Nekada nije bilo voćnjaka u Srbiji bez bar dva-tri stabla dunje. Od slatkih i mirisnih žutih plodova naše bake su s jeseni pravile slatko od dunja, a lišće ove biljke koristile su pripremu raznih čajeva. Poslednjih godina dunje su se na velika vrata vratila na srpsko tržište i sve više voćara se odlučuje da zasadi i uzgaja baš ove voćke čiji je plod izuzetno bogat vitaminom C, kalijumom, natrijumom, cinkom, gvožđem, pektinom…U Barajevu, tačnije u selu Baćevac nedaleko od Beograda pre četiri godine otac i sin, Svetomir i Aleksandar Petrović, podigli su zasad dunja. Na 60 ari zasadili su 550 sadnica dunje vranjanske i leskovačke sorte.
„Odlučili smo da zasadimo dunju zato što je profitabilna, ima dobru cenu, lako se prodaje za konzum i za dalju preradu, biljka je otporna, laka za održavanje, ne traži mnogo vlage i s lakoćom se bere“ – kaže za Agrobiznis magazin Svetomir Petrović.
Svesni koliko je važan sadni materijal prvo su kontaktirali Institut za voćarstvo u Čačku, ali ispostavilo se da oni nemaju dovoljan broj sadnica. Malo su se raspitali i na kraju sadni materijal kupili od jednog poznatog i proverenog proizvođača u Kruševcu. I bili su zadovoljni jer se svaka od kupljenih sadnica primila.
Međutim, platili su danak neiskustvu jer su mislili da mogu sami i da im nije potrebna stručna pomoć.
„Sin i ja imamo i manji zasad šljiva, pa smo mislili da tu ne može biti velike razlike, ali smo se grdno prevarili, jer su šljive i dunje kao nebo i zemlja. A razlike su ogromne od prskanja do orezivanja i đubrenja“ – kaže naš sagovornik.
Treće godine nakon podizanja zasada mladice dunje je napala bakterija Ervinija dobro poznata svim voćarima. Tek stasala stabla su počela da se suše.

„U pitanju je bolest bakteriozne plemenjače koja napada jabuke i kruške, a posebno su osetljive domaće sorte vranjanska i leskovačka dunja. Bolest se najpre manifestuje na stablu pri samoj zemlji, ali se brzo širi i dovodi do sušenja. Postoji preventivna zaštita, ali kada bolest uhvati biljku jedini spas je jaka rezidba gotovo do korena kako bi se biljka vremenom oporavila“– objašnjava Svetomir i dodaje da su i tu napravili grešku. Nisu znali da ova bakterija može da se prenese preko reznog alata, koji nisu dezinfikovali pa se bolest proširila na još neka stabla.
„Tada smo shvatili da ipak ne može sami, pa smo preko prijatelja koji takođe u blizini ima zasad dunja angažovali stručnjaka. On nas sada savetuje kada je u pitanju orezivanje voća, prskanje, navodnjavanje… Nažalost, učili smo na sopstvenim greškama, zato je moja preporuka, a govorim iz iskustva, da svako ko želi da se bavi voćarstvom treba da ima stručnjaka uz sebe. Svaki voćnjak zahteva dosta ulaganja i rada, a svaki stručni savet dobro dođe“.
Glavni finansijer podizanja zasada i uz oca glavni radnik je njegov stariji sin Aleksandar. Ima nepunih 30 godina, ali voli voćarstvo, pa su tako i započeli ovaj posao.
„Želeo sam da sve izguramo sami bez ičije pomoći, pa sam podigao kredit u banci da bi smo zasadili voćnjak. Međutim, vrlo brzo smo shvatili da je gajenje dunja ozbiljan posao i da ne možemo sami. Zato smo se povezali sa još nekoliko proizvođača dunja koji imaju voćnjake u okolini“ – kaže Aleksandar i ističe:
„Sada imamo ideju da se udružimo i osnujemo zadrugu. Svesni smo da je udruživanje dobro za sve nas, lakše ćemo dolaziti do informacija i razmenjivati iskustva vezana za uzgoj dunje, ali se i dogovarati oko plasmana“.
Mladice dunje traže dosta pažnje i nege, potrebno je dosta prskanja posebno u prvim godinama kako bi stablo ojačalo i kasnije bilo otpornije na bolesti. U saradnji sa stručnjakom koji sada nadgleda njihov zasad voćke se prskaju nekoliko puta od ranog proleća do kasne jeseni, odnosno kada otpadne 75 odsto lišća. Sada, posebno u vreme cvetanja dunje, oko prskanja se dogovaraju i sa pčelarima.
„Pčela je glavni oprašivač i nama voćarima neophodna. Nedaleko od našeg voćnjaka imamo komšiju pčelara i svako prskanje radimo u dogovoru s njim kako bi smo sačuvali i zaštitili pčele. Voće prskamo isključivo posle sedam sati uveče kada se pčele vrate u košnicu. Koristimo brzo upijajuća sredstva koje biljka apsorbuje u roku od dva sata, tako ne šteti pčelama. I do sada zaista nismo imali nikakvih problema, zadovoljni smo i mi, a i komšija pčelar“ – zaključuje Svetomir Petrović iz Barajeva.

Izvor: Agrobiznis magazin

U Kuršumliji je počela podela besplatnog veštačkog đubriva registrovanim poljoprivrednicima. Uz pomoć i subvencije iz republičkog budžeta, proizvođači hrane će i ove godine moći da računaju na dvadeset miliona dinara iz opštinske kase. Domaćinstvo Nenada Simića iz kuršumlijskog sela Mačkovca jedno je od najuspešnijih u voćarskoj proizvodnji na ovom području. Kažu da je ovo period godine kada su velika ulaganja u zaštitna sredstva, gorivo, đubrivo i zato je svaka pomoć dobrodošla.

U svakom slučaju znači za ovo čim se mi bavimo, ovo nam jednim delom pomaže za finansiranje  voćarstske proizvodnje, naročito sad tokom zime”, kaže Nenad Simić.

Na javni poziv za podelu đubriva prijavilo se blizu hiljadu registrovanih poljoprivrednika, kojima će biti podeljeno sto tona đubriva, u zavisnosti od prijavljenih površina pod voćem.

„Na vreme je dato, mnogo znači, sad je i vreme da se rastura po voću”, navodi Radovan Jevđić, voćar iz Vlajne.

 „Poznato nam je da je prošle godine Kuršumlija u nekoliko navrata imala velike poplave i naravno da su poljoprivrednici najviše štete pretrpeli i ovo je jedan vid pomoći”, kaže Jovica Đinović, pomoćnik predsednika Opštine Kuršumlija.

Opština Kuršumlija jedna je od prvih lokalnih samouprava u Srbiji, koja je u svom skromnom budžetu planirala sredstva za subvencionisanje poljoprivrednika. Rezultati ove višegodišnje prakse već su vidljivi, pre svega u novim zasadima voća, ali i u stočarskoj proizvodnji, kao i u novim mašinama i sistemima za zalivanje.

„Planiramo od ove godine da ulažemo, odnosno da sufinansiramo i preradne kapacitete, odnosno, recimo možda neke mini sušare, mini hladnjače, rashladne komore”, ističe Jovica Đinović. „Svakom poljoprivredniku je najlakše da proizvede, kad dođe pitanje plasmana, onda dođe do problema, da li su to hladnjače, izvoznici, šta je u pitanju, mi to već ne znamo”, kaže Nenad Simić.

Poljoprivrednici se nadaju da je ovo samo prelazna faza, do jednog sistemskog rešenja i izgradnje većih smeštajnih i preradnih kapaciteta, od kojih će direktno zavisiti i budućnost ove proizvodnje, ali i egzistencija hiljadu domaćinstava.

Izvor: www.rts.rs 

Voćarska proizvodnja ali i povrtarska posebno u organskoj poljoprivredi su veoma teške sa aspekta uništavanja korova ali i dezinfekcije zemljišta. Praktično, jedina moguća mera jeste ručni rad odnosno plevljenje. Međutim, stručnjaci su pronašli  nova rešenje a ovde bi mogla da bude primenjena i ona narodna „Otkrili su toplu vodu“ i zaista rešenje problema korova u organskoj poljoprivredi ali i u konvencionalnoj može biti uz pomoć vrele vode. Naime, stručnjaci su osmislili uređaje pomoću kojih je moguće tretirati korove vrelom vodom koja je dovedena praktično do tačke ključanja odnosno do 99,5 stepeni Celzijusovih. Primenom ovog sistema ostvaruju se velike uštede jer naravno da je voda jeftinija od hemijskih metoda a uz to hemiju nije moguće primenjivati u organskoj poljoprivredi sem malog broja dozvoljenih preparata.

Stručnjaci su utvrdili da je radna brzina u poređenju sa klasičnim metodama bolja i nema mehaničkih oštećenja na tretiranim površinama. Istovremeno, sa borbom protiv korova imamo i čišćenje pod visokim pritiskom. Ovaj uređaj zove se BioMant Aqua i postoje dva modela: WS-I WS-II. Zagrevanje vode je moguće na dizel gorivo ili na plin. Zahvaljujući velikom protoku vode od 15 do 30 litara u minuti postiže se radna brzina do 4km/h. Za potrebe zaštite u redovima na uređajima postoje dodatne kapuljače koje usmeravaju vodu na određeni deo površine zasada.

Postoje i nešto manji modeli poput WS-COMPACT koji ima protok vode 9l/min. On je pogodan za male i velike površine i ima kapacitet rada do 2000 metara kvadratnih na sat. Ovaj uređaj na naše tržište plasira firma HEMCOF doo iz Futoga a više informacija možete pronaći na njihovom sajtu www.hemcof.com.

Kako zapravo ovaj način uništavanja deluje? Odgovor je vrlo jednostavan. Kada tretirate korove vrelom vodom vi ćete te biljke narodski rečeno skuvati. Zahvaljujući usmerivačima vrela voda dolazi u kontakt samo sa korovom a usev ostaje neoštećen. Verovatno se pitate zašto se ova tehnologija ne primenjuje više. Odgovor je prilično jednostavan jer  su budžeti kompanija koje proizvode pesticide i druga hemijska sredstva mnogo više spremnije za ulaganje u marketinške kampanje.

Leska se uglavnom gaji u vinogradarskoj zoni, odnosno u aridnim rejonima, koji se odlikuju manjom količinom padavina, kako u toku godine, tako i u toku vegetacije. Takvi padavinski uslovi gajenja leske, određuju i način održavanja zemljišta u njenom zasadu. Leska zahteva dovoljno vlage u zemljištu, naročito u fazi intenzivnog porasta plodova, od polovine maja do polovine avgusta. Navodnjavanjem se prinosi povećavaju i do 50%. Najpovoljnije je navodnjavanje sistemom kap po kap. Ako se leska gaji u vidu grma, ne treba dozvoliti razvoj velikog broja izbojaka. Oni se rezidbom
obnavljaju, vodeći računa da osvetljenost krune bude dobra. Kalemljena leska koja se gaji kao stablašica, orezuje se minimalno. Potrebno je proređivati krunu, i usmeravati rast skeletnih grana, da se dobije dobra prosvetljenost krune.

Uzimajući u obzir klimatske, zemljišne i ekonomsko-organizacione uslove, kao i mogućnost prerade i plasmana plodova lešnika, treba izabrati najpogodnije sorte. Glavna orijentacija je da se gaje veoma
rodne sorte namenjene industrijskoj preradi i sorte kombinovanih svojstava, koje se mogu koristiti i za industrijsku i za stonu potrošnju, a takođe i kao oprašivač glavne sorte. Leska dobro reaguje na đubrenje stajnjakom, osokom i fekalijama. Organska đubriva u kombinaciji sa mineralnim, daju odlične rezultate. Efekat đubrenja je veći uz prisustvo izvesne količine zemljišne vode, a ako je ona deficitarna, taj efekat je manji. Đubrenje azotnim, fosfornim i kalijumovim đubrivima treba da je kao kod jagodičastog voća. Azotnim đubrivom se đubri rano s proleća i, u toku vegetacije, a kalijumovim
i fosfornim u toku jeseni. Svake treće godine preporučuje se đubrenje stajnjakom, a svake pete do sedme godine treba dodavati kreč.

Orijentacione norme za đubrenje, leske mineralnim đubrivima izgledaju ovako:
200 kg superfosfata
400 kg 40% kalijumove soli
400 kg 20% azotnog đubriva.

Sorte leske


ISTARSKA - Stablo (žbun) je srednje bujno i dovoljno razgranato. Cveta srednje rano i razvija vrlo malo resa, praktično je protandrična sorta, samopesplodna je, sazreva polovinom septembra. Rano prorodi, redovno i obilno rađa. Plod je srednje krupan oko 3 gr. Oblik mu je duguljast sa najvećom širinom na samoj sredini. Boje je svetle do tamno sive i prema vrhu je obrastao sivkastim dlačicama. Kupula (omotač) je duži od ploda i čvrsto ga obavija. Vrh je tup i malo spljošten a po dužini sa jasno naznačenim rubom. Plodovi obično ne ispadaju sami iz košuljice. Jezgro je krupno, žućkasto-bele boje, veoma ukusno i aromatično. Plodovi čuvani godinu ipo dana u običnom skladištu imali su 1 % gorkih jezgri, a nakon 3 godine taj procenat iznosi 12 % šupljih plodova je malo. Dobro ga oprašuje halski, rimski, landberški i šumski lešnik.


APOLDA - Plod je krupan elipsastog oblika, sa okruglom ispupčenom kapicom. Kupola (omotač) je duža od ploda. Na vrhu je zupčasto izreckana i malo otvorena tako da se plod vidi. Zreli plod dobro ispada iz omotača. Ljuska ploda je tamne boje sa jako izraženim paralelnim prugama. Prosečna težina ploda je 3,11 gr, a jezgro 1,50 gr. Jezgro ploda nije glatko i nema dobar izgled, međutim ima
jako sladak i prijatan ukus.

RIMSKI - Stablo (žbun) je srednje bujan i razvija mnogo izdanaka. Cveta srednje rano, u početku rađa vrlo malo a kasnije obilno i redovno. Sazreva početkom septembra. Plod je krupan i neujednačeno
pljosnatog oblika. Ljuska je svetlo smeđa sa tamnim prugama. Daje dosta ploda koji su prazni ili je jezgro smežurano. Omotač ploda je nešto duži od samog ploda sa dubokim zarezima i otvorima što omogućava da plodovi lako ispadaju. Jezgro je nepravilnog pljosnatog oblika težine 1,4 gr. Težina ploda je 3,7 gr. Ukus jezgra je sladunjav i bez ikakve arome. Procenat užeglog jezgra posle godinu
ipo dana oko 4 %, a posle 3 godine 22 %. Za preradu se se koristi samo uz druge sorte zbog nedostatka arome. Dobar je oprašivač.

DAVIJANA - Plod je srednje krupan sa okruglom formom. Omotač ploda sastavljen je iz dva dela i duži su od ploda a u više slučajeva i list omotača je kraći. Zreli plodovi lako ispadaju iz omotača. Ljuska
ploda je svetle boje sa jasno izraženim tamnim prugama i izraženim rubom. Prosečna težina ploda je 2,67 rg., a jezgra 1,27 gr. Ima dug period cvetanja.

PIENT VERDEN - Plod je jajastog oblika sa jasno izraženim pupkom. Omotač je nešto duži od ploda, sastavljen je od dva lista koji su međusobni odvojeni. Zreli plodovi se lako odvajaju od omotača
i sami ispadaju. Ljuska ploda je svetle boje sa slabo izraženim rubom. Prosečna težina ploda iznosi 2,73 gr, a jezgra 1,23 gr. Rano cveta i dužina cvetanja se kreće od 8 do 22 dana.

LUDOLF - Stablo je srednje bujno do bujno. Cveta srednje rano, a sazreva prilično kasno. Autofertilna je sorta (samooplodna), ali ipak bolje rađa ako joj se obezbedi oprašivač. Plod je krupan i okruglasto-trbušastog oblika, težine oko 2,9 do 3,2 gr. Jezgro je prosečne veličine oko 1,5 gr. Omotač ploda je iste dužine kao i plod. Vrh omotača je malo izreckan i prilikom zrenja se otvara i plodovi sami ispadaju. Ima dug period cvetanja (od 9 do 51 dan). Redovno i obilno rađa i odlična je sorta za svežu potrošnju. Jedna je od najcenjenijih vrsta u Nemačkoj i Češkoj.

HALSKI - Stablo (žbun) je srednje bujno i ne razvija mnogo izdanaka. Samooplodan je, cveta srednje kasnosa mnogo resa i veoma krupnim polenom. Rađa dobro. Sazreva septembra, plod je težak 3,4 gr prosečno pri osnovi je širok a ka vrhu konusan. Iz omotača lako ispada. Ljuska je debela i čvrsta, smeđe boje sa uočljivim prugama. Težina jezgra je 1,3 gr. Posle jedne godine čuvanja užegne oko 15 %, a posle 3 godine 46 %. Jezgro je prijatnog ukusa i arome i pored industrijske prerade koristi se i za stonu upotrebu. Izuzetno cenjen u Nemačkoj. Količina pojedinih važnijih hraniva koju lešnik zahteva nije ista. To se vidi iz odnosa ovih hraniva, koji se utvrđuje analizom lista lešnika. Simptomi nedostatka, odnosno viška pojedinih elemenata pojavljuju se ako se folijarnom analizom utvrdi da
azota ima 1,2 % (minimalna količina) do 2,6 % (maksimalna količina), fosfora 0,10 - 0,22 %, kalijuma 0,50 - 1,40 % i kalcijuma 0,60 - 1,40 %.

Za održavanje zemljišta u zasadima leske, prema nekim istraživanjima, dovoljno je ako se prvih godina primenjuju neke od agrotehničkih mera (okopavanje), da bi posle dve do tri godine potpuno izostale, jer se smatra da leska može da rađa, bez redovne obrade zemljišta, naročito u područjima sa više padavina.

Lešnika u Srbiji nema dovoljno ni za potrebe domaćica, tako da je preporučljivo uzgajati ga. Ova biljka živi do 50 godina. Koštičavo voće je izuzetno bogato omega tri i omega šest masnim kiselinama. Posebno se preporučuje deci, sportistima i starijima jer sprečava srčani udar.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

 

Ako volite selo i poljoprivredu onda pravo do kioska gde ćete pronaci novi broj Agrobiznis magazine koji kao i uvek donosi nove price o tome kako da postanete uspešan poljoprivrednik. Ovog puta preporucujemo tekstove o zaštiti dunje od bolesti i štetočina. Za Agrobiznis magazin govore stručnjaci za proizvodnju maline i lešnika. Pored ostalog čitajte savete iz veterinarske struke kako da sprečite neplodnost goveda ali čitajte i o novostima  iz sveta. Tu su i male cake, kako da budete uspešni u proizvodnji tikvica i zelene salate. Agrobiznis je istraživao i čime mladi poljoprivrednici žele da se bave, kao i u šta su poznati pevači i sportisti uložili novac i zašto baš u poljoprivredu.

Svakog 15. u mesecu na kioscima je Agrobiznis magazin. Godisnja pretplata samo 1800 dinara. Informacije i narudžbine putem telfona 011/4052-117.

U ovom izdanju Agrobizni kalendar za 2018. godinu. Nema dobrog domaćina beza Agrobiznis magazina!

Video priliog: https://youtu.be/6jjK_HpvxBU

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30