Povodom žalbi višnjara na procenu klase višanja pri samom otkupu, a s nižom priznatom klasom ide i niža cena, na teren će izaći poljoprivredna i tržišna inspekcija, i to uz asistenciju policije.

Uz pomoć pripadnika MUP-a inspekcije će "izvršiti detaljnu kontrolu svih otkupnih mesta na jugu Srbije", kažu za Tanjug u Ministarstvu poljoprivrede.Kontrola će biti obavljena i u Merošini i Blacu, a kako bi se "stalo na put nakupcima" koji, kako navode u resornom ministarstvu, "ucenjuju proizvođače niskim cenama usled navodne niže klase višanja".

Prethodnih dana su predstavnici Ministarstva poljoprivrede razgovarali na terenu sa proizvođačima i otkupljivačima kako bi se rešio problem otkupa višnje na terenu.

Višnjari su nezadovoljni otkupnom cenom od 25 dinara po kilogramu, jer samo berače moraju da plate od 15 do 20 dinara.

Neki hladnjačari u prokupačkom kraju su obustavili otkup jer su hladnjače pune, a pritom je kvalitet ovogodišnjeg roda višanja lošiji jer je zbog velikog broja kišnih dana za trećinu manji veći procenat suve materije i šećera u plodu od prosečnog.

Cenom nisu bili zadovoljni ni prošle godine, kada je bila 30 do 50 dinara jer je i to cena, kako kažu, dovoljna samo za pokriće ulaganja u višnjike.

Doduše, i ove godine ima onih koji će proći zadovoljavajuće, jer su rod prodali po prethpdnim ugovorima i ceni od 45 dinara po kilogramu.

Izvor:https://mondo.rs/Info/Ekonomija/a1343419/Otkup-visanja-policija-i-inspekcija-u-kontroli.html

Centar za razvoj inovativnih proizvoda od oblačinske višnje počeo je da radi, a tim povodom kompanija Desing je, uz podršku USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu, organizovala događaj. Glavne aktivnosti Centra su usmerene na razvoj i promociju visoko kvalitetnih i zdravih prerađevina od ovog voća i promociju srpskog brenda Oblačinska višnja na domaćem i međunarodnim tržištima, što će povećati vrednost proizvoda, a time i prodaje i izvoza.

- Iako nismo nikada organizovano radili na stvaranju brenda OBLACHINSKA, on je jako dobro poznat u svetu, ali samo kod industrijskih prerađivača. Cilj je da oblačinsku višnju mnogo jasnije predstavimo krajnjim potrošačima i da oni koji kupe proizvod napravljen od ove sorte višnje znaju da su dobili nešto posebno i izuzetno - izjavio je Miodrag Tomić, direktor i vlasnik Desinga, navedeno je u saopštenju.

Oblačinska višnja je u ukupnoj proizvodnji višnje u Srbiji zastupljena sa oko 85%. Visok sadržaj suve materije, povoljan odnos šećera i kiselina, relativno lako izbijanje koštice, dobra čvrstina plodova i izuzetno kvalitetan aromatičan ukus čini je sortom izuzetnog kvaliteta.

- Polifenolna jedinjenja predstavljaju najvažnija biološki aktivna jedinjenja oblačinske višnje. Ona se odlikuju izuzetnom antioksidativnom, antiinflamatornom i antitumorskom aktivnošću, o čemu je objavljen veliki broj naučnih publikacija - rekao je dr Mile Veljović, predsednik Prehrambeno-tehnološkog saveta Srbije.

Stavljanje u fokus srpske autohtone sorte voća je velika šansa za domaću poljoprivredu i prehrambenu industriju, rekao je Aleksandar Pavlović, direktor USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu:

- Pored jasnih ekonomskih benefita prerade višeg stepena i plasiranja proizvoda od oblačinske višnje, ova aktivnost će pomoći i da se Srbija kao brend bolje pozicionira na svetskom tržištu. Autentičnost, tradicija i kvalitet su vrednosti kojima se pronalazi mesto i kod domaćih i stranih potrošača.

Centar za razvoj inovativnih proizvoda od oblačinske višnje će se u narednom periodu fokusirati na privlačenje proizvođača iz poljoprivredno-prehrambenog sektora kako bi se zajednički promovisali i izašli na nova tržišta. Centar će organizovati besplatne obuke o tehnologiji i bezbednosti hrane, inovacijama, marketingu i promociji, pristupu tržištima i prodajnim strategijama.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2915884/oblachinska-visnja-srpski-brend-i-veliki-adut-na-svetskom-trzistu

S obzirom na to da je višnja neklimakterična voćna vrsta, koja nema mogućnost dozrevanja nakon berbe, određivanje pravog momenta za izvođenje ovog postupka je još od većeg značaja. Višnja kao i drugog voća prolazi kroz dva stepena zrelosti, fiziološka (botanička) i puna zrelost (konzumna). Vreme izvođenja berbe mnogo zavisi od namene ploda. S obzirom da su plodovi namenjeni preradi odnosno zamrzavanju onda berbu treba vršiti u periodu pune zrelosti, kada plod postigne intenzivno crvenu boju, i prepoznatljivu aromu i ukus, svojstvenu datoj sorti. Njega određuju stručnjaci na terenu u saradnji sa tehnolozima iz hladnjača. Plod ne sme da prezri i omekša kada curi i gubi na kvalitetu i opada pre same berbe, a ne sme da bude ni zelen, jer gubi na masi i u sadržaju suvih materija.

 Berba treba da se obavi u roku od sedam dana. Ukoliko se radi o većim plantažama berbu treba početi nešto ranije.

Berba se vrši po oblačnom vremenu, a ako su dani sunčani sa visokim temperaturama berbu treba prekinuti od 13-15 časova zbog omekšavanja plodova i velikog iscrpljivanja i biljke i berača. Ne sme se brati po kiši ili kada je velika rosa da plodovi ne bi bili mokri i tako brzo trulili dok stignu do hladnjača. Plodovi se pakuju u takozvane “dvanaestice”, 12/1, sa ivicama visine 12 cm. One se ne smeju prepunjavati, a njihovo odlaganje se vrši stavljanjem u red između stabala višnje pri čemu se plodovi skrivaju od Sunca I prekomernog zagrevanja. U letvaricama ne sme biti trulih i nedovoljno zrelih plodova, kao ni peteljki.

Mehanizovana berba traži manje radne snage, znatno je efikasnija, i čak do dva puta rentabilnija, što je vrlo značajno ako se uzme u obzir da troškovi ručne berbe u nekim slučajevima iznose i do 50 % ukupnih troškova proizvodnje.

Da bi se mehanizovana berba obavila uspešno, potrebno je da budu ispunjeni određeni uslovi. Odgovarajući razmaci sadnje, 4 x 3 m, dovoljno visoka debla, barem 80 cm, kao i da su plodovi ujednačene zrelosti. Ovakva berba se vrši uz pomoć različitih tipova tresača. Učinak se kreće od 60 – 120 stabala po času, u zavisnosti od modela i veštine izvođača radova. Dnevni učinak u periodu od 10 h, iznosi 600 – 1200 stabala, odnosno 0,72 – 1,5 ha. Mašinu opslužuje 2 radnika, vozač traktora I radnik koji uklanja gajbice.

Radi efikasnije i uspešnije mehanizovane berbe potrebno je obaviti tretiranje hormonskim preparatom Etrel (Ethrel). Aktivna materija ovog preparata je ( 2 – hloretil – fosforasta kiselina) odnosno Etefon.Preparat utiče na ubrzano dozrevanje plodova i smanjenje sile odvajanja ploda od peteljke.

Koncentracija primene Etrel-a kod višnje se se kreće od 500 – 700 ppm tj. 0,05 do 0,07 %, odnosno 0,5 do 0,7 l na 1000 l vode / ha. Na većim površinama jednu polovinu zasada tretirati 14 dana pre planirane berbe, a drugu polovinu 7 dana pre planirane berbe. Karenca je 7 dana. Efekti zavise od vremena primene i temperature u vreme i tri dana nakon primene. Na previše niskim temperaturama ispod 15 °C slabije je dejstvo i treba pojačati koncentraciju, dok na temepraturama preko 30 °C efekat jači i može opasti puno plodova i pre same berbe. Prilikom mehanizovane berbe plodovi se pakuju u ambalaže u koje staje 20 kg plodova. Sloj plodova ne sme da bude viši od 30 cm da se ne bi previše gnječili i bespotrebno curio sok.

Ubrane plodove višnje treba što pre transportovati do objekta za preradu, najbolje u roku od 2 -4 h nakon berbe. Transport ubranih plodova od višnjika do sabirnog mesta treba obavljati pažljivo, bez mnogo trešenja i drmanja. Prevoz se obavlja najčešće traktorskim prikolicama ili kamionima, što je bolje. Pri pakovanju gajbica u kamion obratiti pažnju da su pravilno složene kako ne bi upadale jedna u drugu i pri tome gnječile plodove.

Pri manipulaciji (utovar, istovar) treba pažljivo raditi. Nije dozvoljivo bacanje i trešenje gajbica. Transport višnje po mogućstvu vršiti kamion – hladnjačama, ili pak noću zbog nižih temperatura. Transport do udaljenih hladnjača danju,s obzirom da je to period visokih temperatura, može biti katastrofalan po kvalitet višnje.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/06/04/vocarstvo/kada-je-pravi-momenat-za-branje-visnje/

U Topličkom kraju i na području opštine Merošina proizvede se jedna polovina od ukupne proizvodnje višanja u Srbiji. Za nešto više od mesec dana u nižim predelima počeće berba tog voća.

Posledice prošlogodišnje višemesečne suše, ali i višegodišnje nerentabilne proizvodnje i evidentne redukovane primene agrotehničkih mera, vidljive su u većini ovdašnjih zasada. U podjastrebačkim selima mali broj proizvođača će se ove godine pohvaliti dobrim rodom voća.

- Slabije od prošle godine. Nešto se desilo u cvetanju, još ima cveta na višnjama, podeljeno je i ovo sitnije što se pojavilo, verovatno će da opadne - kaže Srbislav Balović,voćar iz Mršelja.

Dejan Tonić, direktor PSS u Prokuplju kaže da su procene da je zametanje plodova bilo negde od 50% - 70%:

- Definitivno će biti manji rod u odnosu na prošlu godinu. Nadamo se da bi to moglo da poveća otkupnu cenu.

Novu sezonu berbe i otkupa hladnjačari i izvoznici, u ovom delu Srbije, dočekuju sa istim ili neznatno uvećanim smeštajnim i preradnim kapacitetima. Na ruku voćarima ide to što, uprkos pandemiji, izvoz zamrznutog voća nije stajao.

- Praktično celokupna ugovorena proizvodnja, odnosno, ugovoren izvoz od prošle godine je realizovan. Kad to kažem, pre svega mislim na višnju i ostale koštičave voćne vrste. Prerađivači će ući u novu kampanju prilično relaksirani, što se tiče zaliha - rekao je Dragan Paunović iz Privredne komore Srbije.

Da li će se voće koje pristiže brati na uobičajeni način, ili će i ovde biti primenjene dodatne zaštitne i higijenske mere, zavisiće u prvom redu, prema rečima stručnjaka, od daljeg razvoja epidemiološke situacije. Zbog manjeg broja berača, poslednjih godina, sve je prisutnija mašinska berba, koja polako postaje dominantna.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2876862/slab-rod-visnje-moze-da-znaci-vecu-otkupnu-cenu

Posle zimske zaštite voćaka, prva zaštita koštičavog voća u vegetaciji je zaštita od prouzrokovača sušenja cvetova i rodnih grančica (Monilia laxa). To je jedan od najštetnijih parazita koji napada koštičavo voće ( breskvu, kajsiju, šljivu,višnju). Tretiranje protiv Monilie se vrši u fazi cvetanja, u vrlo osetljivoj fazi kod voćaka. Zavisno od vremenskih uslova, niskih (visokih) temperatura i vlage (kiše), period cvetanja može da traje duže ili kraće. Zaštita se vrši u fazi: „belih kokica“, punom cvetu, produženo cvetanju (ako zbog vremenskih uslova dođe do neravnomernog i dužeg perioda cvetanja) i precvetavanju.

Prvo tretiranje, u fazi pre otvaranja cveta („beli baloni“), obaviti fungicidima: akt.m. ciprodinil (Cormax u dozi 0,2 kg/ha, Neon, Chorus 50 WG u konc. 0,05%). U fazi punog cvetanja tretirati fungicidima akt.m. boskalid + piraklostrobin (Signum, Luminis u konc. 0,075%). Ako dođe do produženog cvetanja mogu se ponoviti preparati na bazi ciprodinila i boskalida. U precvetavanju, osim Monilioze potrebno je štititi višnju i od prouzrokovača lisne pegavosti (Blumeriella jaapii), primenom fungicida: akt.m. tebukonazol (Akord, Folicur, Lira u količini 0,75 L/ha) i akt.m. kaptan (Captan 80 WG u konc. 0,2 %, Metod 480 SC, Capi u konc. 0,3 %).

Ako dođe do ostvarene zaraze i vidljivih simptoma, hemijski tretmani više ne mogu zaustaviti zarazu i mora se izvršiti mehaničko odstranjivanje zaraženih grančica, tako što se zahvati i deo zdravog tkiva.

Suzbijanje fitofagnih insekata (višnjin surlaš, biljne vaši) koje se vrši u fazi precvetavanja, kada još uvek može da ima pčela, treba obaviti sa oprezom. Tretirati u kasnim popodnevnim satima insekticidima: akt.m. bifentrin (Byfin 100 EC, Fobos EC u konc. 0,03 %) ili akt.m. acetamiprid (Afinex 20 SP, Tonus u konc. 0,025 %). Pogotovo je opasno ako u ovom periodu ima rascvetalih korovskih biljaka gde sigurno ima pčela.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/03/25/zastita-bilja/cime-prskati-visnje-u-cvetu/

Neophodan uslov za prihvatljive principe rezidbe kod višnje jeste poznavanje vegetativnog rasta i tipa grančica na kojima pretežno rađaju pojedine sorte.
Sorte višanja, koje pretežno rađaju na jednogodišnjim dugim letorastima, zavisno od dužine letorasta obrazuju sa strane generativne ili vegetativne pupoljke, a na samom vrhu vegetativni pupoljak. Duže grančice od 50 cm nose lateralno i vegetativne i generativne pupoljke, koji su retko raspoređeni. Letorasti manji od 30 cm nose sa strane samo cvetne, a umereno razvijeni letorasti, dužine 30-50 cm nose sa strane generativne pupoljke, koji su nešto gušće raspoređeni, dok im je na vrhu vegetativni pupoljak.

Najkvalitetniji rod imaju umereno bujni letorasti ( sorte sa ovakvim rodnim grančicama su na pr. reksele; severna i lotova višnja; hajmanova konzervna; hajmanov rubin; maraska visećih grana i slično).
Detaljno orezivanje višanja u praksi ( kao što je kod jabuke, kruške, breskve, šljive itd) je vrlo retko. Uglavnom se izbacuju polomljene, suve, oštećene grane, ali u savremenijim, komercijalnim zasadima, za postizanje visokih prinosa neophodna je redovna intenzivna rezidba. Realan problem kod sorata, koje rađaju na vitim rodnim grančicama, ukoliko se stabla duže ne orezuju, dolazi do brzog ogoljavanja grana i premeštanja rodnosti na periferiju krune. Zato bi trebalo obezbediti svake godine dovoljno umereno bujnih letorasta i sprečavanje izmeštanja roda na periferiju krune.

U donjem delu krune vrši se skraćivanje primarnih grana na nižu, umereno bujnu granu, ili rodni letorast, dok izrođene, bujnije grane i slabije bujni letorasti se izbacuju iz osnove. Na ostavljenim grančicama obrazuje se po nekoliko mladara, odnosno rodnih grana za sledeću godinu. One grančice, koje su dale rod se skraćuju na jedan ili dva umereno bujna letorasta, koji će biti nosioci rodnosti za tu godinu.

Kod sorti višanja uspravnih grana ( primer ričmorensi; montmorensi, maraska, majska i dr.) rod je pretežno na majskim kiticama. Kod ovih zasada svake godine ostavlja se dovoljan broj jednogodišnjih letorasta za formiranje kratkih rodnih grančica tokom godine, a sledeće vegetacije one će biti nosioci roda, dok ostavljen i jedan letorast poslužiće za formiranje novog rodnog drveta. Rezidbom kod ovih sorata obezbeđuje se dovoljan broj jednogodišnjih letorasta za rast kratkih rodnih grančica.

 

Sorte, veoma rodne, kao na primer oblačinska; keleris-16, neki tipovi maraske i dr., rađaju kako na jednogodišnjem rodnom drvetu, i na kratkom rodnom drvetu. Bez rezidbe plodovi su jako sitni, a krune preguste i slabo osvetljene i neprovetrene. Zato se rezidbom smanjuje preterana rodnost, ostavlja što veći broj umereno bujnih letorasta, koji daju najkrupnije plodove, ali ne bi trebalo zanemariti ni kratko rodno drvo za veći prinos. U slučaju da se ovakva stabla duže ne orezuju, plodovi postaju jako sitni, kruna veoma zasenjena i pregusta, a cele voćke vrlo brzo se iscrpljuju preteranom rodnošću.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/12/28/vocarstvo/orezite-ovako-visnju-i-nema-greske/

Sanja i Živorad Varničić iz Male Moštanice počeli su sa malim zasadom trešnje i višnje u Mislođinu, pa su se odlučili za veći zasad na površini od 1,5 hektara. U protekle tri godine zasadili su tri vrste voća.

- Imamo oko 190 stabala šljive, 250 stabala kajsija. Imamo i zasade bugarske sorte dunje, oko 350 stabala. Takođe i u selu Mislođin imamo zasad višnje oko 250 stabala i 50 stabala trešnje - navodi Sanja Varničić.

Sadnji voća prethodila je ozbiljna priprema zemljišta. Teren ima blagi nagib prema jugu, a to predstavlja idealnu poziciju za voćnjak.

- Kajsija je zasađena na 220 metara nadmorske visine, što odlično pogoduje ovoj voćnoj vrsti, kao i dunji i šljivi. Stalno duva povetarac, a nema ni poznog mraza, koji obično voćarima nanosi najveće probleme, odnosno, skida im plodove i cvetove - kaže Živorad Varničić.

Najveći deo posla u voćnjaku domaćini obave sami, pomoću neophodne mehanizacije. Jedino rezidbu ostavljaju stručnjacima.

- Posedujemo traktor, frezu rotos koja je za tešku obradu i može u zemlju ići u dva prohoda, 25 centimetara, kao i frezu koja ide između redova i na taj način olakšava posao koji bi mogao da odradi 30 ljudi za jedan dan. Ona može da samelje samu travu, nađubri i zatvori rupe - dodaje Živorad.

Trenutno nemaju sistem za navodnjavanje, pa ovaj posao obavljaju cisternama, kada je suša.

- Moraćemo da uvedemo sistem kap po kap, jer nije isto kada na ovaj način navodnjavate ili kada voćki dajete 20 ili 30 litara vode odjednom - kaže Sanja Vrančević.

Rezultati rada ovog bračnog para su tu. Trogodišnje šljive već obećavaju dobar rod, a i dvogodišnje kajsije su rodile.

- Imali smo rod ranih kajsija prve godine. To je kajsija koja je kupljena u rasadniku, kao dvogodišnja i to nije standardna sadnica, koja je kalemljena na dženerici, kao što se inače radilo do sada. Kalmljena je preko posrednika, stenlej šljive, da bi izbeglo sušenje voća, jer su neka istraživanja pokazala da kajsija mnogo bolje uspeva na stenlej šljivi nego na dženerici, jer džerenika vrlo rano stupa u vegetaciju. Stenlejka malo uspori, pa je stradanje od mraza mnogo manje. Ovo se u praksi pokazalo kao dobro - otkriva Sanja Varničić.

Nešto od roda voćasi su planirali da ostave za rakiju, nešto za preradu, a nešto na tržište. Domaćini ne brinu o plasmanu jer, kako kažu, njihovo voće je kvalitetno i lako ga je prodati.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2587012/blagi-nagib-prema-jugu-idealna-pozicija-za-vocnjak-varnicici-ne-brinu-za

Svake godine nezadovoljni poljoprivrednici u Srbiji unište deo svojih proizvoda, jer su nezadovoljni otkupnom cenom. Prosipanje mleka, bacanje višanja, malina, šljiva ili vune, samo su deo onoga što srpski poljoprivrednici urade, a to su, smatraju stručnjaci, preslikali i preuzeli od svojih kolega iz EU.

Za razliku od evropskih farmera, domaći i nemaju neku korist od toga, osim što mogu još dodatno da navuku gnev građana, zbog prosipanja i uništavanja hrane. A, da bi se bacanje zaustavilo, ključ svih problema izgleda da leži u preradi, koja je u našoj zemlji na razočaravajućem nivou, pišu "Večernje Novosti".Prosipanje i uništavanje je jedan od načina protesta poljoprivrednika u Evropi, ali oni imaju više mogućnosti, jer je i budžet tamo veći - objašnjava agroekonomista Milan Prostran. - Tako da im se nešto od tih protesta i oplodi, jer mogu da dobiju neki novac. Kod nas je to prisutno poslednjih dvadesetak godina, od kada su se ugasili veliki kapaciteti za preradu voća. Time su praktično proizvođači višanja, malina, kupina ili jabuka izgubili poslovne partnere u prerađivačkoj industriji.

Prema rečima Prostrana, u centralnoj Srbiji, koja je voćarska regija, postojale su firme za preradu voća - "Srbijanka" Valjevo, "Šapčanka" iz Šapca, "Crvena zvezda" Kragujevac, "Budimka" Požega, "Borac" Petrovac na Mlavi...

Poljoprivrednici su veliki deo svojih proizvoda preko njih plasirali, a ostalo je išlo na pijace ili u izvoz, kada je reč o svežem voću. Nekada je bilo i više potrošača, fabrike su imale svoje menze, gde su se hranili radnici, a nisu zanemarljive ni kasarne i broj vojnika u nekadašnjoj SFRJ.Privatizacijom su uništeni prerađivački sistemi, pa su zbog toga domaći proizvođači na velikim mukama - govori Prostran. - Često se dešava i da dobar deo tih proizvoda ne može da se plasira u svežem stanju, kao prva klasa, već kao četvrta ili peta, koja je ranije završavala u preradi, u velikim sistemima. Sada to gotovo i da ne postoji. Zato i postoji ta vrsta nezadovoljstva. Država je promovisala kapitalistički sistem, slobodno tržište, sporazume o slobodnoj trgovini sa velikim brojem zemalja. Imamo jedan neuređen prostor u tom lancu između primarnog proizvođača, otkupivača-hladnjačara, prerađivača i izvoznika. Taj lanac ne funkcioniše i nikako da se uspostavi odnos poslovnog poverenja.

Kako objašnjava, to je jedna "turbulentna situacija, gde caruje nerešen prostor već godinama. Sve dok naša država taj sektor ne podigne na viši nivo, biće ovih problema".- Ne bi me čudilo da prorade i motorne testere, pa da poseku voćnjake - kaže Prostran. - Ljudi se iznerviraju. Imaju problem veliki i sa radnom snagom. Nemamo više takozvane migracije sa juga zemlje, kada krene berba voća, pa ide ka Vojvodini na kukuruz. Od 2000. godine imamo neuređeno tržište plasmana voća i povrća. Ugašeni su veliki prerađivački kapaciteti, lošim privatizacijama. Država niti može, niti zna kako da se u neoliberalnom kapitalizmu ponaša. Neuređeno je tržište. Odnosi su monopolski i ucenjivački. Ulazak u trgovinski lanac debelo se plaća.Poljoprivredne zadruge, koje su nestale u Srbiji, jesu jedno od rešenja. Kako objašnjava Prostran, to je sad počelo malo da se "budi", projekat oživljavanja zadruga je interesantan i može dosta da pomogne.

- Zadrugama se mora dati zemlja, kako bi mogli da ožive mali i srednji poljoprivredni proizvođači - govori Prostran. - One bi trebalo da nabave hladnjače i kasnije da se usredsrede apsolutno na prerađivačke kapacitete.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/zasto-srpski-poljoprivrednici-bacaju-svoje-proizvode-evo-gde-je-kljuc-problema/3c43vh9

Ministarstvo poljoprivrede održalo je danas sastanak sa proizvođačima višanja iz Prokuplja i okolnih mesta na kome je dogovoreno da nadležne inspekcije izvrše vanredne kontrole otkupa, kvaliteta i klasiranja višnje, rečeno je Tanjugu u tom ministarstvu.
Visnje/Dnevnik.rs
Foto: Dnevnik.rs
Proizvođači su na sastanku istakli da je ponuđena cena, od 25 do 30 dinara po kilogramu, za višnju niska, kao i da zbog kvaliteta i klase ovogodišnjeg roda treba da bude znatno veća.

Sastanku su prisustvovali i predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/dodatne-inspekcijske-kontrole-pri-otkupu-visne-02-07-2019

Berba i otkup višnje su počeli, a proizvođači ovog voća razočarani su prvim cenama, pošto za prvu klasu otkupljivači plaćaju 50, a za drugu 30 dinara, manje nego prošle godine. Koliko su nezadovoljni cenom, govori i to što se beračima za kilogram višanja plaća 20 dinara.

Na društvenim mrežama razvila se živa zabrinuta diskusija proizvođača višnje, naročito onih iz tradicionalnih višnjarskih krajeva kao što su Prokuplje i Merošina, nakon što su otkupljivači počeli da plaćaju kilogram višnje od 30 do 50 dinara.

- Cenu, kao i uvek, diktiraju hladnjačari. Prošle godine kilogram višnje prvog kvaliteta je koštao 60 dinara, dok se višnja drugog kvaliteta plaćala 40 dinara. Treba podsetiti da su i lane mnogo proizvođači odustali od berbe zbog ponuđene cene od 40 dinara za drugi kvalitet, već su plodove stavili u kominu za rakiju, a sada je cena još niža. Samo berača treba minimalno platiti 20 dinara po kilogramu - ogorčeni su pojedini proizvođači višnje sa juga SrbijeNeki od njih teše druge da se trenutno ponuđenih 30 dinara odnosi na drugu klasu "koju je potukao grad", dok pojedini podsećaju da su otkupljivači najpre najavili da će minimalna otkupna cena biti 70 dinara "s obzirom na to da su višnje u Poljskoj izmrzle i da je deficit ovog voća na tržištu". Na kraju, svi zaključuju da se "priča ponavlja svake godine", jer se cena ne zna dok berba ne počne, ali i poručuju da će višnja "ostati na stablima ako se ne bude plaćala bar kao prošle godine".

Ovo voće je, kako za "Blic" priča Aleksandar Mitić iz Poljoprivredne stručne službe u Leskovcu, u stanju tehnološke zrelosti, spremno za berbu i otkup.- Prinos će u odnosu na prošlu godinu biti za 20-30 odsto manji. Kvalitet je zadovoljavajući, višnja je dobila dobru krupnoću za razliku od prošle godine kada su zbog suše plodovi bili sitni, sada su zbog obilnih padavina krupni, prečnika od 16 do 18 milimetara. Iako smo pre nešto više od sedam dana imali vremensku nepogodu i grad, kvalitet je zaista dobar, sem u područjima gde je grad bio jači i ostavio oštećenja na plodovima - kaže Mitić.Naš sagovornik kaže da je nerealno da otkupna cena bude manja od 50 do 60 dinara za kilogram prvog kvaliteta.

- Računica kaže da je cena proizvodnje 30 odsto, a cena berbe 30 odsto otkupne cene. Normalno, gde je višnja zbog grada oštećena, ili postoji crv u njoj, realna cena za kilogram drugog kvaliteta je 30-40 dinara - smatra Mitić.

Proizvođači višnje takođe upozoravaju da im prošlogodišnja cena predstavlja minimum ekonomske isplativosti, s obzirom na to da više od 80 odsto njih je, zbog nedostatka mehanizacije, prinuđeno da plaća berače čija je cena 20 dinara po kilogramu ubranih višnji.Proizvođači sa područja Velike Krsne na društvenim mrežama postavili su oglase u kojima traže ozbiljne berače koje će plaćati 20 dinara po kilogramu. Oni potvrđuju za "Blic" da su od hladnjačara s kojima rade dobili informaciju da će prva otkupna cena biti 55 dinara za kilogram višnje prve klase.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/proizvodjaci-razocarani-kilogram-visanja-u-otkupu-30-do-50-dinara-manje-nego-prosle/6f9h3xr

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31