Pre desetak godina Branko Latinović iz Elemira, kraj Zrenjanina, posadio je nekoliko stabala oraha.Sadio ih je sukcesivno svake godine, tako da danas ima 85 stabala koja daju lep rod, piše novosadski Dnevnik.

"Ideja mi je bila da kad odem u penziju imam dopunski rad i prihod", priča Branko Latinović."I to mi se ostvarilo. Danas na dva jutra zemlje pored Tise, na Babatovu, imam voćnjak od 85 stabala. Njivu sam nasledio i konsultovao sam se šta bi se tu moglo uraditi jer je blizu Tisa i zemlja se može lako zalivati. Znao sam da neću žito ili kukuruz. Prvo sam hteo da posadim kajsije, onda sam čuo da se one dobro slažu s orasima. I na kraju je ispalo da je ostao voćnjak oraha. Imao sam i kajsije, ali one su kratkog veka, i povadio sam ih", kaže Latinović.

Voćnjak je formirao uz pomoć saveta stručnjaka iz novosadskog Instituta za voćarstvo.

"Sadio sam orahe sukcesivno, po nekoliko stabala godišnje. Slušao sam sve savete i danas sam vrlo zadovoljan. Orah nije zahtevna voćka, ali mora se voditi računa o štetočinama. Najopasnija je orahova muva, koja napada pred kraj leta. Uđe u plod i ljuska pocrni. To više ne može da se spasi. Zato valja voditi računa, paziti, prskati kad treba i kako treba, i rod se može sačuvati", objašnjava Latinović.

Orah je počeo da zri poslednjih dvadesetak dana. Berba je, u stvari, sakupljanje plodova koji otpadnu.

"Za sada, berbu možemo da obavimo sami, a pomažu nam i deca. Nisu svi orasi u punom rodu, kako sam ih sukcesivno sadio, tako sad i daju rod. Pun rod orasi počinju da dostižu u petnaestoj godini. Orah može doživeti i 50 godina, i stalno raste i razvija se. Što je stariji, to je rodniji. Zato ću već sledeće godine morati da angažujem i dodatnu radnu snagu", kaže on.

Kad se berba obavi, orasi se pakuju u mrežaste džakove i ostave da se osuše na vazduhu. Onda sledi „krckanje”.

"Prodajemo očišćeni orah, koji poslednjih godina drži cenu od 800 do 1.000 dinara kilogram. Tom cenom sam zadovoljan. Prodajemo ga od kuće, preko interneta, a imam i otkupljivača koji ga posle prodaje na pijaci", ističe Latinović.

Srbija ne proizvodi dovoljno oraha za sopstvene potrebe, pa se to koštunjavo voće uvozi, najviše iz Turske.

"Kad ga previše uvezu, cena domaćeg padne. To nije dobra poruka za proizvođače. Ali, to je tako sa svim kulturama", napominje sagovornik Dnevnika.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=10&dd=18&nav_id=1749426

Ovih dana aktuelan je izvoz jabuka za Indiju. Prvih osam kontejnera poslato je za probu, a očekivanja su da će sigurno položiti test, jer su tamošnji partneri upoznali naše tržište i znaju šta kupuju.

Berba jabuka trajaće do sredine novembra. Već sada je izvesno da će ovogodišnji rod biti oko 500.000 tona, koliko i prošle godine. Na ruku nam ide i to što su prolećni mrazevi umanjili prinose u Španiji, Francuskoj i Poljskoj zbog čega će cene u izvozu biti za nekih 10 do 20 odsto više od prošlogodišnjih 60 evro-centi po kilogramu."Nije loše, super i kažu da će da bude dobra cena", zadovoljan je Milan Jeremić, voćar iz Brestovika.

Dušan Đorđević, takođe voćar iz Kamendola kaže da voćarstvo u Srbiji ima veliku perspektivu. "Naša ideja je da i mi ovde dignemo savremene zasade, savremenu tehnologiju i da u budućnosti dobro zarađujemo od ovog posla", planira Đorđević.

Prvih osam kontejnera za Indiju je uglavnom "gala jabuka". Tamošnje tržište voli i druge crvene sorte i nakiselu "greni smit".

Gojko Zagorac, predsednik Asocijacije proizvođača jabuka "Serbia Does Apples" kaže da je ta cena u ovom momentu za nekih 20 do 30 odsto viša u odnosu na cenu koju im Rusi plaćaju trenutno, odnosno sigurno nekih 10-tak posto više u odnosu na cenu jabuke na Bliskom istoku.

"Naravno, mi se nećemo odreći našeg dominantnog tržišta kao što je Rusija a i novih tržišta koje smo otvorili u poslednjih par godina kao što je tržište Velike Britanije, tržište Bliskog istoka, tržište Dalekog istoka", istakao je Zagorac.

Svega možda ne bi bilo da se proizvođači jabuka nisu udružili a to su podržali resorno ministarstvo i USAID kroz projekat za konkurentnu privredu.

"Ukupni budžet projekta je 12 miliona dolara. U nastavku projekta imamo nameru da ta pozitivna iskustva proširimo i na ostatak srpske industrije voća i povrća. Prvenstveno vidimo veliku šansu u promociji naše industrije bobičastog voća, svežeg bobičastog voća", naglasio je Zlatko Jovanović, rukovodilac Tima za razvoj tržišta USAID.

Beograd i srpska asocijacija proizvođača jabuka sledeće godine biće domaćini svetskog Foruma "Prognozis frut" koji uz vodeće proizvođače okuplja i izvoznike i prodavce tog voća.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4109255/jabuka-izvoz-indija-.html

Jabuka negde dobro negde odlično rodila Slavoljub Đorđević iz Kamendola koji u voćarstvu primenjuje najnovije metode i ostvaruje natprosečne prinose, berbu jabuka počeće za nekoliko dana, on je za RTS rekao da nije imao problema sa nevremenom, tako da očekuje jednu solidnu berbu jabuka. “Neke sorte su bile u fazi cvetanja kada je bilo mrazeva, tako da te sorte, kao, na primer, sorta ajdared je dosta manje rodila nego što je to uobičajeno, recimo red veličina 50-ak procenata, dok ostale sorte su dosta solidno rodile. Prava je šteta što ovde nemamo malo više vode, onda bismo mogli stvarno da se
takmičimo sa celim svetom i po kvalitetu i po količinama” smatra Đorđević i kaže da kada je reč o podizanju novih zasada, pored breskve i jabuke najviše se sadi trešnja: “Ekspanzija sadnje trešanja je u toku već više godina, tako da je primetan trend povećanja zasada pod trešnjom i on je jako izražen. Videćemo kada sveto počne da se bere. Naime, izražen je i jedan problem, a to je nedostatak radne snage tako da ako uspemo da te dve stvari pomirimo, biće dobar rezultat” zaključuje Slavoljub Đorđević, voćar iz Grocke.

Preuanska jagoda (FIZALIS) stigla u Srbiju
Jelena Kujundžić, članica Udruženja književnika Srbije bila je domaćin ekipi Jutarnjeg programa RTS-a gde je predstavila svoju pšroizvodnju Peruanske
jagode. Mada ste možda očekivali da ova biljka možda barem liči na jagode ali nije tako. Plod peruanske jagode je okruglast, zaštićen opnom i kupi se kada opadne sa biljke. Nega je zahtevna kod ove culture, jer traži dosta plevljenja i zalivanja kaže gospođa Kujundžić. Nije lako ni prodati kilogram ploda ove culture košta oko hiljadudinara ali se zato može preraditi u slatko i to kako kaže sagovornica za svega 20 minuta. Plodovi Peruanske jagode su bogati kalijumom koga ima više nego u bananama poznatim po visokom sadržaju ovog elementa. Smatra se da jača imunitet i da sadrži dosta hranljivih materija tako da ako želite nešto novo da probate mi vam dajemo predlog da to bude Peruanska jagoda, a mi očekujemo poziv da prenesemo iskustvo i dekustiramo plodove.
Ovo je inače jednogodišnja biljka iz porodice Solanacea. Može da bude visine preko 1 metar, dobro se grana i ima izgled žbuna. U našim uslovima početak cvetanja je junu i traje sve do kraja jula. Cvetovi su žuto - crni a izgledom podsećaju na cvet paradajza. Na mestu cveta se formira lampion u kojem se formira plod. Ovi lampioni su u početku zeleni, a kada sazreju dobijaju slamasto žutu boju, a u unutrašnjost formirani plod je žuto - narandžaste boju. Jedna biljka može da formira preko 100 plodova. Plodovi Peruanske jagode imaju čestu primenu kao dekoracija u poslastičarstvu.

Izvor: Agrobiznis magazin

Povećanje površina zasada voća i vinove loze pod sistemom protivgradne zaštite jedan je od ciljeva agrarne politike u Pokrajini.Tragali smo za odgovorom na pitanje koliko se, ekspanzijom voćarstva i vinogradarastva na našim prostorima, podigla svest o neophodnosti podizanja protivgradnih mreža i koliko su pouzdani domaći prozvođači tih važnih elemenata moderne voćarsko- vinogradarske proizvodnje.U uslovima klimatskih promena koje predstavljaju jedan od glavnih izazova poljoprivrede, kao fabrike pod otvorenim nebom, imperativ savremenih zasada jabuke, kruške, breskve, ali i bobičastog voća i vinove loze jesu protivgradne mreže.

U Zadružnom Savezu Vojvodine, kažu da se jedna od ključnih preporuka voćarskim zadrugama odnosi upravo na neophodnost postizanja kvaliteta plodova u čemu su protivgradne mreže jedna od presudnih komponenti.

Bez protivgradnih mreža objašnjava nam agronom Željko Katančević voćarima i vinogradarima postizanje prve klase roda je nemoguća misijašto znači da takva vrsta zaštite ne štiti samo od grada već i od ožegotina u vrelim letnjim danima,ali i od ptica i insekata.

I na kraju preporuka kojom voćarska struka i nauka upućuju na važnost protivgradne zaštite, a ona glasi : „Bolje jedan hektar voćnjaka pod protivgradnom mrežom nego 15 hektara bez nje“.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/bolje-jedan-hektar-vocnjaka-pod-protivgradnom-mrezom-nego-15-hektara-bez-nje_1157022.html

Šljiva je jedna od najzastupljenijih voćaka u Srbiji i u većini zasada najviše se gaji sorta stenli, koja prema rečima voćara ima najveću upotrebnu vrednost. Ovogodišnji visok prinos ponovo prati niska otkupna cena, koja je oko 35 dinara za kilogram.

„Ja imam 70 ari pod šljivom, i ove godine je rodila solidno, tako da ću imati oko 15 tona. Zadovoljan sam dobrim prinosom, kvalitet je odličan, ali cena od 35 dinara za obranu šljivu je nikakva. Dok platimo radnike i drvene gajbice nama ne ostane ni 20 dinara za kilogram“, kaže Slađan Đorđević iz Trnave.

Prema rečima ovog voćara plod šljive mora biti zdrav bez oštećenja, kalibraže 32 mm, da bi se mogao plasirati na evropsko tržište. Berba za industrijsku preradu plaća se 20 dinara po kilogramu ali u plastične gajbe.„Radnike plaćamo 2.500 dinara i 100 dinara za prevoz po radniku. Nije teško brati, ali ako bi nam cena šljive bila bar malo veća pa da imamo i neku zaradu od ovog posla“, kaže Đorđević.

Voćari koji su u svojim zasadima gajili čačanske sorte šljive, završili su sa berbom.

„Čačanska lepotica je koštala oko 40 dinara, za neke sorte išla je i do 45 dinara, branica i za izvoz. Dosta zasada je oštetio grad pa su takvi plodovi mogli samo za preradu, uglavnom za rakiju, 20 dinara po kilogramu. Gde nije bilo grada dobar je kvalitet, ali dok se plate radnici nama jedva ostane neki dinar“, priča voćar iz Mitrovčića koji šljivu gaji na površini od skoro dva hektara.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/268098/dobar-rod-sljive-vocari-zadovoljni-prinosom-i-kvalitetom-ali-ne-i-cenom/

Pčele - dragocena i vredna biće koja sve češće ugrožavamo. Gosti jutarnjeg programa "Probudi se" bili isu nženjer poljoprivrede za fitomedicinu Nenad Ilić i doktor Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije,. Zajedno su pokušali da daju odgovor na pitanje ko je kriv za pomor pčela i kako ga zaustaviti?

Živadinović navodi da se godišnje prijavi između 2.000 i 3.000 kišnica koje su uništene ili oštećene Pčelari za to uglavnom krive voćare koji koriste nedozvoljen hemijsa sredstva.

“Ogromna je šteta”, napominje Živadinović i dodaje da mnogi i neprijavljuju pretrpljebu štetu, jer smatraju da to nema svrhe, jer neće biti nadoknade.Ipak, napominje da se rešenje mora pronaći kroz obuku voćara. Ističe i da bi trovanje pčela trebalo proglasiti za krivično delo, jer postojeće lazne izgleda nisu dovoljne.

Ilić u ime voćara prihvata deo krivice i napominje da je “bilo kakva primena insekticida u vreme cvetanja neprihvatljiva”.

“Problem je nemarnost proizvođača koji rukuju preparatima koji nisu registrovani. Mora se voditi računa”, poručio je Ilić i dodao da bi ukoliko se incekticidi koriste posle perioda cvetanja bilo “ljudski” da voćari obaveste svoje kolege pčelare, kako bi na vreme mogli da sklone pčele i na taj način ih sačuvaju.

On sve voćare podseća da pčele popravljaju prinos voća.

Izvor:https://nova.rs/biznis/probudi-se-rat-pcelara-i-vocara/

Ni trešnje nisu kao što su nekad bile. Pre dve decenije stabla su bila visoka pet, šest metara, a da ih oberu uspevali su samo najsposobniji.Međutim, danas u trešnjarima širom Srbije dominiraju stabla visine do dva metra, koja se mogu obrati sa zemlje.

Voćar i dekan Agronomskog fakulteta u Čačku, Tomo Milošević, kaže da je upravo to ključ uspeha za svakog ko želi da se bavi proizvodnjom ovog voća."Nekad ste imali rogobatna, mnogo visoka stabla, sa kojih se brala samo jedna petina roda, a sve ostalo propadalo je na drveću, jer nije moglo da se priđe. Sada je to mnogo lakše i efikasnije, cilj je da stabla budu manja i da brzo stupaju u period rodnosti", kaže Tomo za RINU.

Već danima unazad, berači sa gajbicom u rukama prionuli su na posao u trešnjarima širom Srbije. Oko 80 procenata ovogodišnjeg roda završiće na domaćem tržištu, a voćari se najviše plaše kiše koja ne samo što usporava berbu već i oštećuje plodove.Trešnja je definitivno zvezda u usponu i voćka koja obećava. Cena od 180 dinara po kilogramu je zadovoljavajuća, ali plodovi moraju imati prečnik najmanje od 24 milimetra. Berba trešanja je spor proces, a berači koji beru do osam do deset kilograma na sat su odlični, ali ih je teško pronaći. Mi smo se ove godine oslonili na naše sopstvene porodične snage", izjavio je Tomo koji znanje koje podeli sa svojim studentima, primeni i u svom voćnjaku.

Prvi zasad Miloševići su posadili pre dvanaest godina, sada imaju posađeno 459 stabala. Njihov trešnjar jedan je od retkih u kom se nalazi petnaest sorti i trinaest različitih podloga za kalemljenje koje su stigle iz različitih delova Evrope.

"Podizanje zasada trešnje po hekatru košta oko 10.000 evra po hekataru , a sa sistemom za navodnjavanje i protivgradnom mrežom, cena se kreće i do 15.000 evra. Trud i ulaganja se isplate", poručio je Tomo Milošević.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=06&dd=16&nav_id=1696362

Uprava za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede i Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) upozorili su danas voćare i ratare da je zabranjena upotreba sredstava za zaštitu bilja, naročito insekticida, jer su otrovni za pčele u vreme cvetanja voća.U zajedničkom saopštenju podsetića se da nepravilna upotreba sredstava za zaštitu bilja, pored opasnosti da dovede do trovanja pčela, dovodi i do smanjenja prisustva pčela u voćnjaku, što može da dovodi do lošeg oprašivanja pri čemu se smanjuje prinos, a i smanjuje se kvalitet plodova.

Poljoprivrednici su upozoreni da zakon zabranjuje primenu sredstava za zaštitu bilja koja su otrovna za pčele u toku cvetanja (pogotovo insekticida), u bilo kom delu dana, tako da se pesticidi koji su otrovni za pčele ne smeju primenjivati ni uveče ni rano ujutru.

Preporuka je da se ostala sredstva za zaštitu bilja primenjuju kasno uveče ili noću.

„Apelujemo na poljoprivredne proizvođače, da kada primenjuju sredstva za zaštitu bilja prvo suzbiju korove u voćnjacima pre svega košenjem, jer upravo korovi koji su u fazi cvetanja mogu da budu posećeni od strane pčela i da pored toga što biljke koje tretiraju nisu u fazi cvetanja, do trovanja dođe zato što pčele idu na korovske biljke koje su u cvetu“, navedeno je u saopštenju.

Kako se dodaje, prilikom tretiranja jabuke protiv rutave bube treba izbegavati hemijska tretiranja, već koristiti zamke koje su efikasne, a nema opasnosti po pčele.

Ukazano je i da veliki problem predstavlja i tretiranje uljane repice, jer se poljoprivredni proizvođači u nekim situacijama odluče da tretiraju u toku cvetanja sredstvima za zaštitu bilja koja su otrovna za pčele, što je takođe zakonom zabranjeno.

Takođe se apeluje da se prilikom tretiranja uljane repice pre cvetanja koriste sredstva koja imaju kratku karencu i koja su manje toksična za pčele.

„Zahvaljujući odličnoj saradnji Uprave za zaštitu bilja i Udruženja pčelara SPOS, koja je iz godine u godinu sve bolja i bolja, prethodne sezone smo uspeli preventivno da zaustavimo nekoliko najavljenih tretiranja uljane repice u cvetu“, navedeno je u saopštenju.

Kako je istaknuto, tretiranje komaraca iz vazduha isto predstavlja ogroman problem, jer se često poklapa sa cvetanjem lipe, a i drugih medonosnih biljaka, koju pčele intenzivno posećuju.

Zbog toga se apeluje na nedležne, pre svega lokalne samouprave, da tretiranje komaraca iz vazduha ne sprovode, već da se komarci i krpelji tretiraju sa zemlje, preparatima koji nisu toksični za pčele, u kasnim večernjim satima, kada nema aktivnosti pčela.

Podseća se da je u okviru četvorogodišnjeg projekta, u vezi sa problemom trovanja pčela pesticidima u poljoprivredi, koji je SPOS dobio na konkursu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), koji sprovodi u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike, a finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), potpisana deklaracija o zaštiti pčela u Srbiji sa više gradova i opština.

„Glavna aktivnost koju očekujemo od potpisivanja Deklaracije jeste postepeno ukidanje tretiranja komaraca iz aviona sredstvima otrovnim za pčele. Ovom prilikom pozivamo predstavnike gradova i opština koji nisu potpisali Deklaraciju, da to učine, jer očuvanjem pčela pomažu i razvoju svojih sredina“, navedeno je u saopštenju.

Izvor:https://www.danas.rs/drustvo/pcelari-i-uprava-za-zastitu-bilja-pozvali-ratare-i-vocare-da-ne-ugrozavaju-opstanak-pcela/

Srpskim poljoprivrednicima uskoro će biti na raspolaganju nova podsticajna sredstva iz kredita Svetske banke u vrednosti od 50 mil USD. Ugovor o kreditnoj podršci za poboljšanje konkurentnosti domaće poljoprivrede juče (3. februar 2020.) je usvojila Skupština Srbije.

Najveća pomoć biće namenjena sektorima voćarstva, povrtarstva i za startap projekte za početnike u proizvodnji.

Kako je za Novosti rekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, oko 30 mil EUR biće namenjeno za pobošljanje konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje, sa akcentom na devastirana područja južne i istočne Srbije, gde su inače slabiji kapaciteti.

- Deo novca biće usmeren na e-agrar, oko 12 mil EUR. Pomoć će biti namenjena i za reformu penzijskih i invalidskih osiguranja - dodao je ministar.

Sve bi trebalo da počne sa primenom u narednih sedam meseci.

- Pregovara se o programu IPARD 3, gde će biti posebna linija samo za malde proizvođače. Prioritet će imati oni koji se bave stočarstvom, povrtarstvon i vinogradarstvom - rekao je Nedimović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2775490/srpskim-poljoprivrednicima-uskoro-dostupno-50-mil-usd

Zbog neobično toplog vremena za ovo doba godine, malih količina padavina tokom jeseni i zime koja protiče bez snega može se zaključiti da se voćkama u Srbiji ne piše dobro. Nedostatak zemljišne vlage utiče na sve faze vegetacije voćaka, što bi moglo da uzrokuje manju plodnost i krupnoću voćaka, pa u ovoj godini može lako da se dogodi da voće bude skuplje nego ikada pre.Direktor Instituta za voćarstvo u Čačku dr Milan Lukić navodi da se, ukoliko u narednom periodu ne padne veća količina snežnih padavina, to može nepovoljno odraziti na ovogodišnji rod svih voćnih vrsta.

- Količina zemljišne vlage trenutno je veoma niska, jer nije ni jesenas bilo mnogo padavina, a i zima je gotovo suva. Od aprila počinje period vegetacije, i ako do tada ne padne veći sneg, koji bi topljenjem obezbedio veću vlažnost zemlje, onda možemo da kažemo da će se takvo stanje loše odraziti na sve faze vegetacije - cvetanje, oprašivanje, razvoj ploda, broj zametnutih plodova i na njihovu krupnoću - rekao nam je dr Lukić.

On dodaje da bi ovakva situacija mogla da dovede do značajnog smanjenja prinosa ove godine u voćnjacima u Srbiji, pa samim tim i do nedostatka plodova na samom tržištu, što bi verovatno uzrokovalo povećanje cena voća. Dr Lukić se ipak ograđuje, navodeći da je još rano o tome govoriti, kao i da je teško direktno dovesti u vezu manju plodnost voća, koja bi realno mogla da se dogodi, sa većim cenama na tržištu, koje, kako ističe, regulišu ponuda i potražnja.Čačanski voćari svakodnevno obilaze svoje zasade, prate stanje biljaka i gledaju u nebo moleći se za sneg. Kažu nam da je još u decembru trebalo da pođubre voćke, ali to nisu učinili jer nije bilo padavina, pa ne bi bilo nikakvog efekta, jer đubrivo ne bi moglo da dopre do korenovog sistema. Napominju da prate dugoročne prognoze, koje se često menjaju, ali da nisu primetili da će biti obilnijih snežnih padavina, pa će, kako kažu, biti muke.

- U ovim krajevima je ranijih godina u ovo vreme bilo i po metar snega, a sada ni pahulja da promakne. Toplo vreme, nema padavina... Neće dobro da se završi. Po površini zemlje ima malo vlage, a dole oko korena ona je potpuno suva - kazao nam je Slobodan Matović, voćar iz Dragačeva, koji uzgaja jabuke. - Prošle godine nas je potukao grad, a sada ova suša, biće dobro ako išta bude rodilo... A cena, ko zna šta će biti... Smatram da ćemo dosta voća ove godine da uvezemo, pa će to diktirati cenu na našem tržištu.Stručnjaci ističu da "zime nema" jedino za one voćare koji su svoje zasade opremili sistemima za navodnjavanje. Oni će u fazi vegetacije biljaka započeti navodnjavanje i time povećati zemljišnu vlažnost. Ali takvih voćara u Srbiji je tek oko 10 procenata.

- Ove zime je bilo nekoliko mrazeva, temperatura se spuštala i do minus deset. To je jedino dobro, odnosno možemo da kažemo da je bilo dovoljno mrazeva koji su za voće korisni. Jer niske temperature su uticale na smanjenje populacije štetnih organizama, pa ne bi trebalo da štetočine naprave veće probleme. Jedino bi problema moglo da bude ako sneg ne padne - zaključio je dr Lukić.

Dugoročne vremenske prognoze ne idu naruku voćarima, jer ne predviđaju veće snežne padavine. To se mora prihvatiti sa rezervom, jer ove prognoze nisu precizne. Ako bi se nastavilo ovakvo vreme, onda bi voćari morali ranije da obave rezidbu voćaka.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:845055-Ako-do-aprila-ne-bude-snega-ostacemo-bez-voca-Plodove-nam-obralo-prolece-usred-zime

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31