„Prethodnu 2019. godinu u Nektar grupi obeležio je ulazak u zasade organske jabuke. Otvorili smo voćnjak na 45 hektara, koji će za dve godine imati 114 hektara. Pola miliona evra, veliki je iskorak Nektara da ide u sopstvene zasade organskih jabuka. To je budućnost kompanije i projekat koji ima dugoročni potencijal", ocenio je za „Novu ekonomiju" direktor Nektar grupe Mihailo Janković, u čijem sastavu posluju Nectar, Heba, Fructal i Bio Panon. Ova poslednja kompanija je zajedničko ulaganje sa Global Seed u fabriku mlečnih organskih proizvoda u Čurugu i brend Farma Organica.

Prema preliminarnim podacima, Grupa će godinu završiti sa više od 110 miliona evra prihoda, tri odsto više nego prethodne godine, i rastom profitabilnosti od šest odsto. „Izvoz smo povećali i prinuđeni smo da razvijamo izvozna tržišta s obzirom na trend depopulacije u regionu. Izvozimo na 60 tržišta. Imamo kupce u Kini, otvorili smo tržište Beneluksa, nadamo se tržištu Abu Dabija. Odskora smo sa organskim asortimanom ušli u ruski maloprodajni lanac Azbuka ukusa, koji ima 150 premijum objekata u Moskvi", navodi Janković. Kako kaže, kompanija ne beži od toga da raste kroz akvizicije i pomno prati situaciju u regionu, a i šire. U novu godinu kompanija ulazi sa svojom novoosnovanom fondacijom „Nije svejedno", koja je usmerena na povratak dece prirodi, povećanje nataliteta i edukaciju u oblasti agrarnog poslovanja.

Ima li značajnijih promena na tržištu sokova u zemlji i regionu po pitanju omiljenog soka?

Slični su trendovi, možda se izdvaja Slovenija koja uvek sa trendovima ide malo ispred nas u priči o štetnosti šećera, održivosti poslovanja, recikliranju. Jedan od najdominantnijih trendova u svetu, a stiže i kod nas, jeste trend zdravog života. Ljudi žele da budu zdravi, žele da se osećaju dobro, sve više vode računa o tome šta unose u svoje telo, koji je sastav i poreklo tih proizvoda. Ako gledamo samo tržište Srbije, segment zdrave i organske hrane je niša, ali lako je videti da je neproporcionalno veliki deo polica u maloprodaji odvojen za te proizvode, upravo zato što je to rastuća kategorija. Kao što je čuveni hokejaš Vejn Grecki rekao: „Odličan hokejaš ne ide tamo gde pak jeste, već uvek tamo gde će pak biti", naša je odluka bila da idemo u pravcu zdravih i organskih proizvoda, jer mislimo da je to definitivno budućnost. Mi smo u velikom broju kategorija hrane i pića lideri u regionu, ali svi nas prepoznaju po sokovima. To jeste 60% naših prihoda. Mi smo lideri i u „100 odsto sokovima" i u nektarima, i tu povećavamo naše prisustvo i udeo. Postoji još jedan trend koji je izražen u Srbiji, i nije u skladu sa trendom zdrave hrane, a to je rast broja napitaka sa malim udelom voća koji su dosta jeftiniji od „100 odsto soka". To pokazuje da ovde trend zdrave hrane još nije zaživeo punim plućima, iako verujemo da se to polako menja.

Prošle godine ste otvorili veliku plantažu organskih jabuka. Zašto jabuke?

Delišes hani smo kupili 2003. i uložili smo nekoliko desetina miliona evra u širenje kapaciteta za preradu voća. To je verovatno najveće postrojenje za preradu voća u ex-YU, sa kapacitetima za preradu od 120. 000 tona godišnje. Prerađujemo bukvalno sve kontinentalno voće i to koristimo za naše gotove proizvode i za kaše i koncentrate koje prodajemo proizvođačima širom sveta. Tražili smo lokaciju koja je relativno blizu fabrici i koja nije blizu industrijske zone i našli 114 hektara kod Vladičinog Hana za organsku jabuku. Primarno voće u Srbiji je jabuka. Jabuka se koristi i u sokovima, i u dečjoj hrani. U Sloveniji pravimo „frutek" kašice, koje imaju dugu tradiciju. Čak pola te kategorije čine organski proizvodi. Mi smo dosad kupovali sirovine za organske kašice na tržištu, pa smo shvatili da je bolje da kontrolišemo u potpunosti proces jer potrošači žele da znaju odakle dolazi proizvod i kako se uzgaja.

Možda sad nije tema, ali brzo će leto i vi imate fabriku u Arilju, u srcu malinarskog kraja. Zanima me vaš stav povodom otkupne cene malina, redovnih protesta malinara i uznemirujućih snimaka voćara koji krče testerom voćnjake zbog niske otkupne cene.

Mi smo na svetskom tržištu prilično mali kao zemlja po količinama koje proizvodimo što se tiče voća. Kod maline je znatno drugačija situacija, jer se u našoj zemlji proizvede oko 15 odsto globalne prozvodnje. Imajući u vidu da se 95 odsto maline izvozi, inostrano tržište učestvuje u ceni otkupa, kao i činjenica da se u poslednjih pet godina malina gaji u zemljama gde nije bila prisutna. Imate danas Poljsku kao najveće tržište koje diktira cene, ali i pojavu novih proizvođača, npr. tržište BIH, značajno veće količine u Ukrajini. U zavisnosti od roda, koji je veći ili manji, u tim zemljama formira se tržišna cena. Danas se i u Srbiji povećala proizvodnja, pa imate neke krajeve koji do sada nikada nisu gajili malinu. Mi smo dali svoj doprinos u jačanju konkurentnosti našeg voća tako što smo organizovali udruženja ariljske maline i oblačinske višnje i inicirali sa proizvođačima proces sertifikacije geografskog porekla ariljske maline. Zajedno sa FAO, EBRD i Ministarstvom poljoprivrede smo ušli u tu proceduru jer želimo da diferenciramo srpske proizvode na svetskom tržištu i podignemo vrednost u očima potrošača. Lansirali smo sok od ariljske maline i oblačinske višnje i to je put kojim uz organsku proizvodnju želimo da idemo. Ako je globalni promet proizvoda sa geografskim poreklom preko 50 milijardi evra, to govori da je to pravac da diferenciramo ariljsku malinu i oblačinsku višnju. To treba da dovede do toga da se ariljska malina u budućnosti u otkupu plaća više, ali i potrošači moraju da prepoznaju vrednost ariljske maline u odnosu na drugu maline.

Vi ne uvozite malinu?

Mi uvozimo samo citruse, sve ostalo kupujemo na domaćem tržištu, čak i kad je na našu štetu. Dešavalo se sa jabukom pre dve godine da je domaća bila skuplja nego uvozna jabuka. Neke multinacionalne kompanije koje rade u Srbiji su tada kupovale kinesku jabuku. Mi smo svesno plaćali više jer smo smatrali da je odgovorno da podržimo domaće farmere, da podstaknemo domaću poljoprivredu i voćarstvo, iako smo mogli da kupimo na međunarodnom tržištu jeftiniju sirovinu.

Ceo intervju možete pročitati ovde: https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/direktor-nektara-kupovali-smo-doma%C4%87e-jabuke-%C4%8Dak-i-kad-su-skuplje-od-uvoznih

Komisija za priznavanje sorti voća u Ministarstvu poljoprivrede rešenjem je u novu sortu proizvela hibrid 14/21 stvoren u čačanskom Institutu za voćarstvo. Narednih dana ova rana, stona sorta, dobiće i prikladno komercijalno ime. - Institut nastavlja davno započetu misiju stvaranja novih genotipova, dakle stvaranja novih sorti gotovo svih kontinentalnih vrsta voćaka, i pred kraj ove godine možemo se pohvaliti da imamo 18. po redu sortu šljive - kaže za RINU dr Milan Lukić, direktor Instituta. Ovo je 46. nova sorta stvorena u ovoj naučnoj kući u proteklih sedam decenija. - Ova sorta ispitivana je na nekoliko lokaliteta, jedan je bio u okolini Valjeva, drugi u okolini Novog Pazara i tokom prethodnih dvadesetak godina vršena su opširna istraživanja. Radi se o ranoj sorti šljive koja sazreva u drugoj dekadi jula, sedam do deset dana posle čačanske rane - ističe dr Lukić. To je prvenstveno stona sorta, krupnog ploda mase od 80 do 90 grama, ljubičasto plave boje, okruglastog oblika. Sorta je poprilično tolerantna na virus šarke šljive, što je veoma značajno za naše proizvođače ali i voćare u čitavoj Evropi. - Nova šljiva ima redovnu rodnost, a to je atipično za rane sorte. Rađa iz godine u godinu, odlikuje se stabilnom rodnošću i relativno visokom za rane sorte. Bujnost stabla je manje izražena nego kod čačanske rane, što je unapredilo rodnost. Hibrid je nastao ukrštanjem sorti rut geršteter (nemačka) i kalifornijska plava (američka), ali nova sorta ima krupnije plodove i znatno bolje osobine od oba roditelja. - Evropsko tržište sve više zahteva okruglasti oblik ploda što ova sorta pruža. Ne rađa u grozdovima već pojedinačno, pa nema preteranu osetljivost prema pojavi monilije. Dok se odgaje matična stabla i prođe proces sertifikacije potrebne su dve do tri godine, da bi nova sorta zaživela. U drugoj dekadi jula nemamo neke šljive koje su te krupnoće i oblika ploda. Autori nove sorte su istraživači iz čačanskog Instituta, dr Dobrivoje Ogašanović (počivši), dr Svetlana Paunović i dr Rade Miletić (počivši). Oni su započeli hibridizaciju ove sorte pre nešto više od dve decenije. Institut je do sada stvorio 17 priznatih sorata šljiva, od kojih se većina danas gaji u mnogim zemljama Evrope. To su čačanska rana, čačanska najbolja, čačanska lepotica, čačanska rodna, čačanski šećer, valjevka, jelica, valerija, mildora, timočanka, boranka, krina, pozna plava, zlatka, nada, divna i petra.

Izvor ALO!

Dojčinović Dragoje, predsednik Udruženja voćara Republike Srpske prvi je voćar koji je daleke 1975. podigao prvu privatnu plantažu jabuka. Kao i svaki pionir u svom poslu u početku mu nije bilo lako, ali zato nije imao nikav problem sa plasmanom jabuka. Desetak godina kasnije po ugledu na njega počele su da niču privatne plantaže u Potkozarju, voćari su učili jedni od drugih i danas se širom Republike Srpske ponosno šepure brojni voćnaci mahom jabuka, jer im odgovara klima.Na pitanje kakva je bila godina za nama kada je u pitanju rodnost Dojčinović kaže da je loše krenulo zbog vremenskih neprilika posebno jer ih je u proleće zadesio kasni mraz. Međutim, kasnije je sve došlo na svoje.
- Ja lično imao sam jednu izuzetno rodnu godinu sa velikim prinosima. Nisam imao štete ni od mraza, ni od grada ali sam ozbiljno shvatio od samog početka da će ovo biti jako teška godina kada je u pitanju zaštita. Zato smo promenili kompletnu tehnologiju i zaštitu. Nama voćarima je najvažnije da zaštitimo voće od početka vegetacije do druge polovine maja. Kada izađemo iz tog perioda onda već znamo da će biti dobar i kvalitetan rod. Važno je da cvetanje prođe bez većih problema i kasnih mrazeva – objašnjava naš sagovornik.
Iako ima višedecenijsko voćarsko iskustvo za sebe kaže da je mlad voćar kada je u pitanju uzgoj krušaka - Zasad je star 12 godina, imali smo najveće prinose do sada i kvalitetnu krušku. Imao sam po hektaru od 23 do 25 tona što je nije baš dovoljno za neku zaradu, ali je zadovoljavajuće jer je to amortizovala
cena. Krušku smo prodavali po 0,40 eurocenti po kilogramu i to Viljamovku i Santa Mariju, dok je deset eurocenti bila skuplja Abafatetel. Pravo sa grane sve smo izvezli u Rusiju. To znači da je 30 odsto veća cena nego da je voće išlo u neko skladište. I sve kruške su bile za konzum – objašnjava Dojčinović.
Kada su u pitanju jabuke tu je situacija bila nešto drugačija. Naime, Dojčinović imasvoju hladnjaču pa je najveći deo roda jabuka ostavio, jedan deo je izvezao u Rusiju i to po ceni od 0, 40 evrocenti neupakovano u boksu i odmah je sve plaćeno. Samo manji deo jabuka je plasirao na domaće BiH tržište.
- Ovim poslom se bavim dugo i ozbiljno tako sam sam sve obezbedio. Imam hladnjaču, kompletna plantaža je pod protivgradnim mrežama i sistemom za
navodnjavanje kap po kap. Jedino još nemam antifrost sistem za orošavanje mada imam nameru i to da ugradim. Jedino me brine što naša zemlja ne podnosi
toliko vlage u proleće. Ali, ako se ponovi kasni mraz i idućeg proleća moraćemo i to da nabavimo.Kao predsednik voćara Republike Srpske
Dojčinović iz prve ruke najbolje zna kakva je situacija sa voćarstvom u RS.
- Voćarstvo u RS je u silaznoj putanji. Već tri - četiri godine ne podižu se novi zasadi, imamo skučeno tržište, poligon smo za uvoz voća iz EU, iz zemalja iz regiona, a dolazi nam čak i voće iz Čilea i Argentine. To znači da mi ne može naše voće da plasiramo na naše tržište. Još ako voćari nisu udruženi i organizovani, a najčešće nisu, teško da mogu da opstanu. Mi koji imamo hladnjače zajednički nastupamo na tržištu, nudimo veće količine i već
smo prepoznati na tržištu. Nama je samo važno da proizvedemo dobar kvalitet i da imamo dobar rod po hektaru – objašnjava
naš sagovornik.
Kada je u pitanju zainteresovanost mladih poljoprivrednika za voćarstvo Dojčinović kaže da ima dosta njih koji su voćnjakenasledili od roditelja, pa računaju da će i oni ostati u ovoj grani poljoprivrede.
- Voćarstvo je jedna od profitabilnijih grana poljoprivrede i tu mnogi ljudi vide budućnost. Imali smo i solidnu podršku Vlade i Ministarstva poljoprivrede RS za
podizanje novih zasada, izgradnju hladnjača, za sisteme za navodnjavanje, antifrostove i protivgradne mreže. Dobijamo manje nego voćari u regionu, aili bolje išta nego ništa – smatra Dojčinović.
Njegov sin je već krenuo očevim stopama, registrovao je zadrugu i ima zasad od sedam hektara pod jabukama. To mu je blisko ne samo zbog očevog posla već i zato što je po zanimanju poljoprivredni tehničar.Zdrave i kvalitetne sadnice su često najveći problem mladim voćarima prilikom podizanja zasada. Svako se bori na svoj način, a Dojčinović je do pre tri godine imao svoj rasadnik što mu je bio dodatni prihod od voćarstva. Osim toga bio je siguran šta sadi, jer se dešavalo da sadnice malina koje su stigle kao donacija iz EU budu zaražene.
- U rasadniku sam proizvodio od 100.000 do 105.000 sadnica godišnje. Jedan deo sam uvek ostavljao za sebe, a ostatak sam prodavao drugim voćarima. Međutim, ovaj posao više ne radim jer se vrlo malo podižu novi voćnjaci pa ni nema potrebe za sadnicama. Recimo za poslednjih pet godina nismo podigli ni 10 hektara novih zasada na teritoriji kompletne RS što je jako malo. S druge strane znam da od 3.000 hektara samo na području opštine
Gradišaka, gde je i najveća proizvodnja, iskrčeno je najmanje 30 posto voćnjaka.
Na pitanje zašto ljudi seku voće i odustaju od proizvodnje naš sagovornik kaže da su u pitanju različiti razlozi.- Teško je probiti se i opstati na tržištu. Recimo, nordijske zemlje su sada među najvećim uvoznicima jabuka ali mi nemamo sortiman za njih. To su nove sorte kojima ne odgovara naša klima, pa nisu takvog
kvaliteta kako što su u recimo Italiji ili Nemačkoj. Dojčinović priznaje da kao i mnogi drugi voćari u regionu muku muči sa sezonskim radnicima. Malo ih je, većina njih je priučena a njihovo angažovanje je ozbiljan trošak.
- Kada je u pitanju radna snaga za orezivanje voća ja lično uzima radnike iz Srbije, tačnije dolaze iz Kruševca jedna ekipa koja radi kod mene najmanje 25 godina. To su ljudi profesionalci koji stvarno znaju da orezuju voće bolje poznaju moj zasad nego ja. Dnevnica im je 40 evra plus spavanje, hrana i plaćen put. Imam šest radnika i ako dozvole vremenski uslovi oni to urade za mesec i po do dva. Međutim, naš sagovornik muku muči sa sezonskim radnicima kada stigne vreme za berbu.
- Kada dođe vreme za berbu angažujem domaću radnu snagu i moram priznati da imam velikih problema. Mladi neće da beru voće jer ih to ne zanima niti ozbiljno shvataju posao. Tako da uglavnom uzima starije ljude i penzionere. Dnevnica im je 25 evra plus hrana i prevoz ukoliko dolaze iz drugih opština, odnosno 35 evra ako ostaju na spavanju jer oni počinju ranije, ali i kasnije završavaju. Osim što beru voće moraju da pripreme za one koji dolaze i da
posle berbe očiste sve za njima – kaže naš sagovornik.

Izvor: Agrobiznis magazin

Španija je prevazišla svoja klimatska ograničenja u poljoprivredi i postala najveći proizvođač voća i povrća u EU a transfer znanja u oblasti poljoprivredne tehnologije, iskustva oko zadrugarstva i upravljanja veletržnicama mogla bi da iskoristi Srbija rečeno je danas na „Danu španske poljoprivredne tehnike“ koji je održan u u Beogradu.

Ovaj edukativni seminar na temu dostignuća i inovacija u oblasti poljoprivredne tehnike organizovalo je trgovinsko-ekonomsko odelenje Ambasade Španije u saradnji sa španskom agencijom za izvoz i investicije, a otvorio ga je njegova ekselencija ambasador Kraljevine Španije u Republici Srbiji, Raul Bartolome Molina.

Seminar „Dan španske poljoprivredne tehnike“ bio je koncipiran kao susret poljoprivrednih proizvođača i stručnjaka iz oblasti poljoprivredne mehanizacije koji su omogućili srpskim poljoprivrednicima da se edukuju, razmene iskustva sa španskim predavačima i upoznaju se sa uspešnim rešenjima u ovoj oblasti koja se već koriste u Španiji.

– Španija je zainteresovana za srpsku poljoprivredu jer je to sektor koji je veoma značajan za obe države. Mi smo morali da prevaziđemo klimatska ograničenja, pogotovo na sušnom jugu i danas smo najveći proizvođači svežeg voća i povrća u EU. To je bilo moguće zahvaljujući naprednoj tehnologiji koju su razvili španski proizvođači u oblasti navodnjavanja, izgradnje plastenika, ishrane i zaštite biljaka. Veujem da naše znanje i iskustvo može biti korisno srpskim poljoprivrednicima, rekao je Raul Bartolome Molina.

Srpski poljoprivrednici imali su priliku da razmene iskustva sa predstavnicima španskih kompanija koje se bave različitim delatnostima u oblasti poljoprivrede Iz oblasti proizvodnje plastenika tu su bili Inverca i Novagric, kada je u pitanju prihrana i đubrenje biljaka predstavio se Tradecrop, a sisteme zaštite useva od mraza predstavila je kompanija Control de heladas. Iz oblasti proizvodnje semena i sadnog materijala predstavila se kompanija Semillas Fito, a najnoviju tehnologiju u oblasti zalivnih sistema prikazali su RKD Novagric.

 

Izvor: https://agrosmart.net/ 

Kako je saopšteno iz kompanije Delta Agrar oni  u svojim voćnjacima koji se prostiru na nekoliko stotina hektara u Srbiji  gaje između ostalog voća i klupske sorte jabuka. To su sorte nastale dugogodišnjim ukrštanjem i radom selekcionara zbog čega imaju tačno određene osobine: boju, čvrstinu, ukus i veličinu. Mogu ih uzgajati samo oni proizvođači koji dobiju dozvolu od nosioca licence.

Brendirane sorte pojavile su se pre 30-ak godina. Danas ih najviše troše najbogatije zemlje: vodeća u Evropi je Velika Britanija, u kojoj samo „pink lejdi“ pokriva 12% tržišta, a sve brendirane jabuke ukupno čine čak petinu ukupne prodaje.

Predstavnici Delta Agrar su u jednom beogradskom hotelu na moderan način predstavili četiri sorte koje se već gaje u njighovim voćnjacima, a mogu se naći na policama marketa. To su: „modi“, „kiku“, „evelina“ i „pink lady“. Uz pomoć VR naočara novinari i gosti kompanije mogli su da dožive voćnjak u Čelarevu. U sali prilagođenoj za ovaj događaj postavljeni su interaktivni paneli  koji su pokazivali karakteristike sorte jabuke koja je spuštena na touchscreen ekran, a zabavu je predstavljala VR igrica u kojoj su se gosti takmičili u hvatanju padajućih jabuka. Igrica je sem zabavnog imala i humanitarni karakter: pobednik je dobio pravo da 100 kilograma brendiranih klupskih jabuka pokloni instituciji po svom izboru. Možda količina jabuka nije bila preterano velika, ali je bitna pažnja. Uz sorte koje su danas predstavljene tržištu, Delta Agrar ima pravo i na proizvodnju sorti „isaak“, „red mun“, „svitango“ i „rubens“.

U komaniji Delta Agrar gaje klupske jabuke u voćnjacima u Čelarevu i Zaječaru. Zasad u Zaječaru prostire se na 200ha dok u Čelarevu voćnjak ima površinu preko 600 hektara i predstavlja najveći voćnjak u jednom komadu u ovom delu sveta.

U saopštenju koje smo dobili nije bilo reči o ceni i tržištu za klupske jabuke iz Srbije ali već dve godine tržište jabuka, što se Srbije tiče, nije u dobroj situaciji. Razlog tome je velika  domaća proizvodnja i smanjenje narudžbina iz Ruske Federacije koja sve više ima svoju proizvodnju jabuka u čemu joj dosta pomažu i slovenački stručnjaci. Takođe, domaći proizvođači na domaćem tržištu uglavnom plasiraju drugu klasu dok prvoklasne jabuke čuvaju u hladnjačama za probirljive strane kupce.

Kako Agrobiznis magazin saznaje Ministarstvo poljoprivrede intenzivno radi na omogućavanju izvoza jabuka iz Srbije u Kinu i Indiju. Pregovori su pri kraju i ostalo je da se reši deo tehničkih pitanja fitosanitarne kontrole prilikom prometa voća. Delegacija Srbije tim povodom nedavno je boravila u Indiji i kako saznajemo uskoro treba očekivati dobre vesti.

 

Proizvodnja jabuka kod nas i u svetu

Jabuka se smatra  jednim od najpopularnijih plodova i najviše se proizvodi od svih vrsta voća na svetu. Najveći proizvođači su Kina, SAD i Poljska. Prema USDA (američko ministarstvo poljoprivrede) Kina je najveći svetski proizvođač jabuka sa proizvodnjom 44 miliona tona godišnje. Međutim, to ne znači da Kina ne uvozi jabuke kao i druge države. Značajni proizvođači jabuke su Turska, indija, Iran, Italija, Rusija, Francuska i Čile.  Zbog sezonskog karaktera, vremena zrenja i čuvanja ove zemlje su istovremeno i značajni uvoznici.

Takođe, najveće količine jabuke na primer Velika Britanija uveze iz Francuske kroz distributivni lanac Tesco. i te jabuke dolaze iz doline Loare gde je poljoprivreda Francuske najrazvijenija.  

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2014. godine ukupna proizvodnja voća u Srbiji bila je 1.523.000 tona. Poslednjih godina proizvodnja jabuka je na nivou blizu 500.000 tona. Prinos na visko intenzivnim zasadima (gust sklop biljaka u špaliru) je između 50 i 70 tona po hektaru mada ima primera i sa prinosima preko 100 tona. Izvoz jabuke u 2018. godini bio je 197.602 tone a vrednost je 122,4 milona dolara. Čak 84% izvoza jabuka je u Rusku Federaciju! To je veoma loš pokazatelj koliko je naše tržište jabuka veoma ograničeno i rizično. Prema podacima EUROSTATA za 2017. godinu u Srbiji je voće zastupljeno na 43.696 hektara, a od  toga 57% je zastupljena jabuka. To je svrstalo našu zemlju na šesto mesto u Evropi.  Ispred su Poljska sa 160.000 hektara, Italija 55.810 hektara, Rumunija 55.050 hektara, Francuska 38.298 hektara  i Nemačka sa 33.981 hekatrom.

Tabela proizvodnja jabuke u svetu 2018/2019. godina

Kina 31.000.000 tona

EU 14.009.000 tona

SAD 5.048.000 tona

Turska 3.000.000 tona

Iran 2.799.000 tona

Indija 2.300.00 tona

Ruska Federacija 1.503.000 tona

Čile 1.264.000 tona

Ukrajina 1.099.000 tona

Brazil 1.049.000 tona

Ostali 5.616.000 tona

Ko su voćarske vele sile EU?

Dve trećine zasada voća u Evropskoj uniji koncetrisano je u Španiji sa 422.809 hektara to čini 33 odsto ukupnog udela proizvodnje voća u EU. Na drugom mestu je Italijia sa 279.281 hektara na koju otpada 22 odsto i Poljska sa 167.315 hektara.

 

 

U šljivarstvu naše zemlje dominiraju sorte stvorene u Institutu za voćarstvo u Čačku. Prvenstveno čačanska lepotica, čačanska rodna, ali je i sve veće interesovanje za novije sorte - nadu, petru i divnu.

- Njih nemamo još u ponudi, ali u skladu sa zakonskom regulativom za proizvodnju sadnog materijala imaćemo ih tokom 2021. godine, tako da mogu da zaključim da je šljiva vodeća vrsta voćaka u našoj zemlji. Ne treba ni zanemariti malinu koja je veoma dominantna i značajna ne samo po proizvodnji već i deviznom prilivu koju naša zemlja ostvaruje izvozom plodova - rekao je Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo iz Čačka.

Dodaje da u Srbiji ne postoji dovoljna količina kvalitetnog sadnog materijala. Proizvođači su se dovijali na različite načine, presađivanjem sadnica iz rodnih zasada, što doprinosi značajnom smanjenju prinosa i kvaliteta maline.

- Ukoliko su zvanični i statistički podaci tačni, prinos od pet do sedam tona po hektaru je prinos koji je apsolutno neprimeren i gde nikakva cena ploda maline ne može nadoknaditi troškove uložene u proizvodnju. Prosečni prinosi bi trebalo da budu minimum 12 do 15 tona po hektaru - ističe Lukić.

Smatra da će rejonizacijom mnogi problemi u voćarskoj proizvodnji biti rešeni:

- Ministarstvo je pre dve godine prepoznalo potrebu da se uradi rejonizacija. Ja bih rekao da je to jedna makrorejonizacija, imajući u vidu da radimo 17 vrsta voćaka, zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu, i Zemunu, na području cele Srbije. Cilj je da se upravo prema agrotehnološkim uslovima, klimatskim i zemljišnim činiocima i karakteristikama pojedinim biljnih vrsta pozicioniramo tamo gde bi trebalo, i gde postoje najbolji uslovi za gajenje, pri čemu treba istaći da svaka vrsta voćke ima svoje zahteve kada je u pitanju klima i zemljište, poput kajsije, breskve i maline, koje se ne mogu gajiti svuda kao šljiva.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2689998/sljiva-moze-da-se-gaji-sirom-srbije-rejonizacija-ce-pozicionirati-druge-biljne

Zbog zastarelog sortimenta i sistema uzgoja, mnoge voćne kulture u Srbiji daju veoma male prinose i lošiji kvalitet ploda, što je ograničavajući faktor za izvoz, a samim tim i za profit. Stručnjaci preporučuju da se pored tradicionalnih voćki, podižu zasadi voća koje je deficitarno na evropskom tržištu.

Voćke je najbolje saditi u jesen kada je zemljište još toplo i vlažno, pa odmah počinje rast korena. Ako neko želi da se upusti u proizvodnju voća, stručnjaci preporučuju da to učine sa kruškama i trešnjama.

Sorte koje se trenutno gaje u većini domaćinstava koriste se za industrijsku proizvodnju i prodaju se po niskim cenama, dok savremeno voćarstvo zahteva noviji sortiment.

- Sorte krušaka koje se uzgajaju u Srbiji prodaju se po ceni od 30 do 50 dinara, a sorte koje se sada šire u Evropi su od 70 do 100 dinara. Druga prednost jeste to što ove sorte rano stižu i daju velike prinose - objašnjava Miloš Pavlović iz Centra za rasadničarstvo Šabac.

Uz to, podrška stručnih službi i finansijski benefiti ohrabruju poljoprivrednike.

- Reč je o italijanskim sortama karmen i turandot kod kojih se ostvaruje dva ili tri puta veći profit od krušaka koje se gaje u Srbiji. Kruške na branje stižu oko 10. jula, baš u vreme kada na tržištu nema tog voća. Plodovi su krupni i kvalitetni, postižu visoku cenu te je izbor sorte najznačajniji element sa aspekta rentabilnosti - objašnjava Miloš Pavlović, diplomirani inženjer poljoprivrede.- Za hektar krušaka potrebno je oko 3.000 sadnica. Cena jedne sadnice je od 1,5 do 2 evra. Za sadni materijal potrebno je 6.000 evra. Sistem za navodnjavanje je oko 600 evra, plus troškovi sadnje. Nega u prvoj godini oko 1.000 evra, a u sledećoj oko 1.500. Do komercijalnog roda treba uložiti oko 10.000 evra. Očekivani prvi rod u trećoj godini kreće se oko 10 tona. Po prosečnoj prodajnoj ceni od 0,5 do 1 evro, skoro da se može vratiti ulaganje, dok se u četvrtoj godini, uz primenu agrotehnike postiže 30 tona roda i tada se vraća ulaganje i duplira zarada. Kako biljka raste, povećavaju se i ulaganja - napominje Pavlović.

Druga voćna kultura koja može biti dobar biznis u Srbiji je trešnja. Ulaganja po hektaru su slična troškovima za podizanje zasada kruške, ali je reč ogromnom potencijalu koji je neiskorišćen jer je trešnja deficitarna na evropskom i svetskom tržistu. Broj sadnica po hektaru je od 800 do 1.200. Prinos se povećava tri do četiri puta u odnosu na trešnju koja se sad gaji.- Trešnje koje se kod nas gaje imaju 4-6 grama, a novije sorte su težine 10-14 grama i to je ogromna razlika. U novim sistemima uzgoja, sa novim podlogama iz serije Gizela, cena sadnica je 7-8 evra, tako da u startu treba uložiti minimum 6.000 evra. Optimalni prinos je 20 tona po hektaru, a cena ide od 1,8 do 2 evra. Prvi komercijalni rod se može očekivati u trećoj godini, a pun rod od četvrte do pete godine uz primenu svih agro i pomotehničkih mera. Od četvrte godine uložena sredstva se vraćaju i ostvaruje se dobit - objašnjava Miloš Pavlović koji ima zasade kruške i trešnje na desetak hektara.

Još jedna od prednosti je što država subvencioniše 50 odsto troškova bez PDV-a za sadni materijal, sisteme za navodnjavanje i mehanizaciju.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/koje-voce-donosi-najvecu-zaradu-strucnjaci-glasaju-za-tradicionalne-sorte-ali-imaju-i/q6jbgr4

Na sajmu u Kragujevcu sreli smo i predstavnike Gruže AGRAR-a koji su nam rekli da nema značajnije manifestacije, sajma ili savetovanja na kojima oni nisu prisutni. Trude se da prenesu znanja sa svih meridijana pa tako u često i u Rusiji, Italiji, Belorusiji, zemljama Evropske unije.

 

GRUŽA AGRAR pored sprovođenja različitih projekata ima i spostvene zasade. Nedavno smo bili na njihovom savetovanju voćara, jedan o dva događaja koji organizuju na sopstvenim imanjima. Uveliko je završena berba borovinica i nekatrine, a u toku je berba jabuka. Kakvi su rezultati?

“Što se tiče jabuke i nkctarine godina je bila dobra, imali smo manje oštećenje na nektarini. Nije bila loša cena za nektarine. Sa druge strane jabuka je dobro rodila, očekujemo bolju situaciju nego prošle godine jer je bilo mraza u Poljskoj što će uticati na ponudu jabuka na tržištu. Kada je u pitanju Ruska Federacija, poznato je da imamo nešto manje tražnje nego ranijih godina. Kada jeu pitanju borovnica, cena u početku je bila odlična zatim je pala, ali prosečna cena je bila oko 5,5 evra što je po meni idelan prosek.  U narednom period je plan da nparavimo hladnjaču za čuvanje voća i centar za pakovanje. Hlanjača će biti kapaciteta 600 tona. Borovnica je najviše prodata u Hloandiju, ali je dobro išla i u Veliku Britaniju i Rusku Federaciju. Naš sagovornik smatra da treba ići svuda po svetu istraživati tržište i nudity robu. Kako u Gruži kažu, “mora malo da se šnjura”.

Kada je u pitanuj širenje zasada iz Gruže najavljuju proširenja zasada jabuka i borovnice. Razmatra se nova sorta borovnice Aurora a što se tiče jabuka, planira se širenje crvenih sorti.

Sanja i Živorad Varničić iz Male Moštanice počeli su sa malim zasadom trešnje i višnje u Mislođinu, pa su se odlučili za veći zasad na površini od 1,5 hektara. U protekle tri godine zasadili su tri vrste voća.

- Imamo oko 190 stabala šljive, 250 stabala kajsija. Imamo i zasade bugarske sorte dunje, oko 350 stabala. Takođe i u selu Mislođin imamo zasad višnje oko 250 stabala i 50 stabala trešnje - navodi Sanja Varničić.

Sadnji voća prethodila je ozbiljna priprema zemljišta. Teren ima blagi nagib prema jugu, a to predstavlja idealnu poziciju za voćnjak.

- Kajsija je zasađena na 220 metara nadmorske visine, što odlično pogoduje ovoj voćnoj vrsti, kao i dunji i šljivi. Stalno duva povetarac, a nema ni poznog mraza, koji obično voćarima nanosi najveće probleme, odnosno, skida im plodove i cvetove - kaže Živorad Varničić.

Najveći deo posla u voćnjaku domaćini obave sami, pomoću neophodne mehanizacije. Jedino rezidbu ostavljaju stručnjacima.

- Posedujemo traktor, frezu rotos koja je za tešku obradu i može u zemlju ići u dva prohoda, 25 centimetara, kao i frezu koja ide između redova i na taj način olakšava posao koji bi mogao da odradi 30 ljudi za jedan dan. Ona može da samelje samu travu, nađubri i zatvori rupe - dodaje Živorad.

Trenutno nemaju sistem za navodnjavanje, pa ovaj posao obavljaju cisternama, kada je suša.

- Moraćemo da uvedemo sistem kap po kap, jer nije isto kada na ovaj način navodnjavate ili kada voćki dajete 20 ili 30 litara vode odjednom - kaže Sanja Vrančević.

Rezultati rada ovog bračnog para su tu. Trogodišnje šljive već obećavaju dobar rod, a i dvogodišnje kajsije su rodile.

- Imali smo rod ranih kajsija prve godine. To je kajsija koja je kupljena u rasadniku, kao dvogodišnja i to nije standardna sadnica, koja je kalemljena na dženerici, kao što se inače radilo do sada. Kalmljena je preko posrednika, stenlej šljive, da bi izbeglo sušenje voća, jer su neka istraživanja pokazala da kajsija mnogo bolje uspeva na stenlej šljivi nego na dženerici, jer džerenika vrlo rano stupa u vegetaciju. Stenlejka malo uspori, pa je stradanje od mraza mnogo manje. Ovo se u praksi pokazalo kao dobro - otkriva Sanja Varničić.

Nešto od roda voćasi su planirali da ostave za rakiju, nešto za preradu, a nešto na tržište. Domaćini ne brinu o plasmanu jer, kako kažu, njihovo voće je kvalitetno i lako ga je prodati.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2587012/blagi-nagib-prema-jugu-idealna-pozicija-za-vocnjak-varnicici-ne-brinu-za

Stevan i Jovan Mastilović braća su od stričeva. Stevan ima 20, a Jovan 23 godine. Obojica su studenti, a zajedničko im je i da su počeli proizvodnju kajsija. U dva voćnjaka stara dve i pet godina."Hteli smo da probamo nešto novo, nešto za sebe. Naši očevi se bave poljoprivredom i mi sebe isto vidimo u poljoprivredi. Ali da to ne bude samo klasično ratarstvo, već i nešto novo i tako smo odlučili da to bude proizvodnja kajsija", kaže Stevan.Ovogodišnjim rodom više su nego zadovoljni uprkos mrazu u vreme cvetanja kajsije.

"Mi smo prezadovoljni prinosima. Po stablu i do 50 kilograma računamo. Svu kajsiju ubacićemo u proizvodnju rakije", kaže Jovan.

Ovi preduzimljivi mladići ovde ne staju već imaju i planove za širenje voćnjaka i dalju proizvodnju.

"Plan nam je da se širimo i dalje, ali idemo korak po korak, a cilj je, da uz postojeći voćnjak imamo još desetak hektara. Neka gruba računica je da 10 hektara voćnjaka zamenjuje oko 50 hektara u klasičnoj ratarskoj proizvodnji. Naravno ulaganja u voćnjak su velika, jer planiramo protivgradne mreže, bunare za zalivanje, grejače", kaže Jovan.

Ideju da se bave voćarstvom podržali su i njihovi očevi, a da se uvere kako to nije ni malo lak posao u vreme sadnje sami su kopali rupe za sadnju mladih kajsija.

"Držali smo se tradicionalnog načina, a to je podrazumevalo i da kajsije sadimo u ručno ašovom kopane rupe. Nismo i dalje iskusni u toj proizvodnji, pa poštujemo preporuku struke. Savet struke bio je da je zbog rasta stabla i prinosa bolje ručno kopati sa sadnju. Sadnja je kažu najbitnija i mi smo poštovali sve preporuke koje smo dobili", kaže Stevan.

Najveći deo ovogodišnje proizvodnje završiće u komu. Ali rakija koja se proizvede neće odmah ići na tržište, već će odležati nekoliko godina. Stevan i Jovan znaju što je rakija starija to joj je cena bolja.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/studenti-poceli-proizvodnju-kajsija_1030887.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31