U Topličkom kraju i na području opštine Merošina proizvede se jedna polovina od ukupne proizvodnje višanja u Srbiji. Za nešto više od mesec dana u nižim predelima počeće berba tog voća.

Posledice prošlogodišnje višemesečne suše, ali i višegodišnje nerentabilne proizvodnje i evidentne redukovane primene agrotehničkih mera, vidljive su u većini ovdašnjih zasada. U podjastrebačkim selima mali broj proizvođača će se ove godine pohvaliti dobrim rodom voća.

- Slabije od prošle godine. Nešto se desilo u cvetanju, još ima cveta na višnjama, podeljeno je i ovo sitnije što se pojavilo, verovatno će da opadne - kaže Srbislav Balović,voćar iz Mršelja.

Dejan Tonić, direktor PSS u Prokuplju kaže da su procene da je zametanje plodova bilo negde od 50% - 70%:

- Definitivno će biti manji rod u odnosu na prošlu godinu. Nadamo se da bi to moglo da poveća otkupnu cenu.

Novu sezonu berbe i otkupa hladnjačari i izvoznici, u ovom delu Srbije, dočekuju sa istim ili neznatno uvećanim smeštajnim i preradnim kapacitetima. Na ruku voćarima ide to što, uprkos pandemiji, izvoz zamrznutog voća nije stajao.

- Praktično celokupna ugovorena proizvodnja, odnosno, ugovoren izvoz od prošle godine je realizovan. Kad to kažem, pre svega mislim na višnju i ostale koštičave voćne vrste. Prerađivači će ući u novu kampanju prilično relaksirani, što se tiče zaliha - rekao je Dragan Paunović iz Privredne komore Srbije.

Da li će se voće koje pristiže brati na uobičajeni način, ili će i ovde biti primenjene dodatne zaštitne i higijenske mere, zavisiće u prvom redu, prema rečima stručnjaka, od daljeg razvoja epidemiološke situacije. Zbog manjeg broja berača, poslednjih godina, sve je prisutnija mašinska berba, koja polako postaje dominantna.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2876862/slab-rod-visnje-moze-da-znaci-vecu-otkupnu-cenu

Najčešća greška, koju voćari prave, je ubiranje plodova kada nisu u potpunoj zrelosti, što je pogrešno. Trešnje i višnje treba brati kada su u punoj zrelosti i crvene boje, napominje Biljana Milosavljević, stručnjak za voćarstvo PSSS Kragujevac.Berba trešanja očekuje se za nepunih mesec dana, dok bi plodovi višnje punu zrelost trebalo da dostignu između 15. i 30. juna. S obzirom na to da ove voćarske kulture ne mogu naknadno da sazru u gajbama, neophodno je u voćnjak ući u pravom trenutku i započeti berbu kada su plodovi u punoj zrelosti.

Šumadija, kao centar voćarstva u Srbiji, poznata je po iskusnim proizvođačima koji su dobro upućeni u sistem i način uzgajanja različitih voćarskih kultura. Međutim, najčešća greška, koju voćari prave, je ubiranje plodova kada nisu u potpunoj zrelosti iz bojazni da će doći do prezrevanja i samim tim lošeg kvaliteta i kvarenja, ocenjuje Biljana Milosavljević, savetodavac za voćarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj službi Kragujevac."To je pogrešno. Trešnje treba brati kada su u punoj zrelosti, kada su crvene i imaju čvrstinu da ne došlo do pucanja plodova. Tada se beru i iznose na tržište kao stono voće. Višnje treba brati kada dobiju crvenu boju, nikako bordo", ističe Milosavljevićeva.Plodovi trešnje, koji se ne prodaju odmah po izlasku iz voćnjaka, dodaje, mogu se čuvati i u hladnjačama, ali najviše mesec dana i to na temperaturi od nula do jednog stepena celzijusa. Kada su u pitanju višnje, s obzirom na to da se oprašivanje obavlja insektima, Milosavljević preporučuje da bi u višnjiku trebalo imati četiri do šest košnica.

Osim dobre procene trenutka za berbu, naša sagovornica ukazuje da veliku ulogu ima i sadnja i odabir terena.

"Ukoliko teren ima dosta vlage, onda kod višnje koren truli i brzo se uništavaju takva stabla. Trešnji treba rastresito zemljište gde takođe nema vlage."Klimatski uslovi još jedan su značajni faktor proizvodnje. Iako je krajem marta meseca mraz naneo veliku štetu pojedinim voćnim vrstama, višnja i trešnja dobro su podnele ove vremenske promene."Nisu zabeležene štete u tom pogledu kod ovih voćarskih kultura. Dobro je bilo i cvetanje i oprašivanje. Nema nedostataka, za sada je stanje zadovoljavajuće", zaključuje stručnjak za voćarstvo.Milosavljevićeva ocenjuje da Srbija u poslednjih nekoliko godina beleži dobar rod i kvalitet višanja i trešanja dodajući da proizvođači mogu da ostvare zadovoljavajuće prihode.

"Možemo da se pohvalimo dobrim kvalitetom višnje i trešnje, pogotovo u poslednjih nekoliko godina jer se voćarstvo vrlo dobro razvija posebno kada se radi o višnji i o trešnji. Uvećavaju se zasadi, a primećena je povećana upotreba višanja i trešanja u preradi za proizvodnju kompota, džemova i drugih proizvoda", navodi i dodaje da trešnja, čim se pojavi na tržištu, dobije dobru cenu, te da je ovo voće i najisplativije.Dodaje i da se beleži veći izvoz ističući da se za te potrebe biraju uglavnom prva i druga klasa plodova. U tom slučaju, proizvođači moraju da imaju plodove bez mehaničkih i drugih oštećenja, sa određenom veličinom i zrelošću.Izvoz višanja i trešanja u poslednjih nekoliko godina se povećava, a gajbe ovih plodova odlaze u zemlje Evropske unije. Međutim, i na našem području postoji veliko tržište koje treba zadovoljiti, pa nema potrebe za tolikim izvozom."

Kriza izazvana korona virusom, smatra, ne bi trebalo da utiče na berbu, preradu i plasiranje višnje i trešnje na tržište jer su, podseća naša sagovornica, sve agrotehničke mere i radovi u voćnjacima sprovedeni u roku. Domaća prodaja i izvoz nastaviće se uobičajeno, ali napominje da će voćari morati da se pridržavaju mera socijalne distance, pojačane zaštite i dezinfekcije ukoliko žele da obave berbu.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/kada-treba-brati-visnje-i-tresnje-i-koje-greske-prave-vocari/59549/

Posle zimske zaštite voćaka, prva zaštita koštičavog voća u vegetaciji je zaštita od prouzrokovača sušenja cvetova i rodnih grančica (Monilia laxa). To je jedan od najštetnijih parazita koji napada koštičavo voće ( breskvu, kajsiju, šljivu,višnju). Tretiranje protiv Monilie se vrši u fazi cvetanja, u vrlo osetljivoj fazi kod voćaka. Zavisno od vremenskih uslova, niskih (visokih) temperatura i vlage (kiše), period cvetanja može da traje duže ili kraće. Zaštita se vrši u fazi: „belih kokica“, punom cvetu, produženo cvetanju (ako zbog vremenskih uslova dođe do neravnomernog i dužeg perioda cvetanja) i precvetavanju.

Prvo tretiranje, u fazi pre otvaranja cveta („beli baloni“), obaviti fungicidima: akt.m. ciprodinil (Cormax u dozi 0,2 kg/ha, Neon, Chorus 50 WG u konc. 0,05%). U fazi punog cvetanja tretirati fungicidima akt.m. boskalid + piraklostrobin (Signum, Luminis u konc. 0,075%). Ako dođe do produženog cvetanja mogu se ponoviti preparati na bazi ciprodinila i boskalida. U precvetavanju, osim Monilioze potrebno je štititi višnju i od prouzrokovača lisne pegavosti (Blumeriella jaapii), primenom fungicida: akt.m. tebukonazol (Akord, Folicur, Lira u količini 0,75 L/ha) i akt.m. kaptan (Captan 80 WG u konc. 0,2 %, Metod 480 SC, Capi u konc. 0,3 %).

Ako dođe do ostvarene zaraze i vidljivih simptoma, hemijski tretmani više ne mogu zaustaviti zarazu i mora se izvršiti mehaničko odstranjivanje zaraženih grančica, tako što se zahvati i deo zdravog tkiva.

Suzbijanje fitofagnih insekata (višnjin surlaš, biljne vaši) koje se vrši u fazi precvetavanja, kada još uvek može da ima pčela, treba obaviti sa oprezom. Tretirati u kasnim popodnevnim satima insekticidima: akt.m. bifentrin (Byfin 100 EC, Fobos EC u konc. 0,03 %) ili akt.m. acetamiprid (Afinex 20 SP, Tonus u konc. 0,025 %). Pogotovo je opasno ako u ovom periodu ima rascvetalih korovskih biljaka gde sigurno ima pčela.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/03/25/zastita-bilja/cime-prskati-visnje-u-cvetu/

Neophodan uslov za prihvatljive principe rezidbe kod višnje jeste poznavanje vegetativnog rasta i tipa grančica na kojima pretežno rađaju pojedine sorte.
Sorte višanja, koje pretežno rađaju na jednogodišnjim dugim letorastima, zavisno od dužine letorasta obrazuju sa strane generativne ili vegetativne pupoljke, a na samom vrhu vegetativni pupoljak. Duže grančice od 50 cm nose lateralno i vegetativne i generativne pupoljke, koji su retko raspoređeni. Letorasti manji od 30 cm nose sa strane samo cvetne, a umereno razvijeni letorasti, dužine 30-50 cm nose sa strane generativne pupoljke, koji su nešto gušće raspoređeni, dok im je na vrhu vegetativni pupoljak.

Najkvalitetniji rod imaju umereno bujni letorasti ( sorte sa ovakvim rodnim grančicama su na pr. reksele; severna i lotova višnja; hajmanova konzervna; hajmanov rubin; maraska visećih grana i slično).
Detaljno orezivanje višanja u praksi ( kao što je kod jabuke, kruške, breskve, šljive itd) je vrlo retko. Uglavnom se izbacuju polomljene, suve, oštećene grane, ali u savremenijim, komercijalnim zasadima, za postizanje visokih prinosa neophodna je redovna intenzivna rezidba. Realan problem kod sorata, koje rađaju na vitim rodnim grančicama, ukoliko se stabla duže ne orezuju, dolazi do brzog ogoljavanja grana i premeštanja rodnosti na periferiju krune. Zato bi trebalo obezbediti svake godine dovoljno umereno bujnih letorasta i sprečavanje izmeštanja roda na periferiju krune.

U donjem delu krune vrši se skraćivanje primarnih grana na nižu, umereno bujnu granu, ili rodni letorast, dok izrođene, bujnije grane i slabije bujni letorasti se izbacuju iz osnove. Na ostavljenim grančicama obrazuje se po nekoliko mladara, odnosno rodnih grana za sledeću godinu. One grančice, koje su dale rod se skraćuju na jedan ili dva umereno bujna letorasta, koji će biti nosioci rodnosti za tu godinu.

Kod sorti višanja uspravnih grana ( primer ričmorensi; montmorensi, maraska, majska i dr.) rod je pretežno na majskim kiticama. Kod ovih zasada svake godine ostavlja se dovoljan broj jednogodišnjih letorasta za formiranje kratkih rodnih grančica tokom godine, a sledeće vegetacije one će biti nosioci roda, dok ostavljen i jedan letorast poslužiće za formiranje novog rodnog drveta. Rezidbom kod ovih sorata obezbeđuje se dovoljan broj jednogodišnjih letorasta za rast kratkih rodnih grančica.

 

Sorte, veoma rodne, kao na primer oblačinska; keleris-16, neki tipovi maraske i dr., rađaju kako na jednogodišnjem rodnom drvetu, i na kratkom rodnom drvetu. Bez rezidbe plodovi su jako sitni, a krune preguste i slabo osvetljene i neprovetrene. Zato se rezidbom smanjuje preterana rodnost, ostavlja što veći broj umereno bujnih letorasta, koji daju najkrupnije plodove, ali ne bi trebalo zanemariti ni kratko rodno drvo za veći prinos. U slučaju da se ovakva stabla duže ne orezuju, plodovi postaju jako sitni, kruna veoma zasenjena i pregusta, a cele voćke vrlo brzo se iscrpljuju preteranom rodnošću.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/12/28/vocarstvo/orezite-ovako-visnju-i-nema-greske/

Sanja i Živorad Varničić iz Male Moštanice počeli su sa malim zasadom trešnje i višnje u Mislođinu, pa su se odlučili za veći zasad na površini od 1,5 hektara. U protekle tri godine zasadili su tri vrste voća.

- Imamo oko 190 stabala šljive, 250 stabala kajsija. Imamo i zasade bugarske sorte dunje, oko 350 stabala. Takođe i u selu Mislođin imamo zasad višnje oko 250 stabala i 50 stabala trešnje - navodi Sanja Varničić.

Sadnji voća prethodila je ozbiljna priprema zemljišta. Teren ima blagi nagib prema jugu, a to predstavlja idealnu poziciju za voćnjak.

- Kajsija je zasađena na 220 metara nadmorske visine, što odlično pogoduje ovoj voćnoj vrsti, kao i dunji i šljivi. Stalno duva povetarac, a nema ni poznog mraza, koji obično voćarima nanosi najveće probleme, odnosno, skida im plodove i cvetove - kaže Živorad Varničić.

Najveći deo posla u voćnjaku domaćini obave sami, pomoću neophodne mehanizacije. Jedino rezidbu ostavljaju stručnjacima.

- Posedujemo traktor, frezu rotos koja je za tešku obradu i može u zemlju ići u dva prohoda, 25 centimetara, kao i frezu koja ide između redova i na taj način olakšava posao koji bi mogao da odradi 30 ljudi za jedan dan. Ona može da samelje samu travu, nađubri i zatvori rupe - dodaje Živorad.

Trenutno nemaju sistem za navodnjavanje, pa ovaj posao obavljaju cisternama, kada je suša.

- Moraćemo da uvedemo sistem kap po kap, jer nije isto kada na ovaj način navodnjavate ili kada voćki dajete 20 ili 30 litara vode odjednom - kaže Sanja Vrančević.

Rezultati rada ovog bračnog para su tu. Trogodišnje šljive već obećavaju dobar rod, a i dvogodišnje kajsije su rodile.

- Imali smo rod ranih kajsija prve godine. To je kajsija koja je kupljena u rasadniku, kao dvogodišnja i to nije standardna sadnica, koja je kalemljena na dženerici, kao što se inače radilo do sada. Kalmljena je preko posrednika, stenlej šljive, da bi izbeglo sušenje voća, jer su neka istraživanja pokazala da kajsija mnogo bolje uspeva na stenlej šljivi nego na dženerici, jer džerenika vrlo rano stupa u vegetaciju. Stenlejka malo uspori, pa je stradanje od mraza mnogo manje. Ovo se u praksi pokazalo kao dobro - otkriva Sanja Varničić.

Nešto od roda voćasi su planirali da ostave za rakiju, nešto za preradu, a nešto na tržište. Domaćini ne brinu o plasmanu jer, kako kažu, njihovo voće je kvalitetno i lako ga je prodati.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2587012/blagi-nagib-prema-jugu-idealna-pozicija-za-vocnjak-varnicici-ne-brinu-za

Svake godine nezadovoljni poljoprivrednici u Srbiji unište deo svojih proizvoda, jer su nezadovoljni otkupnom cenom. Prosipanje mleka, bacanje višanja, malina, šljiva ili vune, samo su deo onoga što srpski poljoprivrednici urade, a to su, smatraju stručnjaci, preslikali i preuzeli od svojih kolega iz EU.

Za razliku od evropskih farmera, domaći i nemaju neku korist od toga, osim što mogu još dodatno da navuku gnev građana, zbog prosipanja i uništavanja hrane. A, da bi se bacanje zaustavilo, ključ svih problema izgleda da leži u preradi, koja je u našoj zemlji na razočaravajućem nivou, pišu "Večernje Novosti".Prosipanje i uništavanje je jedan od načina protesta poljoprivrednika u Evropi, ali oni imaju više mogućnosti, jer je i budžet tamo veći - objašnjava agroekonomista Milan Prostran. - Tako da im se nešto od tih protesta i oplodi, jer mogu da dobiju neki novac. Kod nas je to prisutno poslednjih dvadesetak godina, od kada su se ugasili veliki kapaciteti za preradu voća. Time su praktično proizvođači višanja, malina, kupina ili jabuka izgubili poslovne partnere u prerađivačkoj industriji.

Prema rečima Prostrana, u centralnoj Srbiji, koja je voćarska regija, postojale su firme za preradu voća - "Srbijanka" Valjevo, "Šapčanka" iz Šapca, "Crvena zvezda" Kragujevac, "Budimka" Požega, "Borac" Petrovac na Mlavi...

Poljoprivrednici su veliki deo svojih proizvoda preko njih plasirali, a ostalo je išlo na pijace ili u izvoz, kada je reč o svežem voću. Nekada je bilo i više potrošača, fabrike su imale svoje menze, gde su se hranili radnici, a nisu zanemarljive ni kasarne i broj vojnika u nekadašnjoj SFRJ.Privatizacijom su uništeni prerađivački sistemi, pa su zbog toga domaći proizvođači na velikim mukama - govori Prostran. - Često se dešava i da dobar deo tih proizvoda ne može da se plasira u svežem stanju, kao prva klasa, već kao četvrta ili peta, koja je ranije završavala u preradi, u velikim sistemima. Sada to gotovo i da ne postoji. Zato i postoji ta vrsta nezadovoljstva. Država je promovisala kapitalistički sistem, slobodno tržište, sporazume o slobodnoj trgovini sa velikim brojem zemalja. Imamo jedan neuređen prostor u tom lancu između primarnog proizvođača, otkupivača-hladnjačara, prerađivača i izvoznika. Taj lanac ne funkcioniše i nikako da se uspostavi odnos poslovnog poverenja.

Kako objašnjava, to je jedna "turbulentna situacija, gde caruje nerešen prostor već godinama. Sve dok naša država taj sektor ne podigne na viši nivo, biće ovih problema".- Ne bi me čudilo da prorade i motorne testere, pa da poseku voćnjake - kaže Prostran. - Ljudi se iznerviraju. Imaju problem veliki i sa radnom snagom. Nemamo više takozvane migracije sa juga zemlje, kada krene berba voća, pa ide ka Vojvodini na kukuruz. Od 2000. godine imamo neuređeno tržište plasmana voća i povrća. Ugašeni su veliki prerađivački kapaciteti, lošim privatizacijama. Država niti može, niti zna kako da se u neoliberalnom kapitalizmu ponaša. Neuređeno je tržište. Odnosi su monopolski i ucenjivački. Ulazak u trgovinski lanac debelo se plaća.Poljoprivredne zadruge, koje su nestale u Srbiji, jesu jedno od rešenja. Kako objašnjava Prostran, to je sad počelo malo da se "budi", projekat oživljavanja zadruga je interesantan i može dosta da pomogne.

- Zadrugama se mora dati zemlja, kako bi mogli da ožive mali i srednji poljoprivredni proizvođači - govori Prostran. - One bi trebalo da nabave hladnjače i kasnije da se usredsrede apsolutno na prerađivačke kapacitete.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/zasto-srpski-poljoprivrednici-bacaju-svoje-proizvode-evo-gde-je-kljuc-problema/3c43vh9

Ministarstvo poljoprivrede održalo je danas sastanak sa proizvođačima višanja iz Prokuplja i okolnih mesta na kome je dogovoreno da nadležne inspekcije izvrše vanredne kontrole otkupa, kvaliteta i klasiranja višnje, rečeno je Tanjugu u tom ministarstvu.
Visnje/Dnevnik.rs
Foto: Dnevnik.rs
Proizvođači su na sastanku istakli da je ponuđena cena, od 25 do 30 dinara po kilogramu, za višnju niska, kao i da zbog kvaliteta i klase ovogodišnjeg roda treba da bude znatno veća.

Sastanku su prisustvovali i predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/dodatne-inspekcijske-kontrole-pri-otkupu-visne-02-07-2019

Berba i otkup višnje su počeli, a proizvođači ovog voća razočarani su prvim cenama, pošto za prvu klasu otkupljivači plaćaju 50, a za drugu 30 dinara, manje nego prošle godine. Koliko su nezadovoljni cenom, govori i to što se beračima za kilogram višanja plaća 20 dinara.

Na društvenim mrežama razvila se živa zabrinuta diskusija proizvođača višnje, naročito onih iz tradicionalnih višnjarskih krajeva kao što su Prokuplje i Merošina, nakon što su otkupljivači počeli da plaćaju kilogram višnje od 30 do 50 dinara.

- Cenu, kao i uvek, diktiraju hladnjačari. Prošle godine kilogram višnje prvog kvaliteta je koštao 60 dinara, dok se višnja drugog kvaliteta plaćala 40 dinara. Treba podsetiti da su i lane mnogo proizvođači odustali od berbe zbog ponuđene cene od 40 dinara za drugi kvalitet, već su plodove stavili u kominu za rakiju, a sada je cena još niža. Samo berača treba minimalno platiti 20 dinara po kilogramu - ogorčeni su pojedini proizvođači višnje sa juga SrbijeNeki od njih teše druge da se trenutno ponuđenih 30 dinara odnosi na drugu klasu "koju je potukao grad", dok pojedini podsećaju da su otkupljivači najpre najavili da će minimalna otkupna cena biti 70 dinara "s obzirom na to da su višnje u Poljskoj izmrzle i da je deficit ovog voća na tržištu". Na kraju, svi zaključuju da se "priča ponavlja svake godine", jer se cena ne zna dok berba ne počne, ali i poručuju da će višnja "ostati na stablima ako se ne bude plaćala bar kao prošle godine".

Ovo voće je, kako za "Blic" priča Aleksandar Mitić iz Poljoprivredne stručne službe u Leskovcu, u stanju tehnološke zrelosti, spremno za berbu i otkup.- Prinos će u odnosu na prošlu godinu biti za 20-30 odsto manji. Kvalitet je zadovoljavajući, višnja je dobila dobru krupnoću za razliku od prošle godine kada su zbog suše plodovi bili sitni, sada su zbog obilnih padavina krupni, prečnika od 16 do 18 milimetara. Iako smo pre nešto više od sedam dana imali vremensku nepogodu i grad, kvalitet je zaista dobar, sem u područjima gde je grad bio jači i ostavio oštećenja na plodovima - kaže Mitić.Naš sagovornik kaže da je nerealno da otkupna cena bude manja od 50 do 60 dinara za kilogram prvog kvaliteta.

- Računica kaže da je cena proizvodnje 30 odsto, a cena berbe 30 odsto otkupne cene. Normalno, gde je višnja zbog grada oštećena, ili postoji crv u njoj, realna cena za kilogram drugog kvaliteta je 30-40 dinara - smatra Mitić.

Proizvođači višnje takođe upozoravaju da im prošlogodišnja cena predstavlja minimum ekonomske isplativosti, s obzirom na to da više od 80 odsto njih je, zbog nedostatka mehanizacije, prinuđeno da plaća berače čija je cena 20 dinara po kilogramu ubranih višnji.Proizvođači sa područja Velike Krsne na društvenim mrežama postavili su oglase u kojima traže ozbiljne berače koje će plaćati 20 dinara po kilogramu. Oni potvrđuju za "Blic" da su od hladnjačara s kojima rade dobili informaciju da će prva otkupna cena biti 55 dinara za kilogram višnje prve klase.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/proizvodjaci-razocarani-kilogram-visanja-u-otkupu-30-do-50-dinara-manje-nego-prosle/6f9h3xr

Ovih dana počinje jedan od najvažnijih poljoprivrednih poslova u Topličkom okrugu – berba i otkup višanja. One se u Toplici gaje na više hiljada hektara. Dragan Paunović iz Privredne komore Srbije kaže da se u ovom trenutku završene pripreme i kod otkupljivača i proizvođača.

- Izvoznici budno prate šta se dešava na tržištu. Stanje proizvodnje, bez obzira na vremenske prilike je solidno. Očekujemo da prinos višnje, pre svega u Topličkom okrugu bude na nivou prošlogodišnjeg roda. Otkupna cena je odnos tržišta, ponude i potražnje. Otkupna cena kod nekoliko proizvođača istaknuta na 50 dinara, to je akontna cena. Pretpostavljam da će se oko 50 dinara i kretati otkupna cena - zaključio je Paunović, a prenosi RTS.

Pred sam početak berbe oblačinske višnje, najrasprostranjenije i najpoznatije ratarske kulture u prokupačkim selima, voćari su nezadovoljni početnom cenom od 50 dinara koju najavljuju otkupljivači i kažu da ona ne može da podmiri ni najosnovnije troškove proizvodnje. Iako niska, ne zna se hoće li cena tokom berbe rasti ili padati, a voćari i otkupljivači kažu da to zavisi od tržišta, odnosno od ponude i potražnje.

Iako je ovogodišnji rod oblačinske višnje mnogo kvalitetniji i po oceni poljoprivrednih stručnjaka, mnogo bolji u odnosu na prošlu godinu, voćari smatraju da će i ove godine otkupljivači zaraditi na njihovom znoju, jer tvrde da tržište nije uređeno i dozvoljava monopolistima da ucenjuju proizvođače, a država ništa ne radi da ih zaštiti.

- Ne bi me začudilo da se ponovi prošla godina kada smo sa 50, spali na 25 dinara za kilogram višnje. To je nedovoljno da podmiri i najosnovnije troškove proizvodnje, a ako se uzme u obzir da se godinama urušava selo i poljoprivredna proizvodnja, onda ne znam koga čudi što su sela sve praznija, a mladi odlaze iz ovih sredina – kaže poljoprivrednik iz Stare Božurne Siniša Stanković.

On pojašnjava da je veliki problem naći berače koji svoje usluge naplaćuju po, kako tvrdi, "paprenim cenama", pa su prošle godine za kilogram ubrane višnje tražili 15 do 20 dinara, što je bilo više od pola cene koju oni dobijaju prilikom prodaje. Naglašava da je realno da ove godine cena bude 80 do 100 dinara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2545461/proizvodjaci-pred-berbu-nezadovoljni-pocetnom-otkupnom-cenom-visnje-otkupljivaci-nude-50-dinara

Zbog nepovoljnih vremenskih prilika šljive i višnje upola manje su rodile nego prethodne godine u Topličkom kraju. Na mesec dana do početka berbe višanja, najvažnije pitanje za proizvođače je da li će zbog slabije ponude otkupne cene biti nešto više, ali za sada o tome niko ne želi da govori.Nakon prošlogodišnje rekordno rodne godine, u blačkim šljivicima ovog proleća sasvim drugačija slika. Voćari se uglavnom žale da u dobrom delu voćnjaka šljiva će biti taman za džem, slatko.

"Vremenski uslovi su toliko loši bili, evo i sada samo što nam sneg ne pada, da je se šljiva mnogo proredila", kaže Jugoslav Azdejković, voćar iz Đurevca kod Blaca.

Bojan Nikolić iz Opštine Blace ističe da je u ovoj godini u Blacu šljiva drastično manje rodila, odnosno ponela roda u odnosu na prošlu godinu.

"Opet i tu postoje sporadični slučajevi, neki voćnjaci su bolje rodili, neki lošije, a neki vrlo malo imaju", dodaje Nikolić.

Nešto je bolja situacija u zasadima višanja u prokupačkom kraju, ali ni približna prošlogodišnjoj kada ih je bilo toliko da je značajan deo ostao i neobran.

"Zbog velikog broja kišnih dana u toku cvetanja, tako da je oprašivanje bilo veoma loše za višnju i održalo se nekih 50 do 60 odsto roda", objašnjava Saša Milosavljević iz Visoke poljoprivredno-prehrambene škole u Prokuplju.

Poznavaoci prilika u agraru slažu se da zbog sličnog stanja i u drugim voćarskim regionima Srbije šljive neće biti dovoljno da podmiri potrebe tržišta, dok bi procenjeni rod višanja bio sasvim u skladu sa trenutnim kapacitetima za smeštaj i preradu.

"Praktično smo na nivou prošlogodišnjih kapaciteta. Rod oko sto hiljada tona u Srbiji što se tiče višnje biće adekvatno prerađen, preko sto hiljada tona biće problema", navodi Dragan Paunović iz Privredne komore Srbije.

Iako će berba višanja u nižim predelima u Toplici početi za oko mesec dana, još uvek nema naznaka otkupne cene.

"Zalihe postoje, ali sve će uglavnom zavisiti od stanja na tržištu, odnosno od ponude voćarskih kultura", naglašava Paunović.

U Topličkom kraju voćarska proizvodnja dominantna je u odnosu na druge grane poljoprivrede i od nje živi na hiljade domaćinstava.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3518253/sljive-i-visnje-manje-rodile-hoce-li-otkupne-cene-biti-vise.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31