerađivači biraju šta da proizvode a da ne znaju šta, koliko i gde mogu da izvezu, kažu u Regionalnoj privrednoj komori Moravičkog i Raškog okruga. A te informacije bi mogli da dobiju od velikih izvozničkih firmi koje Srbija nema više od dve decenije.

- Moraju se formirati kuće koje mogu da upoznaju strana tržišta da prenesu određene standarde koje treba da zadovolje i proizvođači i prerađivači. Država ne treba da se bavi time, ali treba da se bavi na način da podstiče, da daje stimulacije i da ukazuje kako formirati te kuće - kaže Zvonko Tufegdžić, direktor Regionalne privredne komore Kraljevo.

Do tada, problem bi se ublažio ukoliko bi se na domaćem tržištu prvenstveno kupovalo domaće voće.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2581443/smanjen-izvoza-voca-na-rusko-trziste-seljaci-iz-okoline-kraljeva-bacaju-voce

Sezona voća u punom je jeku, a to je i te kako vidljivo na pijačnim tezgama. Uz kajsije stigle su i breskve, koje izgledom i cenom mame kupce.

Sve je više tezgi na kojima se nudi šljiva, čija sezona tek predstoji. Na osnovu ponude, utisak je da je voće dobro rodilo i da nije skupo. Trenutno dominiraju breskve, a pune pijačne tezge različitih vrsta tog voća kod kupaca stvaraju pomisao da ga ima i previše i da je to razlog što su prodavci formirali i posebnu cenu. Naime, dva kilograma tog voća prodaje se za 150 dinara, retko ko prodaje breskve na kilogram, i tada je cena 80 i 90 dinara. Tako je bar na Futoškoj pijaci, najprometnijoj u Novom Sadu.Direktor Zemljoradničke zadruge "Voćar" u Slankamenu Nikola Kotarac kaže da su breskve dobro rodile i da su po veličini ploda, boji i ukusu visokog kvaliteta. On napominje da se, kao i lane, voćari suočavaju s oštrim uslovima koje je propisala Vlada Srbije uredbom po kojoj sveže voće mogu izvoziti preduzetnici u čije hladnjače može da stane 500 tona voća.

"Na području Slankamena i okoline breskve se beru, ponuda na domaćem tržištu pokriva potražnju, ali izvoz još nije krenuo i neće za još bar mesec dana. Osim što je malo izvoznika koji imaju hladnjače od 500 tona da bi se voće plasiralo na strana tržišta, uredba propisuje izvoznicima i druge obaveze. Neophodno je da se uzorci voća sa svake parcele nose na analizu i da se za to poseduje fitosanitarni sertifikat i deklaracija o bezbednoj proizvodnji. Dok se analiza, koja se plaća, ne uradi, prođe i mesec i zato, zajedno s drugim zadrugama i voćarskim savezima, nastojimo da ubedimo nadležne da je neophodno da se uredba ukine jer pravila koja ona propisuje otežavaju rad i izvoz", kaže Kotarac.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Zoran Keserović kaže da se ove godine očekuje da rod breskve bude između 65.000 i 70.000 tona, i podseća da je to voće u strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda pre dve godine zauzelo 11. mesto. I on ukazuje na to da je uredba vezana za izvoz voća rigorozna i da se zbog toga gubimo male izvoznike."Pošto nema mnogo onih koji mogu izvoziti sveže voće, izvoz ide sporo, a to šteti i proizvođačima i kupcima, ali i državi", naglašava Keserović. "Zato uredbu što pre treba ukinuti ili izmeniti jer se ona odnosi na izvoz sveg svežeg voća, a posle bresaka, sledi sezona šljiva, čije se rane sorte se već beru, pa jabuka."

Prema njegovim rečima, jabuke dobro izgledaju i očekivanja su da će voćari u pogledu prinosa proći odlično, pod uslovom da su primenili svu potrebnu agrotehniku.

"Lane smo imali 400.000 tona jabuka, a ove godine očekivanja su da će ih biti malo manje jer su u nekim područjima, zbog mraza u martu, zasadi stradali", naveo je Keserović.

Sezona kajsija je na izmaku, ali još ima kasnih sorti. Procenjuje se, kaže Keserović, da će ove godine rod biti oko 35.000 tona, a još se sabira koliko je tog voća izvezeno.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/voce-dobro-rodilo-izvoz-usporavaju-stroga-pravila/xn9fg7z

Grad Prokuplje je spreman da izdvoji 120 miliona dinara i da obezbedi lokaciju i infrastrukturu za izgradnju velike hladnjače za voće.

"Ovogodišnja niska otkupna cena voća, problemi sa otkupom zbog nedovoljno prerađivačkih kapaciteta, razlozi su zbog kojih će gradska vlast pokrenuti inicijativu za izgradnju velike hladnjače u prokupačkom kraju", rečeno je u Gradskoj upravi u Prokuplju.

Naveli su da za tu inicijativu imaju i podršku Ministarstva poljoprivrede Srbije i da će hladanjača, najverovatnije, biti izgrađena u saradnji s nekom privatnom zadrugom ili udruženjem voćara koji bi trebalo da ulože 50 odsto od ukupne vrednosti. Izgradnja hladnjače mogla bi da bude u narednih godinu dana, da bi se spremno dočekala naredna sezona verbe višnaja i šljiva.

Gradska uprava smatra da bi ta investicija podstakla topličke poljoprivrednike da nastave da se bave voćarstvom i uticala na mlade da ostanu na selu i žive od svog rada.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=07&dd=08&nav_id=1563811

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30