Dejan Milošević, predsednik pčelarske organizacije iz Požarevca, za Agrobiznis magazin kaže da svi pčelari u ovoj organizaciji redovno koriste podsticaje kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou. „Imamo članove koji ostvaruju podsticaj od trista do četristo hiljada dinara. Tokom prošle godine nabavili smo opremu koju zajednički koristimo kao udruženje a naši članovi redovno konkurišu za mere ministarstva poljoprivrede“ zaključuje Milošević. Ovom prilikom nam je rekao da što se tiče podsticaja za pčelarstvo od strane Ministarstva poljoprivrede 95% je  isplaćeno a ostalih 5% su zahtevi predati u maju i očekujemo da će biti uskoro isplaćeni.

„Odmah na početku želeo bih da naglasim, lokalna samouprava misli na vas podjednako kao i na sve ostale meštane kako gradskih tako i seoskih mesnih zajednica. Želja da u našem kraju razvijamo industriju, turizam i proizvodnju nije umanjila saznanje da je snažna poljoprivreda ovog kraja preduslov bilo kakvog napretka Požarevca i Braničevskog okruga“ rekao je Bane Spasović gradonačelnik Požarevca.“Pitali smo struku, konsultovali vas i došli do mera, pomoći i podsticaja kojima bi osnažili poljoprivrednike i poljoprivredna udruženja. Upravo zahvaljujući konsultacijama sa vama i stručnim službama uvideli smo da je pored ovih 20 miliona potrebno još duplo toliko koje smo već odredili za nove subvencije, izgradnju atarskih puteva, protivgradnu zaštitu ali i edukaciju,“ zaključio je Spasović.

Saša Đorđević Član gradskog veća zadužena za poljoprivredu, je ovom prilikom istakla da je dosta toga urađeno u prethodnom periodu za poljoprivredne proizvođače ali da se tu neće stati već će iz godine u godinu izdvajati sve veća sredstva.

U izjavi za Agrobiznis magazin gradonačelnik Spasović kaže da je grad Požarevac pored direktnih podsticaja u iznosu od sedamdeset miliona dinara podržao poljoprivredu indirektno kroz uređenje atarskih puteva.Zajedno sa sredstvima ministarstva poljoprivrede uređeno je više od 20km puteva. Taj posao nije rađen prethodnih devet godina.

Prema rečima Sanje Bačić, predsednice Udruženja voćara Požarevca, najviše sredstava dobijeno je za potrebe postavljanja sistema za navodnjavanje, nabavku sadnog materijala, plastenika i stočarstva. Najviše korisnika je dobilo po 100.000 a bilo je i onih koji su dobili između 200.000 i 400.000 dinara. Ona nam je objasnila da su sredstva dobijena kroz sufinansiranje investicija i da je procedura još jednostavnija nego na nivou od strane države. „Na primer, za sadni materijal i plastenike povraćaj je bio 60% dok je za stočarstvo 40%“. Ona je za naš časopis rekla da je godina za voćare u ovom kraju bila uspešna kao i da je potencijal voćaka u zasadima gde su pravilno primenjene agrotehničke mere dobar i da se može očekivati takođe dobra godina.

Među korisnicima podsticaja bio je i Ljubiša Petrović iz Kasidola koji ima 3h pod kajsijom. On je zasadio novih 115 ari i kaže da je dobio povraćaj 60%. „Zahvalan sam, to do sada nije bilo. Pored ovoga bavim se ratarstvom i stočarstvom. Nisam imao probleme sa prodajom plodova i već sutradan sam bio isplaćen. Kod mene u zasadu su inače sorte kajsije sa oznakom NS i ovom prilikom želim da pozdravim profesora Keserovića koji nam je poslao pupoljke za razmnožavanje. Pored finansijske pomoći Ljubiša nam je rekao da ima i dobru stručnu pomoć.

Njegov mlađi kolega Dobrica, takođe iz Kasidola, odlučio se za sadnju borovnice a bavi se i ratarstvom i stočarstvom. „Kupio sam 5000 sadnica od SUPERIOR-a iz Velike Plane i zasadio na 1,7 hektara. Proizvodnja je na bankovima. Sorta je DjUK. Ne bih o novcu, ali je sve skupo koštalo“.

 

Kompanija Delta Agrar 2007. godine na imanju AD "Podunavlje" u Čelarevu započela je podizanje jednog od najsavremenijih zasada jabuka u jugoistočnoj Evropi. Voćnjak danas ima površinu od 500 hektara i nalazi se u bačkopalanačkom rejonu koji ima povoljne uslove koji omogućavaju postizanje visokih i stabilnih prinosa jabuke. Voćarska proizvodnja proširena je i na istočnu Srbiju sa novih 100 hektara u Zaječaru, a plan Delta Agrara je da godišnje širi zasade za 100 hektara.

"Ove godine proizvedeno je u našem voćnjaku 25 000 tona jabuka. Ponosni smo na taj rezultat s obzirom na to da smo imali probleme koje je karakterisalo vrlo nestabilno vreme, a temperaturne oscilacije bile su takve da smo u januaru doživeli april, a u aprilu januar. Na sve to kasnije se nadovezalo i veoma toplo proleće sa temperaturom od 28 do 30 stepeni, kišno leto i suva jesen. Naše najbrojnije sorte su Modi, Zlatni delišes i Greni Smit čiji je rod ove godine bio 15 000 tona. U perspektivi kroz tri godine, očekuje se da će najbolje biti Modi, Pink lady i Evelina", kaže Nikola Milićević, direktor Podunavlja.

Koje još nove sorte će se naći u njihovim voćnjacima i zašto su izabrali baš te pročitajte u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin

Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu,  voćari se pred kraj godine okupljaju na Savetovanju o savremenoj proizvodnji voća. Na 16. po redu skupu predavači su bili stručnjaci iz naše zemlje i gosti iz Italije, Poljske, Hrvatske. Organizatori Savetovanja su Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu i Društvo voćara Vojvodine. Pokrovitelj je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Na Savetovanju je bilo reči o udruživanju voćara, stanju i perspektivi proizvodnja voća u Srbiji, mehanizovanoj rezidbi ka proizvodnji i potrošnji borovnice, očuvanju kvaliteta plodova kruške i šljive nakon berbe.

Prof. dr Zoran Keserović, stručnjak Poljoprivrednog fakulteta, iz Novog Sada rekao je ovom prilikom za Agrobiznis magazin: “Grupa voća i povrća gledano prema podacima PKS i RZS se ubedljivo nalaze na prvom mestu u izvozu sa učešćem od 27%. Nekada je to bilo žito. Sve se više ljudi okreće voćarskoj proizvodnji. Ovo je jedan od dokaza kako uvođenjem savremenih tehnologija, udruživanje i podsticaj koji su bili od strane Pokrajine i republičkog Ministarstva”.

Olakšana kontrola korova u voćarstvu

Dragan Nikolić direktor futoške firme HEMCOF, predstavio je ovom prilikom uređaj koji obezbeđuje višestruku korist voćarima koji imaju potrebe za selektivnim uništavanjem korova,  zahvaljujući inovacijama nemačkog proizvođača Mantis uz minimalnu potrošnju herbicida.  Na primer koristite sredstvo na bazi  glifosata od 1 l/ha zahvaljujući optimalnoj raspodeli aktivnih supstanci profesionalnom ULV-tehnikom ostvaruje se ušteda vremena, nije potrebno mešanje sa vodom, a ostvareju se optimalna zaštita kulture . Uz ovo nema dodatnog pritiska na zemljište ili upotreba velikog broja radnika . Karaktersitično za ovaj uređaj je i to što je male težine  tako da nema opterećenja za leđa. Pogon je na punjive baterije ili napajanje sa motora. Karakteriše ga mala potrošnja energije i jako je tih pri radu. Preostali deo sredstva možete vratiti u posudu i čuvati za dalju upotebu.

Širina prskanja ručnih uređaja je ili fiksna, ili se može podesiti proizvoljno. Količina doziranog herbicida podešava se putem ventila za doziranje, a elektronska kontrola dizni i ventila signalizuje da li postoji neka greška. Uz ovaj uređaj dolazi i držač za podlakticu sa posudom od 1 litra.

Kako zaprvo funkiconiše ovaj uređaj? “Mantisov patent segment rotirajuće dizne razvijen je za nerazređeno izbacivanje herbicida. Vertikalne rotacione ploča proizvodi sitne kapljice podjednake veličine od oko 150 mikrona, koje se direktno bez pritiska prskaju na 10–55 cm visine od zemljišta. Preostali deo preparata se usmerava nazad u kućište i do rotacione ploče. Time se preparat optimalno iskorišćava i umanjuje rizik gubitka, tako da su dovoljne male količine herbicida za uspešno i ciljno suzbijanje korova.

Gornji i Donji Vrtogoš su dva sela, odnosno mesne zajednice koje razdvajaju upravo samo n zivi sve ostalo je isto, a osnovno je da pripadaju Gradu Vranju, i da dele istu sudbinu ljudi koji žive u ovim krajevima. Dve mesne zajednice bave se poljoprivredom ukupno 1100 stanovnika u 350 domacinstava. Kada prolazite ulicama, retko koja da je asvaltirana, a neodoljiv utisak je kao da je ovde vreme stzalo. Međutim ako se siđe sa ulice u dvorište, na njive mišljenje posetioca se svakako menja. Poljoprivreda je ovde glavna preokupacija, a meštani uglavnom proizvode voće i povrće, mada ima i onih koji su se odlučili za cvećarstvo ili neguju tradiciju stočarenja. Ovde se beleži i komasacija iz 1988. godine kada je nastao posed veličine 420 hektara i na njemu se odvija ratarska proizvodnja. Nekada je ovde bila Vrtogošanka -  zadruga koja je otkupljivala proizvode.

Nekoliko proizvodjaca u selu ima dugu tradiciju proizvidnje rasada voca. Tasic Velimira Srboljb sa ponosom nam kaže da se on bavi proizvodnjom rasada voća i loze vise od 50 godina. Naučio sam da kalemim od 17. godine. Znanje nam je preneo tadašnji omsija Spira Petrovic koji je 1912. godine je poceo da se bavi kalemljenjem. Spirsa je bio poznat širom tadašnje Jugoslavije i proizvodio je dva miliona sadnica. Svakoga dana kod njega je bilo 50 radnika.  Naš sagovornik seća se da ke 1967. i1968.godine radio 150000 kalemova za Titiv Veles . Kasnije se osamostalio i ovaj posao radi i danas. „Jedino nisam imao kalemove kada nismo mogli da radimo u vreme bombardovanja 1999. godine. Jer nije bilo moguce raditi. Danas proizvednja nije ni blizu tadašnjeg nivoa jer se proizvde oko  2000 sadnica loze i 6000 voćaka. Sve se uglavnom zasadi na okućnicama, jer nema podizanja novih većih zasada u ovim krajevima.

 

Opširnije u Agrobiznis magazinu za oktobar koji izlazi 15.10.2018. godine

www.agrobiznis.rs 

Opština Boljevac i ove godine nastavlja strategiju subvencionisanja poljoprivrednih proizvođača.

Ove godine u Fondu za poljoprivredu, u okviru Programa ruralnog razvoja, obezbeđeno je sedam miliona dinara. Visina subvencija iznosi 48 posto od vrednosti pojedinačne investicije, saopštila je opštinska uprava.

Zabeleženo je veliko interesovanje poljoprivrednih proizvođača za različite vidove podsticajnih sredstava, a sve više je onih koji se opredeljuju za voćarstvo. Poljoprivredni proizvođači, njih 97, koji imaju registrovana gazdinstva i ispunili su uslove konkursa za dodelu subvencija iz oblasti poljoprivrede, potpisali su nedavno ugovore o sufinansiranju nabavke opreme, mehanizacije ili sadnog materijala iz oblasti ratarske, stočarske, voćarske proizvodnje i pčelarstva, navodi se u saopštenju Opštine Boljevac nakon potpisivanja ugovora.

Projekat „Boljevac – kapija Timočke Krajine“ je sufinansiran sredstvima iz Opštine Boljevac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/sedam-miliona-dinara-za-razvoj-poljoprivrede/

Preduzeće koje se inače bavi proizvodnjom cigle i crepa „Mladost“ iz Leskovca, zakupilo je oko 200 hektara zemlje na području grada Leskovca, uglavnom nekadašnje plantaže vujanskog „Porečja“, i oko 100 hektara na području opštine Vlasotince sa namerom da na ovim  površinama podiže nove voćnjake.

Ovo je za JUGpress potvrdio i šef Odseka za privredu i poljoprivredu grada Leskovca Boban Sokolović.

“Oni su ovo zemljište uzeli po članu 61. zakona, po kome prvih pet godina nemaju obavezu plaćanja, ali u tom periodu imaju obavezu da prokrče stare voćnjake i podignu nove zasade,- dodao je Sokolović.

Od šeste godine počinju da plaćaju zakup.

” Ukoliko ispoštuju ono što je predviđeno ugovorom u prvih pet godina, onda im se produžuje zakup na još 25 godina. Šta dalje oni rade na tom prostoru to dogovaraju direktno sa Ministarstvom poljoprivrede”,  dodaje Sokolović.

On kao neistinite odbacuje priče koje se čuju u porečkom kraju da će, zapravo, “Mladost” po brdima iznad sela, na kojima su nekada bili voćnjaci “Porečja”, da kopaju zemlju za svoju proizvodnju.

“Ugovori su potpisani, ljudi dižu potpuno novu proizvodnju i to je jedna od većih investicija u poljoprivredu kod nas”, rekao je Sokolović.

Nekadašnji radnici “Porečja” su nam ispričali da su, zapravo, najbolje površine pod voćnjacima zauzele dve firme iz porečkog kraja “Jugprom” i “Fungo jug”, i da nije poznato da li oni nekome i koliko, plaćaju za to.

Kažu i da je zemlja koja je ostala na nekim mestima slabijeg kvaliteta, ali smatraju da je to što će “Mladost” da podiže nove voćnjake “odlična vest” i da to može da znači da će i ljudi iz porečkog kraja najzad dobiti šansu za posao.

 

Izvor: https://jugpress.com/mladost-sadi-vocnjake-u-leskovackom-i-vlasotinackom-kraju/

Kao što kaže ona narodna, kole sreće se okreće; dok su prošle godine, jagodari bili prezadovoljni, ove godine se nisu usrećili. S druge strane, bagrem je zlata vredeo pčelarima. Žetva jarih useva je u toku, i očekuje se dobar rod, i povrća će biti u izobilju. 

Ostaje da se vidi kako će se sve odraziti na novčanike domaćina. Uspešno je završen i 85. Međunarodni sajam poljoprivrede, na kojem smo počastili posetioce sa 20.000 primeraka Agrobiznis magazina. 

Nedavno je potpisan ugovor o kupovini IMT-a, nije mrtvo slovo na papiru, već nova realnost, tako da možemo, ako je suditi po najavama iz Vlade, očekivati nove modele, već početkom naredne godine. 

Kada je o struci reč pripremili smo, vam puno zanimljivih tema, kao što su podizanje zasada brusnice, kako unaprediti ishranu mlečnih goveda, đubrenje u organskoj proizvodnji. Posetili smo Belo Blato, Ohrid.... 

http://agrobiznis.rs/ 

Udruženje ,,VOĆARA Požarevac'' koje je praktično osam godina bilo neaktino, poslednje dve godine registruje troduplo povećanja članova i mnogostruko povećanje pod zasadima. Primećeno je da sve veći broj mladih i žena,  žele da se bave voćarstvom i to rezultuje sve intenzivnijem zasadu, uz primenu savremene tehnologije.

Sredstva koje dobija na konkursima Udruženje pomaže svojim članovima u kupovini sadnog materijala i to na sledeći način : 1000 sadnica oraha, 4700 maline, 1700 loznog kalema i 720 ostalog voća. Subvencioniše i poboljšavanje i osavremenjivanje mehanizacije. Na primer 3 atomizera, 2 tarupa, 10 km creva i prateće opreme za navodnjavanje, kao i stubove, žicu i ogradu.

Udruženje sarađuje sa Poljoprivrednom školom ,,Sonja Marinković'', ,,Malom školom voćarstva'', a redovno ima i razne goste, predavače, stručnjake i profesore.  Ima kontakt sa Ambasadom češke Republike, kao i sa Ambasadom Kraljevine Španije.

Cilj im je da se prošire i da zajednički nastupaju i plasiraju voće u zemlji i inostranstvu, kao i regionalizacija samog Udruženja.

Trenutno su u Udruženju opština Požarevac, Malo Crniće, Veliko Gradište i Petrovac, a imaju i kontak sa voćarima iz Žagubice, Golubca i Kučeva.

 

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

Na devetoj po redu Nacionalnoj konferenciji o poljoprivredi,  razgovaralo se o veoma aktuelnoj temi, a  to je rejonizacija poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.  O tome je govorio jedan od naših najboljih stručnjaka za voćarsku proizvodnju, prof. dr Zoran Keserović,  sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,  koji je istakao da je voćarska proizvodnja proširena u AP Vojvodini za 4 – 5 puta, pre svega, kako je istakao Keserović, zbog boljih podsticaja nego u Centralnoj Srbiji u poslednjih 15 godina.

Podsticaji su usmereni za tehnologije koje su namenjene klimatskim promenama, a u AP  Vojvodini nije bilo velikih oscilacija kao u Centralnoj Srbiji. On je naglasio da su se pretežno podizani zasadi sa protivgradnim mrežama i sistema za navodnjavanje.

 ,,Rezultati PKS prikazuju da je 2012. godine među 10 izvoznih proizvoda,  višnja i malina, međutim sada je među njima i jabuka. Time se pokazao značaj uvođenja novih tehnologija, naročito sorti i podloga.''

Profesor dr . Keserović pozvao je poljoprivrednike da ulažu u voćarsku proizvodnju i poručio,  da Srbija nije nikako rizična zemlja kada je u pitanju proizvodnja jabuka, koje se u svetu sada veoma cene, kao i da tehnologije koje se kod nas primenjuju,  da su daleko naprednije nego u nekim zemljama koje je on posetio, posebno apostrofirajući Rusku Federaciju i Maroko.

 ,,Siguran sam da je proizvodnja jabuka dobra investicija za narednih 10 godina.'', dodao je profesor Keserović.

Na ovoj konferenciji moglo se čuti da Republičko Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede radi na projektu rejonizacije voćarske proizvodnje u Srbiji, zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu, Poljoprivrednim fakultetom Novom Sadu i Institutom u Čačku.  Radi se na poslu koji treba da bude kompletno gotov za tri  godine i da se izvrši podela na rejone u odnosu na osnovu klimatske podatke, zemljišne podatke i nadmorsku visinu i tako odrede voćne vrste, sorte i klonovi koji tu daju najbolje rezultate.

 

 

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

Za Program podrške za sprovođenje polјoprivredne politike i ruralnog razvoja na teritoriji grada Kragujevca za tekuću godinu iz gradskog budžeta je opredeljeno oko 12,2 miliona dinara, za podsticajne mere više od 10,1 milion dinara, a za direktna plaćanja 2,1 milion dinara, saopšteno je sa sednice Gradskog veća. 

U selima na teritoriji grada Kragujevca intenzivni porast beleži se u voćarstvu, blagi porast u povrtarstvu, dok je ratarstvo i dalјe otežano faktorima poput malog i usitnjenog poseda, zastarele mehanizacije, slabe upotrebe đubriva i sredstava za zaštitu bilјa. U pčelarstvu povećava se broj aktivnih pčelara i košnica, dok je stočarska proizvodnja u staganaciji, zbog kolebanja na tržištu prilikom otkupa. Zbog toga je, između ostalog, donet program podrške kojim je za regres reproduktivnog materijala za veštačko osemenjavanje krava i junica planirano je 2,1 milion dinara, a za investicije u fizičku imovinu polјoprivrednih gazdinstava 6,9 miliona. Maksimalni iznos po korisniku je od 50.000 do 80.000 dinara. Za uspostavlјanje i jačanje udruženja u toj oblasti planirano je 1.750.000 dinara“, navodi se u saopštenju Gradskog veća. 

Podsticajne mere biće objavlјene, osim na zvaničnoj internet stranici grada, na oglasnoj tabli Gradske uprave, kao i seoskim mesnim kalncelarijama. Potencijalni korisnici sve informacije mogu dobiti u prostorijama Gradske uprave za privredu.

Na sednici je data saglasnost na poseban program korišćenja subvencija Gradske agencije za saobraćaj za 2018. godinu, kao i da se JKP „Gradske tržnice“ kratkoročno kreditno zaduže za dva miliona dinara uz rok otplate od šest meseci u cilju obezbeđenja nedostajućih sredstava za isplatu stimulativnih otpremnina u postupku racionalizacije. Odobrena su i sredstva subvencija JP „Putevi“ Kragujevac u iznosu od 1,8 miliona dinara za tekuću likvidnost.

 

izvor : http://www.infokg.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31