Sušeno voće poput kajsija, brusnica, suvog grožđa, smokava ili šljiva mala su pakovanja bogata hranljivim sastojcima i vlaknima, jer uklanjanjem vode iz voća njihova koncentracija raste.

Poređenja radi, pola šoljice očišćenih sušenih kajsija sadrži 4,7 grama vlakana, dok ista količina svežih kajsija sadrži tek 1,6 grama vlakana. Pored toga, suvo voće je i bogat izvor antioksidanasa, kao i folne kiseline i B vitamina.

Istraživanje sprovedeno na 13 hiljada ispitanika pokazalo je da ljudi koji konzumiraju sušeno voće imaju bolji unos hranljivih sastojaka od onih koji ga ne jedu.

Međutim, ne treba smetnuti s uma da je u sušenom voću veća koncentracija i prirodnih šećera, što ne mora nužno uzrokovati zabrinutost. Za sportiste kojima treba brzi unos energije ovo je čak vrlo korisno, ali na oprezu moraju biti osobe koje paze na unos šećera, ugljenih hidrata i kalorija.

Primera radi, šoljica grožđa sadrži 23 grama šećera i ima 104 kalorije, dok ista ta šoljica suvog grožđa ima 116 grama šećera i 520 kalorija, što je pet puta veći iznos.

Smernice za pravilnu ishranu propisane u SAD, preporučuju potrošnju od jedne do dve šoljice voća dnevno. Ako je to sušeno voće, pola šoljice računa se kao jedna.

Dijabetičari koji kontrolišu dnevni unos ugljenih hidrata, pridržavaju se različitih pravila.

Uobičajena preporučena dnevna doza za ljude na dijeti ili dijabetičare je dve kašičice sušenog voća, koje sadrže 15 grama ugljenih hidrata.

"Dve kašičice suvog grožđa odgovara količini od 15 grama ugljenih hidrata, ali za unos iste količine ugljenih hidrata možete pojesti pola šoljice crvenog grožđa. Isto tako, možete pojesti i gotovo polovinu manje dinje, koja sadrži 18 grama ugljenih hidrata", pojasnila je CNN-u Lori Zanini, stručnjak za dijabetes i dijete.

Na kraju, sušeno voće može biti hranljiva, prikladna i prenosiva užina, posebno kada se pomeša s orašastim plodovima. Ali, ako morate voditi računa o šećerima, ugljenim hidratima i kalorijama, vodite računa o porcijama sušenog voća, kako se nekontrolisanim grickanjem ne biste doveli u nezgodnu situaciju.

Zanini upozorava i na dodatne šećere koje sušeno voće može sadržati. Najčešće je to slučaj s brusnicama, a treba paziti i sa kandiranim voćem poput kolutova ananasa. Dodatna pažnja potrebna je i kod astmatičara i osoba osetljivih na sulfite. Naime, kao konzervans se često koristi sumporov dioksid pa se preporučuje korišćenje organskih marki sušenog voća.

 

Izvor: rs.n1info.com

 

Zaradite četiri puta više nego u primarnoj proizvodnji

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3261-zaradite-cetiri-puta-vise-nego-u-primarnoj-proizvodnji

 

Kelj je povrtarska biljka koja najviše podseća na kupus. Razlikuje se od kupusa samo po listovima, koji su više naborani i uvijeni. Ova biljka se može prepoznati po tome što je boja njegovih listova tamnije zelene boje, i nalaze se na drškama ili su sedeći, a listovi unutar glavice su žućkasti. Za razliku od kupusa, kelj bolje podnosi visoke temperature i sušu, kao i niske temperature i mraz. Berba kelja se obavlja u kasnu jesen, kada počinju i prvi mrazevi. Obavlja se ručno pomoću noževa. Kelj koji je ubran posle prvih mrazeva imaće slađi i blaži ukus. Za rane sorte prinos se kreće od 20 t/ha do 25 t/ha, a za kasne sorte od 40 t/ha do 60t/ha.

Snaga kelja je u skoro 45 različitih flavonoida, koji mogu da spreče inflamaciju u organizmu, čak i da izleče inflamatorne bolesti, kao što su artritis, bolesti srca i neke autoimune bolesti. Po novijim istraživanjima, kelj može da reguliše opšte stanje organizma, jer dopire čak do DNK. Kelj ima u sebi više gvožđa po kaloriji, nego goveđe meso, i više kalcijuma po kaloriji, nego mleko. Sa dnevnom količinom od 100 grama kelja, pokriva se 88% preporučenog dnevog unosa proteina. Ova biljka ima u sebi malo kalorija i oko 20% neophodne dnevne količine vlakana, zbog čega potpomaže varenju, smanjuje opstipaciju i snižava količinu šećera u krvi. Kelj je bogat antioksidansima, koji značajno podižu imunitet, kao i vitaminima A i C. 

Kelj se u ishrani koristi na različite načine. Salate od različitog zeleniša i kelja su prave riznice vitamina za organizam. Pored salata, konzumira se u sosu za pastu ili u rižoto, propržen na maslinovom ulju, sa belim i crnim lukom.

Recept za čips od kelja je veoma jednostavan za pripremu i sve više zastupljen u ishrani. Potrebni je iskidati kelj i ukloniti tvrde delove. Zatim preliti maslinovim uljem i promešati. Dodati malo soli, i peći u rerni 15 minuta na 150 stepeni.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec jul.

 

Mirisna i sočna kruška daleko je od običnog letnjeg voća – obilje prirodnih sastojaka sa pravom je stavlja na listu najzdravijih namirnica na svetu.

Bogata je vlaknima, flavonoidima i antioksidansima, zaslužnima za zaštitu organizma od starenja, oštećenja, spore probave i brojnih drugih zdravstvenih problema.

Bogata je vlaknima

Samo jedna kruška dnevno osiguraće vam čak petinu potrebnih vlakana, pa je svakako uključite u voćne salate, jedite kao samostalni, voćni obrok ili pripremite na neki drugi način.

Kruška će povoljno delovati na probavu, smanjiti osećaj nadutosti i podstaknuti brži rad creva.

Čisti organizam i skida kilograme

Budući da povoljno deluje na probavu, kruška je voće koje se preporučuje i tokom dijete i u periodu kada želite da skinete višak kilograma. Kruška od 100 grama sadrži 56 kalorija i pripada grupi namirnica niskog kalorijskog indeksa i niskog kalorijskog punjenja.

Dugotrajno će vas zasititi i organizmu pribaviti zdravu energiju, bez debljanja i oscilacije u nivou šećera u krvi.

Ujedno, bogata je prirodnim sastojcima koji podstiču dubinsko čišćenje, izlučivanje viška tečnosti i toksina iz organizma.

Štiti od dijabetesa i srčanih oboljenja

Zahvaljujući flavonoidima, kruška je izvrstan borac protiv dijabetesa, naročito tipa 2. Povoljno utiče na nivo šećera u krvi, održavajući je stabilnom. Kruška štiti srce i krvne sudove, smanjuje nivo štetnog holesterola te pomaže organizmu u prevenciji moždanog i srčanog udara.

Jača imunitet i ublažava upale

Nedavne studije potvrđuju da kruška može pomoći pri ojačavanju imuniteta i povoljnog delovanja na ublažavanje upalnih procesa u telu, budući da poseduje snažan antioksidans kvercetin. On se nalazi u kori, pa se trudite da jedete krušku sa korom. Ovaj antioksidans zaslužan je i za prevenciju Alchajmerove bolesti. Kruška se nalazi u grupi voća koje je hipoalergeno, pa je izvrstan izbor i za alergičare.

Pomaže u zaštiti od karcinoma

Ovo ukusno letnje voće pronašlo je svoje mesto i na listi namirnica koje štite od karcinoma. Fitonutrijenti kojima kruška obiluje pokazali su pozitivno delovanje na zaštitu organizma od karcinoma pluća, jednjaka, želuca i creva.

Brine o koži

Kruška je bogata i beta-karotenom (provitaminom vitamina A) - snažnim antioksidansom koji je zaslužan za zaštitu i normalnu funkciju kože i sluznice. Prirodno štiti kožu od spoljnih uticaja pa je odgovoran za stvaranje pigmenta melanina u koži.

Čuva vid

Tri do četiri kruške na dan smanjuju rizik od degeneracije žute pege ili makularne degeneracije, tipičnog oboljenja u starijih osoba. Ovo voće prirodna je zaštita dobrog vida, pa je iskoristite za jelo ili pripremu ukusnih letnih napitaka i sveže ceđenih sokova u kojima može uživati cela porodica.

Izvor: kurir.rs

Ukoliko niste ljubitelji svežih, jedite ih suve, pod uslovom da nemate povišen nivo šećera i holesterola u krvi. Osušene kajsije su bogate kalijum-karbonatom, koji je lekovit za osobe koje pate od aritmije. Osim magnezijuma, kajsije obiluju i fosforom, što poboljšava funkcije mozga, a kombinacija ova dva minerala, dobra je i za normalizaciju krvnog pritiska.

Smatra se da kajsije podstiču odbrambenu snagu organizma od infekcije, jačaju zube i kosti... Ako se jede pre obroka, kajsija dobro utiče na varenje, a zbog visokog sadržaja gvožđa preporučuju se anemičnim osobama.

Zdravo je piti i sok od kajsije, ali bez dodavanja konzervansa ili šećera. Sok od ovog voća može da pomogne onima koji pate od viška želudačne kiseline i nadutosti, protiv groznice i kožnih bolesti, recimo, ekcema.

Kajsija je vrlo hranljiva voćka koja obiluje vlaknima, a pri tome je niskokalorična. Sadrži vitamine A, B2, B3 i C, kao i korisne prirodne šećere, kalcijum i gvožđe.

Zbog velikih količina vitamina A koje sadrži smatra se i najboljim prirodnim saveznikom u očuvanju vida.

Domaćice od ove voćke najčešće prave džem, a mi vam predlažemo da napravite ledeni čaj od kajsije. Ovaj osvežavajući napitak je istovremeno i zdrav. Nacedite 500 ml soka od kajsije i sipajte u posude za led i zamrznite. Kada ledene kockice kajsije budu spremene za upotrebu, sitno naseckajte pet do sedam kajsija. Naseckane i smrznute kajsije sipajte u čaše i prelijte vrućim indijskim čajem. Možete da dodate i sveže kolutove limuna.

Koštica kajsije se još naziva i gorki badem. Jedna je od najboljih izvora vitamina B17, koji se može naći u semenkama voća, kao što su breskve, kajsije, šljive. Kineska medicina gorke koštice kajsije preporučuje za lečenje artritisa, problema sa varenjem, visokog krvnog pritiska.

U Rusiji se, na primer, od 1845. godine upotrebljava kao lek protiv raka, a u SAD-u od 1920. godine. 

Dve-tri koštice kajsija dnevno smatraju se bezbednom dozom, a sve preko toga može biti opasno, zavisno od težine osobe koja ih konzumira. 

Izvor: www.alo.rs; www.opusteno.rs

 

Ove omiljene grickalice obiluju antioksidansima, pa zato predstavljaju najbolji izbor za užinu.

Tim naučnika s Harvarda tvrdi da kokice sadrže više antioksidanasa od voća i povrća. Ističu da jedna porcija kokica ima oko 300 miligrama antioksidanasa, što je skoro dvostruko više od 160 miligrama, koliko sadrži porcija bilo kog voća. 

Otkriveno je da kokice sadrže koncentrat antioksidanasa jer u sebi imaju samo četiri odsto vode, dok u pojedinim vrstama voća i povrća taj procenat dostiže 90 odsto. Takođe, otkriveno je da je u hrskavoj opni kokice najveća doza antioksidanasa i vlakana. 

Ipak, naučnici upozoravaju da ljudi ne smeju da zamene neophodnih pet porcija voća i povrća u toku dana kokicama, jer u njima nema veoma važnih vitamina i minerala.

Izvor: www.b92.net

Obiluju antioksidansima i folatima, koji štite od srčanog i moždanog udara, dok obilje magnezijuma i kalijuma snižava krvni pritisak.

 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31