Sanja i Živorad Varničić iz Male Moštanice počeli su sa malim zasadom trešnje i višnje u Mislođinu, pa su se odlučili za veći zasad na površini od 1,5 hektara. U protekle tri godine zasadili su tri vrste voća.

- Imamo oko 190 stabala šljive, 250 stabala kajsija. Imamo i zasade bugarske sorte dunje, oko 350 stabala. Takođe i u selu Mislođin imamo zasad višnje oko 250 stabala i 50 stabala trešnje - navodi Sanja Varničić.

Sadnji voća prethodila je ozbiljna priprema zemljišta. Teren ima blagi nagib prema jugu, a to predstavlja idealnu poziciju za voćnjak.

- Kajsija je zasađena na 220 metara nadmorske visine, što odlično pogoduje ovoj voćnoj vrsti, kao i dunji i šljivi. Stalno duva povetarac, a nema ni poznog mraza, koji obično voćarima nanosi najveće probleme, odnosno, skida im plodove i cvetove - kaže Živorad Varničić.

Najveći deo posla u voćnjaku domaćini obave sami, pomoću neophodne mehanizacije. Jedino rezidbu ostavljaju stručnjacima.

- Posedujemo traktor, frezu rotos koja je za tešku obradu i može u zemlju ići u dva prohoda, 25 centimetara, kao i frezu koja ide između redova i na taj način olakšava posao koji bi mogao da odradi 30 ljudi za jedan dan. Ona može da samelje samu travu, nađubri i zatvori rupe - dodaje Živorad.

Trenutno nemaju sistem za navodnjavanje, pa ovaj posao obavljaju cisternama, kada je suša.

- Moraćemo da uvedemo sistem kap po kap, jer nije isto kada na ovaj način navodnjavate ili kada voćki dajete 20 ili 30 litara vode odjednom - kaže Sanja Vrančević.

Rezultati rada ovog bračnog para su tu. Trogodišnje šljive već obećavaju dobar rod, a i dvogodišnje kajsije su rodile.

- Imali smo rod ranih kajsija prve godine. To je kajsija koja je kupljena u rasadniku, kao dvogodišnja i to nije standardna sadnica, koja je kalemljena na dženerici, kao što se inače radilo do sada. Kalmljena je preko posrednika, stenlej šljive, da bi izbeglo sušenje voća, jer su neka istraživanja pokazala da kajsija mnogo bolje uspeva na stenlej šljivi nego na dženerici, jer džerenika vrlo rano stupa u vegetaciju. Stenlejka malo uspori, pa je stradanje od mraza mnogo manje. Ovo se u praksi pokazalo kao dobro - otkriva Sanja Varničić.

Nešto od roda voćasi su planirali da ostave za rakiju, nešto za preradu, a nešto na tržište. Domaćini ne brinu o plasmanu jer, kako kažu, njihovo voće je kvalitetno i lako ga je prodati.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2587012/blagi-nagib-prema-jugu-idealna-pozicija-za-vocnjak-varnicici-ne-brinu-za

Svake godine nezadovoljni poljoprivrednici u Srbiji unište deo svojih proizvoda, jer su nezadovoljni otkupnom cenom. Prosipanje mleka, bacanje višanja, malina, šljiva ili vune, samo su deo onoga što srpski poljoprivrednici urade, a to su, smatraju stručnjaci, preslikali i preuzeli od svojih kolega iz EU.

Za razliku od evropskih farmera, domaći i nemaju neku korist od toga, osim što mogu još dodatno da navuku gnev građana, zbog prosipanja i uništavanja hrane. A, da bi se bacanje zaustavilo, ključ svih problema izgleda da leži u preradi, koja je u našoj zemlji na razočaravajućem nivou, pišu "Večernje Novosti".Prosipanje i uništavanje je jedan od načina protesta poljoprivrednika u Evropi, ali oni imaju više mogućnosti, jer je i budžet tamo veći - objašnjava agroekonomista Milan Prostran. - Tako da im se nešto od tih protesta i oplodi, jer mogu da dobiju neki novac. Kod nas je to prisutno poslednjih dvadesetak godina, od kada su se ugasili veliki kapaciteti za preradu voća. Time su praktično proizvođači višanja, malina, kupina ili jabuka izgubili poslovne partnere u prerađivačkoj industriji.

Prema rečima Prostrana, u centralnoj Srbiji, koja je voćarska regija, postojale su firme za preradu voća - "Srbijanka" Valjevo, "Šapčanka" iz Šapca, "Crvena zvezda" Kragujevac, "Budimka" Požega, "Borac" Petrovac na Mlavi...

Poljoprivrednici su veliki deo svojih proizvoda preko njih plasirali, a ostalo je išlo na pijace ili u izvoz, kada je reč o svežem voću. Nekada je bilo i više potrošača, fabrike su imale svoje menze, gde su se hranili radnici, a nisu zanemarljive ni kasarne i broj vojnika u nekadašnjoj SFRJ.Privatizacijom su uništeni prerađivački sistemi, pa su zbog toga domaći proizvođači na velikim mukama - govori Prostran. - Često se dešava i da dobar deo tih proizvoda ne može da se plasira u svežem stanju, kao prva klasa, već kao četvrta ili peta, koja je ranije završavala u preradi, u velikim sistemima. Sada to gotovo i da ne postoji. Zato i postoji ta vrsta nezadovoljstva. Država je promovisala kapitalistički sistem, slobodno tržište, sporazume o slobodnoj trgovini sa velikim brojem zemalja. Imamo jedan neuređen prostor u tom lancu između primarnog proizvođača, otkupivača-hladnjačara, prerađivača i izvoznika. Taj lanac ne funkcioniše i nikako da se uspostavi odnos poslovnog poverenja.

Kako objašnjava, to je jedna "turbulentna situacija, gde caruje nerešen prostor već godinama. Sve dok naša država taj sektor ne podigne na viši nivo, biće ovih problema".- Ne bi me čudilo da prorade i motorne testere, pa da poseku voćnjake - kaže Prostran. - Ljudi se iznerviraju. Imaju problem veliki i sa radnom snagom. Nemamo više takozvane migracije sa juga zemlje, kada krene berba voća, pa ide ka Vojvodini na kukuruz. Od 2000. godine imamo neuređeno tržište plasmana voća i povrća. Ugašeni su veliki prerađivački kapaciteti, lošim privatizacijama. Država niti može, niti zna kako da se u neoliberalnom kapitalizmu ponaša. Neuređeno je tržište. Odnosi su monopolski i ucenjivački. Ulazak u trgovinski lanac debelo se plaća.Poljoprivredne zadruge, koje su nestale u Srbiji, jesu jedno od rešenja. Kako objašnjava Prostran, to je sad počelo malo da se "budi", projekat oživljavanja zadruga je interesantan i može dosta da pomogne.

- Zadrugama se mora dati zemlja, kako bi mogli da ožive mali i srednji poljoprivredni proizvođači - govori Prostran. - One bi trebalo da nabave hladnjače i kasnije da se usredsrede apsolutno na prerađivačke kapacitete.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/zasto-srpski-poljoprivrednici-bacaju-svoje-proizvode-evo-gde-je-kljuc-problema/3c43vh9

Ministarstvo poljoprivrede održalo je danas sastanak sa proizvođačima višanja iz Prokuplja i okolnih mesta na kome je dogovoreno da nadležne inspekcije izvrše vanredne kontrole otkupa, kvaliteta i klasiranja višnje, rečeno je Tanjugu u tom ministarstvu.
Visnje/Dnevnik.rs
Foto: Dnevnik.rs
Proizvođači su na sastanku istakli da je ponuđena cena, od 25 do 30 dinara po kilogramu, za višnju niska, kao i da zbog kvaliteta i klase ovogodišnjeg roda treba da bude znatno veća.

Sastanku su prisustvovali i predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/dodatne-inspekcijske-kontrole-pri-otkupu-visne-02-07-2019

Berba i otkup višnje su počeli, a proizvođači ovog voća razočarani su prvim cenama, pošto za prvu klasu otkupljivači plaćaju 50, a za drugu 30 dinara, manje nego prošle godine. Koliko su nezadovoljni cenom, govori i to što se beračima za kilogram višanja plaća 20 dinara.

Na društvenim mrežama razvila se živa zabrinuta diskusija proizvođača višnje, naročito onih iz tradicionalnih višnjarskih krajeva kao što su Prokuplje i Merošina, nakon što su otkupljivači počeli da plaćaju kilogram višnje od 30 do 50 dinara.

- Cenu, kao i uvek, diktiraju hladnjačari. Prošle godine kilogram višnje prvog kvaliteta je koštao 60 dinara, dok se višnja drugog kvaliteta plaćala 40 dinara. Treba podsetiti da su i lane mnogo proizvođači odustali od berbe zbog ponuđene cene od 40 dinara za drugi kvalitet, već su plodove stavili u kominu za rakiju, a sada je cena još niža. Samo berača treba minimalno platiti 20 dinara po kilogramu - ogorčeni su pojedini proizvođači višnje sa juga SrbijeNeki od njih teše druge da se trenutno ponuđenih 30 dinara odnosi na drugu klasu "koju je potukao grad", dok pojedini podsećaju da su otkupljivači najpre najavili da će minimalna otkupna cena biti 70 dinara "s obzirom na to da su višnje u Poljskoj izmrzle i da je deficit ovog voća na tržištu". Na kraju, svi zaključuju da se "priča ponavlja svake godine", jer se cena ne zna dok berba ne počne, ali i poručuju da će višnja "ostati na stablima ako se ne bude plaćala bar kao prošle godine".

Ovo voće je, kako za "Blic" priča Aleksandar Mitić iz Poljoprivredne stručne službe u Leskovcu, u stanju tehnološke zrelosti, spremno za berbu i otkup.- Prinos će u odnosu na prošlu godinu biti za 20-30 odsto manji. Kvalitet je zadovoljavajući, višnja je dobila dobru krupnoću za razliku od prošle godine kada su zbog suše plodovi bili sitni, sada su zbog obilnih padavina krupni, prečnika od 16 do 18 milimetara. Iako smo pre nešto više od sedam dana imali vremensku nepogodu i grad, kvalitet je zaista dobar, sem u područjima gde je grad bio jači i ostavio oštećenja na plodovima - kaže Mitić.Naš sagovornik kaže da je nerealno da otkupna cena bude manja od 50 do 60 dinara za kilogram prvog kvaliteta.

- Računica kaže da je cena proizvodnje 30 odsto, a cena berbe 30 odsto otkupne cene. Normalno, gde je višnja zbog grada oštećena, ili postoji crv u njoj, realna cena za kilogram drugog kvaliteta je 30-40 dinara - smatra Mitić.

Proizvođači višnje takođe upozoravaju da im prošlogodišnja cena predstavlja minimum ekonomske isplativosti, s obzirom na to da više od 80 odsto njih je, zbog nedostatka mehanizacije, prinuđeno da plaća berače čija je cena 20 dinara po kilogramu ubranih višnji.Proizvođači sa područja Velike Krsne na društvenim mrežama postavili su oglase u kojima traže ozbiljne berače koje će plaćati 20 dinara po kilogramu. Oni potvrđuju za "Blic" da su od hladnjačara s kojima rade dobili informaciju da će prva otkupna cena biti 55 dinara za kilogram višnje prve klase.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/proizvodjaci-razocarani-kilogram-visanja-u-otkupu-30-do-50-dinara-manje-nego-prosle/6f9h3xr

Ovih dana počinje jedan od najvažnijih poljoprivrednih poslova u Topličkom okrugu – berba i otkup višanja. One se u Toplici gaje na više hiljada hektara. Dragan Paunović iz Privredne komore Srbije kaže da se u ovom trenutku završene pripreme i kod otkupljivača i proizvođača.

- Izvoznici budno prate šta se dešava na tržištu. Stanje proizvodnje, bez obzira na vremenske prilike je solidno. Očekujemo da prinos višnje, pre svega u Topličkom okrugu bude na nivou prošlogodišnjeg roda. Otkupna cena je odnos tržišta, ponude i potražnje. Otkupna cena kod nekoliko proizvođača istaknuta na 50 dinara, to je akontna cena. Pretpostavljam da će se oko 50 dinara i kretati otkupna cena - zaključio je Paunović, a prenosi RTS.

Pred sam početak berbe oblačinske višnje, najrasprostranjenije i najpoznatije ratarske kulture u prokupačkim selima, voćari su nezadovoljni početnom cenom od 50 dinara koju najavljuju otkupljivači i kažu da ona ne može da podmiri ni najosnovnije troškove proizvodnje. Iako niska, ne zna se hoće li cena tokom berbe rasti ili padati, a voćari i otkupljivači kažu da to zavisi od tržišta, odnosno od ponude i potražnje.

Iako je ovogodišnji rod oblačinske višnje mnogo kvalitetniji i po oceni poljoprivrednih stručnjaka, mnogo bolji u odnosu na prošlu godinu, voćari smatraju da će i ove godine otkupljivači zaraditi na njihovom znoju, jer tvrde da tržište nije uređeno i dozvoljava monopolistima da ucenjuju proizvođače, a država ništa ne radi da ih zaštiti.

- Ne bi me začudilo da se ponovi prošla godina kada smo sa 50, spali na 25 dinara za kilogram višnje. To je nedovoljno da podmiri i najosnovnije troškove proizvodnje, a ako se uzme u obzir da se godinama urušava selo i poljoprivredna proizvodnja, onda ne znam koga čudi što su sela sve praznija, a mladi odlaze iz ovih sredina – kaže poljoprivrednik iz Stare Božurne Siniša Stanković.

On pojašnjava da je veliki problem naći berače koji svoje usluge naplaćuju po, kako tvrdi, "paprenim cenama", pa su prošle godine za kilogram ubrane višnje tražili 15 do 20 dinara, što je bilo više od pola cene koju oni dobijaju prilikom prodaje. Naglašava da je realno da ove godine cena bude 80 do 100 dinara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2545461/proizvodjaci-pred-berbu-nezadovoljni-pocetnom-otkupnom-cenom-visnje-otkupljivaci-nude-50-dinara

Zbog nepovoljnih vremenskih prilika šljive i višnje upola manje su rodile nego prethodne godine u Topličkom kraju. Na mesec dana do početka berbe višanja, najvažnije pitanje za proizvođače je da li će zbog slabije ponude otkupne cene biti nešto više, ali za sada o tome niko ne želi da govori.Nakon prošlogodišnje rekordno rodne godine, u blačkim šljivicima ovog proleća sasvim drugačija slika. Voćari se uglavnom žale da u dobrom delu voćnjaka šljiva će biti taman za džem, slatko.

"Vremenski uslovi su toliko loši bili, evo i sada samo što nam sneg ne pada, da je se šljiva mnogo proredila", kaže Jugoslav Azdejković, voćar iz Đurevca kod Blaca.

Bojan Nikolić iz Opštine Blace ističe da je u ovoj godini u Blacu šljiva drastično manje rodila, odnosno ponela roda u odnosu na prošlu godinu.

"Opet i tu postoje sporadični slučajevi, neki voćnjaci su bolje rodili, neki lošije, a neki vrlo malo imaju", dodaje Nikolić.

Nešto je bolja situacija u zasadima višanja u prokupačkom kraju, ali ni približna prošlogodišnjoj kada ih je bilo toliko da je značajan deo ostao i neobran.

"Zbog velikog broja kišnih dana u toku cvetanja, tako da je oprašivanje bilo veoma loše za višnju i održalo se nekih 50 do 60 odsto roda", objašnjava Saša Milosavljević iz Visoke poljoprivredno-prehrambene škole u Prokuplju.

Poznavaoci prilika u agraru slažu se da zbog sličnog stanja i u drugim voćarskim regionima Srbije šljive neće biti dovoljno da podmiri potrebe tržišta, dok bi procenjeni rod višanja bio sasvim u skladu sa trenutnim kapacitetima za smeštaj i preradu.

"Praktično smo na nivou prošlogodišnjih kapaciteta. Rod oko sto hiljada tona u Srbiji što se tiče višnje biće adekvatno prerađen, preko sto hiljada tona biće problema", navodi Dragan Paunović iz Privredne komore Srbije.

Iako će berba višanja u nižim predelima u Toplici početi za oko mesec dana, još uvek nema naznaka otkupne cene.

"Zalihe postoje, ali sve će uglavnom zavisiti od stanja na tržištu, odnosno od ponude voćarskih kultura", naglašava Paunović.

U Topličkom kraju voćarska proizvodnja dominantna je u odnosu na druge grane poljoprivrede i od nje živi na hiljade domaćinstava.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3518253/sljive-i-visnje-manje-rodile-hoce-li-otkupne-cene-biti-vise.html

Opštinu Topola u utorak je zadesio jak grad, usled čega su skoro potpuno uništeni rani zasadi trešnje i višnje, izjavio je predsednik te opštine Dragan Jovanović i apelovao na Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ) da “sistem protivgradne zaštite počne da funkciniše na pravi način” i da se na vreme ispaljuju protivgradne rakete.
Jovanović je za TV Prva rekao da su strelci bili spremni i da su imali rakete, ali da nisu imali odobrenje za ispaljivanje.

Topola i okolna sela su strašno pogođeni gradom i rane sorte, naočito trešnje i višnje, skoro potpuno su ostecehene i pokušavamo da spasimo šta se može, rekao je Jovanović za TV Prva.

On je dodao da je opština Topola uputila apel RHMZ-u da se “radarski centri dovedu pod kontrolu”.

Ranije smo se žalili da nema raketa, a sada kada ih imamo, strelci nam kažu da ne dobijaju komande za pucanje. Moramo stvari da uskladimo kako se ovakve situacije ne bi ponavljale i dolazilo do velikih šteta, rekao je Jovanović.

On je naveo da je dobro to što Ministarstvo poljoprivrede daje polise za osiguranje proizvodnje 70 odsto i apelovao na poljoprivrednike da osiguraju svoje useve.

S druge strane, apelujemo da ako kao država i lokalne samouprave izdvajamo sredstva za sistem protivgradne zaštite, da to počne da funkciniše na pravi način, rekao je predsednik opštine Topola.

Područje Topole prošle je godine u više navrata zahvatilo je jako nevreme, a grad je naneo velike štete poljoprivredi.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/topolu-pogodio-grad-steta-na-zasadima-tresne-i-visne-02-05-2019

Odabir sorte ima veoma važnu ulogu u svakoj voćarskoj proizvodnji, skoro kao i izbor samog voća koje ćete proizvoditi. Zašto? Nisu sve sorte na svežu upotrebu ali ni preradu. Neke je relativno lako gajiti, neke treže specifične vidove nege. Dragomira Tulovića iz sela Grabovica kod Gornjeg Milanovca upoznali ste u prethodnom izdanju gde smo vam predstavlili dve sorte kruške. On nam je tom
prilikom ukazao na jednu sortu višnje koja nije toliko poznata kao oblačinska, a ima niz pogodnosti koje mogu opredeliti voćara da posadi ovu sotru koja je priznata 1984. godine a reč je o Šumadinki.
„Ova sorta višnje je izuzetno pogodna za gajenje jer ima dobar prinos laka je za uzgoj pošto ne traži velike investicije u pogledu zaštite od bolesti i štetočina“ kaže Tulović za naš časopis.
Reč je o sorti stvorenoj u Institutu za voćarstvo u Čačku, ukrštanjem Hajmanove konzervna i Kareške. U našim proizvodnim uslovima daje odlične rezultate i sadi se na rastojanju 4x3 metra ili 4x2,5 metara. Plodovi sazrevaju u prvoj dekadi jula.
Šumadinka daje plodove koji su za višnju krupni, oko 7 grama. Peteljka je dužine oko 4 cm i vrlo često se bere sa peteljkom. Plod je atraktivnog izgleda, krupniji od Oblačinske višnje i uglavnom se koristi za upotrebu u svežem stanju. Počinje da rađa već prve godine po sadnji i redovno rađa, ima obilnu rodnost. Za one koji sade višnju na svojoj okućnici interesantno je da je ova sorta dekorativna zbog svog lepog stabla. Stablo je srednje bujnosti, zbog sklonosti ka ogoljavanju i težnji da se rod seli prema periferiji treba voditi računa o rezidbi i uklanjati srazmeran broj dvogodišnjih i jednogodišnjih grančica. Ovu sortu karakteriše otpornost na mraz i sušu, samooplodnost i prinos oko 25 t/ha.
Inače višnja, pa ni sorta Šumadinka, nije veliki probirač u pogledu tipa zemljišta. Najbolje uspeva na dubokim, rastresitim, umereno vlažnim i plodnim zemljištima, ali treba imati u vidu da ne podnosi teška, zbijena i vlažna zemljišta. Za gajenje višnje preporučuju se zemljišta tipa gajnjače, aluvijalna zemljišta, karbonantni černozemi i lakše smonice. Nisu povoljna zemljišta kod kojih posle obilnijih padavina ili
otapanja snega dolazi do ležanja vode. Preporučujemo pre gajenja svakao uradite analizu zemljišta kako biste bili sigurni da je pogodno za proizvodnju voća kao što je višnja.Najznačajnija bolest višnje je Pegavost lista –Blumeriella jaapii Štete koje počini ovaj patogen mogu biti velike, jer usled prevremene defolijacije plodovi ostaju sitni, teško sazrevaju i poremećeno je formiranje cvetnih pupoljaka za sledeću godinu. Ukoliko se desi da u 2 do 3 uzastopne godine imate pojavu ove bolesti to može dovesti do sušenja voćaka. Suzbijanje oboljenja vrši se svake godine, a broj tretiranja zavisi od vremenskih uslova. Kako je reč o gljivici primenjuje se nešto od fungicida , a danas se najčešće koriste sredstva na bazi bitiokarbamata (Mankozeb, Metiran).

Izvor: Agrobiznis magazin 

 Posle više godina čekanja, obećanja i nadanja počelo je da se događa ono o čemu se samo govorilo i to uglavnom u negativnom kontekstu i sa podsmehom. Ne pričamo ni o kontroli mleka u Državnoj laboratoriji niti o budžetu koji je barem 5% od ukupnog, a koristi se za podsticaje u poljoprivredi pa čak ne mislimo ni na to da oni koji uzimaju procenat da bi isplatili subvencije poljoprivrednicma bivaju hapšeni. Sve to se već dogodilo i otišlo u istoriju. Ovo je priča o prvom korisniku direktnih podsticaja Evropske Unije nama poznate kao IPARD. Dragiša Kovačević iz Stejanovaca kod Rume prvi je poljoprivrednik u Srbiji koji je dobio rešenje o isplati novca iz IPARD-a i on će očigledno biti pominjan još dugo. Ovaj voćar kupio je berač višanja koji će mu olakšati proizvodnju i smanjiti troškove. Da bi dobio novac on je prošao put od konkursa do odobrenja preko nabavke i konačno isplate novca koji mu pripada.

Na plantaži od šest hektara oblačinsku višnju Dragiša Kovačević ove godine braće pomoću samohodnog berača domaće proizvodnje. Novu mašinu platio je oko pedeset hiljada evra, a 60 odsto uloženog novca vraćeno mu je iz pretpristupnih fondova. „Aplicirao sam u januaru 2018. U ovih godinu dana imao sam pet kontrola koje nisu nešto mnogo zahtevne. Ja sam prezadovoljan, ništa to nije nešto što je neostvarivo i nedostižno”, rekao je okupljenim novinarima koji su došli sa ministrom Branislavom Nedimovićem i ambasadorom EU u Srbiji Semom Fabricijem. Nova oprema, mašine i objekti, želja su i potreba svakog srpskog poljoprivrednika. U okviru IPARD-a ove godine biće otvorena ukupno četiri konkursa. „Ovo su prve  evropske pare  koje srpski poljoprivednici, uopšte građani Srbije dobijaju direktno u ruke. Do sada je to išlo preko institucija, a ovo je sada ono što može da se pipne na licu mesta”, navodi ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. „Na plantaži Kovačevića on je pokazao da može da se aplicira i da može da se dobije podsticaj i da sa ovim tresačem i beračem koji je kupio može da unapredi i da napravi uštedu u svojoj proizvodnji”, rekao je ovom priliko Slađan Mančić, predsednik Opštine Ruma koji je došao da podrži ovog domaćina i čestita mu na uspešno realizovanoj investiciji. Iz pretpristupnih fondova poljoprivrednicima je namenjeno 175 miliona evra. „To je bespovratna pomoć koju EU dodelje. Procedura jeste složena, ali razlog tome je što EU želi bude sigurna da se postojećim prcedurama  obezbedi transparentnost i da novac zaista stigne onome kome je namenjen”, objašnjava Sem Fabrici, šef delegacije EU u Srbiji.

 Najveće interesovanje poljoprivrednika vladalo je za kupovinu novog traktora i to onijh koji su iz AP Vojvodina. Uprava za agrarna plaćanja uručila je više od 150 rešenja za odobrenje  projekta. Uprkos sumnjama da će biti slab odziv novca neće biti dovoljno za sve koji su konkurisali, ali će ove godine biti otvoren još jedan konkurs za istu namenu kada treba očekivati još jaču konkurenciju.

Dani višnje i višnjara otkazuju se u više gradova na jugu Srbije. Kako objašnjava Hranislav Stojanović voćar, ali i savetnik za poljoprivredu u opštini Merošine kod Niša, gde je pod višnjom 3.000 hektara, manifestacije se otkazuju, jer proizvođači nisu zadovoljni otkupnom cenom od 25 dinara. Prošlih sezona otkupna cena višanja bila je 70 i 40 dinara po kilogramu, pa ove neki proizvođači čak odustaju i od branja.

Porodica Stojanović jedna je od retkih koja višnje bere kao što se u Italiji skupljaju masline. Uključuje se tresač, skupljeni plodovi čiste od lišća i skupljaju direktno u korpu. Spremne za prodaju. Međutim, na tržištu višnje ove godine.

"Doživeli smo debakl i katastrofu", kaže agronom Hranislav Stojanović.

Dok ih je ranijih godina mučio nizak prinos i loš kvalitet ploda zbog vremenskih nepogoda, sada se bore sa otkupnom cenom od 25 dinara.

"Cena berbe je od 15 do 20 dinara. I gde se tu nađemo mi? To se ne isplati, nema ekonomskog opravdanja. Mnogi proizvođači beru višnju samo zato što sledeće godine neće imati rod", dodaje Stojanović.

Oblačinska višnja smatra se najboljom na svetu. Preživela je minus u martu, mraz u aprilu.

Otporna na zakone prirode, ali protiv zakona tržišta opet gubi, što je u ovom kraju veliki problem. Još jedna računica kaže: 20 odsto svetske proizvodnje višnje je u Srbiji, a 20 odsto srpske u Merošini.

"Mi volimo to, volimo ovaj posao. I kod roditelja sam isto brala, i ovde sam nastavila i moja deca su sada uključena", kaže Brankica Stojanović.

Tako je u skoro svakoj kući u Merošini. Prerađivački kapaciteti, međutim, u ovom kraju nisu u skladu sa proizvodnim. Hladnjaču imaju, među najvećim na Balkanu, ali već četiri godine je u stečaju. Napuštene hale oktužuje korov i gladni psi. Hladnjaču prate i obećanja da investitori dolaze. Poslednja najava ministra – zainteresovani su Mađari.

"Ne mrda ništa to. Ministri se menjaju, državnici, predsednici samo obećavaju i na tome se završava", rekao je Hranislav Stojanović.

Zato su odlučili da završe sa tradicionalnom manifestacijom. Opština višnje ove godine neće organizovati Dane višnje.

"To bi se reklo da je parada pijanstva i kiča. Tu se neki koncert održi, nikad niko nije došao od prerađivača i izvoznika, retko se neko prevari", kaže voćar i savetnik za poljoprivredu Hranislav Stojanović.

Bez prerađivača i izvoza višnjari se snalaze. Upućeni na hladnjače u drugim mestima i manje otkupljivače. Sa cenom od 25 dinara po kilogramu, ima i onih koji višnju ove godine neće brati.

Izvor: http://rs.n1info.com/a401062/Biznis/Problemi-s-visnjama-na-jugu-Srbije.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31